Trudnice koje spavaju na leđima u poslednjem promesečju trudnoće na taj način četiri puta povećavaju rizik da rode mrtvo dete.

Studija sprovedena od strane Univerziteta Okland pokazala je da se taj rizik povećava nakon 28 nedelje trudnoće. Autor studije Lesli Mekoven rekla je da bi spavanje na boku moglo ovaj rizik da smanji za devet odsto.

“Kada ležite na leđima u kasnoj trudnoći, težina uterusa pritiska veliku venu u abdomenu koja se zove donja šuplja vena i tako se zaustavlja protok krvi do srca kao i količina krvi koja stiže do materice", ističe Mekoven.

Ona dodaje i da spavanje na jednoj strani i okretanje u snu pomaže trudnicama da smanje rizik od rođenja mrtve bebe.

Iako je često mišljenje da je za trudnice bolje da spavaju okrenute na levu stranu, navodi se da nema razlike da li je u pitanju levi ili desni bok.

Izvor: B92

Položaj bebe tokom spavanja povećava rizik od sindroma iznenadne smrti novorođenčeta (takozvane “smrti u kolevci“), prema nalazima studije na Medicinskom koledžu u Pensilvaniji.

Istražitelji su analizirali video snimke napravljene u kućama nekoliko porodica, sa bebama starim 1, 3 i 6 meseci. Na kameri se videlo da većina beba spava u nebezbednom položaju, ili je okružena stvarima koji povećavaju rizik sindroma, kao što su jastuk, neučvršćena posteljina, plišane igračke i tako dalje.

“Ovaj sindrom nije redak slučaj. Oko 3.500 beba u SAD strada od iznenadne smrti svake godine“, kaže glavni autor ove studije, doktor Ijan Pol.

Pad iznenadnih smrti beba zabeležen je 1992. godine, kada su iz Američke akademije pedijatra objavili da bi bebe trebalo da spavaju na leđima. Oni su takođe ohrabrili dojenje, cucle i dušeke za krevetac, a savetuju da se ne koriste ćebe, jastuci kao i da beba ne treba da deli krevet.

Istraživanja su uključivala samo roditelje koji imaju visoko obrazovanje i veće prihode i rezultati nisu pokazali razloge zbog kojih roditelji ostavljaju bebe u nebezbednim položajima.

“Neki roditelji pokrivaju svoje bebe ćebetom zato što misle da je udobno i mekano i pomaže uplakanim bebama da zaspe“, kaže direktorka laboratorije za decu i roditelje na Univerzitetu Darem Helen Bal, koja nije učestvovala u studiji.

“Kad se beba probudi uplakana u sred noći i ne želi da se smiri u istom položaju, roditelji rade sve što je potrebno kako bi je umirili. Oni često nisu svesni rizika u koji upuštaju njihovo novorođenče kada ne spava na leđima.“

Umorni ste. Sve ste probali. Vaš zamotuljak radosti prosto ne želi da spava.
Evo par koraka kako uspešno možete naučiti bebu da spava.

1. Sa bebinih šest meseci odlučite da je bilo dosta noćnih buđenja i uvedite čvrstu hranu, odnosno večeru. Taaako, sad će beba biti sita i spavati celu noć.

2. Pokušavajte tačku jedan u različitim varijantama, isprobavajte razne namirnice – možda neka upali.

3. Ugledali ste prvi zubić! Mora da je to bio razlog buđenja! Vratite se na tačku jedan.

4. Nakon što nije upalilo, konstatujte da mora da raste još neki zubić, i čekajte da prođe.

5. Bili ste u pravu! Izašla su još tri zubića – zlatno pravilo – gde je jedan, tu je još tri.

6. Beba se i dalje budi noću. Odlučite da poslušate savete dobronamernika i promenite večernju rutinu. MORA da je greška u redosledu – večera, kupanje, spavanjac. Izrotirajte sve kombinacije.

7. Negde oko osmog meseca se predajte i prenesite bebu kod sebe u krevet.

8. Divite se sebi zbog ove odluke nakon tri prospavane noći.

9. Četvrte noći je sve po starom – smišljajte novu taktiku.

10. Probajte da uspavate bebu nunanjem, a ne dojenjem.

11. Prekinite sa ovom idejom već iste večeri jer beba očajno plače – odakle vam samo tako nešto pada na pamet?

12. Grize vas savest. Normalno.

13. Primetite da je beba dobila još zubića – sva dosadašnja buđenja pripišite njima.

14. Konstatujte da je bebi bilo previše hladno – zagrejte sobu.

15. Konstatujte da je bebi previše vruće – raskomotite je.

16. Došlo je vreme za prestanak dojenja. Hm, možda se bebac zbog toga budio?

17. Nadajte se prva tri dana.

18. Nakon sedam dana se pomirite sa sudbinom i činjenicom da buđenje nema veze s dojenjem.

19. Kupite vreću za spavanje – možda konstantno otkrivanje i pokrivanje smeta bebi.

20. Dežurajte jednu noć jer sumnjate da hrkanje budi bebu.

21. Kada zamalo padnete u nesvest od umora, konstatujte da je to bila loša ideja i vratite se na spavanje.

22. Pripišite sve zubima.

23. Nadajte se da će početi da spava celu noć pre polaska u školu.

To je to. Ukoliko pratite navedene korake, vaša beba će početi da spava celu noć bez buđenja. Ili neće. :)

Do koje tačke ste vi stigli? Imate li koju da dodate?

P. S. Hvala mami Aleksandri, koja me je svojim postom o (ne)spavanju beba podsetila na ovaj davno u draftovima zaboravljen tekst. Svaka sličnost između naša dva teksta je slučajna i dokaz je da su roditeljske muke univerzalne. Držite se, mame i tate, proći će!

Neprospavane noći su naporne za svakog roditelja a za veliki broj njih one traju mesecima. Ako ste u potrazi za metodom koja će ovaj period skratiti i pomoći vašem detetu da spava bar malo duže pročitajte ove predloge. Možda i vi pronađete rešenje i uspete da se odmorite čak i sa bebom u kući.

Promenite vaš stav
Realna očekivanja će vam pomoći da preživite buran noćni život sa bebom. Teško je da će beba stara četiri nedelje spavati celu noć, iako vas svekrva ubeđuje u suprotno. Novorođeno dete spava između 15 i 18 sati ali je ovo vreme raspoređeno na 4 do 7 perioda spavanja. Predvidiv raspored spavanja možete da očekujete negde između drugog i šestog meseca starosti. Ali, imajte u vidu da je svaka beba različita i nemojte se nervirati što baš vaša nikako ne uspeva da uspostavi ritam. Neke bebe će mirno spavati celu noć dosta rano dok će se druge buditi dva, tri puta noću da bi jele. Sve ovo je sasvim normalno.

Uvežbajte uvijanje
Medicinske sestre koje uvijaju bebe u takozvane “vekne” dobro znaju svoj posao. Naime, sasvim male bebe se lako probude i zbog sopstvenih pokreta. Ovakvo uvijanje će sprečiti ova iznenadna buđenja i pomoći bebi da se oseća udobnije. Ovakvo uvijanje za spavanje se preporučuje u prva 4 meseca života a beba će vam sama staviti do znanja da ga više ne želi vađenjem ručica.

Nemojte praviti tišinu
Mnogi roditelji, pre svega kod prvog deteta, misle da je mališanu za dobar san neophodna apsolutna tišina i plaše se da će dete probuditi bilo kakav zvuk. Međutim, bebe vole malo buke u pozadini jer ih ona podseća na “siguran dom” u maminom stomaku gde je buka konstantna. Uobičajeni zvukovi u kući, nisu nikakva prepreka za miran san. Stalna buka normalnog intenziteta, na primer usisivača ili zvukova prirode sa cd-a, obezbeđuju blokadu zvukova koji u stvari mogu da probude osobu koja spava, kao što je na primer glas ukućana. Pročitajte više na ovu temu u tekstu.

Pokušajte hranjenje u snu
Ako morate da ustanete iz kreveta da biste nahranili bebu samo pola sata nakon što ste legli probajte da nahranite bebu iako spava kako biste dobili na vremenu. Hranjenje u snu ne bi trebalo da probudi bebu već samo da joj da rezervu hrane da bi mogla da produži san. Ova metoda neće funkcionisati kod svake bebe ali vredi pokušati.

Obezbedite “miris mame” u blizini
Bebe mogu da prepoznaju miris svoje majke koji ima veliku moć da ih smiri. Nosite sa sobom bebin prekrivač za uvijanje tokom dana, na primer preko ramena, i vaše dete će imati nešto što ga podseća na vas tokom noći.

Smanjite noćnu zabavu
Sve bebe se bude noću, cilj je da „motivišete“ bebu da se ponovo uspava sama. Potrudite se zato da noć bude dosadna. Prigušite svetlo, izbegavajte da uzimate bebu i da se igrate sa njom (to radite ppo danu) i izbegavajte da menjate pelenu ako to bas nije neophodno. Menjajte bebu samo ako morate uz sasvim prigušeno svetlo i pre spavanja stavljajte deblji sloj kreme kao dodatnu zaštitu.

Uvedite rutinu
Uvedite i održavajte konstantnu rutinu koja će smiriti stvari pred spavanje. To može da izgleda tako što ćete prvo obući bebu u pidžamu, zatim zajedno čitati knjigu i otpevati uspavanku. Možda ćete ubaciti i kupanje, odredite sami. Nemojte očekivati od deteta da iznenada pređe iz igre u krevet. Prigušite svetla, snizite buku u kući i polako se pripremajte za spavanje. Ako vašu rutinu ponavljate svakoga dana beba će ove događaje povezati sa spavanjem. Kako raste moraćete da prilagođavate vašu rutinu ali je važno da je održite kako bi dete znalo da je vreme za krevet.

Smanjite bebi alarm
Bebi alarm je korisna spravica koja vam omogućava da kontrolišete pokrete vaše bebe iako se nalazite u drugoj prostoriji. Međutim, većina modela preuveličava zvukove koji se čuju i samo vas tera da bezbroj puta obilazite bebu koju na kraju upravo vi i probudite. Smanjite ton da ne biste slušali baš svaki pokret već samo čuli pravi plač.

Stavljajte bebu na redovno dnevno spavanje
Dnevno spavanje je neophodno za dobar noćni san. Obezbedite detetu mirne odmore (u kolicima ili krevetiću) da se ne bi previše umorilo. Naime, naš organizam se štiti od prevelikog umora adrenalinom koji kada uđe u sistem dovodi do tolikog uzbuđenja da nema spavanja. Zato će dete koje je umorno zaspati lako a ono previše umorno biti nervozno i nemoguće za uspavljivanje.

Ljuškajte ako neće da zaspi
Poljuškajte bebu ako neće da zaspi kako biste je podsetili na pokrete u avšem stomaku. Beba je tada mirno spavala dok ste se kretali i budila čim biste legli ili seli. Roditelji pokušavaju različite metode ljuškanja, čak i onu u ljuljaškici za bebe ili vožnju kolima. Imajte na umu da će se beba navići na ovakvo uspavljivanje i da će biti potrebno odvikavanje kada malo poraste.

Prilagođavajte se
Čim budete mislili da ste uspeli da savladate sve što treba oko uspavljivanja i spavanja počeće da rastu zubići, otićićete na odmor ili će biti vreme za velike razvojne korake. A sve to može da dovede do noćnog buđenja tokom perioda od nekoliko meseci. Pokušajte tada ponovo ono što je imalo efekta kada je beba bila novorođenče i ne očajavajte. To su sve faze koje prolaze.

Popodnevna dremka, jedna tako omiljena stvar u životu mlađe dece a posebno roditelja i vaspitača koji ih čuvaju. Predstavlja priliku da dete skupi snagu za nove aktivnosti. Ako ste roditelj predškolskog deteta pročitajte ipak šta kažu naučnici u vezi dnevnog spavanja.

Studija sa Tehnološkog univerziteta Kvinslend je potvrdila da dnevno kratkotrajno spavanje može imati loš uticaj na spavanje tokom noći. Istraživači imaju velike dokaze o nepotrebnom dremkanju nakon pregleda više od 25 australijskih i međunarodnih studija sprovedenih kod dece mlađe od 5 godina.

Vođa istraživanja profesor Karen Thorpe kaže da je široko rasprostranjeno mišljenje da je san dobar za rast dece ali popodnevni san pomera večernje vreme odlaska na spavanje kod dece starije od tri godine. Dokazano je da posle druge godine, dnevno spavanje ima uticaj na kraće noćno spavanje sa prekidima u toku spavanja i češćim buđenjem u toku noći. On takođe navodi da je potreba za dnevnim snom posledica neprespavane noći u celosti, čime se stvara začaran krug. Uticaj popodnevne dremke na ponašanje, zdravlje i razvoj dece još uvek nije dovoljno ispitan.

Stručnjak za san dr Rafael Pelavo takodje navodi da ukoliko roditelji žele da imaju neko kvalitetnije vreme za sebe u večernjim satima i žele da im deca idu ranije u krevet, svakako treba da se potrude da iz dnevnog rasporeda izbace spavanje za decu preko treće godine. Ukoliko rade do kasno, ako žele da im deca budu budna i provedu malo vremena zajedno – onda decu treba da stave da spavaju popodne, ali to može pokvariti njihov noćni san. Roditelji često stavljaju decu da odmore samo zato što je njima samima potreban odmor ili planiraju da urade nešto za to vreme. Ipak, najvažnije je da dete ima u toku noći neisprekidan i kvalitetan san. Deca se među sobom razlikuju po vremenu koje im je potrebno dnevno za spavanje ali svakako treba da se teži da idu ranije u krevet i da prespavaju celu noć bez buđenja, da noćni san traje dovoljno dugo, što se može postići izbacivanjem dnevnog spavanja.

Priredila: dr Milena Nikolić, pedijatar

Šta su sve klinci u stanju da kažu da izbegnu odlazak u krevet.

Vreme za spavanje počinje oko osam. Plan je da im uvalite večeru, okupate ih, naterate ih da operu zube i budu u krevetu najkasnije do jedanaest. Ili, bar pre nego što počne sledeći dan. Ako sve izvedete do ponoći, dobri ste. Deca su otišla u krevet istog dana kad su iz njega ustala…

Ali, ne ide sve uvek tako jednostavno. “Samo još pet minuta”, “kad će da dođe tata, moram nešto da mu pokažem”, “rekao sam NE”, “pročitaj mi samo ovu enciklopediju do kraja i krećemo”, “zašto moram da se kupam, kupao sam se juče”, “je l’ ne peremo kosu, je l’ ne peremo kosu”… I tako…

Onda, konačno: svi su okupani i u krevetu. “Piški mi se”, “ne, hoću još mleka”, “u stvari hoću vodu”… i, konačno “gde mi je onaj mali kajman” (ili, ako niste fanovi kajmana, upišite vrstu sami, za neupućene, evo objašnjenja: UVEK se radi o igrački koja nije veća od tri centimetra).

Ako ste se prepoznali, niste jedini.

Evo šta kažu mame, šta sve deca izmišljaju da bi izbegla odlazak na spavanje.

Strategija odlaganja odlaska u krevet ima nekoliko elemenata koji su zajednički (skoro) svoj deci:

1) Želim da ostaviš upaljeno svetlo, plašim se mraka (i roditelj i dete znaju da je taj strah upravo izmišljen da bi se kupilo još malo vremena)

2) Piški mi se (i roditelj i dete znaju da će piškiti uz isvestan napor, ili neće ni piškiti jer je piškenje obavljeno pre kupanja, dakle pre pola sata u najgorem slučaju, ali, čik imajte srca da detetu kažete da ne može da piški)

3) Ozbiljna dehidratacija (‘hoću vode’ glasom malog očajnika koji kao da nije popio ni kap od juče uveče, ali čik imajte srca da detetu kažete da ne može da dobije vodu).

Konačno je sve ispunjeno, ali posle dvadesetak minuta čuje se glasić iz mraka “mamaaaaaa”…

“Šta ako sanjam nešto ružno?”

Kažete detetu da prvo mora da zaspi da bi uopšte moglo da sanja nešto ružno, a da ćete ako se to desi smisliti nešto.

Evo šta još kažu mame:

“Ne mogu da spavam, mama, nedostajaću mojim igračkama”, rekla je trogodišnja ćerka Mariji Hagis, blogerki sa Happy Mummy bloga.

“Ali mama, mislim da imam nešto da ti pokažem, u mom rancu/kupatilu/kolima je”, je omiljeni izgovor devojčice čija mama Loren piše blog Scrapbook.

Evo još nekih zabavnih tema koje decu muče i ne daju im da spavaju: “Kako ribe gledaju pod vodom”, “ko spušta Sunce dole”… Kako stvarno da se spava kad ima toliko pitanja bez odgovora.

A ako dobiju odgovore… možda “krevet želi da ih pojede”. Ili će vam objasniti daprosto ne mogu da spavaju jer je to DOSADNO.

Izvor: mondo.rs

Roditeljima je dobro poznato koliko je teško naterati decu da idu da spavaju. To nije lak posao, ali je jako važno da navikavate svoju decu da idu da spavaju na vreme kako bi bila puna elana, zdrava, nerazdražljiva.

Mi vam dajemo neke od saveta kako možete na lakši način decu da naučite spavanju.

1. Neka spavanje bude prioritet

Dete stavljajte uvek u isto vreme u krevet i u uvek u isto vreme ga budite, pa čak i vikendima. Dete ujutru budite polako, i ne dozvoljavajte mu da drema preko dana.

2. Suočite se sa problemima oko spavanja

Neki od problema sa spavanjem su problemi uspavljivanja deteta, hrkanje, buđenje tokom noći, odugovlačenje i opiranje da se ode u krevet, otežano disanje tokom sna. Ovi problemi se odražavaju u toku dana na ponašanje deteta. Ukoliko je vaše dete umorno, pospano i razdražljivo, ne bi bilo loše da posetite lekara.

3. Rutina

Deca vole rutinu. Poželjno je detetu pred spavanje čitati priče, tako će dete krevet vezivati za dobra osećanja i davati mu simboliku sigurnosti.

4. Sobni uslovi

Sobna temperature mora biti adekvatna, soba u kojoj dete spava bi trebalo da bude topla. Poželjno je da kada dete legne bude tamna i da se ne čuje nekakva buka.

Poželjno je da dete spava sa nekom igračkom koja mu je draga, jer ona za njega simbolizuje sigurnost.

Ukoliko vaše dete ustane nakon što ste ga smestali u krevet, nemojte da reagujete, samo ga dohvatite za ruku i vodite nazad u krevet. Ukoliko krenete da prekoravate dete što je ustalo, vi mu samo odlažete vreme za krevet - a to je ono što ono želi. I nikako nemojte da popuštate, jer setite se, rutina je jako važna.

izvor: Super žena

Očevi obično vole razdragane igre sa decom, što se i deci dopada. Ali, mališani se lako uzbude od takvih igara, što često uzrokuje noćne košmare. Obično je bilo teško objasniti skoro svakom ocu da ne počinje igre sa jastucima pre spavanja. Pogotovo što se vreme za spavanje poklapalo sa vremenom kada je otac uspevao da se odmori posle večere i kada je bio raspoložen za aktivne igre. Treba izbegavati takve igre s decom pre spavanja.

Ako dete nemirno spava, treba ga, pa makar i usred noći, smestiti u očev sigurni zagrljaj radi smirenja. Očevi treba obavezno da pamte da u uzrastu od 2. do 4. godine, deca lako gube kontrolu nad osećanjima, takvim kao što su ljubav, mržnja i strah. Mala deca ne razlikuju baš jasno javu i san. Ako otac glumi medveda, dete ga u tom momentu stvarno smatra medvedom. To je previše jak utisak za tako malo dete. Iz tog razloga, burne igre treba da budu lagane i kratke, čak i kada dete hoće još. Vrlo je važno da burne igre ne budu u formi praćenja ili “ko je jači” i, jednostavno, akrobatika koju treba odmah prekinuti ako se dete previše uzbudi.

Otac ne treba da se podsmeva djetetu. Ponekad kada se otac naljuti na sina, izražava svoju ljutnju u formi podsmeha. To je način uticaja na oponenta u svetu odraslih. Dete se u takvom slučaju oseća poniženim. Podsmeh je previše jako sredstvo za malu decu. Nemojte lomiti psihu deteta, osim ako ne želite da postane čovek sa viškom kompleksa!

Realno, ovi navedeni primeri nisu jedinstveni. Postoji još toliko nijansi, onih, reklo bi se, bezopasnih sitnica koje s očeve lake ruke postaju ili tople uspomene iz detinjstva ili one najteže uvrede koje pamte i nose celog života.

Logoped-defektolog, spec.psiholog Ina Faljko, “Dr Semjonova “ Budva

Da li vam je poznata scena teranja deteta u krevet? Prvo vam treba dugo da ga namolite da obuče pidžamu, zatim ga taman smestite u krevet, ušuškate ga, pročitate priču i poljubite za laku noć kad eto ga opet okolo.

Smeštanje deteta predškolskog uzrasta u krevet može da bude izazov za svakog roditelja. Međutim, iako jednostavnog rešenja nema, postoje strategije koje možete da primenite i okušate vašu sreću.

Neki od razloga zašto vaše dete neće u krevet

Mora da prekine ono čime se do tada bavilo. Ako je vaš mališan pred spavanje bio u sred neke uzbudljive i napete igre, teško ćete ga zaustaviti i poslati u krevet. Pokušajte da deci u vreme pred spavanje privučete pažnju nekim mirnijim aktivnostima kako bi bila smirenija i opuštenija.
Plaši se da ostane samo. Ako jeovo razlog, u koje god vreme da pošaljete dete na spavanje, neće biti srećno. Pokušajte da ostavite neko blago svetlo ili tihu muziku uključnu u sobi tokom noći. Često se deca koja se plaše mraka i neće da ostanu sama osećaju sigurnije kada su vrata njihove sobe širom otvorna i tako mogu da vas čuju i vide dok se krećete po kući.

Dete je imalo jako uzbudljiv dan prepun dešavanja. Ponekad je nemoguće smiriti dete koje je imalo neuobičajeno uzbudljiv dan i njegova usplahirenost može da potraje. Tim danima ćete morati da se naoružate dodatnim strpljenjem. Predložite mu kupanje i čitanje omiljene knjige pre odlaska u krevet ili čak neku mirniju igru.

Ne postoji rutina odlaska u kreveet u određeno vreme. Ako vaše dete nema ustaljenu rutinu i utvrđeno vreme odlaska u krevet, ono verovatno i nije svesno da je vreme za spavanje. Ako utvrdite večernju rutinu pripreme za san, dete će i samo pratiti korake i shvatiće da nakon pranja zubića sledi vreme za čitanje knjige u krevetu. A potom ušuškavanje i spavanje.

Ide isuviše rano u krevet. Budite realistični kad određujete vreme odlaska u krevet. Sigurno biste voleli da je već u 7 u krevetu, ali ako vaše dete svako veče skače po krevetu i ne smiruje se još sat vremena nakon vremena određenog za spavanje, sve ukazuje na to da trenutak ušuškavanja treba pomeriti za malo kasnije.

Šta raditi ako vas dete redovno zove iz sobe nakon odlaska u krevet

Pre svega se potrudite da imate jasno ustanovljenu rutinu odlaska na spavanje.

Pre nego što isključite svetlo, proverite da li dete ima sve što mu je potrebno i podsetite ga da je vreme za spavanje.

Kad vas dete prvi put zove, otiđite do njega i proverite da li mu stvarno nešto treba (možda mora da ide u kupatilo ili mu treba omiljeni plišani meda) ili samo traži vašu pažnju. Kada ustanovite da ima sve što je potrebno i da je dobro, poželite mu laku noć i izađite iz sobe.

Bez obzira koliko je dete glasno ili uporno pokušajte da ne odgovarate na pozive, nakon što ste utvrdili da mu je samo potrebna pažnja. Ako odgovorite tako što ćete doći da obiđete mališana u krevetu svaki put kad vas zove, taj obrazac ponašanja ponavljaće se svake noći i tako odlagati vreme kada zaista zaspi.

Ako vaš predškolarac deli sobu sa starijim bratom ili sestrom, razmislite o tome da pomerite vreme za spavanje starijeg deteta malo kasnije ili ga smestite privremeno u drugu spavaću sobu dok mlađe dete ne shvati da krevet znači spavanje. I da ste vi ozbiljni u tome.

Šta ako dete ponovo izlazi iz sobe nakon odlaska na spavanje

Ponekad deca stvore naviku da ponovo ustaju i izlaze iz svoje sobe nakon što su već svima poželela laku noć. Važno je da ubeđivanje sa detetom da se vrati u krevet i pokušaji da ga nagovorite da tamo i ostane ne postanu nova rutina odlaska na spavanje.

Kako biste okončali ovakvu situaciju, neophodno je da pošaljete mališanu jasnu poruku da mu ustajanje iz kreveta i izlazak iz spavaće sobe ne vrede jer na taj način neće zadobiti vašu pažnju.

Da biste to postigli predlažemo sledeće:

odmah uzmite dete u ruke i odnesite ga ili odvedite nazad u krevet
ne ulazite ni u kakve pregovore ili razgovor sa detetom osim da ga podsetite da je vreme za spavanje
izbegavajte kontakt očima
budite dosledni
ostanite smireni i fokusirani na cilj. Ako se naljutite ili dozvolite sebi da budete isfrustrirani time, samo ćete otežati situaciju.
Ukoliko se držite ove rutine, dete će uskoro početi da ostaje u svojoj sobi nakon što ga zagrlite i ugasite svetlo. Tačno je da možda neće ostati u krevetu, ali sve dok je u sobi, možete računati da je to vaša pobeda.

Nakon ishrane i napredovanja, pitanje spavanja jedno je od najbitnijih od kada dete dođe na svet, i podjednako okupira i roditelje i stručnjake. Na University College u Londonu sprovedena je interesantna studija koja je pokazala da je vreme odlaska na spavanje, kao i njegova ustaljenost, veoma bitno za kognitivni ( saznajni ) razvoj dece u ranom detinjstvu. Interesantno je da je studija otkrila da je ustaljeni režim naročito bitan za devojčice!

Studijom je obuhvaćeno 11178 dečaka i devojčica uzrasta 7 godina, koji su rođeni u Velikoj Britaniji u periodu od septembra 2000. do januara 2002.godine. Istraživače je zanimalo da li je vreme kada su deca odlazila na spavanje, kao i ustaljenost tih vremena, imalo uticaja na njihov intelektualni razvoj. Tražili su i odgovor na pitanja da li je potencijalno negativan efekat kumulativan ( da li se „sabira“ ) i da li je neki period ranog detinjstva kritičniji od drugih.

Analizirani su podaci o vremenu odlaska na spavanje od uzrasta od 9 meseci, a zatim i 3, 5 i 7 godina, kao i socioekonomski status, demografske karakteristike, porodične navike i psihosocijalno okruženje.

U uzrastu od 7 godina obučeni ispitivači sproveli su testiranje kojim je procenjivano čitanje, računanje i prostorno snalaženje.

Najneredovnije odlaženje na spavanje zabeleženo je u uzrastu od 3 godine, kada je takva navika bila prisutna kod 1 od 5 dece. Do uzrasta od 7 godina, više od polovine dece odlazilo je na spavanje između pola osam i pola devet uveče.

Trogodišnjaci koji nisu imali ustaljeno vreme odlaska na spavanje postigli su lošije rezultate u sve tri testirane oblasti, dok su u uzrastu od 7 godina lošiji rezultat imale samo devojčice, i to u sve tri oblasti, ali ne i dečaci!

Daljom analizom pokazan je i kumulativan efekat loših navika – devojčice koje su ovaj problem imale u uzrastu od 3, 5 i 7 godina imale su znatno lošije rezultate, dok su i dečaci koji su u dva uzrasta ( 3, 5 i/ili 7 godina ) u različito vreme odlazili na spavanje pokazali lošije rezultate od onih koji su imali ustaljeno vreme za spavanje.

Autori studije zaključili su da je loš rezultat trogodišnjaka pokazatelj da je upravo uzrast od 3 godine verovatno najosetljiviji period u kognitivnom razvoju dece. Oni dalje smatraju da je to zbog remećenja dnevnog ritma i/ili zbog uskraćivanja sna i posledičnih efekata na „plastičnost“ mozga ( spremnost „mozga“ da prima i obrađuje informacije iz spoljašnjeg sveta ).

“San je cena koju plaćamo za plastičnost prethodnog dana i investicija koja nam omogućava da budemo sveži za učenje narednog dana… Rani razvoj deteta bitno utiče na zdravlje i blagostanje tokom celog života. Zbog toga, nedovoljan ili isprekidan san, naročito u periodima ključnim za razvoj, može imati veliki uticaj na zdravlje kasnije tokom života,” zaključuju autori.

Čak i nerođene bebe sanjaju o zvuku maminog glasa ili mutnim svetlosnim slikama koje prodiru do nje. Novorođenče ima san o licima i oblicima koje upoznaje

ISTRAŽIVANjA pokazuju da čak i nerođene bebe sanjaju o zvuku maminog glasa ili mutnim svetlosnim slikama koje prodiru do nje. Novorođenče ima san o licima i oblicima koje upoznaje.

Alan Grin, profesor pedijatrije sa Univerziteta Stenford, kaže da bebama, kao i odraslima, snovi pomažu u procesuiranju proživljenog.

- Iako ne možemo pouzdano da tvrdimo šta je beba sanjala, postoje znakovi koji nam ukazuju na to da se probudila sa nekim snom. Jedan od prvih signala je raspoloženje nakon buđenja. Ako je srećna i nasmejana, sanjala je nešto lepo, a ako je nervozna i plače, u snu je verovatno procesuirala manje prijatan doživljaj - kaže dr Grin.

Naučnici nemaju dilemu da li bebe sanjaju ili ne, ali nisu sigurni da li mogu da imaju noćne more. Većina je bliža teoriji da mogu, s obzirom na to da već u prvih nekoliko meseci života imaju sećanja na neprijatne osećaje ili stanja, poput hladnoće, gladi i mokre pelene. Noćne more se, pretpostavka je, javljaju oko druge godine, jer deca tada počinju da razumeju da se u životu događaju i ružne stvari. Istovremeno, to je doba u kojem počinju da razvijaju osećaj straha.

Izvor: novosti.rs

“Kako je beba? Budi li se tokom noći?” – u ovim pitanjima će se pronaći roditelji koji imaju malu decu. “Normalno” noćno spavanje bez buđenja je sveti gral roditeljstva. Možda je ćerka vaših prijatelja počela da spava tokom noći od šeste nedelje života, ali za većinu porodica to je samo san.

Ovo je tema o kojoj se vjerovatno najviše priča na forumima i roditeljskim portalima, a postoji i čitava grana izdavaštva zasnovana na ideji da sa adekvatnim treningom bebe mogu i treba da spavaju više.

BuzzFeed News se obratio dvojici vodećih stručnjaka iz ove oblasti kako bi saznao zašto se bebe bude tokom noći – i kako to, u stvari, može imati dobru stranu.

Pedijatar i profesor na Univerzitetu u Bristolu Peter Fleming i Darcia F. Narvaez, profesorika psihologije na Univerzitetu Notre Dame, tvrde da postoji biološki razlog zašto vaša beba ne spava celu noć i kažu da od toga ne treba praviti problem.

Zašto se dete probudilo? Jednostavo je trebalo…

Fleming tvrdi da je za bebe prirodno da se noću često bude.

“Ljudska deca nisu programirana da spavaju dugo jer to ustvari i nije ni dobro za njih. Nema nikakvih dokaza da dete koje spava urednije, kvalitetnije se razvija” kazao je Fleming dodajući da je prirodnije da se deca bude nego da spavaju celu noći. On tvrdi da je razmišljanje da dete mora spavati bez buđenja zastrelo.

Ni odrasli ne spavaju celu noć, zašto to onda očekujemo od bebe?

Darcia F. Narvaez smatra da je jedan od glavnih zabluda roditelja da je normalno da svi spavamo osam sati. Naime, danas je uobičajeno spavati oko osam sati jer tokom dana većina ljudi radi pa smo uspostavili takav ritam.

’’Ni odrasli ne spavaju, a da se ne bude tokom noći, već samo zaboravljaju da su se rutinski budili,’’ kaže ona. ’’Mi pokušavamo da naše vreme za spavanje sve strpamo u 8 sati, jer radimo u toku dana, ali to nije normalno, ukoliko se pogleda unazad na istoriju čovečanstva.’’

Bebe se rađaju na ranijem stepenu razvoja za razliku od životinja. Za odrastanje im treba više vremena

’’Bebe se rađaju od 9 do 18 meseci ranije u poređenju sa bebama drugih bića,’’ kaže Narvaez. ’’Druge životinje su sposobne da odmah hodaju i počnu da jedu—mi to ne možemo. Izgledamo kao fetusi kada se rodimo.

’’To znači da morate svojoj bebi pružiti neophodnu i stalnu negu kako bi bila mirna, sve dok se moždani sistem ne razvije, jer je bebin mozak koliko četvrtina mozga odraslih, a takođe ni drugi sistemi nisu dostigli pun razvoj. Tako da je ovo vreme kada bebe zahtevaju dobru majčinu negu—poput ’’spoljašnje materice’’ ili gnezda. Mi to nazivamo utočište ili gnezdo koje je evoluiralo.’’

Deca imaju puno kraći ciklus sna nego odrasli

Odrasli prolaze 90-minutni ciklus spavanja i dolaze do tačke buđenja ili se čak i probude, a onda se opet vraćaju snu, kazao je Fleming.

’’Mi smo skloni tome da spavamo dva ili tri sata u toku noći pre nego što postanemo svesni da smo se probudili i ponovo zaspali. Bebe imaju 60-minutni ciklus sna. To znači da je za bebe normalno da se, s vremena na vreme, uznemire i probude ali, za razliku od odraslih, bebama je teško da same ponovo zaspu”, dodao je on.

Da bi bebe bile mirne, potrebno im je prisustvo roditelja. Ako su ostavljene da plaču nivo stresa im se ozbiljno podiže.

Studija iz 2011. je otkrila da će bebe naučiti da prestanu sa plakanjem ako ih ostavljate da se isplaču kroz trening ’’vežbama spavanja’’ ili ’’kontrolisanim plakanjem’’. Ta ista studija je pokazala da je ova metoda smanjivala stres kod roditelja, ali je njegov nivo kod beba je rastao.

“Ono što ste naučili bebu je da se ne isplati da signalizira. Bebino telo prolazi kroz ciklus: Na početku joj je ugodno, a onda počinje da oseća povećanje hormona stresa. Tada roditelj treba biti tu da smiri svoju bebu, što će je naučiti da odgovor svog tela na stres održava na umerenom nivou.” Ako niste pored vaše bebe, sistem anksioznosti će proraditi’’—bori se ili beži, moraš požuriti, umrećeš ovde ako im ne skreneš pažnju. Ako ovaj sistem ne deluje, zaćiće u parasimaptički sistem što može dovesti do toga da se ne može pomeriti sa mesta ili do nesvestice. To je ekstremna reakcija, ali priroda je tako udesila kako čovjek ne bi potrošio svu svoju energiju i umro’’”, pojasnjava Naravaez .

Bebe spavaju preko dana i bude se noću kako bi bile sigurne da će dobiti pažnju

‘Tipično, bebe vole da spavaju tokom dana, a od 18 do ponoći je vreme kada žele da budu budne. Zapravo, biološki je to velika prednost, jer će imati više pažnje svojih roditelja u to doba dana nego u toku bilo kojeg drugod dela, jer ima manje ometanja. S biološkog gledišta ono što dete radi je sasvim normalno i razumno”, kazao je Fleming.

Bebe ne treba da budu odvojene od svojih roditelja, u odvojenoj sobi ili u posebnom krevetu.

Ako se vratimo na istoriju evolucije čoveka,’’ kaže Fleming, videćemo da je beba provodila svo svoje vreme u bliskom i stalnom kontaktu sa majkom koja je nosila sa sobom svuda.

’’Radio sam mnogo u Africi i u raznim drugim mestima gde majke svuda sa sobom nose svoje bebe. Bebe spavaju kada treba da spavaju i bude se kada treba da se probude, ali su konstantno sa majkama i to olakšava dojenje. Ako je beba stalno sa majkom, ne javlja se ideja da beba treba da spava duže. U mnogim delovima sveta i kod većine beba, to je i dalje slučaj’, navodi on.

Fleming kaže da postoji dokaz za veći rizik od iznenadnog sindroma smrti kod beba koje su smeštene same u odvojenim sobama.

Bebe koje se bude više puta u toku noći se, zapravo, imaju viši stepen inteligencije i bolje mentalno zdravlje

Prema Flemingu postoji veza između ’’veoma visokog stepena razvojnog i intelektualnog dostignuća i nespavanja tokom noći,’’dok Narvaez kaže da deca kod koje je ostvaren visok stepen bliskosti sa roditeljima i kojima su potrebe zadovoljene imaju ’’ viši nivo empatije i bolje vladanje sobom, snažniju savest, ali i kognitivne sposobnosti i manji rizik od depresije’’.

Evo zašto je zajedničko spavanje tako popularna tehnika u celom svetu: Bebe žude za blizinom svojih roditelja i uznemire se kada nisu sa njima.

Fleming tvrdi da je zajedničko spavanje majke i bebe veoma česta pojava, mnogo češća nego što neki ljudi misle.

’’Glupost je misliti da je spavanje zajedno sa vašom bebom na bilo koji način pogrešno, abnormalno ili čudno,’’ kaže on. ’’Većina ljudi u svetu bi ovakvo mišljenje smatrala bizarnim – 90% beba na ovom svetu spava na takav način svake noći i to je pravilo već više od pola miliona godina evolucije čoveka.’’

Fleming priznaje da mnogi roditelji zbog posla nisu u mogućnosti da stalno budu sa svojom decom, ali dodaje da mogu pronaći kompromis tako što će se truditi da budu u što bliskijem odnosu sa njima kada su zajedno.

Bebe su prirodno tako “naštelovane” da očekuju od roditelja da im zadovolji sve potrebe tokom noći, da im budu blizu.

’’Čovek treba da zapamti da se društvo menja brže od biologije. Biološki obrazac kome je trebalo pola milona godina da se razvije ne može se iznenada ignorisati ili okrenuti. Posebno kada ovakva praksa ne donosi prednosti’, zaključuje Fleming.

Izvor: Roditelji

U Američkoj akademiji pedijatara tvrde da je spavanje na leđima najbolji način da se spreči razvoj sindroma iznenadne smrti novorođenčeta. Bebe ne bi trebalo često ostaviti da spavaju u sedećem položaju

Tek rođene bebe bi trebalo da spavaju na leđima, a ne na boku ili stomaku, kako obično roditelje savetuju lekari, a oni u grču i primenjuju. Tako bar kažu u Američkoj akademiji pedijatara, tvrdeći da je to najbolji način da se spreči razvoj sindroma iznenadne smrti novorođenčeta.

Na nacionalnoj konferenciji američkih pedijatara u Bostonu, zaključeno je da bi bebe da bi bebe trebalo da spavaju na leđima, na tvrđoj podlozi i u istoj sobi sa roditeljima, dok se san na boku smatra nebezbednim.

Preporuka stručnjaka je i da one ne bi trebalo redovno da spavaju u sedećem položaju, u kolicima ili u sedištima u automobilu. To može da traje jako kratko i da se ne ponavlja prečesto, jer, kako kažu, svaka druga podloga nije bezbedna i sedište i kolica služe samo za transport dece, a ne za spavanje.

Izvor: novosti.rs

Ako dete ima ružne snove roditelji treba da ga uzmu u krevet da ga smire. To nije pogrešno, jer spavajući sa roditeljima vaš mališan dobija poruku da su mama i tata uvek tu. To doprinosi osećaju sigurnosti.

"Bebe su od rođenja naučene na blizinu roditelja. Preporuka je da krevetac bude u spavaćoj sobi roditelja, jer se u prvim danima i mesecima života beba češće budi i plače. U tom slučaju zgodnije je da beba bude uz majku. Kad beba malo poraste i više se ne budi noću oko godinu dana može da spava sama", pojašnjava pedijatari dr Đovana Armano. Posle prvog rođendana dete je spremno da spava samo, a roditelji treba da ostave otvorena vrata da čuju kad dete zaplače ili se probudi. Deca u tom uzrastu vole da spavaju sa roditeljima u krevet, i to, smatra dr Armano, može da im se dopusti do neke mere. "Veće dete roditelji mogu da uspavaju, objasne na razumljiv način da ne treba da spava sa roditeljima i da mu ostave prigušeno svetlo", kaže dr Armano.

Izvor: B29

Bebi je od prvog dana potrebna rutina, okvir u koji su uklopljene potrebe poput spavanja, hranjenja, previjanja, maženja i igre

BEBI je od prvog dana potrebna rutina, okvir u koji su uklopljene potrebe poput spavanja, hranjenja, previjanja, maženja i igre - tvrdi Ana Valgren, švedski stručnjak za vaspitanje dece. Što je ta struktura jasnija, novorođenče se oseća sigurnije, jer zna kada šta sledi. Već nekoliko dana od rođenja, počinje da razvrstava svet oko sebe.

- Dete traži povezanost uzroka i posledice, tako uči kako funkcioniše ono što ga okružuje. Suštinska potreba svake bebe je da otkriva pravilnosti - kaže Renata Bart, nemački psiholog.

Ona preporučuje roditeljima da je najbolje da se orjentišu spram osnovnih potreba bebe - spavanja, hranjenja i igre, pa iz toga da razvijaju rutinu koju dete može da prepozna. I savetuje sledeće:

* Kada je vreme za spavanje, spustite roletnu, navijte muzičku kutiju i pobrinite se da beba uvek zaspi na isti način - u krevetu ili vašem naručju. Zadržite jednom odabrani redosled i nakon nekoliko dana će znati da se roletna spušta jer je vreme spavanja, pa će postati pospana.

* Dok je hranite, odaberite tihu muziku i određeno mesto na kojem ćete dojiti bebu ili joj davati flašicu mleka. Tako će se najmlađi radovati obroku čim čuju muziku ili krenete ka odabranom mestu.

Izvor: Večernje novosti

Važno je da vazduh lako prolazi kroz jastuk, da nema opasnosti od gušenja

DA bi beba imala zdrav, siguran i miran san, mora da ima udoban krevetić i kvalitetan minijaturni jastuk koji mora da ispunjava najmanje dva kriterijuma:

*Trebalo bi da ima minimalnu debljinu, jer kod beba još nije potpuno razvijen potiljačni deo vrata. A suviše visok jastuk mogao bi da poremeti pravilan razvoj gornjeg dela kičmenog stuba.

*Jastuk bi trebalo da bude napravljen od materijala koji će bebi omogućiti normalno disanje bez obzira na položaj u kome zaspi. Dakle, važno je da vazduh lako prolazi kroz jastuk, da nema opasnosti od gušenja.

Nebezbedan položaj bebe u krevetiću i posteljina kao čest uzrok iznenadne smrti odojčeta tokom spavanja

Uzimajući u obzir alarmantne podatke o broju slučajeva iznenadne smrti odojčeta u postelji, postavlja se pitanje da li bebu staviti da spava u položaju na leđima ili potrbuške.

Češće postavljanje bebe u položaj na leđima doveo je do značajnog smanjenja učestalosti ovog događaja, poređenjem podataka između 2000. i 2010.godine. Međutim, ono što zabrinjava, je dvostruki porast slučajeva zadesnog ugušenja bebe tokom spavanja 2010.godine, u odnosu na 2000.godinu.

Smatra se da je razlog za to upotreba tzv. “meke i nebezbedne” posteljine. To se pre svega odnosi na ćebad, jorgane i jastuke kojima se beba često podboči ili se njima krevetac sa unutrašnje strane obloži, zatim mekane plišane igračke u krevetiću i nezategnuti čaršavi. Iako postoje preporuke za izbegavanje takve posteljine, razlog sa njihovo i dalje masovno korišćenje je uglavnom mišljenje roditelja da je bebi tako udobnije, toplije i komfornije. Takođe, značajan potencijalni uzrok ugušenja bebe u kolevci je i položaj bebe na boku tokom spavanja i spavanje u krevetu sa roditeljima.

Mediji, magazini za roditelje i časopisi, snose veliku “krivicu” i odgovornost za ovu pojavu, s obzirom da se u njima često mogu videti fotografije beba ušuškanih u meku posteljinu pri spavanju, u neodgovarajućem i nebezbednom položaju, čime se kod roditelja stvara mišljenje da je to prihvatljivo, ispravno, a verovatno i poželjno.

spavanje

Zbog toga je neophodno, radi bezbednosti bebe, pridržavati se sledećih saveta u cilju prevencije iznenadne zadesne smrti odojčeta pri spavanju:

koristiti tzv. „sleep bag-ove“ odnosno vreće za spavanje za bebe, koje su relativno krute pre svega u gornjem delu, te onemogućavaju bebi veće manevrisanje tokom sna i nastanak opstrukcije nosa i usta.
bebu staviti na tvrd dušek, sa minimalnom mogućnošću ugibanja, a čaršav ispod bebe dobro zategnuti.
ukloniti sve potencijalne „opasnosti“ iz bebinog krevetića (meke jastuke, ćebad, jorgane, plišane igračke), kako one kojima se beba pokriva, tako i one na kojima leži.
Zvanična preporuka” American Academy of Pediatrics” glasi: “Staviti bebu da spava u položaj na leđima, na čvrstu podlogu u krevetac ili kolevku koja zadovoljava važeće standarde bezbednosti”.

Anglosaksonski postoji jasno tzv. “ABC” pravilo:

A – “Alone” (sam, a NE sa roditeljima, igračkama, jastucima)

B – “On my Back” (na leđima, a NE na trbuhu ili na boku)

C – “In my Crib” (u kolevci, a NE u roditeljskom krevetu, kauču, fotelji)

Dr Milica Radusinović

Prof. dr Vojislav Perišić FRCPch (UK)

Sigurno ste već naučili da vam trljanjem očiju beba poručuje da je "zrela" za san. Da li ste se, međutim, zapitali zbog čega to radi?

SIGURNO ste već naučili da vam trljanjem očiju beba poručuje da je "zrela" za san. Da li ste se, međutim, zapitali zbog čega to radi? Stručnjaci kažu da je ova reakcija posledica umora, jer se umara svaki deo bebinog tela, pa i oči.

Da bi umanjila napetost u očnim mišićima, ona nesvesno kreće da dira kapke i da ih trlja, kao što odrasli pokušavaju da masiranjem sebi pomognu kad god ih nešto boli. Mnogi roditelji im tada sklanjaju ruke, plašeći se da se ne povrede, ali pedijatri kažu da je to pogrešno, sve dok nije grubo i ne traje predugo. Umesto da ih sputavaju u ovome, mame i tate bi trebalo da to "pročitaju" kao apel za odlazak u krevet.

Ukoliko beba, ipak, neće da spava, može da znači da trljanjem očiju šalje signal da joj nešto drugo smeta. Moguće je da joj je upala prašina ili trun, pa bi trebalo to da se proveri, kako trljanjem ne bi još više iskomplikovala situaciju. A možda "protestvuje" i zbog suvog vazduha u prostoriji, koji isušuje očne kanale.

Koliko moja beba treba da spava tokom dana, a koliko u toku noći?

U prvim mesecima života beba spava i po 7 sati u toku dana
Roditelje često brine da li njihova deca dovoljno spavaju i koliko je uopšte dovoljno? Postoji uopšteni vodič, koliko bi vaša beba trebalo dnevno da spava. Naravno svako dete drugačije, nekom je potrebno malo više, a nekom malo manje sna.

U prvoj godini, tačnije u prvim mesecima beba spava dosta tokom dana, pa vam se čini da spava po ceo dan, a kako je dete starije, produžava se noćno spavanje.

Novorođenče do mesec dana: U prvim nedeljama, Vaš mališan će verovatno spavati oko 15-16 sati na dan. Oko 8 sati u toku noći (uz povremene prekide za hranjenje, presvlačenje...) i oko 7 sati u toku dana (naravno ne svih 7 sati odjednom već raspoređeno tokom dana).

Beba do tri meseca: Vašoj bebi je još uvek potrebno oko 15 sati sna, s tim da se noćni san produžava na oko 9 sati (uz noćni podoj, presvlačenje...), a dnevno spavanje se malo skraćuje.

Beba do šest meseci: Šestomesečnoj bebi je potrebno oko 14-15 sati sna na dan. Međutim, sada noćno spavanje traje oko 11 sati, a dnevno oko 3-4 sata. Takođe, sada je beba mnogo živahnija u toku dana.

Beba do 9 meseci: Devetomesečnojm mališanu potrebno je dnevno oko 14 sati sna. Bebe ovog uzrasta spavaju oko 11 sati noću, ali se mnogo ređe bude u toku noći, a izuzeci su faze kada bebi izbijaju zubići, kada joj je hladno ili toplo u toku noći i ako oseti glad u toku noći.

Beba do 12 meseci: Mališan od godinu dana spava oko 2-3 sata u toku dana (obično u toku popodneva, ili oko sat vremena prepodne i sat vremena popodne) i tokom noći oko 10-11 sati.

Da li mogu nešto da učinim da moja beba ujutru duže spava?

Većina roditelja se žali kako se njihove bebe suviše rano ujutru bude. Postoje dve vrste mališana: oni koji su jednostavno ranoranioci i oni koji se bude pre nego što se naspavaju.

Da biste bili sigurni da se vaša beba dovoljno naspavala, posmatrajte njene reakcije u toku dana. Ukoliko izgleda pospano, ili ponovo zaspi sat-dva nakon buđenja moguće da joj nešto smeta, pa se potrudite da shvatite razlog (postoji mogućnost da joj smeta svetlost ujutru, ili joj je puna pelena, ili je probudi neko od ukućana ko rano ustaje).

Ukoliko Vam smeta što Vaš mališan tako rano ustaje, pokušajte postepeno da pomerate odlazak u krevet, naročito ako beba ide na spavanje već oko 7-8 sati uveče, potpuno je normalno da oko 5-6 bude odmorna i razdragana. Međutim, ipak vodite računa da beba ne ide suviše kasno na spavanje, najkasnije do 10 sati.

Da li mogu da naučim dete zdravim navikama spavanja?

Dete bi već od 6. meseca trebalo polako navikavati na svakodnevni ritual spavanja. Ta strategija bi trebalo da podrazumeva:

Noćni ritual

Vaše dete bi trebalo svako veče u otprilike u isto vreme da ide na spavanje. Svako veče praktikujte iste rituale, čak i kada niste kod kuće. Deca vole kada im se navike ne menjaju, tačnije vole kada mogu da predvide kada i šta će se desiti.

Dnevni raspored

Pokušajte da napravite plan dana kada dete spava, jede, igra se, kupa i odlazi na spavanje. Kada se pridržavate nekih dnevnih pravila, dete će vremenom naučiti kada šta radi, znaće kada je vreme za spavanje, pa neće biti nervoze, plača...

Naučite dete da se samo uspava

Pokušajte da postepeno naučite dete da se uspava samo. To ne samo da će biti korisno za vas, jer nećete morati uveče da ga do iznemoglosti ljuljate, nosite, pevate mu, već i za mališana. U tom slučaju mališan i ako se probudi u toku noći, neće plakati tražeći vas, nego će moći da se smiri sam.

Nebezbedan položaj bebe u krevetiću i posteljina kao čest uzrok iznenadne smrti odojčeta tokom spavanja

Uzimajući u obzir alarmantne podatke o broju slučajeva iznenadne smrti odojčeta u postelji, postavlja se pitanje da li bebu staviti da spava u položaju na leđima ili potrbuške.

Češće postavljanje bebe u položaj na leđima doveo je do značajnog smanjenja učestalosti ovog događaja, poređenjem podataka između 2000. i 2010.godine. Međutim, ono što zabrinjava, je dvostruki porast slučajeva zadesnog ugušenja bebe tokom spavanja 2010.godine, u odnosu na 2000.godinu.

Smatra se da je razlog za to upotreba tzv. “meke i nebezbedne” posteljine. To se pre svega odnosi na ćebad, jorgane i jastuke kojima se beba često podboči ili se njima krevetac sa unutrašnje strane obloži, zatim mekane plišane igračke u krevetiću i nezategnuti čaršavi. Iako postoje preporuke za izbegavanje takve posteljine, razlog sa njihovo i dalje masovno korišćenje je uglavnom mišljenje roditelja da je bebi tako udobnije, toplije i komfornije. Takođe, značajan potencijalni uzrok ugušenja bebe u kolevci je i položaj bebe na boku tokom spavanja i spavanje u krevetu sa roditeljima.

Mediji, magazini za roditelje i časopisi, snose veliku “krivicu” i odgovornost za ovu pojavu, s obzirom da se u njima često mogu videti fotografije beba ušuškanih u meku posteljinu pri spavanju, u neodgovarajućem i nebezbednom položaju, čime se kod roditelja stvara mišljenje da je to prihvatljivo, ispravno, a verovatno i poželjno.

Zbog toga je neophodno, radi bezbednosti bebe, pridržavati se sledećih saveta u cilju prevencije iznenadne zadesne smrti odojčeta pri spavanju:

koristiti tzv. „sleep bag-ove“ odnosno vreće za spavanje za bebe, koje su relativno krute pre svega u gornjem delu, te onemogućavaju bebi veće manevrisanje tokom sna i nastanak opstrukcije nosa i usta.

bebu staviti na tvrd dušek, sa minimalnom mogućnošću ugibanja, a čaršav ispod bebe dobro zategnuti.

ukloniti sve potencijalne „opasnosti“ iz bebinog krevetića (meke jastuke, ćebad, jorgane, plišane igračke), kako one kojima se beba pokriva, tako i one na kojima leži.

Zvanična preporuka” American Academy of Pediatrics” glasi: “Staviti bebu da spava u položaj na leđima, na čvrstu podlogu u krevetac ili kolevku koja zadovoljava važeće standarde bezbednosti”.

Anglosaksonski postoji jasno tzv. “ABC” pravilo:

A – “Alone” (sam, a NE sa roditeljima, igračkama, jastucima)

B – “On my Back” (na leđima, a NE na trbuhu ili na boku)

C – “In my Crib” (u kolevci, a NE u roditeljskom krevetu, kauču, fotelji)

Dr Milica Radusinović

Prof. dr Vojislav Perišić FRCPch (UK)

UK Tiršova
Izvor: mojpedijatar.co.rs