septembar 21, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Evo zato je baš sada, pravo vreme da obratite pažnju na higijenu i jačanje imuniteta deteta.

Zatvoren prostor, promena vreme i boravak dece u kolektivu pogoduju širenju respiratornih infekcija. Zato je baš sada, pravo vreme da obratite pažnju na higijenu i jačanje imuniteta deteta.

Epidemiolog Slavica Maris savetuje kako da pripremite dete za novu sezonu virusa i gripa.

„Sa početkom školske godine možemo očekivati povećan broj respiratornih infekcija, jer sami dečiji kolektivi pogoduju širenju pomenutih infekcija“, navodi epidemiolog Slavica Maris za Bebac i dodaje da „za sada nemamo nikakvo povećanje respiratornih infekcija, a među njima su najbrojnije streptokokne infekcije, koje najčešće izazivaju faringitise i tonzilitise, kao i varičela. Ove respiratorne infekcije se registruju tokom cele godine, a veći njihov broj, naročito streptokoknih infekcija, se beleži sa početkom školske godine, zbog olakašanog širenja u dečijim kolektivima”.

Sem spomenutih respiratornih infekcija, kojih ima tokom cele godine, u ovom periodu moguće je očekivati i pojavu drugih respiratornih infekcija izazvanih različitim tipovima virusa (adenovirusi, rinovirusi ...), a krajem novembra i početkom decembra pojavu gripa.

Prevencija za bolje zdravlje

Slavica Maris, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, navodi i na koji način roditelji mogu aktivno učestovati u sprečavanju širenja respiratornih infekcija „Bitno je jačanje imuniteta, tako što se deci daje što više svežeg voća i povrća. Veoma je važno i da se deca odmore, da imaju dovoljno sna. Naglašavam i podvlačim važnost redovnog pranja ruku. Ako dete ima neke respiratorne smetnje ono ne bi trebalo da ide u koletiv, odnosno u vrtić ili školu. Ukoliko dete kašlje ili kija, mora se koristiti maramica, koja se stavlja na usta i koja se odmah nakon toga baca. Nakon toga, treba oprati ruke, jer se uzročnici zaraznih bolesti mogu zadržati na njima, pa u direktnom kontaktu sa drugom decom, ili preko igračaka i drugih predmeta, preneti na neko drugo dete. Takođe, veoma je važno redovno provetravati prostorije u kojima boravimo”.

Redovno pranje ruku
Provetravanje prostorija
Jačanje imuniteta
Dovoljno sna
Nakon korišćenja maramice istu baciti i oprati ruke

Roditelji često dolaze u nedoumicu oko jačanje imuniteta dece, najbolje je to raditi konzumacijom svežeg voća i povrća, prvenstveno voće koje je bogato vitominom C, a kako navodi epidemiolog Maris „najbolje je da se kroz sveže namirnice unose vitamine, a ne kroz suplemente“ .

Kada dete ne treba u kolektiv

Pod pristiskom posla roditelji često odluče da prehlađeno ili čak bolesno dete ovdedu u kolektiv jer nemaju drugu opciju. Upravo to može biti veoma loše po ostalu decu u kolektivu i infekcija će se lakše širiti.

„Ako dete ima temperaturu koja je praćena sekrecijom, kašljanjem i kijanjem eventualno i nekim drugim simptomima, poput malaksalosti i ostalih jasnih simptoma infekcije, onda dete ne treba da vodimo u kolektiv, jer se ta infekcija lako može proširiti na drugu decu”, navodi epidemiolog Slavica Maris za Bebac.

Dete nemojte voditi u kolektiv ako primetite:

Temperaturu
Malaksalost
Kašljanje i kijanje praćeno sekrecijom

Izvor: bebac.com

Naučnici su zaključili da zdravlje i ličnost zavise i od toga koje smo dete po redu

GENETIKA i način života su među najbitnijim faktorima koji utiču na to kakvog ćemo zdravstvenog stanja biti tokom života, ali i u kom pravcu će se razvijati naša ličnost. Mnogi faktori, takođe, imaju važno ulogu u ovom procesu, a naučnici su otkrili da je jedan od njih i to koje smo po redu dete naših roditelja. Prema istraživanjima ličnosti, zdravlje ali i sposobnost da održavamo odnose sa ljudima, i te kako zavise od toga da li smo prvo, drugo ili treće dete.

Prve bebe izazivaju veliku radost pa one dobijaju veliku ljubav svojih roditeljima, koji se trude da im u svemu ugode. Upravo ovo može da dovede do njihove preterane gojaznosti jer im mame i tate tokom rasta naročito udovljavaju kad je u pitanju hrana. Studije su pokazale i da prvenci tokom života češće obolevaju od dijabetesa, kao i da su skloniji metaboličkim poremećajima. Kod ove dece češće dolazi i do pojave autoimunih bolesti, astme, kao i razvoja raznih alergija. Naučnici su, takođe, otkrili da roditelji vode računa da tačno na vreme odvedu svoju prvu bebu na svaku vakcinaciju, a da im se dešava da kod drugog ili svakog sledećeg deteta te datume zaborave, i da ona uopšte ne prime vakcinu.

To što mame i tate posvećuju više pažnje prvoj deci ima i svojih prednosti. Istraživači tvrde da su ta deca odgovornija, kao da su manje sklonija rizičnom ponašanju u odnosu na svoje sestre ili braću. Tako, mlađa deca češće počinju da puše, konzumiraju alkohol ali i ranije stupaju u seksualne odnose. Psiholozi tvrde da oni na ovaj način žele da privuku pažnju svojih roditelja koji obično zbog previše obaveza nemaju vremena da im se posvete.

Iako su neke ranije istraživanja pokazala da su starija deca obično i pametnija, studija rađena na Ohajo stejt univerzitetu pokazala je da prvorođena deca nisu nužno pametnija od ostale dece. U istraživanju su učestvovale porodice sa jednim, dvoje ili više dece, a u obzir je uzet i socijalni status, kao i starost roditelja.

- Rezultati do kojih smo došli pokazali su da je kod većine porodica četvrto dete isto toliko inteligentno kao i prvo - izjavio je Artur Vajsman, jedan od autora studije. - Veliki uticaj na razvoj inteligencija ipak ima i to koliko roditelji rade na njenom razvoju. Oni koji imaju manje dece, jedno ili dvoje, više se posvećuju mališanima i zato su ona često naprednija od one dece koja rastu u velikim porodicima.

Psiholozi koji su radili na ovom istraživanju kod porodica koje su učestvovale su uočili fenomen nazvan Sibling Niche Theory, koji podrazumeva da u svakoj porodici, bez obzira odakle ona potiče, deca traže svoje uloge. Starija deca su obično vođe, srednja imaju ulogu posrednika i onog ko rešava sukobe, dok su najmlađa uglavnom buntovnici.

- Raspodelom uloga i određenim ponašanjem, deca žele da privuku pažnju koja im je potrebna - izjavila je dr Korina Dženkins Taker, profesor porodičnih odnosa na Univerzitetu Nju Hempšir. - Tokom kasnijeg razvoja kod neke deca ove uloge obično nestaju, dok ima i onih kod kojih ova podela ostaje u porodici do kraja.

Psiholozi su otkrili i da najstarija dece postižu bolje uspehe u školi. Oni su odgovorniji jer se roditelji često oslanjaju na njih i poveravaju im brigu i mlađem bratu ili sestri.

- Najmlađi mezimac u porodici obično je malo neodgovorniji zato što ne očekuje da će ga neko kazniti - kaže dr Korin Dženkins Taker.

U porodicama sa troje dece, gde prvenac "vodi glavnu reč" a najmlađe je bundžija, srednje dete rešava sukobe. Ono se najčešće dobro slaže sa oboje i tu je da održava ravnotežu. Neke studije su pokazale i da su srednja deca privrženija braći, ali vernija u vezama pa je u njihovom slučaju razvod ređi slučaj nego kod ostalih.

Da li ste nešto od ovoga već ranije koristili?

Dok virus "ne protutnji" kroz organizam, a u slučaju bakterija ne pomognu antibiotici, bolno i upaljeno grlo možete uspešno da umirite pomoću nekoliko jednostavnih prirodnih lekova.

Pečene jabuke

Ovaj specijalitet ne samo da deluje protiv bolova u grlu već je dobar i protiv promuklosti. Važno je samo da jabuke ne budu vrele, već umereno tople. Prilikom pečenja, u jabukama dolazi do stvaranja posebnih jedinjenja enzima i bioaktivnih materija. Ove supstance u sluzokoži usta, grla i glasnih žica aktiviraju sposobnosti organizma na samolečenje.

Šerbet

Stavite oko dve kašike šećera u manju šerpu, pa mešajte dok se šećer ne istopi. Zatim sipajte u to mleko i sve zajedno kuvajte na tihoj vatri. Popijte dok je toplo. Ovaj dobro poznati napitak deluje i kao melem za pluća, a ublažava i kašalj.

Obloga od mleka i luka

Skuvajte beli luk u mleku toliko da se sve pretvori u kašu. Toplu je stavite na krpu i obmotajte oko grla, a bolovi će vrlo brzo prestati. Obloga za grlo može da se natopi i rastvorom sirćeta i vode, a uspešno deluje i rakija ili razblažen alkohol. Važno je samo da obloga bude topla i da preko nje umotate šal ili maramu i držite oko dva sata.

Čaj od žalfije

Četiri kašike žalfije skuvajte u dve čaše vode, ostavite da odstoji pola sata, zatim procedite i ispirajte grlo više puta dnevno. Za ispiranje bolnog grla može da se iskoristi i čaša sveže ceđene cvekle u koju ćete dodati kašičicu zdrobljenog belog luka i preliti čašom prokuvane ohlađene vode. Ostavite da odstoji šest sati, ali mešajte na svakih pola sata. Procedite i ispirajte grlo nekoliko puta dnevno.

Izvor: Novosti.rs

Prva obaveza roditelja je da bebama nakon hranjenja obrišu mlečne ostatke na desnima

Da bi se zubi sačuvali od karijesa i oboljenja desni, sa oralnom higijenom treba početi čim se dete rodi. Prva obaveza roditelja je da bebama nakon hranjenja obrišu mlečne ostatke na desnima. Savet o očuvanju zdravlja usta i zuba bebe treba da im da nadležni lekar, a obaveza roditelja je da kontrolne preglede obave već posle nicanja prvog zubića, a potom posle navršene prve godine.

Sa nepunih godinu dana kada zubi polako počinju da niču, treba da im daju četkicu da se sami na nju navikavaju gurajući je u usta. Zubna pasta je sa floridima, a koristi se u malim količinama i koncentraciji prilagođenoj uzrastu deteta. S obzirom na to da mališani u tom uzrastu nisu u stanju detaljno da sprovode oralnu higijenu, roditelji treba da im priteknu u pomoć, odnosno sve do sedme godine treba deci da peru zube. Najbolje je da higijenu usta i zuba obavljaju zajedno pred ogledalom, ili da dete puste da posmatra roditelje dok peru sopstvene zube. Od sedme do dvanaeste godine roditelji decu treba samo da kontrolišu da li pravilno i redovno peru zube, odnosno da li to rade ujutru i uveče pred spavanje, kada je pranje zuba i najvažnije.

Izvor: novosti.rs

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi stručnjaci kažu da ne postoji garancija da se neće ponovo pojaviti?

Zaista je veliki broj dece koja imaju problem sa »trećim krajnikom«, pa imamo i mnogo pitanja koja se tiču ovog problema. Kako roditelji često imaju dilemu šta da rade sa adenoidom, odlučili smo da vam pomognemo kroz priču o trećem krajniku.

Šta je treći krajnik?

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na »mikronapadače« (viruse, bakterije…). Na prelazu nosa u ždrelo se nalazi treći krajnik (adenoid, ili adenoidna vegetacija), ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.

Najčešće se problemi dešavaju na nepčanim krajnicima – to su oni što se lako vide kada se pogledamo u ogledalu. Njihovo zapaljenje (tonzilitis) je najčešća infekcija gornjih disajnih puteva kod dece koja dovodi do povećanja telesne temperature, ali to nije tema ovog broja.

Kakve probleme može da pravi treći krajnik?

Treći krajnik je kod većine dece normalnih dimenzija i ne pravi značajnije probleme.

Međutim, kada se uveća – obično zbog zapaljenja, može da uzrokuje izvesne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana).

Akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoitis) se relativno lako leči kombinacijom antibiotika i dekongestije (otpušavanja) nosa. Ali, ako se infekcije često ponavljaju, a treći krajnik ostane trajno uvećan, nastaju pravi problemi:

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali (Eustahijeve tube) koji su povezani sa srednjim uhom. Kada uvećani treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je ono kod deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može doći i do oštećenja sluha.

Ne mora samo gnojno zapaljenje uha da bude opasno za mališana. Postoji upala srednjeg uha kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret koji, ako se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok ovog problema.

Kako se postavlja dijagnoza uvećanog trećeg krajnika?

Pedijatar može da nasluti da dete ima hronično uvećan treći krajnik. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha.

Ako je treći krajnik dugo uvećan, dete poprima karakteristične crte lica – otvorena usta, izraženi podočnjaci, bleda koža jasno ukazuju da dete nije dobro. Ipak, pravu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor) koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni, i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i detetov sluh, pa kad se sve to obavi, doneće se odluka o eventualnoj hirurškoj intervenciji.

Dakle, bez dobrog specijaliste za uho, grlo i nos, koji se bavi decom, nema prave dijagnoze.

Da li je operacija komplikovana?

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme izvaditi treći krajnik i rešiti dete muka. Ogromna većina dece ode kući na dan operacije (ne spava u bolnici!).

Mi, pedijatri volimo kada se utvrdi da je treći krajnik uzrok detetovih problema, jer se njegovom eliminacijom ono rešava problema, ali i roditeljima »padne kamen sa srca«.

Da li je potrebna priprema deteta za operaciju?

Pedijatar mora da pregleda dete pre operacije i da da »dozvolu«, da nema smetnji da se ono operiše. Obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku (sa vremenom krvarenja i koagulacije), a jedan broj anesteziologa zahteva da se uradi i EKG pregled pre operacije. Sve se ovo obavlja u saradnji sa pedijatrom koji prati dete.

Da li se intervencija obavlja u lokalnoj ili opštoj anesteziji?

Već dugo godina se adenoidektomija (vađenje trećeg krajnika) obavlja isključivo u opšoj anesteziji. Potpuno je napuštena lokalna anestezija koja je kod većine dece ostavljala pravu traumu, ali je otežavala posao i hirurgu.

Savremena opšta anestezija je veoma bezbedna, a kako operacija ne traje dugo, obično se primenjuje kratkotrajna anestezija koja ima skoro zanemarljive ozbiljnije neželjene efekte. Zato je roditeljski strah od opšte anestezije bez osnova, i to ne sme da bude razlog kolebanja.

Može li se treći krajnik povratiti?

Može, ali to nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Čekajući, dete ne dobija, već gubi – sluh, ali mu je i opšte stanje sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, nemaju potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da ne ponavljamo kakve se sve bolesti mogu očekivati). Čak ako se adenoid i »vrati«, reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se neće vratiti, ali je činjenica da će detetu zbog čekanja biti još gore!

Posle pete, šeste godine, kod većine dece dolazi do spontanog smanjivanja (involucije) trećeg krajnika, pa se retko dešava da on pravi veće probleme školskoj deci. Naravno, ima izuzetaka, ali se i oni mogu relativno lako dijagnostikovati i izlečiti.

Kao što vidimo, treći krajnik nije bauk. Ako se na vreme otkrije i adekvatno leči, dete će »procvetati«. Zato treba svakog mališana kod koga se sumnja na uvećanje adenoida, odvesti na pregled specijalisti za uho, grlo i nos. Svakako, treći krajnik nije jedini krivac za infekcije gornjih respiratornih puteva kod dece. Međutim, jednostavan je za pregled i lečenje, pa ga ne treba čuvati, već vaditi, ako za to postoji jasna indikacija.

Pogodno vreme za operaciju

Zabluda je da treba čekati da dete poraste (2-3 godine), pa da se obavi intervencija. Ako je treći krajnik za vađenje, treba ga vaditi odmah! Ne treba čekati da dete »zaradi« hronične probleme sa uhom i sluhom, a potpuno je neracionalno svakih mesec – dva davati antibiotike zbog upale grla ili uha.

Ne treba čekati

Deca koja imaju hronično uvećan treći krajnik češće oboljevaju od astme, a kasnije i od hroničnog sinuzitisa!

Zbog toga treba poslušati ORL doktora i obaviti intervenciju što pre, naravno, kada se jasno utvrdi da je dete zaista za operaciju!

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Pojava krvi iz nosa deteta uglavnom zabrine roditelje, ali razloga za strah najčešće nema. Uglavno do epistakse, dolazi usled male trauma sluznice nosa zbog guranja prstića ili predmeta u nos

POJAVA krvi iz nosa deteta uglavnom zabrine roditelje, ali razloga za strah najčešće nema. Uglavno do epistakse, dolazi usled male trauma sluznice nosa zbog guranja prstića ili predmeta u nos.

- Drugi najčešći razlog, pogotovo u zimskim mesecima, jesu virusne infekcije gornjih respiratornih puteva - kaže dr Svetlana Valjarević, iz službe za ORL Kliničko-bolničkog centra "Zemun". - Epistaksa se najčešće dešava kod infekcija virusom gripa i adenovirusima, koji oštećuju sluznicu nosa, a samim tim mali krvni sudovi postaju osetljivi na minimalnu traumu koju uzrokuje kijanje i često brisanje nosića.

Krvarenje iz nosa kod dece najčešće je u uzrastu od dve do 10 godina, ali može da se javi i kod beba.

Nekada su krvarenja iz nosa posledica alergija, izlaganja toplom i suvom vazduhu, ili povreda glave.

- Kod dece se ne sme prevideti mogućnost stranog tela u nosu - napominje dr Valjarević. - Osim toga, određeni lekovi koje je dete dobijalo, takođe, mogu da dovedu do krvarenja. Izrazito retko u pitanju su krvarenja zbog poremećaja zgrušavanja krvi, vaskularnih malformacija ili izraslina u nosu.

Ukoliko detetu ide krv iz nosa nemojte da mu zabacujete glavu, niti da ga ostavljate u ležećem položaju, jer se tad krv sliva niz ždrelo i dete je guta. Podizanje ruku, takođe, nema nikakvog efekta, a umara dete.

- Ako može samo, dete bi trebalo lagano da izduva nosić, a maloj deci pumpicom očistite nosić od zgrušane krvi ukoliko je ima - objašnjava dr Valjarević. - Potom lagano stegnite nozdrve, i držite nekoliko minuta. Deci starijoj od dve godine možete u nos da ukapate vazokonstriktorne kapi (propisuju se za kijavicu ili curenje iz nosa), koje smanjuju prečnik krvnih sudova i zaustavljaju krvarenje. Kod mlađe dece koristite hipertoni rastvor morske soli.

Izvor: novosti.rs

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi stručnjaci kažu da ne postoji garancija da se neće ponovo pojaviti?

Zaista je veliki broj dece koja imaju problem sa »trećim krajnikom«, pa imamo i mnogo pitanja koja se tiču ovog problema. Kako roditelji često imaju dilemu šta da rade sa adenoidom, odlučili smo da vam pomognemo kroz priču o trećem krajniku.

Šta je treći krajnik?

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na »mikronapadače« (viruse, bakterije…). Na prelazu nosa u ždrelo se nalazi treći krajnik (adenoid, ili adenoidna vegetacija), ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.

Najčešće se problemi dešavaju na nepčanim krajnicima – to su oni što se lako vide kada se pogledamo u ogledalu. Njihovo zapaljenje (tonzilitis) je najčešća infekcija gornjih disajnih puteva kod dece koja dovodi do povećanja telesne temperature, ali to nije tema ovog broja.

Kakve probleme može da pravi treći krajnik?

Treći krajnik je kod većine dece normalnih dimenzija i ne pravi značajnije probleme.

Međutim, kada se uveća – obično zbog zapaljenja, može da uzrokuje izvesne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana).

Akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoitis) se relativno lako leči kombinacijom antibiotika i dekongestije (otpušavanja) nosa. Ali, ako se infekcije često ponavljaju, a treći krajnik ostane trajno uvećan, nastaju pravi problemi:

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali (Eustahijeve tube) koji su povezani sa srednjim uhom. Kada uvećani treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je ono kod deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može doći i do oštećenja sluha.

Ne mora samo gnojno zapaljenje uha da bude opasno za mališana. Postoji upala srednjeg uha kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret koji, ako se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok ovog problema.

Kako se postavlja dijagnoza uvećanog trećeg krajnika?

Pedijatar može da nasluti da dete ima hronično uvećan treći krajnik. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha.

Ako je treći krajnik dugo uvećan, dete poprima karakteristične crte lica – otvorena usta, izraženi podočnjaci, bleda koža jasno ukazuju da dete nije dobro. Ipak, pravu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor) koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni, i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i detetov sluh, pa kad se sve to obavi, doneće se odluka o eventualnoj hirurškoj intervenciji.

Dakle, bez dobrog specijaliste za uho, grlo i nos, koji se bavi decom, nema prave dijagnoze.

Da li je operacija komplikovana?

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme izvaditi treći krajnik i rešiti dete muka. Ogromna većina dece ode kući na dan operacije (ne spava u bolnici!).

Mi, pedijatri volimo kada se utvrdi da je treći krajnik uzrok detetovih problema, jer se njegovom eliminacijom ono rešava problema, ali i roditeljima »padne kamen sa srca«.

Da li je potrebna priprema deteta za operaciju?

Pedijatar mora da pregleda dete pre operacije i da da »dozvolu«, da nema smetnji da se ono operiše. Obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku (sa vremenom krvarenja i koagulacije), a jedan broj anesteziologa zahteva da se uradi i EKG pregled pre operacije. Sve se ovo obavlja u saradnji sa pedijatrom koji prati dete.

Da li se intervencija obavlja u lokalnoj ili opštoj anesteziji?

Već dugo godina se adenoidektomija (vađenje trećeg krajnika) obavlja isključivo u opšoj anesteziji. Potpuno je napuštena lokalna anestezija koja je kod većine dece ostavljala pravu traumu, ali je otežavala posao i hirurgu.

Savremena opšta anestezija je veoma bezbedna, a kako operacija ne traje dugo, obično se primenjuje kratkotrajna anestezija koja ima skoro zanemarljive ozbiljnije neželjene efekte. Zato je roditeljski strah od opšte anestezije bez osnova, i to ne sme da bude razlog kolebanja.

Može li se treći krajnik povratiti?

Može, ali to nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Čekajući, dete ne dobija, već gubi – sluh, ali mu je i opšte stanje sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, nemaju potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da ne ponavljamo kakve se sve bolesti mogu očekivati). Čak ako se adenoid i »vrati«, reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se neće vratiti, ali je činjenica da će detetu zbog čekanja biti još gore!

Posle pete, šeste godine, kod većine dece dolazi do spontanog smanjivanja (involucije) trećeg krajnika, pa se retko dešava da on pravi veće probleme školskoj deci. Naravno, ima izuzetaka, ali se i oni mogu relativno lako dijagnostikovati i izlečiti.

Kao što vidimo, treći krajnik nije bauk. Ako se na vreme otkrije i adekvatno leči, dete će »procvetati«. Zato treba svakog mališana kod koga se sumnja na uvećanje adenoida, odvesti na pregled specijalisti za uho, grlo i nos. Svakako, treći krajnik nije jedini krivac za infekcije gornjih respiratornih puteva kod dece. Međutim, jednostavan je za pregled i lečenje, pa ga ne treba čuvati, već vaditi, ako za to postoji jasna indikacija.

Pogodno vreme za operaciju

Zabluda je da treba čekati da dete poraste (2-3 godine), pa da se obavi intervencija. Ako je treći krajnik za vađenje, treba ga vaditi odmah! Ne treba čekati da dete »zaradi« hronične probleme sa uhom i sluhom, a potpuno je neracionalno svakih mesec – dva davati antibiotike zbog upale grla ili uha.

Ne treba čekati

Deca koja imaju hronično uvećan treći krajnik češće oboljevaju od astme, a kasnije i od hroničnog sinuzitisa!

Zbog toga treba poslušati ORL doktora i obaviti intervenciju što pre, naravno, kada se jasno utvrdi da je dete zaista za operaciju!

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Morate podvući crtu i odrediti dnevnu količinu soka da ne bi deci ugrozili zdravlje

 UZ svaki obrok ili poslasticu, vaše dete traži čašu soka? A da se ne bi ljutilo ili odbilo da jede, vi mu bez razmišljanja svaki put ispunite želju. Istina je da mališani vole sokiće jer su slatki i ukusni, ali morate podvući crtu i odrediti dnevnu količinu soka da ne bi ugrozili zdravlje.

Lekari stalno ističu da su sokovi, čak i oni na kojima piše da sadrže 100 posto voća - čista hemija. Uz to su prepuni šećera, visokokalorični su i izazivaju gojaznost, usporavaju metabolizam i pospešuju nastanak dijabetesa i karijesa, pogotovo kada se piju polako, gutljaj po gutljaj i šećer u njima uništava gleđ.

Zbog toga je Američka pedijatrijska akademija preporučila roditeljima da deci ograniče unos soka, a da im uopšte ne daju dok ne napune godinu dana. Do treće godine je poželjno da piju samo pola čaše dnevno, do šeste tri četvrtine čaše, a do 18. godine jednu čašu soka ili 2 dl na dan. I odrasli bi trebalo da doziraju konzumiranje, jer su voda, sveže ceđeno voće i čajevi daleko zdraviji i potrebniji organizmu. S obzirom na to da je ispijanje soka navika, a ne potreba organizma, potrudite se da pomognete detetu tako što ćete mu davati zdrave tečnosti.

Izvor: Novosti

Stanje zuba najmlađih predstavlja direktnu posledicu načina ishrane i održavanja higijene usta i zuba

TEK nikli prvi mlečni zubići kod veoma male dece podložni su kvarenju i nastanku karijesa kao i kod starijih. Stanje zuba najmlađih predstavlja direktnu posledicu načina ishrane i održavanja higijene usta i zuba, pokazala su istraživanja.

Da biste izbegli pojavu karijesa u ranom detinjstvu kod svoje dece, počnite blagovremeno da ih odvikavate od flašice, ili da im dajete samo nezaslađenu vodu. Takođe, izbegavajte da cuclu varalicu umačete u med kako bi je dete lakše prihvatilo. Nije preporučljivo ni da deci dajete slatkiše i grickalice između obroka. Nasuprot tome, trebalo bi da redovno održavate higijenu usta i zuba vaših mališana. Ukoliko ne znate kako da to činite, potražite savete od dečjeg stomatologa odmah po nicanju zubića. Na taj način najbolje ćete preventivno sačuvati njihovo zdravlje.

Izvor: novosti

Adenoid (adenoidna vegetacija) ili treći krajnik, kod neke dece može da uzrokuje brojne tegobe. Pored toga što je izvor problema, treći krajnik je i izvor brojnih zabluda, od kojih su neke opasne po dete. Zato ćemo ispričati priču o adenoidu, razbijajući najčešće zablude.

Nemaju sva deca treći krajnik.. On se nalazi samo kod bolesne dece i nema nikakvu ulogu u organizmu, osim da pravi probleme..

Nije tačno! Sva deca imaju adenoid, ali on ne pravi svima probleme.

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići, koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na «mikronapadače» (viruse, bakterije…). Na prelazu nosa u ždrelo, nalazi se treći krajnik.. Ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.. Adenoid je prva linija odbrane od mikroorganizama koji kroz nos ulaze u grlo. Tu se baš i nalazi – na mestu gde se nos «uliva» u grlo. Kada nije uvećan, on je koristan deo odbrambenog sistema deteta.

Uvećan treći krajnik nema veze sa nasleđem, to može da se desi svakom detetu.

Zabluda!

Problem dugotrajno uvećanog adenoida se daleko češće dešava kod dece čiji su roditelji imali slične probleme u detinjstvu. Svakako da postoje deca koja imaju problema sa trećim krajnikom a da su im roditelji bili potpuno zdravi.. Ali, to se ipak ređe dešava.

Naravno, ovo ne znači da će svako dete čiji su mama ili tata imali problematičan treći krajnik, takođe da ima problem. U porodicama sa više dece – neka imaju, a neka nemaju uvećanje trećeg krajnika koje traži operativno lečenje.

Tegobe koje pravi treći krajnik su uvek podmukle i dugotrajne, retko se ispoljavaju naglo i burno..

Nije baš uvek tako!

Kada se uveća – obično zbog zapaljenja, može da uzrokuje akutne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana). Obično virusi napadnu nos i grlo, pa se «usele» i u treći krajnik, što dovede do njegovog naglog uvećanja.. Tada nastaje akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoiditis), koje je obično praćeno povišenom temperaturom i bolom u ušima.

Treći krajnik nema veze sa upalama srednjeg uha. Tu je problem u «lošem» uhu, a ne u trećem krajniku..

Naprotiv, adenoid je najčešći uzrok ponavljanih upala srednjeg uha kod dece..

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali – Eustahijeve tube, koje su povezane sa srednjim uhom. Kada uvećan treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je srednje uho deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može da dođe i do oštećenja sluha deteta. Ne mora samo «klasično» (gnojno) zapaljenje uha da bude opasno za dete. Postoji upala srednjeg uha, kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret. Ukoliko se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok tog problema kod dece. Dakle, uho je bilo zdravo, ali dugotrajno i nelečeno uvećanje adenoida može stvarno da ga ošteti.

Pedijatar lako može da postavi preciznu dijagnozu hronično uvećanog trećeg krajnika..

Pedijatar može da nasluti da dete ima hronično uvećan treći krajnik. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha. Ako je treći krajnik dugo uvećan, dete poprima karakteristične crte lica: otvorena usta, izraženi podočnjaci, bleda koža. To jasno ukazuje da detetu nije dobro.

Ipak, definitivnu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor), koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i kako dete čuje.

Odluku o operaciji donosi pedijatar, ionako će svako dete morati da se operiše.

Nije tako! Neće baš svako dete sa uvećanim trećem krajnikom biti operisano!

Odluku donosi ORL specijalista, ali mu pedijatar koji prati dete može mnogo pomoći. Reakcija deteta na virusne infekcije, kao i problemi sa srednjim uhom, važni su parametri za donošenje odluke o operativnom uklanjanju adenoida. Tu nema dileme.. ORL lekar će obaviti operaciju, naravno, kada proceni da je pravo vreme!

Operacija trećeg krajnika je opasna i komplikovana.

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme da izvadi treći krajnik i reši dete muka. Ogromna većina dece ode kući nekoliko sati posle operacije!

Ne treba ići na operaciju trećeg krajnika – ona se radi u lokalnoj anesteziji, a to mnogo boli, dete će strašno da se istraumira..
Ovo više (hvala Bogu) nije tačno!

Nekada se stvarno radilo u lokalnoj anesteziji, ali je to zaista neprihvatljivo bolna i stresna situacija. Sa ogromnim napretkom anesteziologije, rizik od opšte anestezije je zanemarljivo mali, a postoperativni tok brz i bezbedan. Zato se već decenijama ova procedura obavlja u opštoj anesteziji.

Treba čekati da dete poraste, bar do trećeg rođendana, da ojača..

Ako je treći krajnik stvarno za vađenje, treba ga vaditi što pre!

Ne treba čekati da dete zaradi hronične probleme sa uhom i sluhom, a još je besmislenije lečiti upale srednjeg uha antibioticima svakih mesec-dva.

Zna se da deca koja imaju hronično uvećan treći krajnik češće oboljevaju od astme, a kasnije i od hroničnog sinuzitisa.. Pa zašto, onda, čekati? Za hirurga, ali ni za anesteziologa, nema značajnije razlike što se tiče uzrasta deteta – da li ima 18 meseci ili tri godine!

Priprema deteta za operaciju je komplikovana i traži mnogo vremena

Netačno!

Dovoljno je da pedijatar pregleda dete pre operacije i da da «dozvolu», odnosno da nema smetnji da se dete operiše. Obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku (sa vremenom krvarenja i koagulacije) i bris gla, a jedan broj anesteziologa zahteva da se uradi i EKG pregled pre operacije. Sve ovo se obavlja u saradnji sa pedijatrom koji prati dete, a obavi se za jedan dan!

Treći krajnik se «vraća» kod većine operisane dece, zato je bolje čekati da sam «uvene».

Baš suprotno. Kod većine dece, treći krajnik se neće «vratiti»!

Zato to nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Involucija («uvenjavanje», spontano smanjivanje) trećeg krajnika se zaista postepeno dešava posle šeste-sedme godine života. Međutim, besmisleno je čekati da se ovo desi kod dece koja imaju dugotrajno uvećanje adenoida! Čekajući, dete ne dobija, već gubi – sluh, a opšte stanje mu je sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, a nemaju ni potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da se ne ponavljamo kakve sve bolesti mogu da se očekuju). Čak i ako se krajnik «vrati», reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se adenoid neće vratiti, ali je garantovano da će detetu čekanjem biti još gore!

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Radi se o «strašnoj» bolesti
Nekada, pre antibiotske epohe, šarlah je zaista bio strašna bolest. Srećom, sada mu je samo ime prilično opako!

Šarlah je zapravo angina praćena osipom po koži. Uzrok su bakterije – streptokoke grupe A (beta hemolitički streptokok). One stvaraju jednu supstancu (toksin), koja prouzrokuje osip. Zato dete pored svih znakova angine (gnojavo grlo, visoka telesna temperatura) ima i «sitnozrnasti» crvenkasti osip po telu, koji pomaže pedijatru da brzo postavi dijagnozu.

Uz blagovremenu primenu antibiotika, šarlah je bolest koja se lako i brzo leči – dakle, nije u pitanju strašna bolest!

Šarlah prouzrokuje česte komplikacije – može da strada srce, ali i bubrezi

Nije tako!

Pisali smo mnogo puta o komplikacijama streptokoknih infekcija, pa smo pomenuli i komplikacije na srcu i bubrezima. Mogu da se jave reumatska groznica i poststreptokokni glomerulonefritis, ali se to izuzetno retko dešava! Nije šarlah poseban u tom pogledu – kao i posle angine (ili streptokokne infekcije kože), mogu da se jave ove retke komplkacije. Znamo da se radi o deci koja imaju posebnu (veoma retku) sklonost ka stvaranju antitela (malih proteina koji se bore protiv mikroorganizama), koja mogu da napadnu delove sopstvenog tela.

Leči se isključivo injekcijama

Tako je nekad bilo! I sada ima mališana koji moraju da dobiju injekcije, alivećina dece kod koje se bolest na vreme otkrije, mogu da dobiju antibiotske sirupe. Penicilinski antibiotici su lekovi izbora, a na raspolaganju je odličan izbor oralnih preparata.

Naravno, pre leka je obavezan bris ždrela! Potrebno je da se izoluje bakterija koja izaziva infekciju, jer ima bolesti koje liče na šarlah a da streptokok nije uzrok infekcije. Sa druge strane, uradiće se antibiogram – test kojim se vidi koji je antibiotik najbolji za terapiju. Nažalost, zbog prekomerne i nekritične upotrebe antibiotika, došlo je do pojave neosetljivosti (rezistencije) streptokoka. Pre nekoliko decenija nije bilo ovog problema – skoro sve streptokoke su bile uspešno „tamanjene” penicilinom.

Ipak, ima dece koja moraju da dobiju injekcije antibiotika. To su mala deca koja imaju težak oblik bolesti, zatim deca koja povraćaju pa ne mogu da uzimaju antibiotike «na usta», ali i deca koja potiču iz izuzetno lošeg socijalnog miljea, pa nema garancije da će se oralna terapija pravilno sprovoditi.

Deca alergična na penicilin se leče «zamenama», obično iz grupe makrolidnih antibiotika (Eritromicin, Azitromicin, Klaritromicin…), koji efikasno eliminišu streptokoke.

Naravno, odabir leka i put davanja je u isključivoj nadležnosti pedijatra.

*Svi koji su bili u kontaktu sa bolesnim detetom treba odmah da dobiju antibiotik

Ovako se ne radi!

Pravilo je da se uradi bris grla onima koji su bili u bliskom kontaktu sa obolelim detetom. To uključuje članove porodice, ali i decu iz predškolske grupe u kojoj je dete (eventualno) bilo pre oboljevanja. Ako se streptokoke (koje uzrokuju šarlah) pronađu, onda se daju antibiotici! Dakle, nema primene antibiotika «unapred».

Šarlah nije prijatna bolest, naročito prvih par dana, dok se terapija «ne zaleti». Ipak, ne radi se o strašnoj boleštini, već o standardnoj infekciji grla streptokokama. Pravovremena terapija uz kontrolu pedijatra obećava brz oporavak i ozdravljenje deteta.

Posle završetka infekcije, dete treba da dobije zaštitnu injekciju depo penicilinom

Totalna zabluda!

Depo preparati penicilina se ne koriste za lečenje šarlaha! Kada je dete završilo sa terapijom i potpuno ozdravilo, nema potrebe za dodatnim lečenjem. Ima smisla uraditi kontrolni bris ždrela, bar tri dana posle završetka antibiotske terapije. Ako se streptokoke nađu, opet se ne daje «zaštitna injekcija», već neki drugi antibiotik – prema antibiogramu.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Današnja deca su, može se reći, žrtve loše ishrane sa mnogo masti, gaziranih pića, slanih grickalica i slatkiša. Sve to dovodi do slabljenja imunog sistema.

Imuni sistem štiti telo od mikroorganizama (bakterije, virusi, gljivice, paraziti) koji izazivaju razne bolesti. Sva deca su stalno izložena ovim patogenima, ali izloženost ne znači da će dete i da se razboli.

Dobar imuni sistem obezbeđuje detetu snažnu prirodnu odbranu od bolesti. Ako je imuni sistem loš, organizam postaje podložan umoru i bolesti, pa ne može da se zaštiti od infekcija – bilo da su uobičajene, kao prehlade i alergije, ili ozbiljne, uzrokovane produženom imunom neravnotežom.

Ukoliko je vaše dete podložno bolestima, morate da mu postepeno pojačavate imunitet, dok ne postane jak koliko je to moguće.

Kako «radi» imuni sistem?

Imuni sistem prepoznaje i razgrađuje sve što je telu strano, uključujući ćelije mikroba, bakterije, strane supstance i toksične komponente.

Timus (grudna žlezda koja utiče na rast), slezina, i drugi unutrašnji organi stvaraju imune ćelije koje bivaju nošene kroz telo limfnim putevima do limfnih čvorova, a oni skladište te ćelije i pomažu da se stvori limfna barijera protiv infekcije.

Matične ćelije se stvaraju prve, a onda se pretvaraju u više vrsta ćelija koje se otpuštaju u cirkulaciju i nose u sve delove organizma. Ćelije memorije prepoznaju strane ćelije i hemikalije, a efektorne ih eliminišu.

Imune ćelije mogu da oštete nestabilni molekuli kiseonika, tzv. slobodni radikali, koji se u velikom broju nalaze u štetnoj hrani, a prisutni su prilikom zračenja i tokom izloženosti duvanskom dimu.

Čime ojačati imunitet?

Minerali i vitamini pomažu jačanje imunog sistema – neutrališući čestice koje oštećuju ćelije.

Dobra ishrana je ključna za razvoj i održavanje imunog sistema. Nutritivni deficit može da dovede do hroničnih imunoloških problema, pošto je bakterijama i virusima lakše da se razviju ako nedostaju neki nutrijenti koji stimulišu jak imuni sistem, uključujući vitamine A, C, E i esencijalne masne kiseline. Najvažniji minerali su selen, cink, gvožđe, bakar, magnezijum. Ove nutrijente treba uzeti iz hrane (sveže voće i povrće, orašasto voće, semenje, integralne žitarice). Minerali selen i cink su nezamenljivi za imunitet, jer su potrebni za izgradnju mnogih enzima koji štite telo od slobodnih radikala.

Cink

Ovaj dragoceni mineral povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija. Takođe pomaže stvaranje antitela. Povećava broj T ćelija koje se bore protiv mikroorganizama. Kod beba i dece, cink redukuje pojavu akutnih respiratornih infekcija. Izvori cinka su: obogaćene žitarice, junetina, ćuretina, pasulj.

Vitamini B grupe

Ovi vitamini čine grupu od osam međusobno povezanih vitamina koji se prirodno nalaze u biljnim i životinjskim izvorima. Kako su hidrosolubilni, tj. rastvorljivi u vodi, ne mogu da se akumuliraju u organizmu, pa moraju da se unose svakog dana. Gube se prilikom procesiranja – ljuštenja i kuvanja voća i povrća. Bogati izvori B vitamina su zeleno lisnato povrće, krompir, integralne žitarice, mahunarke, orasi, zrnevlje, jetra i mršavo meso.

Vitamin C

Ovaj vitamin se iz brojnih razloga nalazi na vrhu liste imunogenih nutrijenata. Pomaže da imuni sistem ostane zdrav i da se organizam brže oporavi. Povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija, ali i nivo interferona, antitela koje oblaže površinu ćelija, prevenirajući ulazak virusa u njih. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i povećava nivo HDL (dobrog) holesterola, snižavajući nivo lošeg – LDL holesterola.

Pošto se ne akumulira u organizmu, mora da se svakodnevno unosi. Ima značajnu ulogu za otpornost organizma. Štiti od opasnih slobodnih radikala i moćni je antioksidans. Nalazi se u svežem voću, sokovima, povrću. Dnevna doza vitamina C za decu do šest godina iznosi 250 miligrama, a za stariju od šest godina 500 miligrama.

Vitamin E

Vitamin E je antioksidans i stimulator imunog sistema. On stimuliše produkciju B limfocita, imunih ćelija koje stvaraju antitela za destrukciju bakterija. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Prirodni izvori su zrnevlje i biljna ulja.

Karotenoidi

Beta karoten povećava broj ćelija koje se bore protiv infekcija i moćni je antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala. Organizam pretvara beta karoten u vitamin A koji ima antikancerogeni i imunostimulirajući efekat. Međutim, suviše vitamina A je toksično, pa je bolje da se beta karoten uzima preko hrane i pusti organizam da sam reguliše njegovo pretvaranje u vitamin A.

Bioflavonoidi

Bioflavonoidi su grupa fitonutrijenata koja pojačava imuni odgovor i štiti ćelije od spoljašnjih uticaja. Ishrana bogata voćem i povrćem obezbeđuje njihov adekvatan unos.

Magnezijum

Neobično je važan mineral, neophodan za većinu reakcija u organizmu, između ostalog transport glukoze i jačanje imunog sistema.

Faktori jačanja imunog sistema:

Dojenje

Ključno je za razvoj imunog sistema (onoliko dugo koliko je moguće). Dojenje obezbeđuje faktore neophodne da zaštite bebu od bolesti. Dokazano je da se kod dojenih beba javlja manje infekcija nego kod onih koje nisu sisale.

Masti ili jačaju, ili slabe imune funkcije – u zavisnosti od vrste.

Loše masti (dehidrogenizovane – u prženoj hrani i margarinu predisponiraju decu za ponovljene infekcije.

Esencijalne masne kiseline (dobre masti) su ključne za normalnu funkciju imunog sistema. Nalaze se u maslinovom, lanenom ulju i uljastim ribama (losos, tuna). One povećavaju aktivnost fagocita, belih krvnih ćelija koje razgrađuju bakterije. Takođe unapređuju zdravlje svakog organa u telu.

Probiotici su kulture acidofilnih bakterija koje se nalaze u intestinalnom traktu zdravih ljudi. Probiotici se bore sa štetnim kulturama i preveniraju transport patogena u telu. Takođe omogućavaju gastrointestinalnom traktu da poveća unos minerala, jer njihov manji unos snižava imunitet. Laktobakterija je jedina prirodna odbrana od kandide i ostalih gljivičnih infekcija koje veoma snižavaju imunitet. Aktivne acidofilne kulture ubrzavaju eliminaciju toksičnih produkata varenja i omogućavaju usvajanje neophodnih nutrijenata iz hrane. Te bakterije su esencijalne za dobar imunitet.

Probiotici se preporučuju kod uzimanja antibiotika, upale srednjeg uha, aftoznih promena na sluznici usta, dijareje(proliva) i konstipacije (zatvora), kolika (grčeva), alergije na hranu, intestinalnih virusnih infekcija, kandidijaze.

Probiotici i imunitet dece

Fizička aktivnost takođe pomaže izgradnju dobrog zdravlja – podstičući cirkulaciju i pomažući snabdevanje čitavog tela kiseonikom. Duboko disanje, svež vazduh i sunčanje dopunjuju telesni kiseonik. Bilo bi dobro da deca neko vreme tokom dana provedu napolju, kako bi sunčeva svetlost ubrzala apsorpciju vitamina D, značajnog za kosti i dobar imunitet.

Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

 

Obratite pažnju na ponašanje deteta i reagujte na vreme.

Autizam je teško prepoznati u ranim fazama jer još uvek ne postoji jedinstven obrazac koji bi bio adekvatan za svu decu.

Ipak, naučnici sa Ratgers univerziteta veruju da bi ovaj upitnik mogao da pomogne lekarima da detektuju poremećaj već kod male dece, u periodu kad bi intervencija bila vrlo značajna.

Pošto ne postoji medicinski test da bi se autizam dijagnostikovao, a kako je to poremećaj kog karakterišu teškoće u društvenoj interakciji, komunikaciji i sklonost repetitivnom ponašanju, lekari moraju da proučavaju ponašanje deteta kako bi postavili dijagnozu.

Studija iz 2012. ističe da je u više od 50 odsto slučaja autizam dijagnostikovan kod dece koja su bila starija od 5 godina, dok je samo u 20 odsto slučajeva poremećaj dijagnostikovan kod dvogodišnjaka.

Stručnjaci tvrde da upravo kašnjenje pri postavljanju dijagnoze sprečava dobijanje pomoći u ključnom trenutku. Takođe, mnogo je teže dijagnostikovati poremećaj kod devojčica nego kod dečaka, pošto su kriterijumi rađeni uglavnom na muškom uzorku.

Vođa studije doktor Volter Zahorodni ističe da je njegov tim prikupljao podatke od oko 2.000 dece stare od jedne do tri godine, a povod su bili roditelji koji su rekli kako žale što ranije nisu prepoznali poremećaj kod svoje dece.

Deca koja na takozvanom PDQ-1 testu (Psychological Development Questionnaire-1) imaju loše rezultate smatraju se rizičnom grupom, pa je preporučeno da se podvrgnu daljim pretragama.

Ovaj test navodno je 88 odsto tačan kada je reč o identifikovanju dece s autizmom, što znači da je većini dece koja su na testu imala "pozitivne" rezultate, otkriven autizam.

"Tačna dijagnoza može da bude potvrđena samo kroz sveobuhvatnu procenu stručnjaka", pojašnjava dr Zahorodni, ali dodaje da je ovaj test prvi korak u dijagnozi i da, ukoliko se želi povećati broj rano prepoznatog autizma kod dece, "ovaj jednostavan test mora da bude u širokoj upotrebi".

Test za rano otkrivanje autizma
Na test odgovorite sa "da", "ponekad" ili "ne". Ukoliko je većina odgovora "ne", obratite dalju pažnju na ponašanje vašeg deteta, a po potrebi potražite lekarsku pomoć.

Moje dete...

1. gestikulira kako bi pokazalo interes ili privuklo pažnju

2. normalno reaguje na zvukove (čini se da čuje normalno, nije preosetljivo ili da pak preterano reaguje)

3. smeje se i redovno uspostavlja kontakt očima s drugima

4. reaguje kada ga zovete imenom

5. pokazuje interes za igru

6. uživa u igrama, poput žmurke

7. povezuje se s drugima blebetanjem, gestikuliranjem, pričanjem ili menjanjem izraza lica

8. koristi više od tri reči često i ispravno

9. spaja reči (npr. "hoću sok", "ići pa-pa")

10. smeje se kad se i drugi smeju

*Test se odnosi na decu staru od 18 do 36 meseci.

izvor: yumama.com

Iznenadni, neutešan plač, odbijanje sisanja ili flašice, mogu da budu neki od znakova da beba ima upalu uva. Iako se taj bol javlja uglavnom noću, bolje je sačekati jutro kako biste odveli dete kod lekara

Promenljive vremenske prilike povećavaju opasnost od infekcija, naročito gornjeg respiratornog trakta, zbog čega je povećan i rizik od upale uva.

- Mališani koji idu u jaslice ili obdanište više su izloženi infekcijama, a svaka kijavica kod njih može da dovede i do upale ušiju - objašnjava dr Marija Tavčar, otorinolaringolog. - To se dešava zato što je kod beba i male dece komunikacija između srednjeg uva i gornjeg sprata ždrela (gde se nalazi treći krajnik), odnosno, Eustahijeva tuba, kratka i široka. Bolesna deca ne bi smela da idu u kolektiv, a u predškolskim ustanovama bi trebalo da se rade redovne kontrole briseva kod dece.

To je, nažalost, i sociološki problem, jer roditelji nemaju kome da ostave dete, a ne mogu da uzmu bolovanje, pa ga odvedu u obdanište.

- Iznenadni, neutešan plač, odbijanje sisanja ili flašice, mogu da budu neki od znakova da beba ima upalu uva. Iako se taj bol javlja uglavnom noću, bolje je sačekati jutro kako biste odveli dete kod lekara - savetuje naša sagovornica. - U međuvremenu, dajte detetu neki lek protiv bolova, na primer, "paracetamol" ili "febricet" i stavite mu tople obloge spolja, tako što ćete da zagrejete gazu ili da flašicu s toplom vodom umotate u čistu pamučnu krpu. Nemojte da sipate ništa u detetovo uvo, ni "čuvarkuću", ni toplo ulje, jer to maskira kliničku sliku.

Izvor: novosti.rs

I pored preporuka fizijatara, ortopeda i pedijatra da decu nikako ne treba stavljati u dubak, mnogi roditelji ga i dalje koriste, a ono moraju da znaju to je da je ovakva hodalica u svetu proglašena za najopasnji proizvod za decu, a negde čak i zabranjena njena prodaja.
U Kanadi je zabranjena prodaja dubaka

Kako se ne radi o pukim pričama da dubak nije dobar, imamo i primer Kanade, kao prve zemlje u svetu koja je zabranila prodaju, reklamiranje i uvoz ovakvih dečjih hodalica. Za nepoštovanje ove zabrane propisana je kazna do čak 100.000 kanadskih dolara (oko 68.000 evra).

Ova odluka doneta je nakon objavljivanja podataka iz 16 bolnica, sakupljanih od 1990. do 2002. godine, koji su pokazali da je više od 1.900 dece starosti od 5 do 14 meseci povređeno zbog korišćenja dupka.

Apelu za zabranu pridružili su se i ortopedi, koji se protive forsiranom prohodavanju, usvajanju pogrešnih šema kretanja, opterećivanju nerazvijenih ekstremiteta i kičme, kao i pedijatri koji smatraju da dubak ometa normalan psihomotorni razvoj.

Pitali smo naše stručnjake šta oni misle o dupku i da li je pametno koristiti ga kao pomoć da deca što pre prohodaju.

Beskorisno i opasno

Mišljenje pedijatra, dr Dejana Joneva iz Doma zdravlja "Dr Simo Milošević", jeste da je dubak prevaziđen i da roditelji nikako ne stavljaju decu u njih.

Brojna istraživanja pokazala koliko je dubak štetan za razvoj dece, a veoma česte su i povrede

- Smatram da bi trebalo dete samo pustiti da prohoda onda kada se ono pusti. Ne treba taj proces požurivati. Roditelj treba samo da mu malo pomaže, držanjem za ruku. To je i mnogo aktivnija vežba za dete. Sa druge strane, dete koje je u dubku samo sedi. Nema tu aktivne vežbe - tvrdi dr Jonev.

Prerano postavljanje deteta u uspravan položaj je beskorisno i može biti opasno. Korišćenjem sprava kao što su hodalice ili skakalice, dete se lišava neophodnih iskustava kroz koja treba da prođe u procesu prohodavanja.

Kako smatra Snežana Milovanović, diplomirani fizioterapeut iz Centra za korektivnu gimnastiku, dete mora da nauči da se podiže samo u uspravan položaj i da u njemu savlada održavanje ravnoteže.

Ona kaže da je prva godina života period najintezivnijeg motornog razvoja deteta i odvija se po određenim prirodnim zakonitostima. Za svaku novu motornu aktivnost postoje određeni senzitivni periodi kada se ona usvaja. Ako se propusti pravi trenutak, dete nikada to više neće moći na taj način da nauči.

Koje deformitete izaziva

- Postavljanje deteta u uspravan položaj stavljanjem u dubak pri čemu se ono oslanja na noge pre nego što je dovoljno zrelo za to, može da dovede do pojave deformiteta nogu i kičmenog stuba. Bebina stopala nisu u potpunosti razvijena na rođenju, mekana hrskavica umesto kostiju i mišići koji se tek formitaju, delovanjem spolja mogu da se oštete i iskrive, što se dešava preranim postavljanjem na noge i forsiranjem hoda. Zbog nedovoljne čvrstine može doći do deformiteta stopala, kolena i kičmenog stuba - objašnjava Milovanović.

Pojašnjava da ako se u dubak stavi beba od šest meseci, ona će stajati oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu opruženih kolena, što će imati negativne posledice po motorni razvoj, jer zdravo dete opruža kolena tek sa sedam meseci.

- Deca koja su provela neko vreme u hodalici, kada prohodaju često padaju jer nisu ovladali ravnotežom pošto su izostale situacije u kojima se dete uči da balansira telom. Takođe, imaju poteškoće pri ustajanju, jer su uskraćeni za ovo iskustvo. Ako posmatrate bebu kako se iz četvoronožnog položaja podiže u uspravan, videćete sa koliko napora ona to čini i koliko pokušaja joj je potrebno da bi se uspravila. Deca koja nisu prošla kroz fazu puzanja imaju problem u hodu pri savladavanju prepreka, zapinju o ivičnjake, pragove i najčešće padaju na glavu, jer nisu naučili da se dočekaju na ruke - ojbašnjava fizioterapeut.

Ovo su očigledne posledice i problemi sa kojima će se sresti roditelji dece koja su koristila sprave za pomoć pri hodanju, ali njihova štetnost je daleko veća jer suzbijaju kod dece prirodan nagon za kretanjem što ometa pravilan psiho-motorni razvoj.

Neka istraživanja u Americi su pokazala da su deca koja su koristila dubak sa velikim "poslužavnikom" na kome su se igrala igračkama, kasnije počela da pričaju, sede, hodaju i bila su trapavija od dece koja ga nisu koristila.

Svako treće se povredi

Većina roditelja kaže da koriste dubak jer je to bezbednije nego da dete stave na pod gde može da otpuzi gde ono hoće. Da dubak nije bezopasan govore istraživanja u mnogim zemljama, nastavlja Snežana Milovanović.

- Podaci prikupljeni iz bolnica zemalja Evropske unije i SAD za poslednjih 20 godina pokazuju da svake godine hiljade dece završi u bolnici zbog raznih nesreća izazvanih korišćenjem dupka. Studija u Australiji govori da se svako treće dete u hodalici povredi. Britanska organizacija za sprečavanje dečijih nesreća procenila je da je dubak najopasniji od svih proizvoda za decu. Pri padu niz stepenice sa dupkom najčešće dolazi do povreda glave - kaže ona.

Kako bi se povećala bezbednost pri korišćenju uvodi se novi sigurnosni standard Evropske unije koji predviđa testove stabilnosti u toku proizvodnje dupka. Takođe postoji zahtev proizvođačima da projektuju nove hodalice koje bi bile sigurnije.

Izvor: Blic

Prisustvo dobrih bakterija koje ljudi imaju u svom organizmu je dvostruko ako u kući živi i pas.

DECA su zdravija i imaće slabije šanse da dobiju neku alergiju da budu gojazna ako je u toku trudnoće i nakon porođaja, u domaćistvu prisutan pas, pokazala su nova istraživanja.

Mikrobi koji se mogu naći u psećem krznu vode ka dobroj bakteriji koju ljudi imaju, a ona je povezana sa manjim rizikom od dobijanja alergija, astme i gojaznosti.

Tajming može da bude presudan za ovo, posebno kad je u pitanju rana izloženost tim bakterijama, kažu istraživači za medicicinski časopis „Mikrobiom“.

Ustanovljeno je da prisustvo psa dok je beba još u materici i još tri meseca nakon rođenja povećava šansu za pravilan razvoj te bakterije, prenosi „Miror“.

Teorija o bakterijama je odavno uspostavljena i prema njoj deca koja su izložena prljavštini i bubama postaju imuna na njih, pa je dobro pustiti ih napolje da se igraju dok su još mali.

Epidemiolozi sa univeziteta Alberta u Kanadi povezali su ove efekte sa istraživanjima sprovedenim u porodicama koje imaju kućne ljubimce, posebno pse. U istraživanju je ispitivana stolica 746 dece. Pronađen je veći procenat crevne bakterije Ruminokokus i Oscilospira kod dece koja imaju kućnog ljubimca, u 70 posto slučaja psa.

Mikrobi, mikroorganizmi i bakterije koji žive u organima za varenje kod ljudi i životinja povezani su sa nižim stepenom alergija i gojaznosti.

- Ne postoji precizno utvrđen trenutak kada se stomačni imunitet i mikrobi zajedno razvijaju, a kada se prekid te veze rezultira promenama u imunitetu – rekla je naučnica, pedijatar i epidemiolog Ana Kozirskij.

Mikrobi se prenose sa životinja na čoveka maženjem, ili samo prisustvom u istoj prostoriji, a mogu da imaju uticaj i na nerođenu bebu dok je još u materici.

- Prisustvo ovih bakterija je dvostruko veća kada je u domaćinstvu prisutan kućni ljubimac – dodala je Kozirskij.

Izvor: Večernje novosti

• Hemoglobin – ključni sastojak crvenih krvnih zrnaca (eritrocita)

Hemoglobin je “krvni pigment” jer daje crvenu boju eritocitima – crvenim krvnim zrncima. IZUZETNO je važan jer radi jednu od najvažnijih stvari u organizmu – prenosi kiseonik iz pluća do svih delova tela, a donosi ugljendioksid (iz tkiva) do pluća. Dakle, ono što je najvažnije u udahu (kiseonik) i izdahu (ugljen dioksid) prenosi upravo hemoglobin.

Koliko je važan kiseonik za naše telo ne treba posebno objašnjavati – bez kiseonika NEMA života! Slično je i sa ugljen dioksidom koji se mora izbaciti iz organizma. Zato je hemoglobin ključni sastojak eritrocita!

Gde se stvara u organizmu?
Kao i sve krvne ćelije i eritrociti se stvaraju u koštanoj srži. Tu se i hemoglobin “pakuje” u crvena krvna zrnca, pa je koštana srž prava fabrika za proizvodnju hemoglobina i eritrocita.

Šta je važno za dobru vrednost hemoglobina?
Pre svega GVOŽĐE, a podrazumeva se da je dete zdravo i da je koštana srž „vredna” i lepo radi.

Bez gvožđa naprosto nema dovoljno hemoglobina, a gvožđe stiže hranom. Prvih šest meseci bebinog života gvožđe stiže iz bebine jetre gde je “uskladišteno” tokom trudnoće. Zato je važno da buduća mama vodi računa o ishrani i da njen hemoglobin bude dobar!

Dakle, u prvih šest meseci nema potrebe (zdravoj deci) dodavati gvožđe.

Šta može da smeta stvaranju hemoglobina?
Kad nema gvožđa nema ni dovoljno hemoglobina, a to znači da beba od šest meseci mora da unosi prirodno gvožđe, a kvalitetno meso, a kasnije i žumance, su najbogatiji gvožđem.

Previše kravljeg mleka OMETA normalnu resorpciju (“uzimanje”) gvožđa iz creva jer sadrži soli koje “privežu” gvožđe za sebe i izbace ga stolicom, umesto da se putem krvi dopremi u koštanu srž. Zato pedijatri (s pravom) NE vole kravlje mleko u prvoj godini života.

A spanać?
Jedna od najčešćih zabluda je da spanać sadrži mnogo gvožđa.

To na žalost (ili na sreću dece koja ga ne vole) nije tačno! Kada je poznati Nemački hemičar (Erih fon Volf) 1870. određivao količinu gvožđa u različitim biljkama greškom je upisao da spanać ima 10 puta više gvožđa! Omanuo je za jednu decimalu, ali je to relativno brzo ispravljeno, pa se odavno zna da spanać nije baš dobar izvor gvožđa.

Koje su normalne vrednosti?
E tu nastaje problem!

Kod dece vrednost hemoglobina zavisi od uzrasta (u manjoj meri i od vrste lab. analize) i zato UVEK treba imati referentne vrednosti za decu! Svaka bolja laboratorija ove izdaje referentne vrednosti uz nalaz, a ako toga nema – tražite! Ogromne su razlike u odnosu na odrasle, pa se često javi strah bez razloga.

Kad su bebe u pitanju, oko šestog meseca dolazi do OČEKIVANOG pada nivoa hemoglobina jer se istroše rezerve gvožđa u bebinoj jetri. To se zato zove fiziološla anemija, koja NIJE bolest i NE leči se veće se postepeno povećava unos prirodnog gvožđa (iz mesa, a kasnije i iz žumanceta). Ogromna većina pedijatara smatra da kad vrednost hemoglobina kod beba od 6-10 meseci NIJE ispod 100, NEMA potrebe za lečenjem!

Šta raditi kad je vrednost hemoglobina snižena?
Anemija (malokrvnost) je posledica nedovoljne količine gvožđa, i naziva se sideropenijska. Lečenje je potrebno kad su vrednosti ispod donje granice za uzrast, ali i kada su drugi parametri krvne slike poremećeni.

Pedijatar donosi odluku o terapiju posle pregleda deteta i uvida u analize. Dakle, bez pregleda nema dijagnoze i terapija se NE određuje SAMO na osnovu rezultata krvne slike.

Kad su vrednosti hemoglobina na donjoj granici (ili blizu donje granice) treba učiniti sve da se povećanjem unosa prirodnog gvožđa (meso, žumance) pomogne detetu. NE treba žuriti sa preparatim gvožđa! Tada je potrebno ograničiti unos kravljeg mleka (na maksimalnih 400 ml na dan u drugoj godini života), a promovisati dojenje jer je majčino mleko dragocen pomoćnik u resorpciji gvožđa iz creva.

Na kraju, zdrava i izbalansirana ishrana deteta obezbeđuje dovoljno gvožđa, ali i drugih sastojaka koji su potrebni za detetov rast i razvoj. Zato je poštovanje principa zdrave ishrane najbolji način da se spreči manjak gvožđa u organizmu deteta, pa će se tako sprečiti nastanak anemije.

Ass.dr Goran VUkomanović

Kontakt sa decom je važniji od kazne

Kontakt sa decom je važniji od kazne

O vaspitanju dece se danas mnogo više govori, piše, zna...

Koji su problemi prilikom dojenja?

Koji su problemi prilikom dojenja?

Kako da dojim, s obzirom da su mi grudi (bradavice) isp...

Zašto majka treba da pevuši bebi

Zašto majka treba da pevuši bebi

Majčin glas ili pevanje bebi, a naročito prevremeno rođ...

Beba i voda - Da li bebi tokom dojenja treba voda!?

Beba i voda - Da li bebi tokom dojenja t…

Dileme, dileme… Uprkos brojnim pokušajima da se jednom...

Istegnuća i uganuća

Istegnuća i uganuća

Kako da znam da li je dete istegnulo ili uganulo zglob?...

Roditelji oprez: Deca lakše dehidriraju nego odrasle osobe

Roditelji oprez: Deca lakše dehidriraju …

Kako idu topli dani , veći je rizik da deca dehidriraju...

Kako utvrditi datum porođaja?

Kako utvrditi datum porođaja?

Možda je i kod vas reč o maloj zbrci kada je reč o datu...

Kada dete ima zapušen nos

Kada dete ima zapušen nos

Kod dece koja imaju alergiju kao uzrok problema, postoj...

Kada je dete spremno za čvrstu hranu?

Kada je dete spremno za čvrstu hranu?

Ovo su tri dobra razloga zašto sa kašicama ne treba poč...

Zaštitite bebe od žege

Zaštitite bebe od žege

Za bebe je najbolja temperatura oko 23 stepena, što je ...

Problematični treći krajnik

Problematični treći krajnik

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi ...

Najpopularnija srpska imena za dečake u poslednjih 70 godina

Najpopularnija srpska imena za dečake u …

U periodu od 1931. godine pa do danas jedno muško ime u...

Fimoza. Šta je i kako je prepoznati.

Fimoza. Šta je i kako je prepoznati.

Ima mnogo latinskih reči koje mi, roditelji, ne razumem...

Ako ne vakcinišemo decu, biće sve više epidemija

Ako ne vakcinišemo decu, biće sve više e…

Epidemije malih boginja koje se u poslednjih nekoliko g...

Ishrana dojilja

Ishrana dojilja

Fiziologija organizma žene je takva da što novorođenče ...

Vreme je za nošu

Vreme je za nošu

  Ne počinjite preranoPostoji više razloga zašto ne tr...

Marama ili nosiljka?

Marama ili nosiljka?

Nošenje bebe pored dojenja predstavlja najbliskiji kont...

Uticaj odraslih na razvoj govora kod dece

Uticaj odraslih na razvoj govora kod dec…

Često nam se dešava da kada nemamo snage, ideje za akti...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.