Zdrava ishrana - zdravo i pametno dete

Pravilna ishrana u prvih 1000 dana od začeća od presudnog je značaja za pravilan razvoj deteta, ističe primarijus dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar, specijalista ishrane.

Da li će dete u školi biti odlično ili će se provlačiti sa dovoljnim uspehom, umnogome zavisi i od načina ishrane u prvih 1.000 dana od trenutka začeća. Izbor namirnica trudnice i deteta u prve dve godine utiče na njegov kasniji uspeh u školi, ali i na optimalnu dužinu odnosno težinu za uzrast i optimalne kognitivne funkcije. Ako tokom ovog perioda dete ima lošu ishranu, zaostajaće u rastu i imaće problem sa kognitivnim funkcijama.

Ishrana majke i deteta u ovom periodu postala je odrednica kasnijeg razvoja, uspeha u školi i produktivnosti, istaknuto je na stručnom skupu "Novi izazovi u ishrani prvih 1.000 dana: pogled u budućnost" koji je u Zagrebu okupio više od 300 pedijatara iz regije. Novija istraživanja pokazala su da slaba ishrana tokom trudnoće i ranog detinjstva izaziva veći rizik od hroničnih nezaraznih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes i kardiovaskularne bolesti u kasnijem životu. Sasvim je moguće da ove bolesti mogu da se prenesu i dalje na potomstvo.
Pothranjenost ili prekomerna težina majke može da dovede do male ili prekomerne telesne težine bebe. Zato bi ishrana majki trebalo da bude obogaćena omega 3 masnim kiselinama, kalcijumom, gvožđem, i folnom kiselinom u početku.

"Zdrava ishrana tokom trudnoće je od izuzetne važnosti jer energija i hranljivi sastojci dolaze do fetusa i podržavaju njegov brzi rast i razvoj", objašnjava primarijus dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar, specijalista ishrane. "Jedini izvor ishrane za fetus je ono što majka jede i pije. Odgovarajuća ishrana majke usloviće njenu odgovarajuću telesnu težinu, što će obezbediti da se fetus razvija i raste pravilno.

Prevremeno rođeni imaju znatno veće prehrambene potrebe od beba koje su rođene u terminu, pa majčino mleko treba obogatiti pojačivačima kojima se postiže optimalan unos proteina, kalcijuma, fosfata i gvožđa, ali i folne kiseline, vitamina A, C i D. Ukoliko majka ne doji bebu, daju se specijalne mlečne formule za prevremeno rođenu decu specijalno koncipirane za male porođajne težine, a daju se dok beba ne dostigne telesnu masu bar do četiri kilograma.

“Deca male porođajne težine nisu samo prevremeno rođene bebe, već i ona sa intrauterinim zastojem u rastu”, kaže dr Komnenović. “Ona su osetljivija na infekcije, a kada odrastu suočavaju se sa većim rizikom od razvoja dijabetesa, hipertenzije i koronarnih bolesti. Velike bebe sa velikom telesnom masom na rođenju mogu postati gojazni odrasli sa takođe većim rizikom za razvoj već pomenutih bolesti.”

Vodeći računa o nutritivnim potrebama tokom prvih 1.000 dana, uspostavljaju se zdrave navike za kasniji život, snažniji imuni sistem, a smanjuje se rizik od razvoja gojaznosti i drugih hroničnih nezaraznih bolesti, savetuju pedijatri.

Pročitano 870 puta
Tagovano

Obavezno pročitajte

Sve informacije i saveti na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Sadržaj web portala nije zamena za lekarske preglede i dijagnoze.
Ukoliko brinete za svoje i zdravlje svoje bebe, preporučujemo Vam da se obavezno konsultujte sa svojim lekarom.

Disclaimer

Materijal koji je preuzet s interneta smatra se javno dostupnim, ukoliko nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi s autorskim pravima na određeni materijal, povreda autorskih prava je učinjena nenamerno. Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.

Top
Tehnologija kolačića pomaže nam da Vam pružimo najbolje moguće iskustvo kada posetite ovaj sajt. Molimo Vas da nas obavestite ako želite da prihvatite kolačiće. Saznajte više More details…