decembar 10, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Deca su nestašna, radoznala i istraživačkog duha. Nemojte ih sputavati u igri i mašti, dovoljno je samo da ih budno pratite i pomognete im ukoliko je potrebno

Početak nove školske godine za decu i roditelje sa sobom nosi pregršt novih obaveza koje iziskuju da se više vremena provodi u zatvorenom prostoru, bilo u domu ili učionici. Upravo zbog toga roditelji se moraju potruditi da deci svakoga dana omoguće da određeno vreme provedu napolju, na svežem vazduhu.

Boravak dece napolju ima višestruko pozitivan efekat na dete i njegovo zdravlje, zato ga treba svakodnevno sprovoditi jer se tako u organizam unosi više svežeg vazduha, deca koja duže vremena provode na otvorenom otpornija su, zdravija, raspoloženija, imaju bolji san.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, najmanje 60 minuta dnevno fizičke aktivnosti je neophodno za decu, a 30 minuta za odrasle, kako bi se smanjile posledice sedentarnog načina života a ujedno i rizici za nastanak određenih bolesti.

Boravak na otvorenom (u parku, na igralištu, u prirodi) pruža mogućnost svima, posebno roditeljima sa decom, da svoje slobodno vreme provedu na zabavan način, a ujedno se i dodatno međusobno povežu i zbliže.

Roditelji i staratelji sopstvenim primerom treba da motivišu decu na različite vidove kretanja (puzanje, hodanje, trčanje, skakanje, preskakaknje, dizanje, bacanje, hvatanje, penjanje i sl.) u skladu sa njihovim uzrastom.

Šta možete raditi sa detetom u parku/na igralištu?

Aktivno se igrati-spuštati ga niz tobogan, ljuljati, pomoći mu da se penje na penjalice
Igrati se loptom
Vrteti obruč, preskakati vijaču
Igrati se skrivanja predmeta
Organizovati potragu za blagom
Naučiti ga da vozi bicikl, rolere i kasnije ih voziti zajedno sa njima
Naučiti ga igrama koje ste vi igrali kao mali (lastiš, školice, ledenog čike i dr.)
Igrati se žmurke i sl.
Šetati ljubimce
Prirediti piknik – zdrav obrok na otvorenom za decu i odrasle
Igrati se u pesku, prskati se vodom
Slaviti rođendan

Boravak u parku i na igralištima pored zabave, nosi i izvestan rizik po decu od raznih povreda. Najčešće povrede na igralištu nastaju usled padova sa sprava, i to pre svega ljuljaški i klackalica, a vrlo su česte i povrede zbog loše održavane opreme kada se deca poseku ili ubodu na neki ekser ili iskidani deo opreme koji viri.

Kako biste boravak Vašeg deteta u parku ili na igralištu učinili što bezbednijim, a rizik od povreda sveli na minimum, pridržavajte se sledećih saveta:

Pre izlaska napolje vodite računa o dečijoj odeći, da na sebi nema pantljika ili kaiševa koji se mogu zaglaviti na penjalicama i drugoj opremi.
Izbegavajte da detetu stavljate šalove i marame, jer se njima može ugušiti ukoliko se oni upetljaju u sprave na igralištu.
Deca na igralištu ne treba da se igraju sa biciklističkim kacigama na glavi, kao ni da imaju bilo kakav nakit koji se može zaglaviti u spravama za igranje.
Uvek birajte igralište u skladu sa uzrastom i motoričkim sposobnostima Vašeg deteta.
Ukoliko imate mogućnost izbora, birajte ono igralište sa mekšom podlogom- pesak, gumena podloga, ili piljevina su mekani i dobro apsorbuju udarce, dok trava i zemlja, a naročito asfalt i beton, nisu bezbedni.
Uvek proverite ispravnost opreme na igralištu pre nego što dete stavite na istu- da li je ljuljaška dobro pričvršćena, da iz klackalice ne vire ekseri i sl.
Uvek budite u blizini deteta. Decu mlađu od 5 godina nikada nemojte ostavljati da se igraju bez nadzora.
Vodite računa da Vaša deca koriste sprave za igru u skladu sa svojim uzrastom i mogućnostima.
Naučite dete kako da prvilno i bezbedno koristi opremu.
Vodite računa o čistoći površine na kojoj se deca igraju. Budite i vi ti koji će igralište održavati urednim.
Uklonite iz prostra za igru sve ono o šta se dete može saplesti: kamenje, štapove, staklo i sl.
Uklonite smeće i izmet životinja sa igrališta.

Tokom sportskih i rekreativnih aktivnosti dete treba da nosi odgovarajuću zaštitnu opremu – ukoliko vozi trotinet ili bicikl treba da koristi kacigu, a uz rolere i skejtbord i odgovarajuće štitnike za ruke i noge, i sl.

Prijavite nadležnim službama (u urbanim sredinama nadležno je gradsko zelenilo) sva oštećenja na opremi, kako bi što pre bila popravljena.

Ne zaboravite – provodeći vreme napolju deca mnogo bolje i brže razvijaju svoje psiho-motorne sposobnosti, bave se fizičkom aktivnošću neophodnom za zdrav rast i razvoj, i što je najvažnije – uživaju u svom detinjstvu.

O tome kako sprečiti povrede na igralištu i šta uraditi ukoliko do njih dođe možete se informisati putem aplikacije „Flasterko – Povrede kod dece od A do Š“.

Izvor: Zdravlje.org.rs

Uskoro počinje serija tribina i predavanja za roditelje, u 10 gradova Srbije, o zanimanjima budućnosti i šta čeka našu decu za 10-15 godina i kako im pomoći

Počinje nova školska godina, prvaci kreću u školu, roditelji i učitelji su jednako uzbuđeni, posebno oni kojima je ovo prvi đak u kući ili učitelji kojima je ovo prva generacija. Stariji učitelji kojima je ovo četvrta ili peta generacija imaju ista osećanja, ali manje intenzivna.

Imaju rutinu, iskustvo, znanje, postali su specijalisti u komunikaciji sa roditeljima, ovladali pedagoško psihološkim metodama, znaju da zavežu pertle na 8 načina, pa i da prepoznaju prve simptome dečjih bolesti. Oni bi morali više da se čuju, njihovo mišljenje može puno da pomogne u strategiji formiranja novih generacija i tako pozitivno utiču na budućnost koja neće imati razumevanja za naše greške. Učitelji, koji rade 10 i više godina, primećuju da je svaka nova generacija prvaka, malo slabija u odnosu na predhodne dve generacije. Slabiji su pre svega motorički. Slabija je pažnja, koncentracija, fond reči je smanjen, opšte znanje je slabije. I svaka nova generacija je slabija, a to znači samo jedno – da će se taj trend nastaviti, ukoliko nešto značajno ne promenimo.

Pitanje može i drugačije da se postavi. Šta će biti sa novim generacijama dece, ako budemo ostavili iste metode? Hoće li postati bolji? Sigurno da neće i to je dovoljan znak da moramo nešto da menjamo.

Gde i kad je nastao ovaj problem? Jasno je da je nastao u periodu pre škole? Kako ga uopšte nazvati? Možda ovako – da li vaše dete zna da skoči unazad. Skok i kretanje nazad su važni elementi detetovog razvoja, a ako izostanu mogu negativno da utiču na kognitivne funkcije.

Okruženje se brzo menja, a to je zapravo najveći faktor rizika za nove generacije. Mozak je dosad imao jasnu liniju razvoja, genetske kodove koji se aktiviraju i otključavaju u određeno vreme i pokreću razvoj misanih procesa, povezujući nervne puteve u vrhunski biokompjuter i to bi modernim rečnikom nazvali – formiranje hardvera. Biološki aktivatori formiranja hardvera jesu kretanje, trčanje, skakanje, vrtenje, penjanje, sakrivanje, razmišljanje, povezivanje informacija, hodanje po strminama i kosinama, boravak u prirodi, na igralištima, jer u periodu ranog detinjstva to sve osigurava povezivanje važnih regija mozga. Izostankom ključnih elemenata koji stimulišu razvoj mozga, smanjenim boravkom u prirodi, smanjenjem ukupnog kretanja dece, možemo očekivati promene u strukturi mozga novih generacija. Upravo to pokazuju nova istraživanja, gde se jasno vidi smanjenje pojedinih struktura velikog mozga, što može negativno da utiče na kognitivni razvoj deteta.

Po svemu sudeći period pre škole je ključan za razvoj i povezivanje velikih regija mozga, a tu najvažniju ulogu imaju predškolske ustanove i roditelji. Sigurno je svima jasno da nikakva reforma obrazovanja neće mnogo pomoći ako ne uključimo roditelje i ako oni ne urade svoj deo posla. Edukacija roditelja će uskoro postati prioritet, jer okruženje je jako važno za razvoj inteligencije i ukupnih sposobnosti, a brze promene okruženja stvaraju nove probleme, puno pitanja i roditelji često ne znaju kako da se postave.

Roditeljstvo je postalo mnogo ozbiljnije nego što je to bilo pre 40-50 ili više godina.

Za početak, roditelji proverite, da li vaše dete može da skoči unazad (uzrast 4-5 godina), da li može da podigne domali prst kada raširi prste na čvrstoj podlozi, a da pritom ne pomeri ostale prste (5-6) godina i da li zna da zaveže pertle.

Jedan od vodećih stručnjaka za rani razvoj dece, dr Ranko Rajović, predavač na Pedagoškom fakultetu u Kopru (odsek neuroedukacijske nauke), saradnik UNICEFa za rani razvoj i autor NTC programa, u okviru koga je osmislio nove metode treninga koje će sprovoditi u NTC školici sporta sa saradnicima iz KK Partizan. Metode su namenjene deci uzrasta od 5 do 8 godina, a uz motoričke sposobnosti, razvijaju i pažnju, koncentraciju, povećavaju brzinu donošenja odluke, snalažljivost i utiču na povećanje kognitivnih sposobnosti.

Više detalja: https://ntcucenje.com/ntc-sport/

Uskoro počinje serija tribina i predavanja za roditelje, u 10 gradova Srbije, o zanimanjima budućnosti i šta čeka našu decu za 10-15 godina i kako im pomoći. Moto cele akcije je “Da li vaše dete može da skoči unazad”.

Tribine se održavaju uz podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj, a prva predavanja biće održana u Staroj Pazovi (13.9) i Čačku

Izvor: Detinjarije

Dosada kod dece je normala pojava, mada je mnogi povezuju sa dolaskom dvadesetprvog veka. Ranije kao da su deca umela sama da se zaigraju i zabave, a roditelji bili spremniji da deci pokažu put do kreativno ispunjenog vremena.

Činjenica je da su članovi porodica bili više okrenuti jedni ka drugima, znalo se radno vreme roditelja i vreme koje se provodi sa decom. Moderna tehnnologija osim tetevizije i radija nije postojala. Da li smo dobili ili izgubili?

Dosada je prateći deo života. Za odrasle može predstavljati predah, prostor za razmišljanje, kreativnost, maštarenje. Adolescetima dosada donosi odmor ali i rizik ukoliko ne mogu da je istolerišu.Tanka je linija između depresivnosti i dosade kod mladih.

Kod dece do tri – četiri godine je normalno da roditelji zabavljaju decu, s ciljem da ih uče kako da sama osmišljavaju vreme. Zadatak roditelja je da, u zavisnosti od uzrasta deteta, njegovih interesovanja i pažnje, zajednički pronađu aktivnosti kojima dete može samostalno da se zaigra. Slobodno vreme ispunite kreativno.Kako?

Isključite televizor i kompjuter, pustite muziku, pevajte, igrajte
Uključite dete u svakodnevne aktivnosti, sređivanje stana, nameštanje kreveta, brigu oko igračaka (brisanje, sređivanje…), slaganje garderobice. Deca to vole jer se osećaju kao odrasle osobe kojima ukazujete poverenje i značaj u porodičnom životu. Pomaganje oko pravljenja kolača je prava radost za devojčice.

Idite u park sa decom kad god možete. Druženje sa drugim roditeljima i decom i boravak na vazduhu prijaće svima. To je dobra prilika da upoznate i steknete nove prijatelje, i vi i dete.
Odlazak u dečje pozorište i bioskop je prava radost za mališane. Posle toga obavezno razgovarajte o likovima, karakterima, ko je dobar, a ko nije…Kod kuće pomozite detetu da proba da nacrta neki zanimljiv lik i postaknite ga da svojim rečima nekome od ukućana ispriča šta je gledalo u bioskopu ili pozorištu.

Ukoliko imate kućnog ljubimca, uključite dete pored igre, i u negu.

Ispišite moguće aktivnosti na papir. Napisane reči, čak i ako dete ne zna da čita, imaju mnogo veću težinu od izrečenih. Za dete, samo ispisivanje daje poseban značaj i ozbiljnost, naročito ako zna to i da pročita. Još interesantnije je da moguće zajedničke ili samostalne aktivnosti ispišete na papiriće koje ćete ubaciti u staklenu teglu, i izvlačiti kao „iz šešira“ u trenucima dosade.

Igre sa vršnjacima su odlićne zbog razvijanja empatije, tolerancije, saradnje, verbalnih sposbnosti, prepoznavanja neverbalne komunikaciju. U društvu vršnjaka dete se uči pobedama ali i porazima .
Sportski vrtići i školice sporta su idealne za razvijanje sportskog duha, učenje poštovanja reda i strpljenja,koncentracije, koordinacije pokreta…Ukoliko primetite da je vaše dete talentovano za crtanje, muziku ili ples, omogućite mu da razvije talenat. Ili „vijuge“ u školici šaha…

Šetajte, planinarite, vozite bicikl, rekreirajte se. Navike se usvajaju od malih nogu. Kad odraste, vaše dete će raditi ono što je naučilo s vama.

Sa polaskom u školu učlanite dete u biblioteku. Stvarajte naviku čitanja od malena. Razvijajte ljubav i prema novinama – čitanju „Politikinog zabavnika“ ili „Nacionalne geografije za decu“.

Kada je reč o igračkama, ne preterujte. Deca se brzo zasite i u jednom momentu im ne znače ništa. Traže nove i nove, i tako u beskraj, što gubi smisao. Ograničite broj raspoloživih igračaka (zajednički odložite višak) kako bi se dete vezalo za njih, izigralo i razvilo afektivni odnos prema njima.

Moderno doba je donelo kompjutere i video igrice. Na predškolskom uzrastu, ukoliko njihovo korišćenje izmakne kontroli, donose više štete nego koristi. Dete se pasivizira, ne razvija govorno-jezičke sposobnosti, podiže unutrašnju napetost, ne razvija kreativnost, nepovoljno utiče na psiho-motorni razvoj. Postoji rizik da dete postane gojazno, da mu oslabi vid, da ne ume da komunicira sa okolinom… Zato vi morate ograničiti vreme provedeno za računarom ili na mobilnom telefonu. Možda su igrice dobre sluge, ali sigurno – loši gospodari.

Dosada ne mora da bude neprijatno osećanje. Odmor je neophodan posle raznih aktivnosti. Faza mirovanja obnavlja i dušu i telo, može biti put u osmišljavanje nečeg kreativnog. I deci je potreban predah i vreme da obradi svakodnevne aktivnosti i informacije – i da ne radi ništa. Ukoliko se dete ne žali da mu je dosadno, to znači da ima sposobnosi i da uživa u sopstvenom društvu i da ume da toleriše eventualnu neprijatnost koju dosada može da donese. Tada mu vi niste potrebni.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Vaše jednoipogodišnje dete je postalo zahtevno u smislu odabira igara, više mu nisu zanimljive igračke kojima se do sada igralo, ne želite da mu dopustite da mnogo vremena provede ispred televiziora, a nemate ideju kako da ga zabavite…

Ova situacija može biti frustrirajuća za roditelje, i zato vam donosimo nekoliko saveta kako da kvalitetno provedete vreme sa svojim mališanom.

Crtajte!

Vaše detence obožava da crta! Dajte mu list papira i bojice i dobićete divnu škrabotinu. Divite se njegovom crtežu i pitajte ga šta je nacrtao. Najverovatnije nećete dobiti odgovor, pa vi nagađajte: „Da li je ovo zeka? Divan je, kako su mu samo lepe uši!“ Pokažite bebcu kako se crta, upoznajte ga sa bojama, zajedno bojite i crtajte.

Ipak, da vam uskoro zidovi ne bi bili «ukrašeni» istim tim božanstvenim škrabotinama, nadzirite svog mališana dok stvara. Možete mu odrediti mesto za crtanje, neka to bude u njegovoj omiljenoj stolici za stolom. Kada detetu opadne interesovanje za ovu vrstu zabave, sklonite pribor van njegovog dohvata. Razbacane bojice po celoj kući zaista nisu ono što vam je potrebno!

Učite pesmice

Recitujte svom mališanu pesme. Naša književnost prepuna je divnih dečjih pesama koje još uvek oduševljavaju naše najmlađe. Bebac će znati da ponovi kratku pesmicu koja se rimuje ako mu je ponovite samo nekoliko puta. Ovo je odlična vežba za razvoj govora. Takođe, naoružajte se mnoštvom dečijih knjiga i pustite dete da samo odabere onu koju želi da mu čitate. Imajte strpljenja da mu ako treba i sto puta ponovite šta se nalazi na slici i videćete da će već sledeći put kada uzme knjigu u ruke, najverovatnije već samo znati da imenuje sve predmete na slikama. Ne podcenjujte njihovu memoriju!

Kuvajte zajedno

Kada dođe vreme za pripremu obroka, uputite i svoje dete u čari kulinarstva. Odvojite posude koje nisu lomljive i dozvolite bebcu da se njima igra i oponaša sve što Vi radite. Dajte mu drvenu varjaču i pokažite kako se meša supa, kako se mute jaja itd. Takođe kada mesite neko testo, odvojite jedno manje pače za bebca. Dajte mu testo i pustite gad a otkriva šta je sve moguće sa njim uraditi. Možeti mu pokazati kako se prave različiti oblici od testa i naravno na kraju ispecite i ono što je dete napravilo. Kada vidi rezultat svoga rada, odnosno svojih ruku delo, bebac će biti neizmerno srećan.

Napravite malu radionicu

Ukoliko Vam prostor u kući ili stanu to dopušta, napravite poseban deo u kom će Vaš mališan moći da izvodi svoje “majstorije”. Na pod stavite veliki najlon, a radionicu opskrbite vodenim bojama, papirima, plastelinom i glinom, makazama i lepilom, ali uvek budite spremni da provedete vreme sa detetom u radionici kako se ne bi povredilo nekim od navedenih pomagala. Pravite različite oblike od plastelina, ili još bolje od gline pošto vam tada ostaje prostora i za doradu – bojenje po izboru. Dajte detetu četkicu i neka pokuša vodenim bojama da oslika predmet napravljan od gline. Kada se glina dobro osuši, nađite joj posebno mesto u kući gde će malo remek delo biti izloženo. Od ostataka različitih šarenih novina možete praviti razne kolaže, a uz to će dete učiti kako se koji predmet zove i čemu služi. Isecite recimo iz nekih kulinarskih novina sve predmete koji se koriste u kuhinji, pa iz drugih novina isecite životinje itd. Kada jednom krenete, ideje će dolaziti same od sebe, a i Vi i Vaše dete ćete se ludo zabavljati.

Vežbajte zajedno

Zašto ne biste iskoristili trenutke kada se recimo na TV-u pušta omiljeni crtani Vašeg deteta da tih nekoliko minuta posvetite svom telu? Lezite sa detetom na udoban tepih i pokazujte mu različite vežbice. Njemu će siguno biti jako zanimljivo da oponaša pokrete Vaših ruku i nogu, a Vama će dobro doći da svojim mišićima posvetite barem petnaestak minuta dnevno. Ako detetu vežbanje dosadi, uvek može baciti pogled na crtani, a Vi nastavite sa vežbanjem.

Napravite lutkarsko pozorište

Za ovu igru je sasvim dovoljno da se „sakrijete“ iza kauča ili nekog drugog predmeta koji će Vam zakloniti celo telo. Napravite ili kupiti igračke koje se navlače na ruke ili jednostavno upotrebite plišane igračke kojima se dete igra. Izronite iz „dubina“ pozorišta samo rukama i počnite da krojite najlepšu lutkarsku predstavu za Vašeg mališana.

Da li ste se ikada zapitali kako da mališanima koji su bolesni, prehlađeni i treba da miruju ponudite malo zabave i pomognete da im vreme brže prođe? Evo nekoliko jednostavnih aktivnosti koji će pomoći da lakše pregurate “virusne” dane!

Ležati ceo dan u krevetu zna biti jako, jako dosadno i teško ,a posebno deci koja su navikla da stalno budu u pokretu. Ima onih trenutaka kada njih obori temperatura i kada čak i oni vide da nemaju mnogo energije ni volje da se igraju. A ima i onih drugih trenutaka, kada bolest još nije sasvim prošla i kada je poželjno da dete miruje, ali ono jednostavno želi da se igra. E, o tim trenucima ćemo pričati ovom prilikom!

Često grešimo gurajući decu u krevet i ne dozvoljavajući im baš nikakvu aktivnost. Istini za volju, mirovanje kod kuće ne znači samo ležanje. Ukoliko dete nije bezvoljno, letargično i pospano, sedenje i normalno kretanje su dozvoljene aktivnosti koje uključuje mirovanje u kući.

A to već daje malo više prostora za zabavu i igru sa mališanima, zar ne?

Ali, pitate se, šta raditi? Može li se dete ikako igrati, a da se protom ne zamara? Kako i čime?

Predlozi koje donosimo upravo su takve i to su igre koje možete igrati sa njima čak i kada su bolesni!

Igre koje ne zahtevaju mnogo fizičke aktivnosti!

Gledajte stare fotografije

Na telefonu, albumu ili sa diska – svejedno je. Važno je da pritom, iskopate neke slike iz arhive, malo starije. Ispričajte detetu priču o ljudima na tim fotografijama, događajima i uspomenama koji su zabeleženi na njima, anegdote vezane za nastanak neke scene na fotografiji. Imajte na umu da im neće biti toliko zanimljive slika na kojima ste vi, koliko one na kojima su oni sami. Dakle, potražite obavezno one gde je vaše dete kao beba i oživite pričom trenutke kojih se ne seća! Prvi susret sa babom i dedom, prvi susret sa Deda Mrazom, prvi odlazak na putovanje.

Predstava sa senkama

Ukoliko imate bujnu maštu, ali ne i dovoljno lutaka za predstavu, imamo dobar predlog za vas – napravite pozorište senki. To je ono kada svojim rukama na zidu pravite razne oblike od senki i tako ispričate priču. Ako imate volje i vremena, improvizujte pozornicu na svom zidu, napravite neku malu zavesu kao pozorišnu scenu. Ako nemate, ništa zato – i običan beli zid će poslužiti. Važno je da imate izvor svetla usmeren ka zidu. Izvor senki su vaše ruke, premda možete koristiti i neke manje igračke i druge stvarčice da dočarate priču.

Sumnjate u svoje sposobnosti za ovako nešto?

Otkrićemo vam i ovo:

Nije važno ako ne umete da napravite rukama baš sve što ste zamislili – biće vam zabavno da to proučavate i pokušavate da naučite zajedno sa detetom.
Nije važno ako ne znate ni jednu novu priču koju biste senkama ispričali. Možete je zajedno sa detetom izmisliti!
Što nas dovodi do sledeće zanimljive igre koju možete igrati sa detetom koje boluje od virusa gripa ili prehlada.

Izmišljajte priče

U ovo može da se uključi cela porodica. Smislite glavnog junaka i dajte mu ime i osnovne karakteristike. Neka prvi član porodice započne priču i objasni ko je junak i šta radi. Sledeći član neka u skladu sa prethodnom rečenicom nastavi izmišljenu priču. Verujte nam, ovo može da dovede do vrlo neobičnih zapleta i raspleta!

Napravite šator

Možda već i imate neki šator za decu, ali ako nemate, ne očajavajte – može se jednostavno napraviti. Razapnite neko ćebe ili čaršav preko stolica, ivica nameštaja ili neke druge osnove i pokušajte da ga nekako fiksirate. Ispod stavite ćebe, poređajte plišane igračke, jastuke, slikovnice i eto – dobili ste sjajno mesto za odmor i izležavanje bolesnog i prehlađenog deteta, a koje nije krevet. Drugim rečima, razbili ste monotoniju!

Što nas dovodi do sledeće aktivnosti koju dete može raditi ispod šatora.

Igrajte se bolnice

Nije li bolest odlična motivacija za igru lekara? U zavisnosti od virusa sa kojim se dete bori, ovo može biti i dobar način da objasnite detetu šta ne sme da radi i zbog čega. Recimo, ako ima boginje, kroz igru praktično objasnite zašto ne treba da se češe i slično.

Napravljen šator je zdravstvena ustanova, a dete je lekar. Pacijent možete biti vi, ali i plišane igračke i lutke. Nabavite neko blokče za recepte, hemijsku, napravite pečat od pampura, stetoskop od starog rajfa koji će glumiti slušalice… U svakoj apoteci nabavićete špric po jeftinoj ceni. Igra može da počne i nema potrebe za jurcanjem po kući! (Hitni slučajevi su zabranjeni).

A ovo ima i svoju dobru stranu. Onda kada dođe vreme za lek, čaj, oblogu, merenje temperature i slično – zamenite uloge. Sada vi budite doktor, a dete pacijent!

Uposlite prste plastelinom ili glinom

Vreme prosto leti kada se zabavite kreativnim aktivnostima, a plastelin i glina su super zabava za bolesnu decu. Mogu ih oblikovati čak i ležeći u krevetu. Pravite životinjice, kućice, stvari koje vidite ispred sebe i trudite se da ih napravite što verodostojnije. Napravite perle za ogrlicu, saksijicu za cveće, ukras za policu. Oblikujte, ofarbajte ukrasite.

Nemate plastelin?

Napravite ga od namirnica koje imate kod kuće! Treba vam samo brašno i voda (2 šoljice) i jedna šoljica soli. Tome dodati i dve kašičice limuntusa i 1 kašiku ulja. Umesite sve ove sastojke u testo. Dodajte prehrambene boje po želji.Otkidnite komad belog testa i sipajte boju u prahu u sredinu. Mesite dok se boja ne ujednači. Možete je i prvo rastvoriti u par kapi vode. Imaćete plastelin koji je zdrav i neškodljiv za decu i odličnu zabavu!

Napravite kozmetički salon

Dobro, ovo se možda neće svideti dečacima, ali devojčice bi mogle zaista uživati.

Šta raditi?

Pa, recimo, počnite od manikira. Namažite nokte na rukama nekim lakom. Ako detetu ne prija miris laka, preskočite taj deo. Odmah se bacite na ukrašavanje noktiju. Nađite na internetu ideje kako možete dekorisati i iscrtati nokte na rukama na zanimljiv, a detetu lak način. Dovoljan će vam biti i tanak crni flomaster, a u igru po želji možete dodati nalepnice, cirkone, šljokice. Na primer, nacrtajte različite izraze lica na svakom noktu. Kasnije im dodelite imena, podelite uloge i eto za tili čas cele predstave!

Nakon noktiju pređite na kosu. Sednite ispred deteta i naučite ga kako da plete kiku ili veže gumicu uopšte. Vežbajte na lutkama. Pusitite neka vam samo namesti frizuru. A zatim zamenite uloge.

Rukotvorine

Rukotovorine su, kao i igra plastelinom ili glinom,odlična stvar za zabavu koja ne zahteva mnogo energije i fizičke aktivnosti, a odlično okupira pažnju i razvija motoričke sposobnosti vaših mališana. Ovde vam je samo nebo granica. Recimo, možete papirom ili školjkama ukrašavati neki ram za slike ili ram ogledala, napraviti od obične kutije za kremu ukrasnu kutijicu za nakit, od obične tegle napraviti ukrasnu činiju za bojice i slično. A možete praviti i nakit, zašto da ne. Zabavite se perlama,cirkonima, šljokicama. Možete se igrati i poklopcima, dugmićama, a evo kako se možete zabaviti i sa kamenčićima!

Zavrtite globus
Jedan od načina da se igrate zanimljive geografije jeste i da proučavate globus. Objasnite detetu gde smo mi i gde smo u odnosu na ostatak sveta. Pitajte ga gde bi htelo da putuje ili pričajte o tome gde biste vi voleli da putujete. Nađite tu zemlju, proučite klimu, običaje, kulturu, dečije igre, nađite neke zanimljivosti.

Ukoliko i nemate globus, poslužiće vam Google Earth.

Slažite puzzle
Ukoliko je vaše dete ljubitelj slagalica, onda je vreme kada je zakačilo virus ili prehladu idealno za slaganje jedne takve. Da bi stvar bila zanimljivija, nabavite neku novu, a ako je dete starije, nabavite neku malo složeniju i krenite u avanturu zajedno!

A treba li da pominjemo društvene igre kao odličan vid zabave sa celom porodicom?

Nađite neku u kojoj je vaše dete dobro ili ima podjednako dobre šanse da pobedi. Slažite kocke ili crtajte.

Par dodatnih saveta koji će vam biti od koristi
● Napravite nekoliko mesta za odmor i ležanje. Ležanje na jednom mestu zaista zna da bude dosadno. Zato, spremite jedno u dnevnoj sobi, jedno u kuhinji ili dečijoj sobi, a jedno u šatoru kao što smo rekli.Ako dete već mora da leži, neka barem menja krevete i okruženje!
● Pripremite unapred neke svoje trikove. Drugim rečima, imajte specijalnu igru, slagalicu, nalepnice ili bilo šta slično unapred spremno za ovakve trenutke. I izvadite ih kao posebno iznenađenje! Dobro raspoloženje koje izazovete sigurno neće odmoći u procesu oporavka!
● Držite se igara i aktivnosti u kojima je vaše dete dobro! Nemojte ga terati da uči tablicu množenja, ukoliko se sa tim ne snalazi ili ga terati da igra igru kojoj još nije doraslo. Umesto toga, ponudite nešto u čemu znate da će da briljira. Kao što rekosmo, dobro raspoloženje i malo samopouzdanja biće korisnije od lošeg.
A ako je već dete voljno da uči nove stvari, zašto da ne! Iskoristite tu dobru volju i naučite ga nešto korisno! Recimo da veže pertle!
Naposletku i sami ćete se više zabaviti i vreme ća vam brže proći nego da sve vreme provedete u brizi i sekiraciji.A možda ponešto i naučite!

Ovo su samo neke osnovne ideje, a vi ih razradite! Pokušajte da izađete izvan okvira kada je mirovanje u kući u pitanju i potrudite se da ovaj period bude koliko-toliko zabavan!

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Igračke nisu samo igračke, stvorene zarad igre. Pored te uloge, kroz igru i odnos prema njima, deca uče o svetu i o sebi, izgrađuju svoj sistem vrednosti. Ovako bi trebalo svaki mudar roditelj da misli o igračkama koje kupuje svojoj deci.

Mudri roditelji isto tako razmišljaju i o broju igračaka koje su deci date. Dok većina roditelja u veku konzumerizma natrpava igračkama sobe do plafona, mudri roditelji znaju da će ograničavanje broja igračaka naučiti decu drugim stvarima.

1. Deca uče da budu kreativna

Previše igračaka sprečiće decu da u potpunosti razviju maštovitost. Dvoje Nemačkih zdravstvenih radnika (Strick i Schubert) sproveli su eksperiment u kome su u jednom vrtiću uklonili sve igračke na tri meseca. Iako je dosada kod dece u toku početne faze eksperimenta bila očigledna, ubrzo su počela da koriste maštu da izmisle igre, zaboravljajući na dosadu i odsustvo igračaka.

2. Deca sa manje igračaka razvijaju dužu koncentraciju

Kada previše igračke uvedemo u život deteta, njihova pažnja počinje da popušta. Dete ne zna šta bi pre pogledalo ili sa čime bi se igralo, i vremenom to prelazi u naviku. Dete neće znati da ceni igračku ispred sebe kada ga mami još bezbroj opcija.

3. Deca više razvijaju socijalne veštine

Deca sa manje igračaka brže i lakše nauče kako da razviju međuljudske odnose sa drugom decom i odraslima. Ona znaju i dati i uzeti iz dobrog razgovora. A studije su pripisale prijateljstvima iz detinjstva značajnu ulogu kao i veće izglede na uspeh u akademskim i društvenim situacijama u odraslom dobu.

4. Deca uče da preuzmu brigu o stvarima

Kada deca imaju previše igračaka, ona će naravno voditi manje računa o njima. Ona neće naučiti da ih cene, ako uvek postoji zamena spremna na dohvat ruke. Ako imate dete koje je stalno lomi i kvari igračke, znate u čemu je problem..

5. Deca sa manje igračaka pre će razviti veću ljubav za čitanje, pisanje i umetnosti

Manje igračaka omogućava deci da obrate veću pažnju i na knjige, muziku, bojenje i slikarstvo. A ljubav prema umetnosti će ih naučiti da više cene lepotu, emociju i komunikaciju u svom životu.

6. Deca postaju snalažljivija

U obrazovanju, deci se ne daje samo odgovor na pitanje ili rešenje zadatka, već im se prvo nudi znanje, odnosno alat da pronađu odgovor. U zabavi i igri, treba primeniti isti princip. Manje igračaka izaziva decu da postanu domišljata i snalažljiva i da rešavaju problem samo sa materijalom pri ruci. I snalažljivost je poklon sa neograničenim potencijalom.

7. Deca se manje svađaju između sebe

Ovo može izgledati neobično jer mnogi roditelji veruju da će više igračaka dovesti do manje borbe, jer ima više opcija. Međutim, sasvim je suprotno. Braća i sestre sa puno igračaka će se više raspravljati oko njih. I svaki put kada uvodimo novu igračku, mi im dajemo još jedan razlog da se otimaju. Sa druge strane, braća i sestre sa manje igračaka su primorani da dele, sarađuju i rade zajedno.

8. Deca se uče istrajnosti

Deca koja imaju previše igračaka odustaju prebrzo. Ako oni imaju igračku sa kojom se baš in ne snalaze ili im bilo šta u vezi nje ne odgovara , brzo će biti odbačena zbog neke lepše i bolje. Dok će se deca sa manje igračaka učiti istrajnosti, strpljenju i odlučnosti.

9. Deca postaju manje sebična

Deca koja dobiju sve što žele veruju da uvek mogu da imaju sve što žele. Ovakav stav će brzo dovesti do nezdravog (i nedostojnog) načina života.

10. Deca borave više u prirodi

Deca koja nemaju magacin igračaka su sklonija da se igraju napolju i razviju zahvalnost prema prirodi. Ona su takođe spremnija da se uključe u fizičku aktivnost koja rezultira zdravijim i srećnijim organizmom.

11. Deca uče da pronađu zadovoljstvo izvan prodavnice igračaka

Istinska radost i zadovoljstvo nikada ne borave trajno u prodavnici igračaka. Deca koja veruju da sve želje mogu ispuniti novcem ista su kao njihovi roditelji. Umesto toga, decu treba naučiti da nalaze radost u malim i svakodnevnim stvarima, kao i da sama kroje svoju percepciju stvarnosti.

12. Deca žive u čistijim i urednijim kućama

Ako imate decu, znate da igračke znaju da zaposednu svaki kutak, a što ih je više – više je i posla i prašine. Manje igračaka dovodi do manje pretrpane, čistije i zdravije kuće.

Samo da za kraj objasnim da nisam protivnik igračka. Ja sam samo pristalica pravog detinjstva. Učinite vašem detetu uslugu već danas i ograničite njihov broj igračaka. (Samo, nemojte im reći da je ideja potekla od mene!)

Većina roditelja kupi igračke pre pre samog porođaja. Malo je beba koje po dolasku iz porodilišta ne sačeka potpuno opremljena soba ili kutak u kome će boraviti sa gomilom raznovrsnih igračaka. Dok neki roditelji kupuju po preporuci proizvođača prema uzrastu deteta ili prodavca, drugi biraju ono što se njima dopada. Retko ko se zapita da li dete uopšte može da se time igra, naročito ako se tek rodilo.

Pre svega treba proceniti koja količina igračaka je optimalna za bebu u prvim mesecima. Ako ih je premalo, beba neće imati adekvatnu stimulaciju što će se vremenom odraziti na njen celokupan razvoj. Veći deo vremena će provoditi u spavanju i postaće nezainteresovana za okruženje. Ovakve situacije su danas prava retkost, mnogo češće se događa upravo suprotno, dete je zatrpano igračkama.

Ukoliko je beba neprestano izložena raznim stimulacijama neće biti u stanju da se usredsredi na jednu igračku i da je istraži već će joj pažnja prelaziti sa jedne na drugu. Reakcija u ovoj situaciji je veliko uzbuđenje, ali i nezadodvoljstvo jer je dete stimulisano ali mu nije omogućeno da ispolji kreativnost. Treba pronaći pravu meru, okruženje treba da pobuđuje pažnju deteta, da je održava i da podstiče na aktivnost.

U najranijem uzrastu bebe pre svega gledaju, zatim pružaju ruke u pravcu igračaka i dodiruju ih da bi tek od trećeg meseca počele da ih drže, lupaju njima i stavljaju ih u usta. Sa navršenih šest meseci počinju svesno da koriste igračke za igranje.

Druga ključna stvar u izboru je odabrati one koje pozitivno utiču na razvoj deteta, kojima dete može neošto da uradi.

Sa dva meseca i dvadeset dana beba može da spoji dlanove. Da bi ste je podstakli da napravi pokret rukama ka sredini stavite joj između šarenu mekanu loptu. U ovom uzrastu šake još uvek nisu stalno otvorene pa će mekani materijal delovati opuštajuće.

Prva bebina zvečka treba da bude u obliku kugle prečnika 5 cm crvene boje da bi mogla da je fiksira i prati. Može da bude i crveno-žuta ili crno-bela jer su to kontrasti koje može da uoči . Ručka treba da bude pogodna za držanje a zvečka dobro izbalansirana da bi ostala u ruci. Polukružni oblik sa jedne strane odgovara prvom voljnom hvatu krajem četvrtog meseca, dok je drugi deo zvečke mekan jer će beba odmah nakon uzimanja naglo privući zvečku ustima. Polukrug sa obe strane zvečke omogućava prebacivanje iz jedne u drugu ruku. Treba voditi računa i o težini da bi beba mogla da manipuliše igračkom. Kasnije zvečke mogu da budu i drugih oblika ili u kombinaciji sa glodalicom. Najpogodniji oblici za hvatanje su valjak i prsten.

Uspostavljanjem kontrole oko-šaka i razvojem funkcija ruku krajem petog meseca, beba će prstima i ispruženim palcem uhvatiti pruženu kocku. Premeštanjem kocke iz ruke u ruku na sredini ispred tela beba uvežbava držanje i otpuštanje. Ovo je jedan od ključnih momenata u razvoju deteta kada po prvi put kocku koju drži u jednoj ruci može da preda drugoj.

Da bi se sa pet meseci beba okrenula sa leđa na stomak prvo treba da hvata predmete rukom preko sredine tela na drugoj strani. Šarena lopta je dobar podsticaj za ovu aktivnost.

Sa šest meseci registruje zvuk iznad ili niže od glave pa se rado igra sjajnim šuškavim papirom, u prodavnicama se mogu naći knjige za bebe koje šuškaju.

Takođe rado gleda svoj lik u ogledalu i tapka po njemu, postoje ogledala od plastike koja su bezbedna za bebe.

Krajem osmog meseca iz položaja na stomaku i na boku počinje da podiže ruku na gore i da hvata ponuđene predmete što predstavlja značajan momenat u razvoju fine motorike. Sada treba detetu dati pločicu koju će ono uzeti ispriženim prstima i palcem.

Pogledom prati oble predmete koji se kreću u neposrednoj blizini, dobro je da ima više lopti različitih veličina. Voljno otvaranje šake krajem devetog meseca omogućava bacanje predmeta. Za ovo su najpogodnije gumene loptice jer mora da potpuno otvori šaku da bi moglo da je baci, a onda će posmatrati kako se kotrlja u tako spoznati prostornu dubinu.

Sa deset meseci hvat obema rukama je stabilizovan i dete može da uzme u ruke veću igračku. Čim nauči “taši-taši” može da drži laganu loptu i da je izbaci iz ruku. Sada često drži dva predmeta i udara jeda n o drugi u središnjoj liniji tela za šta su pogodne drvene igračke.

Kod deteta počinje da se javlja interesovanje za sitne detalje na predmetu. Zapaža neravnine, šupljine, useke, spojeve i sve to ispituje kažiprstom. Sada detetu treba dati lutku na kojoj će pokazivati oči, nos, usta kao i stari model telefona sa brojčanikom.. Na njemu će naučiti da precizno stavi prst u otvor i da okrene brojčanik što će proizvesti zvuk zvona i tako podstaći dete da ponavlja pokret.

Kako može da okreće listove treba mu dati prvu slikovnicu, prvo sa debelim čvrstim listovima a kasnije sa tanjim. Sve više manipuliše predmetima u prostoru za šta su pogodni autići, obavezno ih treba dati i devojčicama a ne samo dečacima.

Sa 12 meseci šaka se prilagođava obliku predmeta koji drži, tako da dete na kratko može da drži dve kocke u jednoj ruci. Kao što je otpuštalo predmete šakom, sada ih otpušta prstima. Sitne pločice, klikere, male delove igračaka počinje da uzima i stavlja u posudu.

Počinje da ubacuje mali predmet kroz otvor u veći za šta su najpogodnije kutije sa različitim oblicima. prvo će ubaciti valjak pa tek onda kocku. Takođe skida poklopac sa kutije i stavlja predmete unutra. Kako počinje da stavlja jedan na drugi za to su pogodne veće mekane kocke.

Sve veću kontrolu ruku upotrebiće da otvara i zatvara fioke, vrata od plakara, stavlja zatvarač na flašicu, vadi igračke iz posude i ponovo ih vraća. Većina beba za svoj prvi rođendan nauči «taši-taši» kada i može da uhvati veliku loptu koja joj se dokotrlja i da okreće strane slikovnice ako nije do tada. Sada počinju da oponašaju šaranje olovkom po papiru, stavljaju dve kocke jednu u drugu, počinju da grade tornjeve od kocki.

U uzrastu od osamnaest meseci do dve godine počinju da bacaju predmete dlanom na gore za šta je najpogodnija lopta koju mogu da drže, kotrljaju, bacaju, hvataju i šutiraju. Deca sada grade tornjeve od 6 kocki, nižu perle na konac, vade sitne predmete iz flašice, savijaju papir na pola i počinju da slažu prostu slagalicu.

Sa tri godine deca mogu da navijaju igračku ključem, da slažu kocke u niz, rasporede krug, kvadrat i trougao u ram, seku makazama bez preciznosti.

Snežana Milanović, dilomirani medicinar fizioterapeut

Pre 15 godina, dokazano je da intelektualne sposobnosti zavise od broja sinapsi. Ranije se mislilo da se one stvaraju isključivo pre rođenja, a onda je utvrđeno da se 50% sinapsi razvija do pete godine, 75% do sedme, a sve do 12 godine.

Posle toga više ne možemo da utičemo na inteligenciju deteta ili možemo, ali jako malo.

Aktivnosti kao što su trčanje, skakanje, preskakanje, provlačenje i penjanje treba što više dozvoljavati mališanima jer je dokazano da je igranje važno za razvoj dece.

Kako spremiti decu za sutrašnji život, izazove? Kako ih naučiti korisne stvari, a da nemaju slabije razvijene centre u mozgu? Kako uskladiti potrebu deteta za kretanjem i izazov novih tehnologija koje ga doslovno mogu zarobiti?

Zato moramo pronaći interakciju škole, učenja kroz igru, učenja pomoću novih tehnologija, ali i nečeg što roditelji potpuno zaboravljaju – jednostavne dečije igre, kakva je bila uobičajena do pre 10 do 20 godina: trčanje, skakanje, preskakanje, provlačenje, penjanje… Igranje je važno za razvoj dece jer je osnovna karakteristika ljudi uspravan hod, koji nas je evolutivno razvijao, posebno naš mozak koji je zapravo organ za preživljavanje.

Svi delovi mozga su na taj način usklađeni, povezani, sinhronizovano rade. Ako dete puno vremena provodi u ležećem ili sedećem položaju sigurno otvara vrata za kasniju pojavu kognitivnih ispada. Treba uvesti neka pravila za decu, a ona glase – jedan sat sedenja mora se kompenzovati s dva sata igranja (van kuće, negde u parku, igralištu).

Oni uče kroz igru

U sadašnjoj tački evolucije prestali smo da se krećemo, najveći deo dana sedimo i mozak dobija manje stimulacija i to u važnim regijama, što ostavlja posledice i na fizički razvoj. Na primer, danas 60%, a u nekim gradovima i više od 70% dece ima ravna stopala.

Do pre dve decenije taj procenat kretao se između 10 i 14% i nije rastao. Toliko je genetski preodređeno, a svi ostali imaju razvojne smetnje. Isto je i sa smetnjama u govoru, čitanju, koncentraciji. Neka deca su jednostavno postala nesposobna za učenje.

Dete se ne kreće, mozak dobija manje impulsa i tako nastaje problem. Tu roditelji treba da forsiraju motoričke igre, u kojima deca skaču, hvataju loptu, preskaču vijaču… zapravo dečja igra definiše naše kasnije sposobnosti, zato je ona jako važna.

Razvoj sinapsi

Pre 15 godina, dokazano je da intelektualne sposobnosti zavise od broja sinapsi. Ranije se mislilo da se one stvaraju isključivo pre rođenja, a onda je utvrđeno da se 50% sinapsi razvija do pete godine, 75% do sedme, a sve do 12 godine. Posle toga više ne možemo da utičemo na inteligenciju deteta ili možemo, ali jako malo.

Prvu grešku pravimo čim dete iznesemo iz porodilišta. Devojčice stavimo u potpuno roze, a dečake u plave sobe. Prva stimulacija razvoja sinapsi dolazi od kontrasta. U sobi mora da postoji više boja. Čim dete prohoda, roditelji ga sputavaju u kretanju, ne daju mu da trči, skače, vrti se. I time sprečavaju stimulativne aktivnosti.

Roditeljski uticaj na razvoj broja sinapsi njihovog mališana moguć je već od dana rođenja. Dete mora da ima stimulativnu sredinu u svakoj fazi razvoja. U najranijoj fazi „meke”, pastelne boje nisu dobar izbor. Mnogo je bolje da boje i oblici, koji dete okružuju, budu kontrasni, kako bi oko jasno razaznavalo predmete i oblike. Najveći uticaj roditelja moguć je u fazi kada dete već sluša i razume šta mu se priča, a to je sa dve i po, najkasnije tri godine.

Puzle su jedna od “pametnih” igrica

Dete intuitivno radi vežbe koje stimulišu razvoj sinapsi, ali roditelji ga u tome sprečavaju, nesvesni da mu time nanose štetu.

Na listi korisnih aktivnosti nalaze se:

Rotacija oko svoje ose (deca vole da rašire ruke i vrte se u krug)

Skakanje (deca se raduju dok skaču po svojim krevetićima)

Igre sa održavanjem ravnoteže (deca uživaju hodajući po bankinama ili
ivičnjacima, a roditelji im to brane, plašeći se da će pasti)

Penjanje po drveću, nameštaju, stolovima (to im, takođe, branimo, jer se plašimo da će pasti i povrediti se)

Dakle, iako brane ovakvo igranje koje je važno za razvoj dece, sa druge strane roditelji deci dozvoljavaju igre koje su štetne i potpuno nepotrebne sa evolutivnog stanovišta.

Mi smo potpuno okrenuli leđa prirodi, a zbog toga plaćamo veliku cenu.
Sve je više razvojnih poremećaja na šta nam ukazuju statistike na državnom nivou u većini država u okruženju. Sve je više disleksije, disgrafije, diskalkulije i raznih smetnji koje onemogućavaju decu u normalnom učenju i postizanju rezultata u skladu sa svojim genetskim potencijalom.

Puno tih problema bismo sprečili kada bismo se normalno ponašali prema deci, tj. kao naši roditelji prema nama. Ne znam odakle toliki strah da će se dete povrediti u igri!? Previše brinemo, štitimo decu, udovoljavamo njihovim zahtevima i tako ih zapravo biološki oštećujemo.

Na primer, radili smo veliko istraživanje sa puno parametara koji su važni da procenimo razvoj deteta, a jedan od testova je bio da li znaju da vežu pertle. Preko 70% šestogodišnjaka to nije znalo. Pitali smo roditelje zašto im kupuju cipele na čičak, a odgovor je glasio – “da se dete ne muči”. Čuo sam da u radnjama skoro i nema normalne obuće na pertle za taj uzrast jer ih niko skoro ni ne kupuje! Zapravo smo mi roditelji najveći krivci za sve ovo što se događa našoj deci.

Crtanje i seckanje razvijaju motoričke sposobnosti

Moramo pomoći deci da školu shvate kao vid zabave, jer učenje je igra. Ne možemo, na primer, čitanje gledati izvan konteksta učenja i metoda rada u školi. Ono što je važno znati je to da ako teramo decu na reproduktivno učenje, to je protiv fiziologije i neminovno vremenom dovodi do otpora prema školi, prema takvom načinu učenja i prema samom čitanju.

Po nekim istraživanja deca u školi više i ne čitaju lektiru nego nalaze skraćene verzije na internetu, čitaju samo pojedina poglavlja, a samo 20% dece stvarno čita knjige! To se razlikuje od države do države, ali realno problem je sve veći. Moguće je da deca žive brže i da se sve događa u kratkom vremenu – nakon video igrice u kojoj pređu sve postavljene probleme za jedan sat dožive puno nerviranja, sreće, iščekivanja, uzbuđenja teško je čitati neku knjigu gde se sve odvija prilično sporo.

Drugi problem je što ako deca imaju usporenu akomodaciju oka (reakcija oka na približavanja i udaljavanje predmeta) onda mogu imati problem prilikom čitanja, pa se događa mešanje slova u rečenici, pa čak i čitavih redova. Onda čitanje nije samo dosadno, nego predstavlja i problem. Dete nema koncentraciju, događa sa da nešto što pročita ne može da ponovi, zaboravlja puno toga i onda mora ponovo da čita. Ranije nije bilo tako, a negde smo, izgleda, jako pogrešili.

Pomoć kroz igru:

Klasifikacije – dete klasifikuje predmete po nekom obeležju, npr. crvene lopte odvaja od belih. Za naš program smo osmislili drugačiji način klasifikacije, tj. dete to čini u svojim mislima, sa simbolima apstraktnih pojmova;

Kockice su obavezne

Serijacije – dete predmete ređa po veličini (npr. velika lopta, srednja i mala);

Analogije – npr. pitamo dete šta je zajedničko zastavama Irske i Italije, a nije zastavama Rusije i Francuske. Dete analizira u glavi te četiri zastave i odgovora: “Zelena boja”.A – pomažu u svakodnevnom životu. Preko 30 odsto neurona su asocijativni neuroni, a čitava mreža sinapsi razvijena je zbog ovog izuzetno važnog biološkog dela, koji je, jednostavno rečeno – sistem za memoriju, prepoznavanje, povezivanje i analizu.

Nažalost, ovaj vrhunski sistem sposobnosti mozga, naša deca u toku školovanja ne koriste, i zato se dešava da brzo zaborave ono što nauče ili, čak, i ne znaju da povežu ono što su naučili (kada je reč o funkcionalnom znanju, Srbija je među poslednjima u Evropi.) Ovaj sistem može svesno da se koristi i vežba (putem niza igara) već od treće godine života.

Asocijacije – pomažu u svakodnevnom životu. Preko 30 odsto neurona su asocijativni neuroni, a čitava mreža sinapsi razvijena je zbog ovog izuzetno važnog biološkog dela, koji je, jednostavno rečeno – sistem za memoriju, prepoznavanje, povezivanje i analizu.

Apstrahovanje – prepoznavanje simbola apstraktnih pojmova.

Stres kao posledica reproduktivnog učenja

Deca kod nas i u Evropi uče reproduktivno – čitaju više puta, ponavljaju i tako zapamte. Posle samo dve nedelje, međutim, zaborave čak 80% naučenog. Ali već od trećeg razreda deca imaju toliko gradiva da ne mogu sve da stignu da ponove. Onda kada treba da odgovaraju, znoje im se dlanovi, lupa im srce, dožive pravi akutni stres i to se ponavlja u proseku jednom u deset do 15 dana. Mozak reaguje na akutni stres tako što dete postepeno počinje da mrzi školu. Tako dolazimo do podatka da 30% dece već od trećeg osnovne ima otpor prema školi.

Plastelin razvija maštu i motoriku

Koja su rešenja?

Prvo moramo dete uvesti u knjige, tj. slikovnice već u najranijem dobu i tako ga zainteresovati za čitanje. Čitati mu priče za laku noć. Uzeti slikovnice koje ćemo zajedno bojiti, naučiti ga ljubavi prema svojim knjigama. Kada idemo u trgovački centar ili slično možemo mu jednom u mesec dana i kupiti neku knjigu. Ako voli zastave kupite mu knjige te tematike, ako voli životinje onda te tematike. Tako im stvaramo ljubav prema knjigama.

Ne smemo zaboraviti ni albume sa sličicama, ali tu moramo paziti da ne kupimo svaki dan po 10-20 sličica, jer to nije dobro. Puno je bolje kupiti svaki dan po 4-5 sličica, da dete iščekuje sutrašnji dan i sakuplja taj album 2 ili 3 meseca. Jer ako kupujemo deci puno sličica oni sakupe album za 10 do 15 dana i od toga nemaju nikakve koristi. A to je vezano za razvoj misaonih klasifikacija, serijacija i asocijacija, koje traju nekoliko meseci u aktivnostima kao što su sakupljanje sličica, salveta ili igranje klikera. Izuzetno je važno razvijati misaone klasifikacije i serijacije, jer one su uz asocijacije osnova funkcionalnoga znanja.

Posao roditelja, pa i učitelja, je da znaju koje su to igre, ali nažalost vidimo da su te korisne igre sve manje u opticaju. Ako se i odlučimo (ponekad slučajno) da uvedemo dete u neku korisnu igru, uglavnom je mi roditelji pokvarimo, jer recimo ako dete voli klikere, roditelji kupe 50 komada, za vikend dođu rođaci, pa možda kupe još 100 komada, a onda dete ima u kutiji 100-200 klikera i ne želi više ni da se igra, a ako slučajno i igra tu nema razvoja misaonih klasifikacija i serijacija, jer ga ne interesuje da li je izgubio ili odneo klikere, jednostavno nema motiv da pamti i analizira svoju igru. Zato je bitno da roditelji shvate da iako je igranje važno za razvoj dece, od puno igračaka dete baš i nema neke koristi.

Izvor: Happy children

Najjednostavnije igre, kao što su prebacivanje duvanjem ping-pong loptice iz ruke u ruku, doprinose smanjenju stresa, opuštanju i otvaranju deteta za usvajanje gradiva - tvrdi terapeut Klaudio Moki

Čak 90 posto mozga se razvije do pete godine života, a na njegovu veličinu i razvijenost utiče, pre svega, slobodna, nestruktuirana igra - tvrdi Klaudio Moki, terapeut i supervizor pri Asocijaciji za terapiju igrom. On nekoliko godina sprovodi projekat "Rastimo zajedno" u Nigeriji, gde obučava učitelje i nastavnike kako i na koji način da primenjuju igru u radu sa decom. Klaudijeva teorija je da nesputana mašta i kreativnost deluju neverovatno na um.


- Najjednostavnije igre, kao što su prebacivanje duvanjem ping-pong loptice iz ruke u ruku, doprinose smanjenju stresa, opuštanju i otvaranju deteta za usvajanje gradiva - tvrdi terapeut. - Kada se klinac oseća sigurno i opušteno, on je spreman za učenje i uspešno usvajanje znanja.

Klaudio je naveo primer eksperimenta sa pacovima kojim je to dokazano i koji je bio inicijalna kapisla za nastavak istraživanja sa decom kao učesnicima. Životinje koje su bile u kavezima sa igračkama bile su inteligentnije i za suprotni pol poželjnije od onih u praznim kavezima.

Izvor: Novosti

Imate radoznalog dvogodišnjaka kojeg treba naučiti disciplini? Pročitajte savete koji će vam olakšati svakodnevnicu.

Zabavite se sa detetom i vaspitajte ga kroz igru!

1. Došlo je vreme da odviknete vaše dete od sisanja cucle? Ništa lakše, pokušajte sa ovim trikom! Odsecite čistim makazama mali deo vrha cucle, svaki put nakon detetovog korišćenja. Vremenom će mu se sve manje dopadati osećaj i uskoro će dete samo ostaviti cuclu. Obavezno ga pohvalite i nagradite kada se ovo desi!

2. Odlazak u tržni centar višečlanim porodicama često izaziva strah da ne izgube dete. Rešite ovaj problem tako što ćete im obući majice istih upadljivih boja. Ako se slučajno desi da u nekom trenutku izgubite dete iz vida, na ovaj način ćete olakšati drugim kupcima da identifikuju čije dete se izgubilo.

3. Odlazak na spavanje maštovitom dvogodišnjaku možete predstaviti kao odlazak na drugu planetu. Vaše dete će obožavati ako ga u krevetu čeka zabavna i specijalna posteljina. Pre nego što mu otkrijete ovaj novi svet, osmislite adekvatnu priču kako bi doživljaj bio potpun ili nabavite knjigu koja prati tematiku posteljine.

4. Vaše dete voli da koristi novu čašu, a staru ostavlja svuda gde stigne po stanu? To nam je poznato! Zalepite magnete na omiljenu čašu vašeg deteta i zakačite je na frižider. Oduševićete klince!

5. Da li ste znali da pasta za zube momentalno otklanja tragove flomastera na drvenom nameštaju?

6. Podstičete dete da bude kreativno, ali vam smeta nered koji tada nastaje? Postoji rešenje za to! Kapnite par kapi jestive boje ili tempere u čvrste zip kese i dodajte malo vode. Zalepite vrh kese na prozor i uživajte zajedno sa deteom u kreacijama bez nereda.

7. Želite da naučite vaše dete koja cipela odgovara kojoj nozi? Učinite ceo proces zabavnijim uz omiljeni stiker vašeg deteta koji ćete preseći na pola i zalepiti u unutrašnjost odgovarajuće cipele.

Izvor: www.lifehack.org

Maženja nikad dosta

septembar 11, 2018

Dovoljan je i kontakt očima ili zagrljaj, pa da se beba umiri. Kada čuje otkucaje maminog srca, ona se odmah oseti spokojno, jer ih je slušala dok je bila u stomaku. Zato što više mazite, grlite i ljubite svoju bebu

NIKADA nije previše nežnosti prema bebama - tvrde stručnjaci i razuveravaju roditelje koji se plaše da će ih preterano maženje razmaziti. Naprotiv, oni tvrde da dodiri mogu samo da ih učine zadovoljnim.

- Dovoljan je i kontakt očima ili zagrljaj, pa da se beba umiri. Kada čuje otkucaje maminog srca, ona se odmah oseti spokojno, jer ih je slušala dok je bila u stomaku. Zato što više mazite, grlite i ljubite svoju bebu - poručuje pedijatar Mark Kil.

On podseća da je to moguće i u trenucima dok ih presvlačite ili uspavljujete. Svaka nežnost je preporučljiva, jer pomaže malim bićima da se osete zaštićeno i voljeno.

Izvor: novosti.rs

Prve igre za bebe

april 06, 2018

Igra je suština detinjstva. Dete je ozbiljno skoncentrisano i ulaže puno truda u igru. To se vidi svaki put kada se posveti nekoj slobodnoj aktivnosti bez određenog cilja osim onog da se prate sopstveni nagoni.

Dete u igri otkriva i upoznaje svoje telo, predmete i prostor oko sebe. Ono se zatim usavršava i igra postaje kompleksnija jer uključuje fantaziju. Dete može da provede sate u razgovoru sa svojim lutkama kreirajući svaki put nove situacije.

Čemu služi ova igra? Važno je da zapamtite da igra nije nikada gubljenje vremena i da je ne treba nikada potcenjivati. Puno roditelja želi da “ispuni vreme” detetu organizovanim aktivnostima i kupovinom “inteligentnih” igračaka za “usavršavanje” različitih veština koje, međutim, ne ostavljaju prostora za upotrebu mašte.

“Igra je najozbiljnija aktivnost detinjstva”- Montaigne

Ovo je najveći paradoks jer upravo velika upotreba mašte i kreativnosti pruža deci priliku da u detinjstvu nauče i vežbaju veštine važne za ceo život.

Prve igre za bebe
Igranje je, uz ishranu i san, jedna od prvih aktivnosti deteta. U prvim mesecima života dete se igra sa mamom, njenim grudima, kosom, rukama. Igra se sa svojim telom, sisa palac, posmatra svoje ruke, pokušava da stavi nogicu u usta. Igra se i sa stvarima koje nađe oko sebe i prvim igračkama okačenim o krevetac. I sve to vreme izgleda kao da otkriva nešto važno – šta je to?

Na ovaj način ono počinje da otkriva sebe. U početku misli da su roditelji (pre svega mama) samo njegov produžetak i da ono može da upravlja njihovim pokretima dok ne otkrije da reakcije roditelja i predmeta ne odgovaraju uvek njegovim željama. Ono polako otkriva delove svog tela i oko 9. meseca stvara svoju sliku u glavi koju zatim presrećno ugleda i u ogledalu.

Igra u ogledalu je prava strast svakog malog deteta. Naime, dete u ogledalu vidi “drugo dete” slično sebi koje ga gleda pravo u oči i čiji pokreti savršeno odgovaraju njegovim. I tako počinju ove prve igre pred ogledalom, pune osmeha, poljubaca, sakrivanja i maženja. Sve ove jednostavne radnje zabavljaju dete koje traži tog malog “druga” sve dok mu jednog dana ne sine “pa to sam ja!”.

Stavljanje svega u usta. I ovo je omiljena igra mališana kada počinju da se kreću i osvajaju svoju autonomiju. Ova igra doprinosi razvoju motorike i čula. Dete isprobava svoje pokrete i hvata predmete, prinosi ih ustima, dira, ispituje.

Impuls stavljanja svega u usta odgovara prvoj fazi razvoja deteta, tzv.oralnoj fazi u kojoj dominira sisanje. Upravo ustima i jezikom dete može da shvati da li je neka stvar “dobra” ili ne.

Na roditeljima je da detetu stave do znanja šta sme a šta ne sme da “proba” i upozna. Najlakše je ukloniti sve opasne predmete iz detetove okoline i na taj način smanjiti broj izrečenih “ne” koji mogu da blokiraju detetovu radoznalost – osnovu intelektualnog razvoja i sposobnosti učenja. Previše zabrana za malo dete znači zabrana učenja, otkrivanja i shvatanja.

Bacanje stvari na pod. Čim uhvati neku igračku ili predmet, dete ga odmah “lansira” u pravcu poda. Da li je i ovo igra? Da li mu i bacanje pomaže u učenju?

Dete ovde nije skoncentrisano na odnos sa roditeljima već na eksperiment koji obavlja. Kao pravi naučnik ono instinktivno ispituje naučni princip dokaza i bezbrojnih provera.

Roditelji očajavaju kada dete, po stoti put, nakon što su mu strpljivo dodali bačeni predmet, opet ponovi isto lansiranje – svo srećno. Izgleda kao izazivanje i ispitivanje njihovog strpljenja ali nije tako. Dete ovde nije skoncentrisano na odnos sa roditeljima već na eksperiment koji obavlja. Kao pravi naučnik ono instinktivno ispituje naučni princip dokaza i bezbrojnih provera. Ono uči dva važna principa: odnos između uzroka i posledice (koji se odnosi na njega samog i na njegove pokrete) i zakon gravitacije koji se odnosi na materiju. Bacanjem predmeta dete shvata da ono može da postane uzrok nekog događaja i da može da “promeni svet” oko sebe. Ono se međutim pita “da li je baš tako” i zato proba bezbroj puta.

Jedina stvar koju možete da uradite je da uklonite opasne predmete, da obezbedite stepenice, ograde i prozore (kada dete želi da proširi vidike i van neposredne okoline ova mesta postaju veoma opasna). Ako ste preduzeli sve neophodne mere možete da se opustite. Sve će proći relativno brzo. I stavljanje stvari u usta i lansiranje predmeta nestaju skoro potpuno kada dete od malog naučnika postane istraživač fantazije. Ono će tada početi da koristi igračke ne samo za eksperimente vezane za pitanja fizike već i za stvaranje priča i situacija uz pomoć imaginacije, želja i osećanja.

Koja je omiljena igra vaše bebe?

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Igračke su uglavnom podeljene na one „za dečake“ i „za devojčice“, pa tako roditelji koji imaju sina, uglavnom svom detetu kupuju „muške“ igračke, poput pištolja, automobilčića, aviona i slično, a devojčicama lutke, bebe, razne setove za kuvanje, peglanje...

Imajte na umu da dete ipak ima pravo na slobodu izbora da se igra sa čim želi i da, ma koliko vi želeli da mu nametnete svoju volju, to nikako ne može da bude dobro, jer je i kod dečaka i devojčica jako izražena znatiželja i radoznalost.

Zašto roditeljima smeta da se deca igraju određenim igračkama?

U većini slučajeva otac je taj koji insistira na tome da se dečak igra sa „muškim“ igračkama, jer se plaši da bi igranje sa lutkom moglo da ima negativne posledice u budućnosti, što je naravno netačno.

Razni aspekti igre i raznolike igračke mogu samo da imaju pozitivan efekat na razvoj dece, a veća je verovatnoća da će se čak bolje razumeti kada budu probali i igračke „za devojčice“, odnosno „za dečake“.

Šta ako vaš sin želi da se igra sa lutkom?

Kada imate ćerku, logično je da prva igračka koju joj kupite bude lutka, ali šta je sa dečacima? Da li i njima treba kupiti lutku i da li uopšte igranje sa lutkom može da ima bilo kakvu štetu za razvoj dečaka ili može da bude i korisno?!

Takođe, ako vaš sin poželi da se igra lutkom, sigurno ćete biti u velikoj dilemi da li da mu uopšte to dozvolite ili ne. Razmislite koji su vaši razlozi zašto ne dozvoljavate mališanu da se igra igračkom za koju smatrate da nije primerena njegovom polu.

Veoma je važno da se oslobodite predrasuda i dozvolite detetu da zadovolji svoju znatiželju, jer je verovatno u pitanju samo faza u razvoju i ne znači da će zbog toga biti ugrožena njegova muškost!

Pozitivne strane igranja sa lutkama

Najvažnija stvar kod igranja sa lutkom je ta što se mališani uče roditeljskim veštinama, pa ako date sinu da se igra lutkom i vodi računa o njoj, bolje će se naučiti osećaju odgovornosti, ljubavi, pažnje i brige, a kad odraste verovatno će bolje umeti da se brine sam o sebi, ali i o drugima.

Naravno, to ne znači da dečak ne treba da se igra sa drugim igračkama, štaviše, moguće da je u pitanju samo faza (želja da oponaša majku ili stariju sestru) i da će mu ova igra brzo dosaditi. Čak ukoliko je sam tražio da se igra lutkom najverovatnije se neće igrati kao devojčice, već tako što će ići po kući i koristiti je kao čekić recimo...

Takođe, lutka može da bude od velike koristi ukoliko očekujete prinovu, a vaš mališan nije baš oduševljen idejom da treba da dobije brata ili seku. U tom slučaju lutka-beba može mnogo da pomogne u savlađivanju besa i ljutnje kod deteta, ali veoma je važno i da mu vi svakodnevno ukazujete na to kako treba da se ponaša prema novoj bebi i brine o njoj, tako što će vežbati na lutki.

Da li će moja ćerka biti muškobanjasta ukoliko se bude igrala sa igračkama „za dečake“?
Ukoliko devojčica voli da se igra automobilčićima, pištoljima, to ne znači da će biti muškobanjasta ili agresivna. Za devojčice važi isto što i za dečake — verovatno je u pitanju prolazna faza ili na taj način oponaša starijeg brata, oca...

Izvor: bebac.com

Deca tokom skrivanja imaju i iščekivanje i iznenađenje, a kroz tu igru stiču i nove sposobnosti

Koliko puta ste bebu "prevarili" i zaustavili joj suze ili samo izmamili osmeh tako što ste prekrili oči rukama, maramom, portiklom? Ili ste se sakrili na trenutak, pa onda "iskočili" ispred nje? Ovo je definitivno jedna od najomiljenijih igara za bebe, jer stručnjaci tvrde da one obožavaju kada se igrate skrivanja, pa im na kraju otkrijete svoje lice.

Zadovoljstvo iskazuju osmehom i glasnim cikanjem. Isto se dešava i kada kasnije počnete da im sakrivate predmete, a oni ih traže, što je veoma korisno za mentalni razvoj.

Švajcarski psiholog Žan Pjaže nazvao je to "principom permanentnosti objekta", koji pomaže da deca shvate da stvari mogu da budu na nekom mestu iako ih tamo ne vidimo. Ona tokom skrivanja imaju i iščekivanje i iznenađenje, a kroz tu igru stiču i nove sposobnosti. Jedva čekaju da pronađu predmet skrivanja, a zatim, tvrde stručnjaci, uče da ga prepoznaju i kontrolišu ono što vide.

Izvor: novosti.rs

Kalina je pala. A meni je stalo srce. Onako kako majkama stane srce kad im dete padne prvi put pred očima. Nisam gledala sa strane, nisam zevala u telefon ili računar. Stajala sam pored šporeta i kuvala mleko za njeno „laku noć“. I dete, lepo i kulturno, pade sa svoje guralice.

 

O, padala je ona i te kako! Onako kako padaju deca koja propuzavaju, koja prohodavaju, koja protrčavaju. Tad se zajedno smejemo! „Bravo! Od toga deca rastu! ’Ajde sad ustani! Idemo! Gore, gore! Kako brišemo ruke?“ I ona mi pokaže dva reda od četrnaest zuba i krene da trlja dlan o dlan. Kao: obrisalo dete ruke. Kao: pala sam, pa šta?! Kao: idem, mama, da se igram!

Ovog puta sam se štrecnula, jer sam je pogledala u trenutku kad pada. Nisam imala vremena da se pripremim za osmeh i „bravo, dete!“ uzvik. Ona je pala i kao uvek, okrenula se da me vidi. Da pročita na mom licu – je li ovo strašno, mama? Je l’ od ovog deca rastu?

A pročitala je iznenađenje i trenutni strah. Taktički skroz pogrešno. Sledeća stanica – u njene oči se preselila moja neverica i bol. Zaigrala joj je brada. (Meni se zgužvalo srce). Počela je da plače. Ja sam se nasmešila i zaplakala iznutra. „Nemoj, mako, da plačeš. Pa od toga rastu deca, sećaš se?“ Ali već je kasno za reči. Sad može da deluje samo zagrljaj. Pa se dugo grlimo, mazimo i tešimo. Drugom rukom udaramo guralicu: „Ah, nevaljala guralica! Što se pokrenula, pa dete palo!“

To ne traje dugo. Kažiprstom obrišem suzice što su se šćućurile na jagodicama. Nisu stigle ni da se skotrljaju niz obraze. Smeškamo se, milujemo i čuvamo. Ja nju poljupcima, ona mene prstićima. „Hoćemo ponovo da se igramo?“ Klima glavom za „da“.

Ljudi misle: porodila si se, postala si majka, pa šta. Podojiš, prepoviješ, ponosaš malo, uspavaš ga. Posle se učite da jede kašičicom i viljuškom samo. Pa malo dežuraš noću kad ima temperaturu. Prilagođavate se vrtiću, školi, novim drugarima. Učite zajedno kosa tanka, uspravna debela. Vežbate pisanje uvek tako nezgodnog malog slova „a“. Jaka stvar! Nit’ prva, nit’ poslednja!

E pa nije. Možda rađanje i majčinstvo deluje samo kao serijska proizvodnja ljudskih bića u nekoj ogromnoj fabrici, ali koliko god to paradoksalno zvučalo – u toj fabrici se proizvode samo unikati. Jer se nisu rodila nikad dva ista deteta. Dva ista čoveka. Kao što ne postoje dve iste majke. Jedna žena može biti majka troje dece i da sva tri puta bude drugačija. Ne ono: mama koja više voli ćerku ili ima svoje mezimče, ne! Već mama – onakvo biće kakvim ga dete doživljava. Ne postoje dva ista doživljaja. Znate kako kažu: jedna je majka.

A opet, ta „jedna je majka“ uvek je kriva za sve. Kad dete padne. Kad dete vrišti u parku. Kad se dete baca na ulici. Kad dete neće da deli svoje igračke sa drugom (ne)poznatom decom. Kad odbija brokoli i traži isključivo smoki za doručak. Kad se probudi u pola noći, jer mu je ispala cucla. Kad nosi pelene, a ima (pobogu) godinu dana! Kad trči. Kad priča bez prekida. Kad… Pa, dugačak je spisak. Dugačkim su ga učinile same mame. Zbog samokritičnosti i zbog samoprekora. „Ja sam mama, mora da sam ja kriva.“ Zašto se to događa?

Kad se porodiš, kao da ti ugrade neke senzore za bezbednost. Pretvoriš se baš u to: u bezbednosni sistem i toplomer. Danas za tako nešto kažu: mama hobotnica. To je zapravo ona „super multitasking žena“ koja je dobila decu. Ako dete padne, nju boli. Ako se dete nasmeje, ona cveta i miriše do neba. Na 100 metara prepoznaje detetov strah i povišenu temperaturu. Njen pogled hvata sve oštre ivice, prometne ulice i strme stepenice. Ima oči i na potiljku, razlikuje besne pse od umiljatih u parku. Najviše voli fleke od blata i voća, jer je to znak da je dete sito, igra se i uči. Ne dopadaju joj se saobraćajna gužva i glasna muzika. U detetovom rancu nosi vodu, pelene, rezervnu cuclu i odeću. Na licu: osmeh.

Sa strane izgleda kao žongler. Iznutra: ona živi život. Unikatan, kakav niko nema.

P.S. To će svaka mama da vam kaže.

Autorka: Srbijanka Stanković
Izvor: Lola magazin

Učenje kroz igru

septembar 09, 2017

Iako mislite da vaša beba ništa ne razume, ona sve upija kao sunđer, zato joj od prvog dana pričajte, puštajte muziku, pevajte, čitajte pred spavanje. Bebe najlakše uče kroz igru

Nikada nije prerano za učenje kroz igru, jer bebe tako najbrže i najlakše uče, rezultat je jednog danskog istraživanja. Iako mislite da vaša beba ništa ne razume, ona sve upija kao sunđer, zato joj od prvog dana pričajte, puštajte muziku, pevajte, čitajte pred spavanje.

- Govorite razgovetno i gledajte bebu dok joj pričate. Ako traži pažnju a vi morate da spremite ručak, stavite je u kolica ispred sebe i objašnjavajte joj šta radite - savetuje objašnjava Lars Hilsen, psiholog.

Deca vole i klasičnu muziku, pogotovo Mocarta, zato izaberite neku prijatnu melodiju i pevušite zajedno. Pričajte bebi pokazujući joj krpene ili igračke koje sviraju, lopte, kocke i pustite da ih dodiruje, žvaće i baca. Pred spavanje, uzmite dete u naručje i pokazujte joj slike iz knjige prstom detaljno ih opisujući. Menjajte ton glasa i pravite pauze tako da dete uživa u onome što čuje i vidi.

Izvor: novosti.rs

Značaj zabave

jun 21, 2017

Pitanje: Kako dete koje je tek prohodalo uči o svetu? Odgovor: Kroz igru. Jednostavno je. Svaki događaj, objekat ili aktivnost je za vaše dete prilika za igru.

Na ovom nivou razvoja svaka aktivnost kojoj se dete posveti, bilo bacanje večere i ponovo slaganje na poslužavnik, izvlačenje uredno poslagane odeće iz ormara ili slaganje reda igračaka na podu, predstavlja formu igre. Svaka igra predstavlja veoma posebnu priliku za učenje i razvitak. Igranje pomaže vašem detetu da razvije motoričke sposobnosti, socijalne veštine, jezik i inteligenciju. Srećom, dolazi prirodno. Deca imaju jedinstveni dar viđenja potencijala zabave u skoro svakom objektu ili situaciji. Ali, budite oprezni, ovaj polet za zabavom i otkrićem može često da ih dovede u nevolju!

Možete otkriti mnogo o vašem detetu gledajući i slušajući ga dok se igra. Tragovi novih veština i razvijanje inteligencije mogu se pronaći u igrama koje izmišlja pomoću svojih igračaka. Da li ih slaže u grupe, daje glasove igračkama, ponovo izonosi događaje koji su se nedavno dogodili i testira delove objekta? Ako da, šta to govori o njegovom razvoju?

Način na koji se dete igra govori više o njegovom razvoju nego što mislimo. Kroz način na koji koristi igračke, možemo da vidimo da li savladava kognitivne zadatke za njegov uzrast. Na primer, može da napravi kvadrat iz kocki – kao vrstu sobe. U sobi postavi lutku devojčice. “Idi kući”, kaže dok donosi lutku dečaka. “Kuc, kuc! Uđi!” kaže i izvadi jednu kocku sa strane da pusti lutku dečaka da uđe u sobu. Dve lutke se zagrle. U toj sceni, dete pokazuje sposobnost da primenjuje simboličku igru, koja kroz imitaciju, pokazuje kako svet funkcioniše. Čak i mali deo ponašanja kao ovaj potvrđuje razne vrste dostignuća deteta.

Razvoj kroz igru je puno lakši u pravim pelenima. I najbolje za zabavu i odrastanje u isto vreme su Pampers Pants! Kada bebe počnu da se vrte, okreću i pužu, znate da je vreme za Pamers Pants pelene, koje pružaju do 12 sati zaštite od vlage.

izvor: B92

Bebe ne vole kada ih na silu zasmejavate i glumite klovna protiv svoje prirode, pokazala je studija koju su radili australijski naučnici

Bebe ne vole kada ih na silu zasmejavate i glumite klovna protiv svoje prirode, pokazala je studija koju su radili australijski naučnici. Oni su došli do zaključka da najmlađi savršeno prepoznaju kada se neko folira, pa im ne prijaju ljudi koji se usiljeno kikoću, golicaju ih ili prave grimase. U istraživanju je učestvovalo 156 bebe, koje su bile podeljene u dve grupe.

U prvoj su ih čuvali odrasli koji vole decu, po prirodi su vedri, umeju da se šale. Drugu grupu su činili "mrgudi", oni koji se nerado druže sa mališanima, introvertni su ili nisu mnogo zabavni. Potom su naučnici zamenili grupe i zaključili da su se bebe sasvim različito ponašale u prisustvu zabavnih i nezabavnih ljudi. Kada su ih čuvali ovi drugi, koji su pokušavali da ih oraspolože, plakali su i histerisali. U društvu iskrenih šaljivdžija koje vole decu, sve vreme su se smejale.

Jedva čekate da vam dete naraste da se možete igrati? Varate se ako mislite da šestomesečne bebe nisu raspoložene za igru. Evo dve jednostavne igre kojima se bebe beskrajno vesele, a usput se uz njih i razvijaju.

Priprema, pozor, puzanje!

Kako se igrati?
Iskoristite prekrivače, jastuke i ćebad kako biste napravili tunele kroz koje će se dete provlačiti i prepreke na koje će se penjati.

Zašto deca uživaju?

Kad obična soba postane pravo igralište, mogućnosti za igru su beskrajne.

Šta ova igra podstiče?
Motivaciju. Kad dete počne puzati preko i ispod prepreka, pokušaće pronaći izlaz, a to će podstaći razvoj novih fizičkih i psihičkih sposobnosti. Ova igra takođe pokazuje detetu da se može osloniti na sebe u pronalaženju rešenja.

Kad započeti?
Od osmog meseca, odnosno od trenutka kad dete može puzati i samo podizati telo od podloge.

Ku-ku! Gde si?

Kako se igrati?
Prekrijte lice mekanom tkaninom ili gazom i pitajte dete “Gde je mama?”. Nemojte se sami otkriti, nego pričekajte da to učini dete. Kad posegne za tkaninom, recite: “Ovde je mama.”

Zašto deca uživaju?
Kad pronađe vas, a vi ste neko koga poznaje i voli, dete se iznenadi svaki, ali baš svaki put i nemojte se čuditi ako stalno bude zahtevalo ovu igru. Faktor iznenađenja pojačaće i smešni izraz lica koji ćete napraviti kad vas dete otkrije.

Što ova igra podstiče?
Veštinu manipulacije, ali ne u negativnom smislu. Uči ga da će njegovo ponašanje dovesti do određene reakcije drugih osoba, npr. ako zaplače, uzećete ga u naručje. Uči takođe da pomeranjem tkanine može kontrolisati ono što vidi.

Kad započeti?
Između 6. i 9. meseca, odnosno kad dete može samo pomeriti tkaninu ispred vas.

Za dete je igra veoma ozbiljan posao. Bebe na taj način stiču prva saznanja o svetu koji ih okružuje. Zbog toga svakog dana odvojte određeno vreme za igru. Tokom prvog tromesečja dovoljno je izdvojiti pola sata, a posle bi igra trebalo da traje duže.

– Igru dete prepoznaje i kao način učenja; ona može da otvori nova pitanja, pruži različite izazove i da ga odvede do novog razumevanja sebe i drugih. Igra jača i samopouzdanje. Jer deca se često igraju nečega što im je već poznato i u čemu su dobra, pa su samim tim i uspešna. Deca se igrom takođe i socijalizuju s drugom decom i upoznaju različite emocije (ljutnja, tuga, smeh…) i uče kako da se sa njima nose – objašnjava Gordana Ačić, dečji psiholog.

Do 3 meseca

Imitiranje

Bebe vole da posmatraju izraze lica. Ova igra podstiče razvoj vizuelnih sposobnosti. Držite dete blizu sebe i pokazujte mu, na primer, širok osmeh ili široko otvorena usta ili pak izvodite brze radnje s jezikom, ispuštajući pri tome smešne zvuke. Ponovite to nekoliko puta i dete će vremenom početi da vas imitira.

Šta se kod deteta razvija: Opažanje, kinestetski oseti koji šalju informacije o pokretima mišića, empatija (saosećajnost), sitni mišići lica.

Lopta

Vaša beba će rasti i uskoro će moći da podigne glavu na sekundu ili dve dok leži na trbuhu. Ako se oseća prijatno u tom položaju. pokažite joj jarko obojenu loptu u njenom vidnom polju (oko 60 cm udaljenosti). Beba će u početku posmatrati loptu tako da će biti koncentrisana na istezanje, a nešto kasnije će doći do nje.

Šta se kod deteta razvija: Razvoj krupnijih mišića, muskulatura, nervi koji upravljaju mišićima, kontrola pokreta, opažanje, kontrola oko-ruka, to jest vizuelno-motorna kontrola.

3-6 meseci

Igra s nožicama…

Uzmite neki lagani predmet, na primer šarenu plastičnu čašu ili čarapicu. U ovom periodu beba skida čarape kako bi izbliza pogledala nožice. Umesto čarapica, možete da joj stavite šarenu čašu na stopalo, a ona će se namučiti da dođe do tog predmeta kako bi ga izbliza pogledala.

Šta se kod deteta razvija: U igri s nogama beba rasteže donji deo kičme i učvrščuje trbušne mišiće.

Pogledaj šta to tamo leži!

Uzmite malu igračku i stavite bebu da legne na stomak tako da može da posmatra predmete oko sebe. Na taj način će uočiti da se predmeti koji leže ponašaju potpuno drugačije od onih koji vise.

Šta se kod deteta razvija: Pošto će beba jednom rukom posegnuti za igračkom, drugom će održavati ravnotežu gornjeg dela tela i glave.

6-9 meseci

Babuška ze bebe

Uzmite komplet raznih posuda različitih veličina za slaganje. Pokažite svom detetu kako se dve posudice stavljene jedna u drugu ponovo razdvajaju. Svaku oslobođenu posudicu popratite rečima: „Još jedna i još jedna! Koliko posudica…!” Sad ponovo stavite posudice jednu u drugu i igra može da počne ispočetka.

Šta se kod deteta razvija: Razumevanje treće dimenzije i sled radnji.

Šta li se unutra krije?

Stavite bebu da sedi ili da leži na stomaku i uzmite kutiju za cipele, a na sredini poklopca izrežite veliki okrugao otvor kroz koji dete može da provuče ruku. Zatim stavite u kutiju nekoliko manjih igračaka ili tri do četiri raznobojne međusobno povezane krpe. Isprva ćete to činiti pred detetom, a potom skrivajući. Na taj način beba će rukom istraživati oku nedostupno područje.

Šta se kod deteta razvija: Radoznalost i zanimanje.

9-12 meseci

Mali Pikaso

Uzmite veliko parče papira, debele voštane bojice i počnite sa crtanjem. Ovo je veoma važno iskustvo jer je ono prvi korak u savladavanju pisanja.

Šta se kod deteta razvija: Veza između očiju i ruku.

Dermosens sprej

Dermosens pH 5,5 sprej - vaš prijatelj za bezbrižne trenutke i uživanje u prirodi

Dermosens pH 5,5 sprej - vaš prijatelj …

Odlazak u prirodu nam nudi uživanje, ali nosi i izazov...

Igra pospešuje inteligenciju

Igra pospešuje inteligenciju

Najjednostavnije igre, kao što su prebacivanje duvanje...

Imaju svoj jezik

Imaju svoj jezik

ISTRAŽIVANjA najčešće potvrđuju dileme da li deca ...

Kako da pospešite razvoj inteligencije kod dece

Kako da pospešite razvoj inteligencije …

Pre 15 godina, dokazano je da intelektualne sposobnosti...

Stomačni grčevi kod beba

Stomačni grčevi kod beba

Problem stomačnih grčeva je za većinu roditelja aktu...

Prepoznajte alergiju na kravlje mleko

Prepoznajte alergiju na kravlje mleko

Alergijske bolesti su u u stalnom porastu proteklih nek...

Šta ukazuju na poremećaje ponašanja u detinjstvu

Šta ukazuju na poremećaje ponašanja u…

  Pratite razvoj svog deteta Kada govorimo o autizmu...

Napadi besa kod dece

Napadi besa kod dece

Čini li vam se da je napad histerije nešto što sasvi...

Kako reagovati na okolinu koja na kašnjenje govora vašeg deteta kaže jednostavno - no big deal!

Kako reagovati na okolinu koja na kašnj…

"Zato bi mi bilo draže da iskolačite oči i potjerate...

Različiti tipovi adaptiranog mleka za bebe: Koja formula odgovara mojoj bebi?

Različiti tipovi adaptiranog mleka za b…

Na koji način bi roditelji, u zavisnosti od uzrasta i ...

Kako ispravno postupiti kad se krpelj zakači na dete?

Kako ispravno postupiti kad se krpelj za…

Čim otopli – eto krpelja! Ove godine smo nekako prav...

Vaspitavanje dece batinama

Vaspitavanje dece batinama

„I mene je tata tukao, pa sam postao ministar”, re...

Deca već s tri godine samokritična po pitanju fizičkog izgleda

Deca već s tri godine samokritična po …

Stručnjaci smatraju da deca već s tri godine postaju ...

Najčešće zablude o dojenju

Najčešće zablude o dojenju

Ne mogu sve žene da doje Ne! Velika većina žena mo...

Zašto neke bebe plaču više od drugih?

Zašto neke bebe plaču više od drugih?

Plač bebe ne aktivira uvek greška roditelja. Stručnj...

Šišanjem kosa ne postaje gušća

Šišanjem kosa ne postaje gušća

Stručnjaci kažu da je normalno da bebe, oko četvrtog...

Super hrana za bebin mozak: Osmesi, dodiri, zagrljaji i poljupci

Super hrana za bebin mozak: Osmesi, dodi…

Ponekad se dešava da se stvari otmu kontroli i da bebe...

Vantelesna oplodnja: Kada se preporučuje korišćenje doniranih ćelija

Vantelesna oplodnja: Kada se preporučuj…

Koja je starosna granica za vantelesnu oplodnju i kada ...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.