oktobar 20, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Kad postanete roditelj, vaša je najvažnija briga koliko ćete često hraniti bebu i koliko će ona dobijati na težini. Ako beba stalno dobija pomalo na težini, bićete uvereni da je ispravno hranite i da je beba zdrava. Pritom vrlo lako možete upasti u zamku da upoređujete svoju sa drugim bebama.

Mnoge mame mogu postati vrlo zabrinute ako njihova beba ne dobije na težini svake nedelje onoliko koliko se očekuje. Zato je važno zapamtiti da je svaka beba osoba za sebe i da treba gledati način na koji vaša beba dobija na težini i na koji raste.

Šta određuje težinu?

Ima mnogo razloga zbog kojih će se težina vaše bebe razlikovati od težine svih ostalih beba.

1. GENETIKA
Vaša je beba nasledila gene od vas i od svog oca, i oni igraju veliku ulogu u određivanju njene težine i visine. Dvoje sitnih i mršavih ljudi najčešće mogu očekivati da će imati sitnu bebu manje telesne težine, dok će visoki, snažno građeni roditelji najverovatnije imati težu i višu bebu. Metabolizam vaše bebe (koji je takođe određen rođenjem) takođe će odrediti hoće li vaša beba, kad poraste, moći jesti šta god poželi, a da se pritom ne udeblja, ili će morati paziti šta jede.

2. POL
Tabele rasta prema kojima se izračunava napredovanje deteta razlikuju se za dečake i devojčice jer i jedni i drugi dobiju na težini na drugačiji način i u drugačije vreme. Dečaci su najčešće teži i viši od devojčica istog doba. Devojčice koje su pri rođenju imale prosečnu težinu, za godinu dana dobiće u proseku oko 8,9 kg, dok će dečaci dobiti oko 10 kg.

3. RAST
Tabele rasta koje se kod nas upotrebljavaju, zasnivaju se na prosečnoj težini i visini beba bele rase.

Ako je beba npr. azijske rase, ona će najverovatnije biti manja i lakša od proseka beba bele rase, a bebe crne rase naginju da budu duže i teže. Prema tome će se odvijati i njihov rast.

Još neki uticaji

Ako se vaša beba rodila u predviđenom terminu, ali male težine, što je možda posledica problema sa posteljicom, ona može biti vrlo zahtevna i pohlepno jesti prvih nekoliko nedelja, kako bi nadoknadila težinu koju je trebala dobiti pre rođenja. Ako je biološki predviđeno da vaša beba bude veća, ona će vrlo brzo posle poroda dobijati na težini i visini.

1. Temperament
Na težinu vaše bebe takođe utiče i činjenica puže li vaša beba uokolo već sa šest meseci, ili je savršeno srećna ako samo sedi i igra se sa svojim igračkama, a već joj je deset meseci. Ako je vaša beba aktivna i mobilna, ona će trošiti kalorije mnogo brže nego beba koja mirno sedi na jednome mestu. Ali čim beba počne hodati, najčešće nestanu svi tragovi onih slatkih «buhtlica» na nogama.

2. Bolesti
Ako je u prvih nekoliko nedelja posle porođaja vaša beba bila bolesna, može usporeno dobijati, a ponekad čak i gubiti na težini. Isto tako, ako vaše dete pati od nekih problema pri hranjenju, npr. ima rascepljeno nepce, trebaće joj posebna briga i način ishrane.

Kako će rasti?
Najčešće se kao pravilo navodi da bi beba trebala udvostručiti svoju porođajnu težinu sa šest meseci, a udvostručiti sa godinu dana. To možda može biti tačno za bebe koje su prosečne po težini i visini, ali za one koje su mnogo teže, ili lakše, ne mora biti tačno. Malene bebe mogu udvostručiti svoju porođajnu težinu već u tri meseca, dok velikim i teškim bebama može trebati i više od godinu dana da utrostruče svoju težinu. Sve su bebe međusobno različite i treba gledati na način na koji dobijaju na težini kroz nekoliko nedelja i meseci. Zatim to treba uporediti sa bebinom dužinom i opsegom glave i tek tada videti razvija li se beba proporcionalno.

Previše uhranjene bebe
Gojaznost je problem u porastu, i kako raste procenat odraslih koji su gojazni, tako raste i procenat dece koja su teža nego što bi trebala biti. Ako vaša beba u dobu od dve i po godine ima preveliku težinu (prema tablicama težine i visine), onda naginje gojaznosti. Stručnjaci se slažu da gojazne bebe najčešće izrastu u debelu decu, koja zatim, kao odrasli, imaju problema sa težinom. Često i roditelji gojazne dece govore da su ta deca i kao bebe bila gojazna.

Ako mislite da bi i vaša beba mogla biti gojazna, provera i poređenje bebine težine i visine može upozoriti na problem. Ako beba dobija na težini mnogo brže nego što raste, možda gomila previše kalorija. Retko je taj problem vidljiv pre nego što beba počne jesti tvrdu hranu. Tada roditelji postanu preterano oduševljeni time što je beba počela jesti i zanemaruju na mleko koje bi trebalo imati najveću ulogu u bebinoj ishrani sve do prvog rođendana.

Ako ste zabrinuti da vaše dete postaje sve deblje, proverite količinu slatke hrane i pića koju dete pojede u toku danu i pokušajte to smanjiti. Smanjiti želju za slatkim dok je dete malo može značiti manje problema sa težinom posle. Dobra je ideja voditi dnevnik ishrane u koji se upisuje sve što dete pojede (i vrstu i količinu hrane) jer pruža mogućnost da se razmisli o tome šta dajete svojem detetu.

Neuhranjene bebe
Neke su bebe prirodno malene, ali dok dobijaju na težini i dok rastu nema razloga za zabrinutost. Ipak, ako beba gubi na težini, ili ako ne dobija na težini nekoliko meseci, treba svakako posetiti lekara.

Poremećaj rasta znači da beba kroz tri i više meseci gubi na težini, odbija jesti ili jede vrlo malo i ne dobija na visini. Uzroci poremećaja rasta mogu, ali ne moraju biti organske prirode. Organski uzroci povezani su sa fizičkom bolešću, kao što su npr. bolesti srca ili bubrega, alergije na hranu, ne podnošenje glutena u hrani i sl. Neorganski se uzroci odnose i rezultat su slabe i nedovoljne ishrane bebe u odnosu na njene potrebe. U tom slučaju treba se obratiti pedijatru i lekaru, koji će pronaći problem i predložiti promene u načinu bebine ishrane koje treba sprovesti.

Saveti o ishrani
Bebe imaju vrlo malen želudac, a imaju potrebu za srazmerno velikim brojem kalorija – tokom prve godine 50% potrebnih kalorija moraju dobiti iz izvora masti. Majčino mleko i adaptirano mleko imaju visok procenat masnoća, i često se problemi u ishrani beba javljaju upravo u vreme kada se smanjuje ishrana mlekom, a u bebinu ishranu uvodi druga vrsta hrane. Roditelji tada često hrane bebe kašicama od voća i povrća, ali pritom ne pojačavaju kalorijsku vrednost dodavanjem pahuljica ili mleka. Neki daju bebi jednostavno deo svoje hrane, tj. od svojeg obroka, koju bebe mogu jesti, npr. pire od krompira sa prelivom od mesa, umesto da daju hranu prilagođenu bebi.

Stručnjaci preporučuju punomasno mleko do najmanje treće detetove godine, a najbolje do pete, kako bi dete dobilo dovoljno kalorija. Ako vaše dete ne voli mleko, dajte mu umesto toga dovoljno mesa ili mahunarki, sira, jaja i jogurta, ili mu ponudite hranu koja sadrži mleko, npr. puding, pirinač na mleku, pahuljice s mlekom itd.

Anemija
Anemija ili nedostatak gvožđa takođe je u porastu kod male dece. Glavni uzrok smatra se loša ishrana i izbirljivost deteta – mnogi mališani ne vole jesti meso, koje je dobar izvor gvožđa. Dok deo stručnjaka preporučuje davanje punomasnog umesto adaptivnog mleka od godinu dana, neki se s tim ne slažu i smatraju da to može izazvati dodatne probleme jer je adaptivno mleko obogaćeno gvožđem kojeg nema u tolikoj meri u običnom mleku. Sa godinu dana bebe se počinju i same hraniti i počinju biti izbirljive, pa ako im se još uvek daje adaptivno mleko, to može pomoći u prevenciji anemije – smatra deo stručnjaka. Njihov je predlog da se detetu nastavi davati adaptivno mleko do 18. meseca.

Drugi dobri izvori gvožđa su pšenične pahuljice sa mlekom, hleb, jaja, pasulj i druge mahunarke, a ako se detetu istovremeno daje hrana bogata vitaminom C, poput soka od narandže ili kiseli kupus, to će dodatno poboljšati apsorpciju gvožđa u telu.

Da li je važan način na koji se beba hrani?

Bebe koje se od prvog dana hrane na bočicu ne moraju uopšte izgubiti na težini u prvim danima, dok je za bebe koje majke doje uobičajeno da im treba oko dve nedelje kako bi ponovno dostigle svoju porođajnu težinu. Iako ima mnogo bucmastih beba koje majke doje, najčešće su bebe koje se hrane na bočicu teže. Prilično je teško previše nahraniti bebe ako ih dojite, ali ako se kod beba koje se hrane na bočicu pažljivo ne meri količina mleka, može se napraviti hrana koja je previše koncentrovana. Osim toga, kada se beba hrani na bočicu, mnogo je češća pojava da majka podstiče bebu da popije svu količinu hrane iz bočice zato što vidi koliko je beba jela (što nije slučaj kod dojenja).

Kod beba koje se doje, dobijanje na težini može biti vrlo promenljivo – nekoliko nedelja beba dobija na težini, a onda neko vreme ne dobija ni grama. Dok je beba zadovoljna, nema razloga za zabrinutost.

Autor: MamaiBeba.rs

Grčevi ne zahtevaju medicinski tretman, ali svakom zabrinutom roditelju potreban je savet, da bi bio siguran da ovo nije ozbiljan problem.

Grčevi se javljaju posle 2-3 nedelje života i najčešće spontano prolaze krajem trećeg meseca, mada kod određenog broja beba mogu potrajati i do kraja četvrtog, pa i petog meseca.

Najveći intezitet i učestalost tegoba je u drugom mesecu života. Beba koja je do tada dobro napredovala i mirno spavala, u popodnevnim časovima postaje razdražljiva i nekontrolisano plače.

Da li se grčevi češće javljaju kod dečaka ili kod devojčica?

Svaka peta beba ima grčeve i oni se podjednako javljaju i kod dečaka i kod devojčica, kod beba koje doje i kod beba koje se hrane adaptiranom mlečnom formulom, a nešto su češći kod prevremeno rođenih beba.

Zašto se javljaju grčevi i kako ih prepoznati?

Pravi uzrok grčeva nije do kraja poznat, smatra se da nastaju zbog nezrelosti digestivnog trakta, a nakupljeni vazduh izaziva bol i neprijatnost. Drugi mogući uzrok je nezrelost bebinog nervnog sistema. Da bi se grčevi razlikovali od organskih kolika, postoje određeni kriterijumi za njihovu dijagnostiku. Najčešće korišćeni kriterijum je Wessels-ovo pravilo trojki koje analizira plač odojčeta i koje glasi: odojče ima grčeve ukoliko plače više od 3 sata dnevno, ako se plač javlja u više od 3 dana nedeljno i ako to stanje traje duže od 3 nedelje.

Glavni simptom je konstantan plač bez vidljivog razloga u dužem periodu, prodorniji od normalnog, a naročito izražen u poslepodnevnim satima.

Bebe sa grčevima podižu glavu, savijaju kolena prema trbuhu, stomačić je naduven i napet, zacrvene se u licu i lice dobije bolan izgled, prave grimase i ispuštaju gasove. Grčevi se pogoršavaju nakon hranjenja. Nekada se javljaju u toku hranjenja, pa bebe prekidaju obrok. Grčevi uzrokuju i probleme sa uspavljivanjem i dužinom spavanja. Između epizoda plača, beba je dobro, lepo jede, dobro napreduje i ne pokazuje nijedan znak bolesti.

Trajanje grčeva je različito, od 15 do 60 minuta pa i duže. U toku dana može se javiti više puta.

Kako pomoći bebi?

Grčevi ne zahtevaju medicinski tretman, ali svakom zabrinutom roditelju potreban je savet, da bi bio siguran da ovo nije ozbiljan problem. Roditelji teško izlaze na kraj sa neprekidnim plačem i važno je pružiti im podršku.

Ne postoji izdvojen ili dokazan lek za kolike, ali određeni postupci i tretmani ih mogu olakšati:

• Poklanjanje veće pažnje (nežnost i smirenost) odojčetu od strane majke
• Pravilno sisanje bez velikog gutanja vazduha
• Čekanje da beba svaki put podrigne posle obroka
• Masiranje i topla pelena na stomačiću, savijanje nogica ka stomačiću
• Polako ljuljati bebu napred-nazad
• Deca koja su na prirodnoj ishrani treba da nastave sa podojima
• Majkama se savetuje da izbegavaju hranu koja nadima (kupus, karfiol, pasulj, luk, citrusno voće, kofein i alkohol)

Bebe koje se hrane mlečnom formulom treba hraniti u budnom stanju, u odgovarajućem položaju sa lako podignutom glavicom. Posle hranjenja treba da podrignu i tako izbace višak vazduha.

Olakšanje simptoma grčeva kod beba koje se hrane mlečnom formulom, može se postići uvođenjem u ishranu posebno prilagođene mlečne formule koja sadrži hidrolizovane proteine surutke i snižene nivoe laktoze, što olakšava varenje, sprečava pojavu grčeva i redukuje epizode plakanja.

Izvor: bebac.com

Ovo su tri dobra razloga zašto sa kašicama ne treba početi prerano

Majkama neretko pedijatri, a pogotovo okolina i bake, sugerišu da s kašicama treba započeti već oko četvrtog meseca. Prema saznanjima i istraživanjima te preporukama Svetske zdravstvene organizacije nekoliko je argumenata za kasniji početak s kašicama, ne pre petog odnosno oko šestog meseca života.

Osetljivost i nezrelost probavnog bebinog trakta

Osetljivost i nezrelost probavnog trakta bebe u prvim mesecima određuje i njenu najbolju hranu. To je majčino mleko. Dojenje pre svega štiti probavni trakt deteta od infekcija i alergija. Mnoge poteškoće s probavom traktom mogu biti sprečene isključivo dojenjem. Majčino mleko sadrži sve potrebne materije za rast i razvoj bebe, a istovremeno sadrži puno manje materija koje mogu naštetiti detetovom probavnom traktu.

Oko petog odnosno šestog meseca iscrpljuju se zalihe koje će nadohnaditi dohrana

Sastav majčinog mleka, koji je savršen prvih meseci, ipak ne može biti dovoljan za dete od šestog meseca kad se iscrpljuju zalihe gvožđa, a potrebe za energijom i nutrijentima rastu. Tada se uvodi dohrana kašicama. Pokušate li pre petog odnosno šestog meseca ponuditi detetu dohranu, od toga možda neće biti koristi. Sve do tada želučić i creva nisu sposobni primiti, obraditi i iskoristiti hranjive materije iz namirnica pa prerano davanje hrane neće imati smisla, a može opteretiti probavu, izazvati grčeve te izazvati alergije.

Prirodno slabljenje refleksa sisanja

Sledeći argument jeste snažno izražen refleks sisanja kod novorođenčadi. On podstiče sisanje mleka, a sprečava gutanje svega što nije tekuće. Zato bebe kad im kašičicom date kašicu koja je gušća od tekućeg mleka, kašicu refleksno guraju van iz usta čineći pokrete jezikom kao da sisaju. Ovaj zaštitni refleks će postepeno prirodno slabiti oko petog meseca te postepeno otvarati vrata dohrani.

Odbijanje hrane i razni prohtevi su normalne faze, ali kad mališan ne dobija na težini i zaostaje u rastu za vršnjacima obavezno potražite savet lekara.

Svaka majka zna da deca umeju da budu veoma problematična i izbirljiva kada se radi o hrani. Jedan od posebno napornih perioda je onaj kada dete ima dve godine, delom zbog probirljivosti i tvrdoglavosti deteta, delom zbog toga što ne znaju svi roditelji kakve su zaista potrebe dece tog uzrasta.

Ono što često zbuni, pa i zabrine roditelje, jesto to što dete od dve godine ima manji apetit nego odojče. Kako to?

Objašnjenje je jednostavno – dvogodišnjak raste sporije nego beba. Trošiće više energije na kretanje, ali manje kalorija će mu biti potrebno za rast, pa mu neće biti potrebno toliko hrane.
Dvogodišnjaci su pri jelu često probirljivi, sitničavi, ponekad i nervozni. Može se desiti da neku namirnicu odbiju, što ne bi trebalo da zabrine roditelje, ako to bude nadoknađeno nekom drugom namirnicom iz iste grupe, u tom ili sledećem obroku.
Nije nikakav problem ni ako dete preskoči neki obrok – dvogodišnjaci sami traže da jedu kad su gladni.

Važno je strpljenje

Dvogodišnjaci zahtevaju slobodu izbora, što može dovesti do neobičnih navika u ishrani – dete može jednog dana da pojede puno hrane, već sledećeg veoma malo. Nekad će želeti da jede jedno isto.
Sve ove faze su privremene i dokle god je dete zdravo, ne treba brinuti zbog njih niti ga forsirati da “jede kao i sva ostala deca”. Naoružajte se strpljenjem i malo sačekajte – bubice će već proći.
Ipak, nikad ne prisiljavajte dete da jede dok je okupirano igrom. Nemojte ga ni požurivati da završi obrok niti insistirati da jede istu količinu hrane kao odrasli.

U suštini, sve dok je dete zdravo i raste normalno (što pokažu visina i težina prilikom lekarskog pregleda), možete biti sigurni da jede dovoljno.
Jedan od mogućih problema u ovom uzrastu jeste da dete pije suviše mleka, pa onda nije dovoljno gladno za drugu hranu… Tada bi trebalo ograničiti unos mleka, što je najlakše postići tako što mu mleko nećete davati iz bočice nego iz čaše.

Što se bočica tiče, dete bi u ovom uzrastu već trebalo da se odvikne od njih i da nauči da koristi čašu ili šolju. Preduga upotreba bočice deformiše dečje zube.
Ukoliko roditelji forsiraju ishranu, dete obično reaguje još većom tvrdoglavošću, pa se problem pojačava.

U svakom slučaju, s obzirom na to da vaše dete troši dosta energije obratite pažnju na to da ponuđena hrana sadrži elemente potrebne za detetov pravilan rast i razvoj (meso, riba, piletina, jaja, mlečne proizvode, testenina, žitarice, povrće i voće).

Detetu odgovaraju manji obroci, ali njegove potrebe u energiji su veće tako da je pored tri glavna važno osigurati i međuobroke (pet do šest obroka dnevno). Deca u uzrastu od dve godine mogu da jedu i hranu koja je bila zabranjena u prethodnoj godini (pomorandža, limun, mandarina, jagodičasto voće, med, belance…).
Odbijanje hrane i čudni prohtevi su normalne faze u razvoju deteta, ipak, kada dete uporno mesecima odbija da jede ne dobija na težini, zaostaje u rastu za vršnjacima, obavezno potražite savet lekara.

Autor: N. PRERADOVIĆ

Ukoliko je vaše dete izbirljivo kada je hrana u pitanju ili uopšte ne voli da jede, sigurno vam nije lako. Do sada ste verovatno pročitali tonu članaka i knjiga na tu temu. Savetovali ste se sa drugim roditeljima, koji imaju isti problem, ali kada je vaše dete u pitanju ti saveti jednostavno ne rade!

Nutricionista Tobi Amidor, ekspert u ovom polju ima par dobrih saveta za pravilnu ishranu vašeg deteta.

Greška 1: Terate dete da jede

Ukoliko terate vaše dete da jede nešto što ne voli, razmislite ponovo o toj metodi. Ovakav način hranjenja može umoriti i vas i vaše dete, a negativne posledice su mnogobrojne, jer ćete mu onda zgaditi ne samo hranu, vec kompletan ritual i vreme kada se jede.

Umesto toga nemojte obraćati pažnju kada dete ne voli nešto da jede. Ako niste napravili pompu oko toga, sledeći put kada dete bude jelo isto to, neće se toliko buniti. Vremenom i vašim pozitivnim stavom počeće sasvim normalno da jede tu hranu.

Greška 2: Kuvate samo ono što dete voli!

Mnogi roditelji upadnu u zamku spremanja isključivo detetove omiljene hrane, upravo iz straha da ono ne ostane gladno. Međutim, to nije rešenje.

Umesto toga spremite detetu jelo koje će sadržati barem jedan njemu omiljeni sastojak. Na primer, ako vaše dete voli da jede samo pomfrit i meso, a zazire od povrća, vi mu spremite obrok sa jednim sastojkom koje voli i s jednim koje ne voli. Ako je dete starije uključite ga u pripremu hrane, to će ga svakako motivisati da sve proba!

Greška 3: Insistiranje da pojede sve iz tanjira

Roditelji uglavnom preteruju u doziranju i količini porcija.

Ako ne možete sami da odredite veličinu porcije potražite stručni savet. Praksa je da se servira po jedna supena kašika u skladu sa detetovim godinama za svaku namirnicu. Na primer, dvogodišnjem detetu sipajte po dve kašike pirinča, šargarepe i nekog mesa. Bitno je da je dete užinalo sat do dva pre glavnog obroka. Umesto da dete terate da pojede sve iz tanjira, pobrinite se da je ono sito i zadovoljno.

Greška 4: Ignorisanje detetovog ukusa

Deca imaju mnogo istančaniju paletu od odraslih (koja se vremenom gubi). Nešto što vama nije slano ili dovoljno začinjeno, vašem detetu je možda preslano i jako. Potrudite se da kuvate blažu hranu za vaše dete i poslušajte kad vam kaže da mu je hrana prejako začinjena.

Greška 5: Prerano odustanjanje

Ne predajte se lako ako dete odbije hranu na prvu loptu. Prema istraživanjima potrebno je da detetu ponudite oko 20 puta istu hranu, pre nego što je prihvati.

Umesto što ćete odustati od spremanja određenog jela, pripremajte baš te namirnice i dozvolite mu da se igra s njima. Ovo podrazumeva da je dodiruje, kao i da je stavlja u usta i ispljune potom. Vremenom će prihvatiti određenu namirnicu i više neće praviti problem.

Greška 6: Grickalice

Grickalice nisu dobre ni za odrasle, a kamoli kao uzina za vašu decu. Ovakva uzina je prepuna šecera, veštackih boja i aditiva koji nikako nisu dobri za zdravlje.

Umesto grickalica ponudite vašem detetu za uzinu neko voce ili neku drugu zdravu namirnicu.

Greška 7: Hrana kao nagrada

Ukoliko koristite neke od ne baš tako zdravih namirnica poput slatkiša ili grickalica kao nagradu za pojeden ručak, grešite! Tako ćete najlakše razviti loše navike u ishrani kod vašeg deteta. Davanjem slatkiša za nagradu može da razvije i zavisnost.

Umesto hranom nagradite vaše dete tako što ćete ga izvesti u park ili na neku drugu njemu voljenu aktivnost.

Greška 8: Oprez sa sokovima

Preporuka je da dete pije oko pola čaše 100 odsto ceđenog soka na dan. Vecća količina od preporučene samo stvara naslage šećera, što pak utiče na odsustvo apetita kod deteta.

Savet je da zamenite sokove vodom. Ako dete baš voli sok onda ga razblažite s vodom.

Briga mnogih mama – da li je hrana koju nude svojim bebama bljutava i „bljak“, šalje deci pogrešnu poruku – da je prirodni ukus voća, povrća i ostalih zdravih namirnica loš i da ga je neophodno nečim „zamaskirati“. Pri tome gubimo iz vida da su bebina čula „neiskvarena“ i da one vole blage ukuse.

Ako ste pomislili da nemate ovakvih problema, jer ste izabrali da bebu hranite gotovom hranom, iznenadiće vas da je i hrana koja je namenjena bebama „obogaćena“ raznim nepotrebnim dodacima, kako bi se bebi na prvi zalogaj dopala ( so, šećer, ( burbon ) vanila i sl ).

Naš cilj je ukorenjivanje zdravih navika, između ostalih i onih u vezi sa ishranom. Želimo da naša deca zavole voće, povrće, integralne žitarice i slične namirnice, kako bi bila što zdravija, kako u dečjem, tako i u odraslom dobu. Verujem da ne postoje zabranjene namirnice, nego samo one koje su u svakodnevnoj ishrani poželjne ili nepoželjne. Među nepoželjnijima tokom prve godine bebinog života je so.

Pod pojmom soli obično podrazumevamo kuhinjsku so, NaCl. Morsku, jodiranu, naravno. Ova so je zbog dodatog joda korisna u sprečavanju razvoja oboljenja štitne žlezde, koje se odlikuje smanjenim stvaranjem njenih hormona, koji su jedan od glavnih regulatora našeg metabolizma. Dakle, kuhinjska so je bitan dodatak ishrani, ALI u vrlo malim količinama i ne tokom prve godine života. Sastojak soli koji zapravo pravi problem, jeste natrijum (Na), elektrolit koji je već prisutan u brojnim prirodnim namirnicama ( povrće, mleko… ima ga čak u različitim količinama i u flaširanim vodama! ), a fabričkim proizvodima se dodaje u cilju poboljšanja njihovog ukusa, najčešće u formi natrijum glutaminata, ali i drugih natrijumovih soli. Bebini bubrezi nakon rođenja postepeno funkcionalno sazrevaju, i ne mogu da „se izbore“ sa velikom količinom ovog elektrolita ( majčino mleko je idealna hrana za bebe tokom prvih 6 meseci života,i zbog toga što sadrži najmanje ovog elektrolita ). Sa uvođenjem nemlečne hrane, povećava se i unos natrijuma koji se već nalazi u namirnicama, zbog čega nema potrebe da dodajemo i kuhinjsku so. Tokom prve godine života, ukupna količina soli koja nije štetna za bebine bubrege iznosi do 1g na dan, a od prve do treće godine do 2g.

Unošenje veće količine soli može dovesti do oboljenja bubrega i povišenog krvnog pritiska i posledičnog oboljenja srca. Velika količina šećera štetna je za zube, može dovesti do dijabetesa i gojaznosti, sa brojnim pratećim oboljenjima. Štetni efekti ove navike ne moraju se ispoljiti u detinjstvu, nego u starijem životnom dobu.

Kada govorimo o šećeru, šećer koji je organizmu, a naročito mozgu, potreban je glukoza, a nju organizam može dobiti ili sintetisati iz raznih namirnica, voća, žitarica, pa čak i mleka, samim tim njegovo dodavanje hrani nema nikakvo opravdanje. Korisno je samo to što će trenutno „navući“ dete na hranu kojoj ste ga dodali, moć koju koriste brojni proizvođači hrane, dodajući šećer i namirnicama u kojima ga ne biste očekivali. Kasnije je vrlo teško detetu objasniti da je zdravije pojesti nezašećerenu voćku.

Nezašećereni obroci nisu bolji „samo“ kada je zdravlje zuba u pitanju ( nikako nije zanemarljivo, jer smo „nacija bolesnih zuba“, a zdravlje zuba ima veliki uticaj na celokupno zdravlje ), nego i zbog stvaranja zdravih navika u cilju sprečavanja razvoja gojaznosti, razvoja šećerne bolesti i sl. Epidemija dečje gojaznosti jedna je od vodećih briga pedijatara širom sveta, a nažalost i u našoj zemlji, jer vodi do ranog razvoja brojnih poremećaja koji su ranije bili „rezervisani“ za odrasle ( pre svega povišen krvni pritisak, oboljenja kardiovaskularnog sistema, metabolički i hormonski poremećaji… ).

Gotova hrana za bebe

Možda neočekivano, ali ova hrana je „puna“ šećera i soli, zato pri izboru obratite pažnju na deklaraciju na kojoj piše tačan sastav. Nivo soli može biti označen i kao nivo natrijuma ( Na ) ( 2,5g soli jednako je 1g Na ). Visok nivo soli je preko 1,5g/100g hrane ( 0,6g Na/100g ), a nizak je ispod 0,3g soli/100g ( manje od 0,1g Na ). Što se šećera tiče, velika zastupljenost iznosi preko 15g/100g hrane, a mala ispod 5g šećera/100g. Čak i ako vodite računa o izboru hrane sa malim količinama soli i šećera, ne zaboravite da se količine unete tokom jednog dana sabiraju! Ukoliko sami pripremate bebi hranu, količina soli i šećera koje ona unosi je pod vašom kontrolom.

Koju hranu treba izostaviti sa bebinog menija?

„Grickalice“- čips, flips…kako god da se zovu, zapravo su samo masna, slana alternativa hrani, brzo će zasititi vašu bebu, ali samo fizički, jer u nutritivnom smislu ne sadrži apsolutno NIŠTA što je potrebno malom organizmu koji se nalazi u periodu najintenzivnijeg rasta ( da ne ulazimo u dalje komplikacije koje podrazumevaju vrhunsku veštinu kojom ćete navesti dete da ipak zagrize brokoli umesto čipsa ).
U makrobiotičkim radnjama postoje zdravije alternative, poput pirinčanih kolača i integralnih sendviča i sl.

Gotova, instant jela – bilo da su konzervirana, dehidrirana ili zamrznuta, uvek sadrže velike količine soli i šećera, i nikako nisu pogodna za bebe i malu decu.
Slatkiši- divno su upakovani, brižljivo poređani na najuočljivije police i naša deca ih obožavaju, ali nažalost, takođe ne sadrže ništa korisno. Uz malo truda, nije ih baš toliko teško izbeći, kao što se čini, a ako ih ipak dajete svom mališanu, najbolje je da to učinite nakon ručka, na taj način će veća količina pljuvačke umanjiti štetno dejstvo na zdravlje zuba.
Gazirani napici – sadrže VELIKE količine šećera, ali i soli, tj. natrijuma.
Voćni sokovi – sadrže velike količine šećera i kiseline, što oštećuje zubnu gleđ. Ako dajete bebi sok, najbolje da bude svež, sa povrćem, razblažen, i da to činite tokom ručka ( naročito ako se hranite vegetarijanski ), kako bi „preuzimanje“ gvožđa iz hrane bilo što efikasnije. Količina ne bi trebalo da prelazi 120ml na dan, i beba nipošto ne bi trebalo da ga pije tokom noći, niti pred spavanje.
Bez preterivanja…

Sve prethodno navedeno ne znači NIKADA i NIŠTA što nije posebno pripremljeno za bebu! Kako vaša beba raste postepeno ćete je privikavati na „porodični meni“, da bi, kada se steknu svi preduslovi ( pre svega dovoljan broj zuba i umeće žvakanja hrane ( a to se vežba! ) beba jela sve što i ostali članovi porodice. Uzrast u kome se to dešava krajnje je individualan, ali ni kod „zubatih“ i naprednih, veštih beba ne bi trebalo da bude pre punih godinu dana ( zbog razloga o kojima se i diskutuje u ovom tekstu ). Prosečan uzrast je od 13,14, pa do 18 meseci. Što je vaša kuhinja „blaža“ i više u skladu sa načelima zdrave ishrane, to je ranije možete ponuditi bebi. Naravno, ukoliko se u vašem domaćinstvu priprema „teška“ i začinjena hrana, bolje je što duže nastaviti sa odvojenim pripremanjem, ako se na ukus ostalih ukućana već ne može pozitivno uticati.

Dr Ivana Veljić

Jeste li i vi kao mali morali pojesti svu hranu sa tanjira i tek ste tada smeli ustati od stola? Neki roditelji takvu praksu zadržavaju i danas, a ona je povezana sa porastom gojaznosti, smatraju stručnjaci.

Roditelji i dalje podstiču decu da pojedu celi serviran obrok, iako su današnje porcije puno veće nego što su to nekada bile. Kao rezultat toga, deca sve slabije mogu odrediti kada im je dosta.

Novo istraživanje uključilo je podatke od oko 2,200 adolescenata i 3,500 roditelja. Rezultati su pokazali kako su očevi bili skloniji potsticati decu da pojedu sve sa tanjira. Takođe, pritisak je bio veći na dečacima u tinejdžerskim godinama nego na devojčicama.

“Iznenadilo me ponašanje nekih roditelja, poput prisiljavanja dece da pojedu celi obrok kako se hrana ne bi bacila”, izjavila je autorka studije Keti Lot, sa univerziteta Minesota.

Ako terate dete da pojede sve iz tanjira možda će biti gojazno

U 50-im godinama prošlog veka konzumiranje celog obroka značilo je nešto drugo nego danas. Porcije hrane su postale veće s vremenom, a ako decu potstičete da se oslanjaju na količinu hrane koja je još ispred njih, neće prepoznati unutrašnje signale koji im govore da su siti.

Neki stručnjaci veruju kako se opasnost od dečje gojaznosti pogoršava ako roditelji nisu u mogućnosti prosuditi jesu li njihova deca zdrave težine ili ne. Velik broj dece danas ima problema s gojaznošću, a roditelji ponekad ne vide da su njihova deca zdrave težine, ako su u društvu deblje dece.

Ovo istraživanje objavljeno je u paralelno s istraživanjem doktora Brajana Vansinka s njujorškog univerziteta Kornel, koje kaže kako je ključ izbegavanja prejedanja u manjim obrocima.

Prisiljavanje dece da pojedu sve iz tanjira loše utiče na kasnije navike u ishrani

Doktor Vansink proučavao je ponašanje vitkih i debljih osoba na zabavama sa švedskim stolom. Primetio je kako su vitke osobe bile sedam puta sklonije da uzmu manje tanjire te bi prvo proučili što je ponuđeno, a onda su birali svoj obrok.

Mršaviji ljudi više posmatraju koje su namirnice dostupne i na osnovu toga biraju obrok, dok deblje osobe češće uzmu što god je pri ruci, zaključak je njegovog istraživanja.

Zašto da ne hranim svoju bebu po starim preporukama, kao što je mene moja mama hranila, kad sam evo zdrava i ništa mi ne fali?

Znamo da se ranije čvrsta hrana mnogo ranije uvodila u bebinu ishranu, čak posle drugog meseca, bilo je uobičajeno bebi davati kravlje mleko, uprženo brašno, proizvode koji sadrže gluten, ušećerenu vodicu, sok od limuna, medenu vodicu, začinjenu i masnu hranu. Ipak, bez obzira što su i na toj hrani bebe rasle i razvijale se, spoznalo se da upravo takav i sličan način ishrane izaziva mnoge probleme koji se posle vuku ceo život.

Zato, ako je dokazano da je nešto štetno, a to se doskora nije znalo, zašto rizikovati i svom detetu uskratiti način ishrane koji je bezbedniji i bolji od dosadašnjeg.

Kad se osmi mesec približi nastaje velika nedoumica sa uvođenjem koje namirnice najpre početi. Šta li je manje važno, a šta više važno kad je sve važno: pšenica, raž, ječam, ovas, žumance, spanać, jogurt, pavlaka, mileram, mladi sir i sl.

MLEKO I MLEČNI PROIZVODI podrazumevaju pre svega namirnice dobijene od krave i kravljeg mleka. Kozije, ovčije, kao i sveže kravlje mleko nisu preporučljivi u ishrani deteta tokom prve godine, ali se mlečni proizvodi kao što su kiselo mleko, sir, punomasni pavlaka i jogurt uvode u bebinu ishranu od 8. meseca života. Najčešće se koriste u bebinom doručku, a kasnije i za večeru. Buter (maslac) koji se dobija iz sirovog ili pasterizovanog mleka uvodi se u ograničenim količinama tokom 7. meseca života.

Evo primera jednog dnevnog menija gde je većina ovih novih namirnica uključeno, uz napomenu da se svaka nova namirnica uvodi posebno, a njihova kombinacija se daje tek kad je svaka uvedena u ishranu našeg odojčeta.

PRIMER JELOVNIKA IZ DNEVNIKA MARTINE ISHRANE KUVARSKOG DNEVNIKA BEBE MARTE:

Prepodnevna užina(oko 10h): svežu breskvu sam ogulila i izgnječila viljuškom te dodala malo bebi pirinča (instant pirinčane pahuljice), da zgusti jelo i poveća mu kalorijsku vrednost.

Ručak (oko 13h): Tvrdo sam skuvala jaje. U malo vode sam skuvala dva krompira, jednu mladu tikvicu i jedan peršun. Kad je bilo mekano izvadila sam iz tanjira i izgnječila viljuškom.u jedan deo dobijenog pirea sam izgnječila polovinu tvrdo kuvanog žumanceta i Marti prvo ponudila taj deo. Kad je pojela deo sa žumancetom, nastavila je da jede pire bez šumanceta. Ovako sam sigurna da je pojela planiranu polovinu žumanceta, o čemu je jako bitno voditi računa kod njegovog uvođenja.

Užina II ( oko 16h30min): Obarila sam jabuku i izgnječila je viljuškom sa svežom šljivom. Super sočna i ukusna užina

Večera (19h30min): U malo uzavrele vode sam dodala kašiku kukuruznog griza i kuvala par minuta prema uputstvu. Kad je bilo gotovo dodala sam kašiku kiselog mleka i sve pomešala. Ovo se Marti mnogo svidelo.

Autor: Martina mama, dr.med Marija Mandić

Bezbroj obroka sa mojim sinom, rođakom, bratancem, naučili su me da klinci spadaju u 5 grupa. Bez obzira na mesto porekla, ili situaciju, ako imate mališana, onda on ili ona mogu sigurno da upadnu u jednu od sledećih grupa.

Jednoga dana vaše dete može jesti na jedan način, drugoga dana potpuno drugačije – to je samo deo onoga u čemu uživaju kada su mali. Sa ovih 5 tipova, barem ćete znati šta vas je snašlo.

Umetnik
Za umetnika, hrana nije namenjena za jelo. Uglavnom, apsolutno, definitivno nije. Umesto toga, hrana je nešto čime ona može da izrazi svoj svet, obično apstraktno. Za doručak, ona slika svoj portret koristeći banane i jaja. Za ručak, ona izvaja zamak ili stalaktit od avokada. Iskreno, ne znamo šta je, ali predviđeno je da bude nešto, sudeći po tome koliko se žali kada to pokušavate da počistite. Umetnik vidi svoju stolicu za jelo kao slikarsko platno.

Odbijač
On radije ne bi da jede. On obesi usta, i toliko ih stisne da čak ni mrvica ne može da udje. Što je paradoksalno, brzina kojom on odbija ono što mu ponudite, obrnuto je proporcionalna vremenu koje je vama trebalo da to jelo spremite. Možda bi radije gledao kroz prozor, ili se zagledao u svoju mutnu šoljicu, ili umesto recimo tri obroka dnevno želi da jede samo grickalice dva puta na dan. Kako bilo, on ne jede. Nije važno da li pred njega stavite makarone sa sirom koje je halapljivo jeo prošle nedelje, da li mu kupite picu ( sa sosem sa strane), ili mu date svoj sladoled. On jednostavno odbija.

Zabavljač
On će uraditi sve zarad smeha. Ona misli da je vreme za jelo, vreme kada ostali treba da uživaju u njegovim budalaštinama, da treba da se hrane pićem, i da se tako samo zabavljaju. On će pokazivati na plafon i govoriti satima. On će uzeti svoju činiju sa špagetama, i stavljati je na glavu. On će beskonačno bacati kosku, praviti smešne face, izvodiće očigledno iskorografisan balet rukama. Gledaće u vas, sa punom kašikom pudinga, i baciti je na zid, sve zarad „zabave“. Pevaće sve vreme „ga-ga-ga-ba-ba“. Vaši osmesi su sve što mu treba da preživi ovo i da napreduje u svoj igri.

Tvrdica
Tvrdica stavlja hranu gde god stigne : među obraze, ispod butina, iza leđa. Roditelji tvrdica često budu nasamareni verujući da su blagosloveni što njihovo dete tako dobro jede. „Heeeej“, oni misle da je sva ta hrana nestala. „Baš je gladan danas.“ Ili „Oh, mora da baš voli grašak! On tako dobro jede!“ Onda se ti isti roditelji razočaraju kada otkriju istinu, da je većina te hrane vešto sakrivena ispod stolice, jastuka, izdrobljena na pod. Hrana je završila svuda osim u njegovom stomaku.

Usisivač
Usisisvač jede sve što se pred njega stavi. Izdinstane jabuke, pasulj, mekane krabe, pržena jaja, izblendovani kolač – šta god da napravite, kako god da to poslužite, ona će to pojesti, bez žalbi. To izgleda kao san svakog roditelja! Ali postoji jedna začkoljica, ne možete ih gladati kako jedu. Koriste ručice kao lopate, sede na podu i jedu, zauzimaju najčudnije poze pri obroku. I dok svi roditelji žele da njihovi izbirljivi mališani jedu, niko ne želi da gleda kako jedu mango – krastavac – grožđe ili jogurt – spanać – višnju miks.

Priredila: Ivona Jovanović

1. Banane
2. Kelj
3. Šargarepa
4. Riba
5. Mleko
6. Sir
7. Hleb i cerealije (žitarice)
8. Jaja
9. Meso
10. Kivi

1. Banane
Banane su odličan izvor energije.
2. Kelj
Kelj je bogat gvožđem i osnovnim antioksidantima - hranjivim sastojcima koji su prirodna zaštita od kancera.
3. Šargarepa
Šargarepa je važna za rast, zdravu kožu i zube. Sveža šargarepa ima dvostruko veću količinu vitamina od kuvane.
4. Riba
Riba predstavlja važan izvor esencijalnih omega - 3 ulja.
5. Mleko
Mleko sadrži sve hranjive sastojke koji su potrebni bebi da bi rasla. Deca i posle prvog rođendana treba da popiju najmanje 4,5 dcl mleka dnevno ili ekvivalent u mlečnim proizvodima.
6. Sir
Sir je odličan izvor za jake i zdrave kosti i zube. Ako se pojede nakon obroka, on neutrališe kiselinu koja izaziva karijes.
7. Hleb i cerealije (žitarice)
Hleb i cerealije (žitarice) poseduju visok sadržaj vlaknastih materija i složenih ugljenih hidrata. Uvek birajte hlebove i peciva od integralnog brašna.
8. Jaja
Jaja su bogata proteinima, vitaminima i gvožđem.
9. Meso
Posnije crveno meso obezbeđuje jedan od najboljih oblika gvožđa. Takođe, ovo meso je bogato proteinima i cinkom - osnovnim materijama za rast, proces ozdravljenja, zaceljenje rana i jak imunološki sistem.
10. Kivi
Kivi sadrži gotovo dvostruko veću količinu vitamina C od pomorandže. Takođe je sjajan izvor potasijuma, biljnih vlakana, vitamine B grupe, vitamina E i minerala. Preporučuje se isključivo nakon bebinog prvog rođendana.

Med može uzrokovati dojenački botulizam, vrlo opasnu infekciju crevnog trakta. Dojenački botulizam je bolest do koje dolazi kada novorođenče unese bakteriju koja proizvodi toksin unutar tela. Reč je o veoma opasnoj infekciji crevnog trakta.

Sve je više dokaza koji govore da med može biti uzročnik ovog tipa botulizma. Med je poznati izvor spora koje stvaraju bakterije Clostridium botulinum. Kada ih dojenče unese u organizam, ove bakterije proizvode toksin koji uzrokuje dojenački botulizam, ozbiljno,ali na svu sreću retko trovanje hranom. Stoga se deci mlađoj od 12 meseci nikada ne sme davati med.

Dojenački botulizam nije nimalo bezopasna bolest, jer napada nervni sistem bebe i u najtežim slučajevima može čak dovesti do smrti.

Međutim, većina se beba uspe oporaviti. Najčešći znaci i simptomi botulizma su:
• Trajni zatvor (konstipacija)
• Omlitavljene ruke, noge i vrat
• Slabašan plač zbog slabosti mišića
• Poteškoće u dojenju, beba nema snage da izvuče mleko
• Izražen umor dojenčeta (stalna pospanost)
• Poteškoće u disanju

Spore botulizma se takođe mogu ugnjezditi i u neke namirnice sa niskim sadržajem kiseline koje sami spremamo u kutije za čuvanje hrane u frižideru, ali i u šećernom sirupu. Imajte to na umu i izbegavajte takve namirnice u ishrani dojenčeta.

Autor: Bebe&Mame

Možete da počnete sa uvođenjem kašice u bebin jelovnik kad je beba stara između 4 i 6 meseci. U principu, majčino mleko zadovoljava sve bebine nutritivne potrebe do šestog meseca. Majčino mleko (pa tako i ono zamensko – adaptirano) je hrana koju beba do šest meseci može da svari i podnese sa svim potrebnim kalorijama i vitaminima. Bebin digestivni sistem se do šestog meseca još nije kompletno formirao i jednostavno još nije spreman za nešto što nije mleko. Odugovlačenjem sa uvođenjem čvrste hrane smanjićete rizik od alergijskih reakcija. Kada naumite da počnete sa kašicama – svakako se prvo konsultujte sa lekarom.

Koja je najbolja hrana za početnike?

„Sa čim da počnem?“ - postavite ovo pitanje desetorici pedijatara i dobićete deset odovora. Svaki lekar ima svoju broj 1 hranu za bebinu premijeru. Iako su jednoglasni da je majčino mleko najbolje za novorođenče i da sa njim treba istrajati što duže – na ovom planu nikako da se slože. Razlog može da bude taj što ne postoji nekih većih naučnih dokaza koji će ukazati na neku određenu čvrstu hranu. Poslušajte svog lekara, a kasnije će vam beba sama staviti do znanja da li joj se nešto dopada ili ne. Ipak, treba da znate da će beba u početku „praviti face“ i skupljati usta kao da joj se prva klopica ne dopada ali to je zato što je šokirana novim ukusom.

Jabuka

Na prvom mestu se ugnezdila jabuka kao voćka sa našeg podneblja koju je lako naći preko cele godine. Jabuku bebi dajte kao sok i to za početak jednu kašičicu. Bebi se dodaje po kašičica dnevno a za nedelju dana može da dobije pasiranu jabuku u obliku kašice. Većina beba sa oduševljenjem prihvata voće kao prvu hranu međutim kasnije može da odbije manje slatku hranu kao što je povrće ili nezaslađene žitarice.

Pirinčane pahuljice

Na tržištu postoje pirinčane pahuljice za bebe, obogaćene gvožđem, koje se preporučuju kao prva hrana. Pirinčane pahuljice se lako razrede na gustinu ne mnogo veću od mleka. Bebe ih lako vare i retko izazivaju alergiju. Kašica može da se napravi pomoću majčinog ili adaptiranog mleka, ali i sa prokuvanom običnom vodom.

Krompir

Mnogi se za premijeru u bebinoj ishrani odlučuju na kuvan krompir jer ima slatkast i prijatan ukus. Krompir se bebi daje obaren bez ikakvih dodataka. Ni slučajno ga nemojte soliti.

Šargarepa

Kuvana šargarepa iz nesoljene pileće supe tako može da bude sjajna klopa za početnike. Izgnječite je kašikom, dodajte nekoliko kapi mleka (majčinog ili adaptiranog) i ponudite bebi.

Hrana slična mleku

Prema teoriji da će beba najlakše prihvatiti hranu kakvu je do sada jela, nezaslađen, punomasan jogurt ili kefir savršeni su za početak. Važno je da jogurt ne bude onaj voćni kako beba kasnije ne bi odbijala neslanu hranu. Beba će ga sa zadovoljstvom smazati tako kiselkastog što će joj kasnije dobro doći. Bebe alergične na mlečne proizvode ali i one koje ih loše podnose ne bi trebalo sa ovim da počnu.

Bundeva

Bebe koje s jeseni počinju sa papicom imaju sreću da probaju blagi slatkasti ukus pečene bundeve. Parče očišćene bundeve se stavi u rernu i ispeče. Ohlađeno ispasirano meso bundeve se ponudi bebi sa ili bez dodatog majčinog ili adaptiranog mleka.

Banana

Iako će tokom prvih par godina banana igrati jednu od većih uloga, ona za premijeru nije baš podesna. Jedini razlog za to je njen sladak i prijemčiv ukus koji može da stvori problem kod kasnijeg navikavanja na manje prijatne ukuse.

Da li još uvek treba da dojim bebu (odnosno da joj dajem adaptirano mleko)?

Pa, naravo! Vašoj bebi je neophodno majčino (odnosno adaptirano) mleko sve dok ne napuni godinu dana. Mleko joj daje potrebne vitamine, gvožđe i proteine u lako svarljivom obliku. Čvrsta hrana ne može da zameni sve nutritivne vrednosti koje nudi majčino mleko u prvoj bebinoj godini života.
Prošlo je nedelju dana kako moja beba jede kašicu od jabuke, kada je vreme za drugu čvrstu hranu?
Čvrsta hrana se bebi uvodi postepeno. Zbog mogućih alergijskih reakcija na neku hranu treba sačekati minimum tri dana do uvođenja nove namirnice. Tako ćete biti sigurni ako vaša beba dobije alergetsku reakciju (proliv, nadut stomak, učestaliji no inače gasovi ili svrab) na šta je reagovala. Ako u porodici postoje osobe koje su podložne alergijama najbolje bi bilo da sa svakom namirnicom budete obazrivi i da je „uvodite“ po nedelju dana.

Bez obzira na to, dobro je navići bebu da prihvati da jede širok spektar namirnica tako što će se navići na ukus i teksturu svake od njih. Svaka beba ima jedinstven ukus ali pomaci u ishrani treba da idu otprilike ovako:

1. Polutečna kašica.

2. Izgnječena ili izmiksana kašica od voća ili povrća.

3. Fino iseckana hrana koja uključuje meso i druge namirnice bogate proteinima.
Na šta bi trebalo da obratim pažnju?
Stolica

Obratite pažnju na bebinu stolicu jer ona više neće biti ista kao kada se beba hranila isključivo mlekom. Nemojte biti iznenađeni ako u peleni nađete boje, teksture pa i mirise koji do sada nisu bili zastupljeni. Čak i vrlo mala količina (jedna kašičica) može da promeni onaj „miris“ bebine stolice na koji ste navikli. To je normalno.

Ako primetite da beba teže kaki ili da joj je stolica jako čvrsta – to je zato što ste možda zaređali sa bananom, rižinim pahuljicama ili sa kašicom od jabuka. Ova hrana može da stvori konstipaciju pa kako se beba ne bi mučila ponudite joj neko drugo voće ili povrće.

Alergije

Kada uvodite novu hranu budite oprezni i posmatrajte bebu - ako joj se pojavi reakcija na neku namirnicu posavetujte se sa lekarom. Najbolje bi bilo da izbegavate one namirnice koje su česti izazivači alergija. To su citrusno voće i crveno voće, med, kravlje mleko, paradajz, jaja (belance), školjke, kikiriki puter...

Ne odustajte

Ako beba odbije neku vrstu namirnice nemojte lako odustati – ponudite joj isto za dve do tri nedelje. Nikad se ne zna. Beba možda nikad neće zavoleti pire od krompira a možda će ga za mesec dana prosto obožavati.

Raznovrsnost

Pred vama i vašom bebom prava je galerija raznovrsnih namirnica – zato ne insistirajte na dve ili tri. Ako vi ne volite da jedete neku voćku ili povrćku to ne znači da je vaša beba neće voleti, zato je nemojte uskraćivati za ono što nije po vašem ukusu. Čak i van sezone može da se napravi obrok od voća ili povrća – na tržištu postoje u zamrznutom stanju ili pak spravljene kao gotovo bebi kašice.

Koliko puta dnevno treba da dajem bebi čvrstu hranu?

Beba se u početku ne hrani čvrstom hranom već se navikava na nju i na nov način i ritual hranjenja. U samom početku bebi se daju polutečne kašice jednom dnevno. Glavni obrok bebi je i dalje mleko. Što je beba starija broj obroka i količina čvrste hrane u njenom jelovniku su veći i intezivniji. Kada beba napuni osam meseci ona već može da jede kašicu tri puta dnevno.

Da li mi treba posebna oprema za hranjene bebe?

Naravno. Najbolje bi bilo kad bi beba imala sopstvene posude u kojima se priprema hrana za nju. Dakle potrebna vam je mala šerpa, lonče, dubok plastičan tanjir sa zanimljivim šarama, nekoliko plastičnih kašičica, portikla, blender pomoću kog ćete lakše mućkati kašice, visoka stolica za hranjenje i mušema ili stare novine koje ćete obložiti po podu kako vam se kuhinja ne bi pretvorila u katastrofu.

Gde je najbolje da hranim bebu?

Da bi bebi od samog početka utvrdili dobre navike prilikom obedovanja poput jedenja za stolom a ne ispred TV-a, najbolje je da bebu hranite u njenoj visokoj stolici blizu trpezarijskog ili kuhinjskog stola gde će se uskoro i sama pridružiti pri porodičnom jelu. Dok je još mala nemojte joj davati krupniju hranu na dohvat ruke jer je može zgrabiti i progutati te izazvati davljenje. Ako beba još nije spremna za visoku stolicu posadite je u krilo – samo budite sigurni da je dovoljno uzdignuta kako bi mogla dobro da proguta hranu koju joj dajete.

Želim da moje dete jednog dana ima zdrave navike u ishrani, da li treba da počnem sada?

Sada, dok je vaša beba još na samom početku pravo je vreme za uspostavljanje zdravih navika u ishrani. Postoji par stvari koje ne treba da zaboravite:

1. Nemojte da preterate sa hranom. Odredite potrebnu količinu hrane za svaki obrok i nje se držite.

2. Ne silite bebu da jede hranu koja joj se ne dopada. Poštujte bebin ukus i izbegavajte borbu oko zalogaja. Možda nije gladna, možda će joj se ta namirnica svideti sledeće nedelje, možda samo nije raspoložena da jede...

3. Pokušajte da napravite pravu ravnotežu između proteina, ugljenih hidrata, voća i povrća. Slatko, slano i masno u bebinoj ishrani svedite na minimum.

4. Izbegavajte fast food što duže moguće.

5. Ne podmićujte, ne nagrađujte niti tešite dete hranom. Umesto hrane u tim trenucima dajte mu puno zagrljaja, poljubaca, ljubavi i pažnje.

6. Hranite bebu u njenoj stolici kad god je to moguće. Izbegavajte da hranite bebu ispred TV, dok se igra ili u šetnji.

7. Na samom početku uvođenja čvrste hrane u bebin jelovnik, ni slučajno nemojte da pravite tečne kašice u bebinoj flašici. Beba od samog početka treba da shvati i nauči da se hrana jede sedeći uspravno i pomoću kašičice.

Izvor: bebac.com

Strana 2 od 2

15 zlatnih pravila vaspitanja ruskih psihologa

15 zlatnih pravila vaspitanja ruskih psi…

Najbolja kazna za dete jeste da ga lišite nečeg lepog, ...

Febrilne konvulzije (fras)

Febrilne konvulzije (fras)

Kada može da se javi fras? Febrilne konvulzije su napa...

Da li je bitno kada nam deca idu na spavanje?

Da li je bitno kada nam deca idu na spav…

Nakon ishrane i napredovanja, pitanje spavanja jedno je...

'Rodin ujed', Mongolska mrlja i modrice: Uobičajene pojave na koži novorođenčeta

'Rodin ujed', Mongolska mrlja i modrice:…

Roditelji često budu uplašeni kada vide ove promene na ...

Zašto je voće važno u ishrani bebe

Zašto je voće važno u ishrani bebe

Svi znamo da je korisno jesti voće u bilo kom životnom ...

Osnovna nega bebe

Osnovna nega bebe

Svaka majka želi sve najbolje svom detetu, ali se ujedn...

Porođaj carskim rezom

Porođaj carskim rezom

Šta je to carski rez?Carski rez (sectio caesarea) je hi...

Zanimljivi podaci o bebinom razvoju koji će vas dobro nasmijati

Zanimljivi podaci o bebinom razvoju koji…

IZ DANA u dan bebe nas svakodnevno ostavljaju bez tekst...

Kako da se odbranite od prehlade dok ste u drugom stanju

Kako da se odbranite od prehlade dok ste…

Da li su prehlade u trudnoći češće nego obično? Da, ta...

Suve oči, otekli kapci, promena dioptrije: Kako trudnoća utiče na vid?

Suve oči, otekli kapci, promena dioptrij…

Kako dolazi do promene u celokupnoj fiziologiji ženskog...

Saveti imunologa: Kako se zaštititi od nadolazećeg talasa virusa i gripa

Saveti imunologa: Kako se zaštititi od n…

Kada su dani hladniji, virusi se brže šire po javnom pr...

Pustite djecu da greše

Pustite djecu da greše

Prije ili kasnije većina roditelja će postaviti sebi pi...

Ultrazvuk - gde je granica?

Ultrazvuk - gde je granica?

Broj ultrazvučnih pregleda tokom trudnoće često prevazi...

Bebu ne treba previše utopljavati

Bebu ne treba previše utopljavati

Važno je voditi računa da bebina odeća bude prilagođena...

Istegnuća i uganuća

Istegnuća i uganuća

Kako da znam da li je dete istegnulo ili uganulo zglob?...

Vaspitavanje dece batinama

Vaspitavanje dece batinama

„I mene je tata tukao, pa sam postao ministar”, rečenic...

So i šećer u bebinoj ishrani

So i šećer u bebinoj ishrani

Briga mnogih mama – da li je hrana koju nude svojim beb...

10 stvari koje će mi nedostajati kad prestanem da dojim

10 stvari koje će mi nedostajati kad pre…

Ja sam veoma srećna osoba koja je imala mogućnost da do...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.