oktobar 15, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Postoje mnogobrojni razlozi za nastanak promena u stolici beba, stoga izdvajamo osnovne činjenice koje bi trebalo da znate.

U periodu dojenja, roditelji se vrlo često susreću sa mnogim problemima kada je detetovo zdravlje u pitanju. Mnogi gastrintestinalni problemi se povezuju sa bebinom ishranom, najčešće zbog nezrelosti creva odojčeta. Većina njih, svakako, ne zahteva medicinsku intervenciju, ali bi ipak trebalo pratiti detetovo stanje.

Pored kolika (grčeva) i regurgitacije (bljuckanja), može doći i do različitih problema sa pražnjenjem i stolicom kod mališana. Izdvojićemo opstipaciju, dijareju i zelenu stolicu kao tri načešće pojave kod bebe.

Opstipacija (konstipacija) ili zatvor kod beba

Opstipacija predstavlja eliminisanje male količine suve stolice, uz poteškoće prilikom defekacije i smanjenu frekvenciju pražnjenja creva. Ako dete ima opstipaciju, stolica se spontano javlja nakon najmanje tri ili četiri dana, ili pak svakog dana manja količina tvrde stolice.

Pri tome, odojčad se naprežu ili stenju, a plač može biti skoro siguran znak konstipacije. Beba koja ima zatvor savija noge prema stomaku i pravi grimase. Vrlo često može imati grčeve, bol, nadutost u predelu stomaka, a apetit je obično smanjen.

Ukoliko se pak na 2-3 dana javlja meka stolica koja bez problema prolazi, to je onda samo neredovna stolica.

Opstipacija kod mališana vrlo često može biti posledica dehidratacije, stoga je važno unositi dovoljnu količinu tečnosti u bebin organizam. Pored dehidratacije, drugi uzrok opstipacije može biti usporeno pražnjenje creva. Do toga dolazi jer većina vode iz sadržaja debelog creva odlazi u krvotok. Razlozi mogu biti i prelazak sa majčinog mleka ili formule na kravlje mleko, a nekada može biti i prevelika količina formule.

Ukoliko dojite bebu, promena ishrane nije potrebna. Ako bebu hranite adaptiranom formulom, onda možete pokušati sa PRILAGOĐENIM MLEČNIM FORMULAMA KOJE SE DAJU mališanima sa opstipacijom. One sadrže sastojke koji povećavaju lumen crevnog sadržaja i podstiču rad creva, a uz to dovode i do razvoja dobrih bakterija u crevima, a one same po sebi regulišu stolicu.

Dajte bebi više tečnosti i vlakana. Ukoliko ste počeli da uvodite povrće u ishranu, izaberite grašak, brokoli, pasulj, paradajz. Od voća su šljive dobar izbor, kao i breskve i kajsije. Radije birajte kukuruz umesto pirinča.

Dijareja kod beba

Kako izgleda normalna stolica kod bebe?
Beba koja se hrani samo majčinim mlekom ima zlatnožutu, kašasto-gromuljičastu stolicu, koju eliminiše bez teškoća. Dok samo sisa, nije joj potrebna voda (mada nije ni zabranjena). Beba koja se hrani adaptiranom mlečnom formulom ima tvrđu, maslinasto-zelenkastu stolicu, koju teže eliminiše. Da bi se to sprečilo, treba je između mlečnih obroka pojiti dovoljnom količinom vode.

Dijareja je pojava više od tri tečne stolice u toku 24 sata. Takođe, mnogo je važnije posmatrati sastav stolice, a ne učestalost. Bebe imaju od 8 do 10 stolica dnevno, a ukoliko se doje, ona može biti penušava i tečna. To je sve normalno.

Do dijareje dolazi najčešće dolazi usled infekcije (bakterije, virusi, paraziti). Nekada se može javiti i zbog bolesti koje nisu direktno vezane za digestivni trakt, poput upale srednjeg uha, mokraćnih infekcija i slično.

Ukoliko se dijareja javi iznenada, udružena sa povraćanjem, krvavim stolicama, temperaturom i gubitkom apetita, ona može imati veze sa nekom infekcijom. U tom slučaju bi trebalo da se obratite pedijatru.

Kod beba je jako važno održavati higijenu, jer nesterilno čuvanje mlečne formule, upotreba neprokuvane vode i flašica, pa i loša higijena osobe koja priprema hranu, može dovesti do zagađenja mleka, pa onda i do proliva kod bebe.

Ukoliko dijareja traje nedeljama, ona može biti prouzrokovana nekim od navedenih stanja:

Glutenska enteropatija (celijačna bolest) - gluten uzrokuje lošu apsorpciju masti, koja dovodi do pothranjenosti i obilnih i smrdljivih stolica.

- Cistična fibroza (mukoviscidoza) - insuficijencija pankreasa povećava gubitak proteina i masti stolicom sa posledično lošom ishranjenošću i zaostajanjem u rastu. Stolice su obilne i često zaudaraju.

- Intolerancija i osetljivost na hranu mogu takođe biti uzrok dijareje - dete možda lako uzima hranu, ali je teško vari.

- Intolerancija laktoze je najčešći tip intolerancije. Manifestuje se bolom u trbuhu koji potiče od gasova, grčevima u trbuhu, dijarejom posle uzimanja mlečnih proizvoda koji sadrže mlečni šećer laktozu.

- Alergijska gastroenteropatija - alergija na proteine mleka – jedna od najčešćih alergija na hranu. Kad je odojče alergično na jedan ili više proteina mleka (alfa-laktalbumin, beta-laktoglobuline, kazein), uzimanje mleka može dovesti do dijareje, često udružene sa povraćanjem i pojavom krvi u stolici.

Zelena stolica kod beba

Nijansa bebine stolice može da varira od žute, boje senfa, do žuto-zelene i zelene, i to je savršeno normalno. Boja najčešće zavisi od dužine zadržavanja stolice u crevima. Kad se zadrži duže, može da ima zelenu boju. Ako beba normalno napreduje i zadovoljna je, ovo nije zabrinjavajuće.

Ima nekoliko razloga pojave zelene stolice:

- Uzimanje gvožđem obogaćene formule - neke bebe hranjene formulom mogu povremeno ili stalno da imaju zelenu stolicu. Ako je beba zadovoljna i nema opstipaciju, ovo stanje nije za brigu.

- Žutica - novorođenče koje ima žuticu, može da ima zelenu ili tamno prebojenu stolicu. Boja stolice se uglavnom normalizuje kad se nivo bilirubina vrati na normalu.

- Preosetljivost na mleko - neke dojene bebe su veoma osetljive na određenu hranu u majčinoj ishrani. Ako beba ima zelenu sluzavu stolicu, krv u stolici, crvenilo na koži ili stalno bljucka, možda je osetljiva na nešto iz mamine ishrane.

Mleko i mlečni proizvodi su najčešći razlog ovakvog stanja. Ako mislite da je to u pitanju, izbacite mleko i mlečne proizvode iz ishrane. Biće potrebno par nedelja da se uoče rezultati eliminacione dijete. Nakon tog perioda, popijte šolju mleka. Ako dođe do pojave istih simptoma, znači da je mleko izazivač i trebalo bi da ga isključite iz ishrane.

- Neravnoteža između "prednjeg" i "zadnjeg" mleka - razlog da stolica ima zelenu boju leži ponekad u neravnoteži između mleka sa početka i kraja podoja. Mleko na početku podoja je ređe i sadrži manje masti. Kako podoj odmiče, mleko postaje masnije, to je takozvano "zadnje" mleko. Bebe koje uzmu više prvog, "prednjeg" mleka, mogu da imaju zelenu stolicu i bolove u trbuhu. Ako beba ima česte, kraće podoje, može da ima ovaj problem.

Izvor: yumama.com

Autizam kod dece

septembar 14, 2019

Autizam je razvojni poremećaj gde je narušen razvoj komunikacije i socijalnih veština. Znakovi i simptomi autizma variraju, kao i njihovi efekti.

Neka autistična deca imaju samo blage poremećaje, dok druga imaju velike prepreke tj. svako dete sa autizmom ima probleme i to u:

verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji,
odnosima s drugima i svetom oko njih,
u razmišljanju i ponašanju

Postoje razna mišljenja među doktorima, roditeljima i ekspertima o uzrocima autizma, ali u jednom se svi slažemo da rana i intenzivna intervencija pomaže. Roditelji su u najboljoj poziciji za rano otkrivanje znakova autizma jer prate svoje dete i uočavaju njegovo ponašanje i pokrete.

Svako dete se razvija drugim tempom, što znači da malo kašnjenje govora i motorike nije razlog za paniku. Kad se radi o zdravom razvoju postoji široki raspon u definiciji što je “normalno”. Ipak ukoliko vaše dete kasni u postizanju ciljeva za svoj uzrast , ili posumnjate da postoji problem, odmah podelite vašu zabrinutost sa lekarom. Ne treba čekati !

Često zabrinutim roditeljima okolina i prijatelji sugerišu, “Ne brini” ili “Sačekaj progovoriće”, a zapravo čekanje je najgora stvar koju možete učiniti. Čekanjem gubite dragoceno vreme u uzrastu deteta kad postoji najveća šansa da nešto uradite u govorno jezičkoj stimulaciji i ponašanju.

Slušajte vaše instinkte budite uporni i redovno kontrolišite svoje dete!

Svaki gubitak govora, pokreta, ili socijalnih veština treba ozbiljno shaviti.

Što se tiče socijalnog funkcionisanja, kod dece (2-3 godine) može se primetiti da ne uspostavljaju kontakt očima, ne imitiraju radnje drugih (npr.ne tapšu rukama), ne pokazuju interes za drugom decom ili odraslima, više vole biti sami (ne maze se), ne reaguju na tuđi smeh ili plač. Kod dece od 6 godina, primjećuje se da se loše uklapaju u grupu vršnjaka, npr. ne žele da igraju društvene igre, ili ne mogu da shvate pravila. Sa odraslima su preemotivni, ili ne pokazuju interes za njih.

U govoru i jeziku prisutne su poteškoće ili ne brbljaju (12 mesec) ili ne govore nikakve reči (18 mesec). Nemaju fraze od dve reči (24 mesec), ne odazivaju se na ime, čini se da ne razumeju govor. S druge strane, moguća je pojava stalnog ponavljanja jedne reči ili fraze umesto normalne govorne komunikacije.

Važno je uočiti pojavu stereotipija – ponavljanih, uvek istih, radnji i ponašanja. Ponekad autistična deca mogu biti toliko zavisna da svako, i najmanje, odstupanje od dnevnog rasporeda, bilo kakvo menjanje, dovodi do frustracija i nepredvidivih reakcija. Mogu biti izražene i motorne stereotipije – konstantno klaćenje , pljeskanje rukama i slično.

Neka deca nemaju razvijen govor, ali svima nedostaje sposobnost da vode obostranu dvosmernu komunikaciju. Stil i sadržaj njihovih jezičkih veština uključuje izmišljanje reči, i eholaliju koja se ispoljavaju kroz ponavljanje reči ili kraćih rečenica npr. Na pitanje “Jesi li gladan?” dete ogovara “Jesi li gladan?”. Emocionalne reakcije na verbalno i neverbalno obraćanje su neodgovarajuće. Razvoj govora kod autističnih osoba može biti prekinut ili u regresiji.

Tretman deteta sa autizmom sprovodi tim stručnjaka. Ishod zavisi i od nivoa sposobnosti svakog pojedinca i porodične atmosfere u kojoj dete živi.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Tokom trudnoće, možda ćete se susresti sa mučninama, gorušicom i gubitkom apetita. Međutim, redovna i zdrava ishrana od suštinskog je značaja dok ste u drugom stanju.

Trudnicama je potrebno da unose kalorije i namirnice bogate folnom kiselinom, kako bi se smanjio rizik od urođenih mana. Konzumiranjem zdravih tečnosti, poput voćnih sokova, sokova od povrća i mleka sa niskim procentom mlečne masti, svom obroku lako možete dodati na kaloričnosti.

Značaj zdrave ishrane
Slab unos zdrave hrane može uticati na rast i razvoj bebe. Masna hrana, poput čipsa i slatkiša, ne mora u potpunosti da se izbaci iz ishrane, ali imajte na umu da ove namirnice nemaju esencijalne nutrijente potrebne za rast vaše bebe.

Potrebe u ishrani
Svaka žena je različita i oko specifičnih zahteva trebalo bi da se konsultuje sa svojim lekarom. Ipak u ishranu trudnice svakako bi trebalo uvrstiti čiste proteine, nemasno mleko, porcije voća i povrća i integralne žitarice.

Vremenski okvir obroka
Generalno, potrebno je jesti četiri do šest malih obroka dnevno, tokom trudnoće. Manji, ali češći obroci ublažavaju gasove, mučninu i gorušicu.

Hrana koju treba izbegavati
Pored alkohola, dok ste u drugom stanju izbegavajte ribu poput ajkule, sabljarke i skuše. Ne preporučuje se ni upotreba klica, sirovog mesa, prekuvanih jaja i mesa, kao i nepasterizovanih sireva.

Kilaža
Većina trudnica dobije 11 kg na težini. Majke koje su neuhranjene, odnosno imaju manje kilograma nego što je potrebno u odnosu na njihovu visinu, trebalo bi da se ugoje do 18 kg kako bi smanjile rizik od urođenih mana kod beba. Kod gojaznih majki, kilažu bi bilo poželjno smanjiti. Trudnica ne bi trebalo da se ugoji više od prosečnih 11 kg, jer to može povećati rizik od dobijanja trudničkog dijabetesa i visokog krvnog pritiska.

Izvor: Modernmom.com

Novo istraživanje, navodi list "Independent", tvrdi da stanje našeg organizma pre začeća može kasnije da utiče na dete. To se posebno odnosi na osobe koje su gojazne, piju i loše se hrane.

Stručnjaci su u dva navrata analizirali životni stil 509 žena od 18 do 42 godine u Velikoj Britaniji i Australiji tri meseca pre začeća.

Kako su naveli, vreme pre začeća nije obuhvatilo mesece i godine. Analize su pokazale da čak 96 odsto njih ima manji nivo gvožđa i folata nego što bi trebalo da imaju.

"Taj period je kritičan jer prekomerna težina, loš rad metabolizma i loš način ishrane roditelja može kasnije da izazove hronične bolesti. Sve to ukazuej da javno zdravlje treba da bude na najvišem mogućem nivou", rekla je vođa studije, profesorka Džudit Stefenson.

Iako su mnogi od nas svesni lošeg uticaja alkohola i cigareta na dete, dodaje profesorka, malo ko zna da i ishrana utiče na buduće potomke.

Ranija istraživanja, navodi dalje "Independent", potvrdila su povezanost preteranog unosa kofeina, alkohola, pušenje, gojaznost, ali i neiuhranjenost sa razvojem kardiovaskularnih, metaboličkih, imunih i neuroloških bolesti deteta u detinjstvu i odraslom uzrastu.

Izvor: B92

Da li ste nešto od ovoga već ranije koristili?

Dok virus "ne protutnji" kroz organizam, a u slučaju bakterija ne pomognu antibiotici, bolno i upaljeno grlo možete uspešno da umirite pomoću nekoliko jednostavnih prirodnih lekova.

Pečene jabuke

Ovaj specijalitet ne samo da deluje protiv bolova u grlu već je dobar i protiv promuklosti. Važno je samo da jabuke ne budu vrele, već umereno tople. Prilikom pečenja, u jabukama dolazi do stvaranja posebnih jedinjenja enzima i bioaktivnih materija. Ove supstance u sluzokoži usta, grla i glasnih žica aktiviraju sposobnosti organizma na samolečenje.

Šerbet

Stavite oko dve kašike šećera u manju šerpu, pa mešajte dok se šećer ne istopi. Zatim sipajte u to mleko i sve zajedno kuvajte na tihoj vatri. Popijte dok je toplo. Ovaj dobro poznati napitak deluje i kao melem za pluća, a ublažava i kašalj.

Obloga od mleka i luka

Skuvajte beli luk u mleku toliko da se sve pretvori u kašu. Toplu je stavite na krpu i obmotajte oko grla, a bolovi će vrlo brzo prestati. Obloga za grlo može da se natopi i rastvorom sirćeta i vode, a uspešno deluje i rakija ili razblažen alkohol. Važno je samo da obloga bude topla i da preko nje umotate šal ili maramu i držite oko dva sata.

Čaj od žalfije

Četiri kašike žalfije skuvajte u dve čaše vode, ostavite da odstoji pola sata, zatim procedite i ispirajte grlo više puta dnevno. Za ispiranje bolnog grla može da se iskoristi i čaša sveže ceđene cvekle u koju ćete dodati kašičicu zdrobljenog belog luka i preliti čašom prokuvane ohlađene vode. Ostavite da odstoji šest sati, ali mešajte na svakih pola sata. Procedite i ispirajte grlo nekoliko puta dnevno.

Izvor: Novosti.rs

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi stručnjaci kažu da ne postoji garancija da se neće ponovo pojaviti?

Zaista je veliki broj dece koja imaju problem sa »trećim krajnikom«, pa imamo i mnogo pitanja koja se tiču ovog problema. Kako roditelji često imaju dilemu šta da rade sa adenoidom, odlučili smo da vam pomognemo kroz priču o trećem krajniku.

Šta je treći krajnik?

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na »mikronapadače« (viruse, bakterije…). Na prelazu nosa u ždrelo se nalazi treći krajnik (adenoid, ili adenoidna vegetacija), ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.

Najčešće se problemi dešavaju na nepčanim krajnicima – to su oni što se lako vide kada se pogledamo u ogledalu. Njihovo zapaljenje (tonzilitis) je najčešća infekcija gornjih disajnih puteva kod dece koja dovodi do povećanja telesne temperature, ali to nije tema ovog broja.

Kakve probleme može da pravi treći krajnik?

Treći krajnik je kod većine dece normalnih dimenzija i ne pravi značajnije probleme.

Međutim, kada se uveća – obično zbog zapaljenja, može da uzrokuje izvesne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana).

Akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoitis) se relativno lako leči kombinacijom antibiotika i dekongestije (otpušavanja) nosa. Ali, ako se infekcije često ponavljaju, a treći krajnik ostane trajno uvećan, nastaju pravi problemi:

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali (Eustahijeve tube) koji su povezani sa srednjim uhom. Kada uvećani treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je ono kod deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može doći i do oštećenja sluha.

Ne mora samo gnojno zapaljenje uha da bude opasno za mališana. Postoji upala srednjeg uha kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret koji, ako se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok ovog problema.

Kako se postavlja dijagnoza uvećanog trećeg krajnika?

Pedijatar može da nasluti da dete ima hronično uvećan treći krajnik. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha.

Ako je treći krajnik dugo uvećan, dete poprima karakteristične crte lica – otvorena usta, izraženi podočnjaci, bleda koža jasno ukazuju da dete nije dobro. Ipak, pravu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor) koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni, i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i detetov sluh, pa kad se sve to obavi, doneće se odluka o eventualnoj hirurškoj intervenciji.

Dakle, bez dobrog specijaliste za uho, grlo i nos, koji se bavi decom, nema prave dijagnoze.

Da li je operacija komplikovana?

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme izvaditi treći krajnik i rešiti dete muka. Ogromna većina dece ode kući na dan operacije (ne spava u bolnici!).

Mi, pedijatri volimo kada se utvrdi da je treći krajnik uzrok detetovih problema, jer se njegovom eliminacijom ono rešava problema, ali i roditeljima »padne kamen sa srca«.

Da li je potrebna priprema deteta za operaciju?

Pedijatar mora da pregleda dete pre operacije i da da »dozvolu«, da nema smetnji da se ono operiše. Obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku (sa vremenom krvarenja i koagulacije), a jedan broj anesteziologa zahteva da se uradi i EKG pregled pre operacije. Sve se ovo obavlja u saradnji sa pedijatrom koji prati dete.

Da li se intervencija obavlja u lokalnoj ili opštoj anesteziji?

Već dugo godina se adenoidektomija (vađenje trećeg krajnika) obavlja isključivo u opšoj anesteziji. Potpuno je napuštena lokalna anestezija koja je kod većine dece ostavljala pravu traumu, ali je otežavala posao i hirurgu.

Savremena opšta anestezija je veoma bezbedna, a kako operacija ne traje dugo, obično se primenjuje kratkotrajna anestezija koja ima skoro zanemarljive ozbiljnije neželjene efekte. Zato je roditeljski strah od opšte anestezije bez osnova, i to ne sme da bude razlog kolebanja.

Može li se treći krajnik povratiti?

Može, ali to nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Čekajući, dete ne dobija, već gubi – sluh, ali mu je i opšte stanje sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, nemaju potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da ne ponavljamo kakve se sve bolesti mogu očekivati). Čak ako se adenoid i »vrati«, reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se neće vratiti, ali je činjenica da će detetu zbog čekanja biti još gore!

Posle pete, šeste godine, kod većine dece dolazi do spontanog smanjivanja (involucije) trećeg krajnika, pa se retko dešava da on pravi veće probleme školskoj deci. Naravno, ima izuzetaka, ali se i oni mogu relativno lako dijagnostikovati i izlečiti.

Kao što vidimo, treći krajnik nije bauk. Ako se na vreme otkrije i adekvatno leči, dete će »procvetati«. Zato treba svakog mališana kod koga se sumnja na uvećanje adenoida, odvesti na pregled specijalisti za uho, grlo i nos. Svakako, treći krajnik nije jedini krivac za infekcije gornjih respiratornih puteva kod dece. Međutim, jednostavan je za pregled i lečenje, pa ga ne treba čuvati, već vaditi, ako za to postoji jasna indikacija.

Pogodno vreme za operaciju

Zabluda je da treba čekati da dete poraste (2-3 godine), pa da se obavi intervencija. Ako je treći krajnik za vađenje, treba ga vaditi odmah! Ne treba čekati da dete »zaradi« hronične probleme sa uhom i sluhom, a potpuno je neracionalno svakih mesec – dva davati antibiotike zbog upale grla ili uha.

Ne treba čekati

Deca koja imaju hronično uvećan treći krajnik češće oboljevaju od astme, a kasnije i od hroničnog sinuzitisa!

Zbog toga treba poslušati ORL doktora i obaviti intervenciju što pre, naravno, kada se jasno utvrdi da je dete zaista za operaciju!

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Ima mnogo latinskih reči koje mi, roditelji, ne razumemo, jer taj jezik nismo učili tokom školovanja, odnosno nismo studirali medicinu. Pošto se čovek uči dok je živ, nekada dijagnoze koje dobiju naša deca od pedijatara budu povod za učenje. Ovo je jedan takav tekst, koji će nam pomoći da razumemo dijagnozu: «fimoza».

Šta je, zapravo, fimoza?

Ukoliko koža prepucijuma (koža penisa koja se nalazi preko glansa – vrha penisa) ne može da se prevuče preko glansa – usled suženja vrha prepucijuma, onda dete ima fimozu.

Koja stanja liče na fimozu, a nisu fimoza?

Prepucijum je, u stvari, kožno-sluzokožna duplikacija (prepucijum ima unutrašnji sluzokožni list i spoljašnji kožni list), koja se razvija zajedno sa glansom. U ranom postnatalnom razvoju, ovako slepljen prepucijum štiti nežnu sluzokožu glansa od hiperkoncentrovanog urina. Kao i uvek, u prirodi ništa nije slučajno, samo je pitanje da li mi prepoznajemo prave uzročno- posledične veze.
Na rođenju se proces odvajanja unutrašnjeg od spoljašnjeg lista kod neke dece već završi, kod druge se nastavlja prvih meseci i godina, a kod više od polovine muške dece bude potpuno odlepljen i pokriva prepucijum do kraja treće godine.
Ovo stanje (slepljenost glansa i prepucijuma, odnosno adhezija glanoprepucijalna) se često meša sa fimozom. U suštini se radi o dva različita stanja, koja zahtevaju različit pristup i tretman.

Da li je dozvoljeno nasilno odlepljivanje prepucijuma od glansa?

Vrlo često roditelji dolaze na pregled zato što im nije jasno da li je potrebno nasilno odvojiti prepucijum od glansa, i ako jeste – kada to treba uraditi, i kako. Starije generacije (obično babe i dede, a i neki lekari) su insistirali da se ovo odlepljivanje uradi rano. Međutim, ta procedura je bolna. Ona vrlo često dovodi do cepanja kožno-sluzokožne granice i manifestuje se crvenilom, naprslinama i krvarenjem. Kasnije dolazi do zarastanja ovih naprslina, a ožiljno tkivo je znatno manje elastično, odnosno dovodi do nastanka fimoze. Iz toga jasno proizilazi da ovu proceduru treba da rade stručna lica, i to u određenom uzrastu deteta.

Kod novorođenčeta je dovoljno da se vidi meatus (otvor uretre na vrhu penisa) i da dete može da mokri bez «baloniranja» prepucijuma (prvo se napuni prepucijum kao balon, a zatim mokraća izlazi napolje).
Ukoliko je kod deteta prisutna slepljenost unutrašnjeg lista prepucijuma i glansa, ne treba ga odlepljivati do predškolskog uzrasta, osim ako nije došlo do zapaljenja kože glansa i unutrašnjeg lista prepucijuma (balanopostitis). Zapaljenje se manifestuje crvenilom, bolom, gnojnom sekrecijom i otežanim mokrenjem. Ukoliko dođe do zapaljenja, potrebno je da roditelji odmah odvedu dete kod doktora, koji će da odredi adekvatnu terapiju.
Pojavom lokalnih anestetika koji dobro deluju u ovoj regiji, delimično su izmenjeni stavovi. Kod dece koja dobro sarađuju (mališani koji prihvate objašnjenje roditelja i doktora o ovoj proceduri), moguće je relativno bezbolno, primenom lokalnih anestetika, a time i bez psihičke traume – uraditi ovu proceduru u uzrastu od tri do pet godina. U slučaju da dete ne sarađuje, potrebno je odložiti proceduru za kasnije.

Imam dva sina. Jedan ima fimozu, a drugi ne. Zašto?

Fimoza može da nastane usled primarnog anomaličnog razvoja kože penisa. Ipak, najčešće nastaje usled prethodnog pokušaja nasilnog prevlačenja kože prepucijuma preko glansa i stvaranja ožiljka. Takođe, hronična infekcija tog kožno-sluzokožnog prelaza može da dovede do fimoze. Važno je reći da postoje deca koja imaju sklonost ka nastanku fimoze – kod njih se obično fimoza manifestuje skoro potpunim zatvaranjem prepucijuma (otvor na vrhu prepucijuma je sužen, beličast i veoma zadebljao). Ova forma fimoze zahteva posebnu pažnju prilikom tretmana.

Da li se fimoza može rešiti bez operacije?

U slučaju fimoze, prvo se može pokušati konzervativni tretman. On podrazumeva primenu kortikosteroidnih masti (betametazon 0,05 odsto, mometazon furoat 0,1 odsto). Ova mast se utrljava u suženi, ožiljno izmenjeni deo prepucijuma, uz blagu trakciju (istezanje) prepucijuma. S obzirom da se radi o maloj površini i niskom nivou kortikosteroida, ova primena se smatra bezopasnom. Međutim, potrebno je naglasiti da ovakav način lečenja isključivo indikuje lekar, kao i da ga ne treba nekritično i dugo primenjivati. Inače, njegova uspešnost je otprilike oko 75 odsto. Po prestanku terapije, kod izvesnog broja pacijenata, naročito ako se prepucijum ne povlači redovno (pri svakodnevnom kupanju), može ponovo da se javi fimoza.

Kada se fimoza operativno leči?

U slučaju neuspelog konzervativnog lečenja, primenjuje se operativno lečenje, odnosno operacija – koja se naziva cirkumcizija. Ona je smatrana lakom operacijom, ali postoji priličan broj pacijenata sa veoma naruženim penisom posle nestručno urađenih operacija ovog tipa. Mogu da nastanu krivljenja i drugi deformiteti penisa – što može da uzrokuje psihičke probleme, dok teže forme mogu da prouzrokuju i funkcionalne probleme.

Neophodno je da odluku o konzervativnom ili operativnom lečenju fimoze donese lekar koji se bavi tom problematikom, a ne nestručna rodbina i lekari koji se ovim problemom bave «usput». Ovo još jednom dokazuje da u medicini nema malih problema i da svemu (i onome što na prvi pogled izgleda jednostavno) treba prilaziti krajnje ozbiljno.

Kako se održava higijena ove regije kod dece?

Generalni savet je da se ova regija neguje kao i drugi delovi tela, i da se pere blagim sapunom. Savetuje se nošenje pamučnog veša. U slučaju iritacije ove regije, ili lokalne infekcije prepucijuma i glansa, savetuje se primena obloga od mlakog čaja od kamilice, bez primene dezinficijensa ili antibiotskih masti – koje bi mogle da unište normalnu i korisnu floru te regije.
Potrebno je povlačiti kožu prepucijuma nežno (tamo gde je to moguće), da bi mogla da se održava redovna higijena. U slučaju da nije moguće povući kožu prepucijuma, ili ako posumnjate da postoji anomalija ove regije, odnosno anomalija veličine kože penisa i glansa – potrebno je konsultovati dečjeg urologa, koji će vas posavetovati kako da se ponašate u konkretnom slučaju.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

CRP kod beba i dece

mart 19, 2019

C-reaktivni protein ili skraćeno CRP je vrsta proteina koji se nalazi u krvi, tačnije krvnoj plazmi.

CRP vrednosti se same po sebi ne mogu koristiti za postavljenje
definitivne dijagnoze, ali predstavljaju vrlo bitan podatak.

CRP (C-reaktivni protein) se sintetiše i proizvodi u jetri koja prilikom neke upale, bakterijske infekcije ili zapaljenja stvara veće količine ovog proteina kako bi pomogla imunom sistemu u odbrani organizma od stranih napadača.

CRP vrednosti služe prvenstveno da bi nam pokazale da li se u telu dešava neki upalni proces, ali se one takođe proveravaju redovno kod osoba koje boluju od hroničnih bolesti kako bi se pratio sam tok oboljenja.

Koje su normalne vrednosti CRP-a?

Kod odraslih ljudi i dece normalna koncentracija CRP-a u krvi je do 10mg/l, dok se vrednosti od 0,08 – 6,1 mg/l takoreći smatraju “idealnim”.

Kod beba i novorođenčadi, bez obzira da li su rođeni prevremeno ili u terminu, koncentracija CRP-a varira 2-5mg/l, ali samo u toku prvih nekoliko dana nakon porođaja. Nakon par dana nivoi ovog proteina se kod beba uglavnom “normalizuju” te mogu dostići iste ili slične vrednosti kao kod odraslih i dece.

Povišene vrednosti CRP-a kod beba i novorođenčadi

Određeni medicinski stručnjaci smatraju da je povećana koncentracija CRP-a sama po sebi direktni pokazatelj da beba ili novorođenče ima sepsu ili neki drugi upalni proces u telu, poput bakterijske infekcije. Iako je povezanost CRP-a i sepse donekle ustanovljena, nalaz koncentracije CRP-a sam po sebi nije uvek indikator da beba ili novorođenče zaista ima sepsu ili infekciju.

Koncentracija C-reaktivnog proteina može da varira znatno u toku dana pa čak i sata, zbog čega se savetuje praćenje drugih simptoma uz česte krvne analize kako bi se što preciznije mogla postaviti tačna dijagnoza. Ukoliko se kod beba primate očigledne promene u disanju, pulsu i temperaturi tela, a uz to je nalaz CRP-a povišen, dakle preko 10mg/l, tek tada treba posumnjati da je možda reč o sepsi, infekciji ili nekoj većoj upali.

Ukoliko se medicinski tim nakon detaljnih ispitivanja i rezultata složi da je bebu ili novorođenče zahvatila sepsa ili neka jača infekcija od koje beba ne može sama da se odbrani, najčešće se sprovodi adekvatna antibiotska terapija koja se pomno prati sve do ozdravljenja.

Povišene vrednosti CRP-a kod dece

Slično kao i kod beba i novorođenčadi, CRP vrednosti kod dece se same po sebi ne mogu koristiti za postavljenje definitivne dijagnoze, ali predstavljaju vrlo bitan podatak koji se svakako uzima u obzir, zajedno sa drugim pratećim simptomima.

U većini slučajeva, ako je koncentracija CRP-a znatno povišena to implicira da se u organizmu deteta dešava neki upalni proces, ali ako su vrednosti nešto iznad normale tj. blago povišene, treba pratiti detetovo stanje pa ponoviti analizu ukoliko ono ostane nepromenjeno ili se kojim slučajem pogorša. Treba uzeti u obzir i činjenicu da određene hronične bolesti i stanja utiču na koncentraciju i nivo CRP-a. Recimo, deca koja pate od dijabetesa, koja su gojazna, imaju astmu ili neko drugo hronično oboljenje često imaju blago povišen CRP, što se u njihovom slučaju usled zdravstvenog stanja smatra normalnim.

Šta ako nalaz pokaže snižen CRP?

Ukoliko je reč o tek rođenim bebama, nivoi CRP-a isprva mogu biti sniženi i to je sasvim normalno, pod uslovom da je beba zdrava i da ne ispoljava druge simptome kao što su povišena temperature, problem sa disanjem, promene pulsa i sl. Prvih nekoliko dana nakon rođenja, bebi se postepeno aktiviraju sve funkcije i procesi u organizmu, a time i one koje učestvuju u pravilnom radu imunog sistema, kao što je CRP, iz kog razloga se njegove vrednosti ne smeju uzeti zdravo za gotovo.

Postoje slučajevi, doduše izuzetno retki, gde su bebe od nekoliko nedelja imale nizak CRP a evidentnu bakterijsku infekciju. Zbog toga je daleko važnije posmatrati celokupnu sliku i stanje bebe, a ne fokusirati se samo na nivoe C-reaktivnog proteina u krvi pri postavljanju dijagnoze.

Kad su u pitanju starija deca, umereno snižen CRP se može javiti kod fizički veoma aktivne dece, ili dece koja su u kratkom vremenskom periodu znatno izgubila na kilaži, ali i dece koja koriste određene lekove za tretiranje hroničnih zdravstvenih stanja. Ove snižene vrednosti ne utiču na zdravlje deteta jer su uglavnom kratkotrajne, s obzirom da se nivoi CRP-a menjaju usled mnogobrojnih faktora kod zdrave dece, a naročito kod dece sa nekom od bolesti imunog sistema kao što su astma, dijabetes, atopijski dermatitis i dr.

Ne igrajte se "internet doktora"

S obzirom da živimo u 21. veku gde su nam razne informacije dostupne bukvalno 24/7 na internetu, velik broj roditelja koji nije medicinski obrazovan na svoju ruku odvodi dete na analize krvi i na osnovu informacija sa interneta sprovodi “lečenje.” Iako CRP jeste dobar pokazatelj imunološkog stanja kod dece i beba, on služi samo kao jedna stavka u postavljanju dijagnoze i nikako se ne sme gledati zasebno. Vrlo je opasno biti “internet doktor” te davati detetu antibiotike na svoju ruku, čak i ako je dete uzimalo određeni antibiotik ranije.

Ukoliko ste ipak uradili analize krvi na svoju ruku i rezultati pokazuju povišen CRP, vreme je da dete odvedete kod lekara i ponesete rezultate analize kako bi se mogla postaviti dijagnoza i sprovesti adekvatna terapija od strane stručnog lica.

Izvor: Bebac

PFAPA sindrom kod dece

februar 15, 2019

PFAPA sindrom je bolest nepoznate etiologije koju karakterišu periodična pojava povišene temperature, afte u ustima, upala grla i povećanje limfnih čvorova vrata a ovaj sindrom je dobio ime po početnim slovima stanja koja ga čine.

Promene se javljaju najčešće kod dece predškolskog uzrasta od druge do pete godine, nešto češće kod dečaka, a dete je izmedju perioda bolesti zdravo bez tegoba, normalno raste i razvija se. Tegobe traju 3-6 dana i ponavljaju se na tačno odredjeni period izmedju 3 i 6 nedelja. Intervali pojavljivanja nekada nisu pravilni i mogu da se produže periodi kada je dete zdravo.

Uzrok bolesti nepoznat

Uzrok bolesti nije poznat. Za vreme trajanja simptoma nije utvrdjeno prisustvo infektivnog agensa. Faktori zapaljenja (leukociti, sedimentacija, CRP) su tokom trajanja simptoma povišeni a u pauzama su normalni. Zbog izrazito visokih temperatura i lošeg opšteg stanja deca često dobijaju antibiotike ali se bolest ne poboljšava njihovom primenom.

Dijagnoza ove bolesti se teško postavlja, i smatra se da je mnogo češća nego što se dijagnostikuje. Ima hronični tok ali ne ostavlja posledice. Prvi put je opisana 1987 godine kada se u literaturi pojavljuje pod imenom Maršalov sindrom. Opisano je oboljevanje članova jedne porodice od PFAPA sindroma ali do danas nije pronadjena genetska osnova za pojavu ovih tegoba. Ovaj sindrom spada u grupu autoinflamatornih bolesti – nije izazvan nekim poznatim spoljašnjim uzrokom.

Klinička slika

Bolest nije zarazna i ne prenosi se sa osobe na osobu. Infekcije mogu biti okidač za ponovnu pojavu epizoda bolesti. Glavni simptom je ponavljana povišena temperatura, udružena sa bolom u grlu, aftama u ustima i uvećanim vratnim limfnim čvorovima. Epizode povišene temperature i groznice počinju iznenada i traju od tri do šest dana. Tokom napada, dete izgleda jako bolesno i ima sve ili većinu od simptoma. Tegobe se periodično ponavljaju. Izmedju epizoda, dete je dobro i normalno aktivno. Neka deca mogu da imaju blažu formu bolesti, dok drugi mogu da imaju i dodatne simptome kao što su slabost, bolovi u zglobovima, bolovi u stomaku, glavobolja, povraćanje i dijareja.

Kako se postavlja dijagnoza?

Ne postoje laboratorijske analize i dijagnostičke procedure koje su specifične za postavljanje dijagnoze PFAPA. Dijagnoza bolesti se zasniva na kombinaciji fizikalnog pregleda i laboratorijskih analiza. Pre postavljanja dijagnoze, obavezno se moraju isključiti sve druge bolesti kod kojih se javljaju slični simptomi. Od analiza je potrebno uraditi brojne analize koje će savetovati pedijatar tokom pregleda a pri sumnji na PFAPA sindrom. Leukociti, sedimentacija i CRP obično budu povišeni. Brisevi grla su negativni. Ova deca često završe na lečenju u bolnici zbog visokih parametara zapaljenja sa radnom dijagnozom sepsa. Ranije dok se nije znalo za PFAPA sindrom, razmatralo se o opciji kliconoštva na beta-hemolitički streptokok grupe A, a neuspeh antibiotske terapije se objašnjavao mikroapscesima u krajnicima.

Terapija

Ne postoji specifični način lečenja PFAPA sindroma. Cilj lečenja jeste kontrola simptoma tokom epizoda bolesti. Kod velikog broja dece, simptomi će se vremenom smanjiti ili spontano nestati.

Simptomi obično ne prestaju u potpunosti na primenu ibuprofena i paracetamola koji inače pomažu kod virusnih infekcija. Pokazano je da pojedinačna doza kortikosteroida, data kada se simptomi pojave skraćuje dužinu trajanja napada. Ove lekove roditelji ne smeju sami da daju deci pre prethodnog saveta pedijatra i detaljnih pretraga! Roditelji treba da imaju poverenje u svog pedijatra i da koriste prepisane lekove ukoliko je pedijatar tako savetovao. Kod nekih bolesnika, može se razmatrati operacija krajnika, kada je kvalitet života deteta značajno ugrožen. Antibiotici, koji se često primenjuju tokom epizoda bolesti kod ovog sindroma nemaju nikakav efekat na dužinu trajanja tegoba.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi stručnjaci kažu da ne postoji garancija da se neće ponovo pojaviti?

Zaista je veliki broj dece koja imaju problem sa »trećim krajnikom«, pa imamo i mnogo pitanja koja se tiču ovog problema. Kako roditelji često imaju dilemu šta da rade sa adenoidom, odlučili smo da vam pomognemo kroz priču o trećem krajniku.

Šta je treći krajnik?

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na »mikronapadače« (viruse, bakterije…). Na prelazu nosa u ždrelo se nalazi treći krajnik (adenoid, ili adenoidna vegetacija), ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.

Najčešće se problemi dešavaju na nepčanim krajnicima – to su oni što se lako vide kada se pogledamo u ogledalu. Njihovo zapaljenje (tonzilitis) je najčešća infekcija gornjih disajnih puteva kod dece koja dovodi do povećanja telesne temperature, ali to nije tema ovog broja.

Kakve probleme može da pravi treći krajnik?

Treći krajnik je kod većine dece normalnih dimenzija i ne pravi značajnije probleme.

Međutim, kada se uveća – obično zbog zapaljenja, može da uzrokuje izvesne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana).

Akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoitis) se relativno lako leči kombinacijom antibiotika i dekongestije (otpušavanja) nosa. Ali, ako se infekcije često ponavljaju, a treći krajnik ostane trajno uvećan, nastaju pravi problemi:

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali (Eustahijeve tube) koji su povezani sa srednjim uhom. Kada uvećani treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je ono kod deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može doći i do oštećenja sluha.

Ne mora samo gnojno zapaljenje uha da bude opasno za mališana. Postoji upala srednjeg uha kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret koji, ako se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok ovog problema.

Kako se postavlja dijagnoza uvećanog trećeg krajnika?

Pedijatar može da nasluti da dete ima hronično uvećan treći krajnik. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha.

Ako je treći krajnik dugo uvećan, dete poprima karakteristične crte lica – otvorena usta, izraženi podočnjaci, bleda koža jasno ukazuju da dete nije dobro. Ipak, pravu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor) koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni, i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i detetov sluh, pa kad se sve to obavi, doneće se odluka o eventualnoj hirurškoj intervenciji.

Dakle, bez dobrog specijaliste za uho, grlo i nos, koji se bavi decom, nema prave dijagnoze.

Da li je operacija komplikovana?

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme izvaditi treći krajnik i rešiti dete muka. Ogromna većina dece ode kući na dan operacije (ne spava u bolnici!).

Mi, pedijatri volimo kada se utvrdi da je treći krajnik uzrok detetovih problema, jer se njegovom eliminacijom ono rešava problema, ali i roditeljima »padne kamen sa srca«.

Da li je potrebna priprema deteta za operaciju?

Pedijatar mora da pregleda dete pre operacije i da da »dozvolu«, da nema smetnji da se ono operiše. Obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku (sa vremenom krvarenja i koagulacije), a jedan broj anesteziologa zahteva da se uradi i EKG pregled pre operacije. Sve se ovo obavlja u saradnji sa pedijatrom koji prati dete.

Da li se intervencija obavlja u lokalnoj ili opštoj anesteziji?

Već dugo godina se adenoidektomija (vađenje trećeg krajnika) obavlja isključivo u opšoj anesteziji. Potpuno je napuštena lokalna anestezija koja je kod većine dece ostavljala pravu traumu, ali je otežavala posao i hirurgu.

Savremena opšta anestezija je veoma bezbedna, a kako operacija ne traje dugo, obično se primenjuje kratkotrajna anestezija koja ima skoro zanemarljive ozbiljnije neželjene efekte. Zato je roditeljski strah od opšte anestezije bez osnova, i to ne sme da bude razlog kolebanja.

Može li se treći krajnik povratiti?

Može, ali to nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Čekajući, dete ne dobija, već gubi – sluh, ali mu je i opšte stanje sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, nemaju potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da ne ponavljamo kakve se sve bolesti mogu očekivati). Čak ako se adenoid i »vrati«, reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se neće vratiti, ali je činjenica da će detetu zbog čekanja biti još gore!

Posle pete, šeste godine, kod većine dece dolazi do spontanog smanjivanja (involucije) trećeg krajnika, pa se retko dešava da on pravi veće probleme školskoj deci. Naravno, ima izuzetaka, ali se i oni mogu relativno lako dijagnostikovati i izlečiti.

Kao što vidimo, treći krajnik nije bauk. Ako se na vreme otkrije i adekvatno leči, dete će »procvetati«. Zato treba svakog mališana kod koga se sumnja na uvećanje adenoida, odvesti na pregled specijalisti za uho, grlo i nos. Svakako, treći krajnik nije jedini krivac za infekcije gornjih respiratornih puteva kod dece. Međutim, jednostavan je za pregled i lečenje, pa ga ne treba čuvati, već vaditi, ako za to postoji jasna indikacija.

Pogodno vreme za operaciju

Zabluda je da treba čekati da dete poraste (2-3 godine), pa da se obavi intervencija. Ako je treći krajnik za vađenje, treba ga vaditi odmah! Ne treba čekati da dete »zaradi« hronične probleme sa uhom i sluhom, a potpuno je neracionalno svakih mesec – dva davati antibiotike zbog upale grla ili uha.

Ne treba čekati

Deca koja imaju hronično uvećan treći krajnik češće oboljevaju od astme, a kasnije i od hroničnog sinuzitisa!

Zbog toga treba poslušati ORL doktora i obaviti intervenciju što pre, naravno, kada se jasno utvrdi da je dete zaista za operaciju!

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Alergeni koji izazivaju astmu kod beba najčešće potiču iz hrane. Obično su to belančevine kravljeg mleka, koje čine osnovu svake mlečne formule.

Bronhijalna astma je hronična bolest školske dece, ali može da započne još u dojenačkom periodu. Manifestuje se ponavljanim napadima otežanog disanja usled bronhoopstrukcije (suženja disajnih cevi), zviždanjem, osećajem stezanja u grudima i kašljem.

U osnovi bolesti je prekomerna reaktivnost bronhija na alergijske, fizičke, hemijske, infektivne i druge nadražaje, što je posledica njihove hronične upale.

U prvim godinama života je teško razlikovati pojedinačne epizode opstruktivnog bronhitisa tokom akutnih virusnih infekcija od prave astme.

Kako se dolazi do dijagnoze?
Postojanje atopijskih bolesti kod bliskih rođaka i ponavljani napadi bronhoopstrukcije, koji popuštaju pod terapijom bronhodilatatorima - navode na potrebu za ispitivanjem u pravcu astme. Ono je u dojenačkom uzrastu veoma ograničeno, zbog izostanka saradnje malog pacijenta i nereaktivnosti na kožne probe.

Na osnovu anamneze, kliničke slike i laboratorijskih rezultata, lekar će da odbaci ili potvrdi dijagnozu astme. Napraviće plan lečenja, koji zavisi od toga da li se radi o lakom, umerenom, ili teškom obliku bolesti.

Roditelji treba da prođu kurs o nezi i lečenju astmatičnog deteta, na kojem će im biti objašnjena priroda bolesti i mere prevencije.

Najčešći alergeni
Kada su u pitanju bebe, alergeni češće potiču iz hrane. Obično su to belančevine kravljeg mleka, koje čine osnovu svake mlečne formule. Ređe su uzroci vezani za životnu sredinu. Provokativni faktor može da bude i virusna infekcija. Stoga je potrebno, u granicama mogućnosti, da se dete zaštiti - pre svega, izbegavanjem kontakta sa prehlađenim osobama i skraćivanjem boravka u zatvorenim prostorijama, naročito u jaslicama.

Lečenje se sprovodi udisanjem lekova pomoću aparata inhalatora, a vrstu leka određuje lekar. Ponekad su neophodne injekcije, a u najtežim slučajevima i bolničko lečenje u jedinici intenzivne nege.

Izvor: yumama.com

Najnovija studija otkriva još jedan od mogućih uzroka autizma kod dece, a evo o čemu je reč.

Tokom poslednjih godina veliki broj naučnika došao je do saznanja da su mikroorganazimi pristuni u crevnoj flori, poznati kao mikrobiomi, važni za ljudsko zdravlje. Oni utiču na našu težinu, mentalno zdravlje, na to da li ćemo razviti autoimune bolesti i dijabetes tipa 1, i kako ćemo reagovati na strah.

Najnovija studija objavljena u Žurnalu za imunologiju (The Journal of Immunology) pronašla je vezu između stomačnih mikrobioma i neurorazvojnog stanja po imenu autizam. Otkriće koje je šokiralo naučnike je da naši mikrobiomi ne određuju da li ćemo postati autistični, već mikrobiomi naše majke.

"Mikrobiomi mogu oblikovati razvoj mozga na više načina", rekao je Džon Lukens, istraživač i doktorant Univerziteta u Virdžiniji u svojoj izjavi. "Mikrobiomi zaista igraju važnu ulogu u određivanju toga kako će imuni sistem novorođenčeta reagovati na infekciju, povredu ili stres", dodaje Lukens.

Supstanca koja igra ključnu ulogu u razvoju autizma je molekul po imenu "interleukin-17a" ili "IL-17a" kojeg proizvodi naš imuni sistem i koji utuče na razvoj mozga još u materici.

Kako bi testirali hipotezu da ovaj molekul zaista izaziva autizam naučnici su sproveli eksperiment na dva laboratorijska miša ženskog pola. Jedan od njih je u stomaku imao mikrofloru koja je bila podložna upali koju izaziva pomenti molekul, dok drugi miš to nije imao.

Kada je molekul "IL-17a" blokiran na veštački način (čime je sprečena upala) novorođenčad oba miša rođena su sa neuro-tipičim ponašanjima. Dalji rast i razvoj mladunaca prvog miša, koji nije podlegao daljim intervencijama od strane naučnika, pokazao je očigledne znake autizma koji su uticali na društveno i ostala ponašanja mladunčadi.

Ovo su preliminarne studije koje se ne mogu u potpunosti preslikati na ljudsku vrstu, ali u svakom slučaju mogu služiti kao početni materijal za dalja istraživanja autizma. Ono što se sa sigurnošću može tvrditi je da zdravlje majčinog stomaka je svakako jedan od činilaca u razvoju bolesti poput autizma.

Izvor: nationalgeographic.rs

Masažom refleksnih tačaka na stopalu ublažite detetu bolove u određenom delu tela.

Refleksologija je drevna veština ublažavanja bola pritiskom određenih tačaka na telu i odlična je za one koji žele na prirodan način da se oslobode tih bolova. Posebno je pogodna za male bebe koje se još uvek prilagođavaju novom svetu.

Kako biste svom malom detetu pomogli da se osolobodi bola, naveli smo šest tačaka za šest mesta na telu, koje biste trebali lagano da pritiskate kada je dete nervozno i u bolovima.

Refleksolozi napominju da je poželjno da dete bude opušteno i raspoloženo, a najbolje je masažu primeniti nakon tople kupke.

1) Glava i zubi
Bebe i malu decu često muče zubići, odnosno njihovo izbijanje. Ukoliko ste primetili da vaše dete ima ove bolove, masirajte vrhove prstiju na stopalima. To možete da radite i dok beba spava.

2) Sinusi
Bol u sinusima veoma je neprijatan i odraslima, a za bebe koje se po prvi put susreću sa takvim bolom može biti prava muka i stres. Za ublažavanje ovog bola masirajte detetu sredinu prstića. Pritisak prilagodite kako bebu ne bi bolelo.

3) Grudi
Ukoliko se vaše dete bori sa bolovima u grudima i bronhijama, pokušajte da otklonite bol masirajući detetu predeo stopala odmah ispod prstića. Masirajte taj deo stopala kružnim pokretima i pomozite detetu da se oslobodi bolova i kašlja.

4) Bolovi u stomaku (solarni pleksus)
Deci koja pate od nervoznih cerva i grčeva, masirajte centralni deo stopala, odmah ispod "jastučeta" (dela stopala kojim dete gazi). Tačka u sredini tog dela stopala povezana je i sa solarnim plekusom, mestom gde se nalaze živci između stomaka i pluća.

5) Abdominalni bolovi
Protiv konstipacije, gorušice, lošeg varenja, grčeva i nadimanja, masirajte deo između središnjeg dela stopala i pete.

6) Karlica
Bebe i deca često izrastu brzo i naglo, a tada su bolovi u karlici neizbežni. Ovi problemi javljaju se i kod starije dece koja su još uvek u fazi rasta. Kako bi im pomogli masirajte im petu!

Napomena: Ako primetite da su u pitanju neki ozbiljniji zdravstveni problemi, obavezno se konsultujte sa svojim pedijatrom. Ali bolove koji se javljaju povremeno i iz gore navedenih razloga, slobodno olakšajte mališanima uz pomoć reflekosologije.

Izvor: yumama.com

Temperatura, bol u grlu, curenje nosa, glavobolja... Sve su to simptomi koji se često javljaju i kod majki dojilja ALI oni nisu znak za uzbunu i prestanak dojenja

Nikada ne uzimajte antibiotike ili druge lekove na svoju ruku.

Jako je malo bolesti zbog kojih treba obustaviti dojenje bilo privremeno ili stalno.

Da se za sada zadržimo oko simptoma gripa… Šta se dešava u organizmu majke koja se ne oseća najbolje i koja oseća da je nešto „hvata“?

Onog trenutka kada majka počne da oseća slabost u bilo kom vidu tada je i beba već pod uticajem istog virusa koji muči majku. Virus se nije pojavio tog trenutka već je duže vreme prisutan a onošto majka oseća je početak “invazije” koja je napada sve jače. U tim trenutcima najbolja stvar koju majka može da uradi je da nastavi da redovno doji svoje dete. Preko svog mleka majka ne može da prenese bebi viruse ali joj prenosi ono što je mnogo važnije, a to su antitela koja stvara njeno telo u borbi za ozdravljenje.

Ako prestanete da dojite dok ste pod udarom virusa ostavljate vašu bebu da se sama bori protiv njega bez imalo zaštite koju bi imala preko vašeg mleka.

Da li se smem dojiti pod temperaturom? Ili drugo pitanje na koje često odgovaram: Sa kolikom temperaturom moram da prestanem da dojim?

Temperatura nije smetnja dojenju. Ne postoji nikakvo ograničenje da se sme ili ne sme dojiti iznad određene visine ali je preporučljivo da se temperatura koja je iznad 38.5 stepeni skida antipireticima kako bi se majka osećala bolje. Najčešće se koriste preparati na bazi paracetamola ili ibuprofena. U slučajevima ako lekovi ne uspevaju da spuste temperaturu poželjno je da se majka javi doktoru radi pregleda. Dojenje se ni tada ne prekida. Doktoru je potrebno naglasiti da majka doji i da ne želi da prestaje. Na doktoru je da tada prilagodi terapiju tj da prošiše lekove za koje se zna da ih mogu dojilje uzimati.

Koje lekove mogu da uzimam?

Bez konsultacije sa doktorom ne možete uzimati ništa od lekova osim lekova za temperaturu i to u dozi za odrasle osobe. Ako se simptomi ne smiruju i ne osećate se bolje javite se doktoru.

Da li mogu da koristim neke od kućnih tretmana ili lekova?

Ovo najčešće pomaže:

Odmarajte. Koliko je god moguće odmarajte uz dete jer vam je odmor preko potreban kako bi telo imalo snage da se izbori sa virusima.
Pojačajte unos vitamina C bilo iz hrane bogate vitaminom C ili koristeći suplemente.
Ehinacea je poznata po dobrom uticaju kada su virusi u pitanju.
Beli luk, u sirovom obliku, kuvan ili kao suplement.. mada je najbolje uzimati sirov.
Homeopatski lekovi se obično smatraju sigurnim uz dojenje.
Propolis, ako niste alergični na pčelinje proizvode slobodno ga koristite, odlična je pomoć.
Za zapušen nos koristite fiziološki rastvor. Možete se inhalirati iznad vruće vode kojoj ste dodali par kapi esencijalnog ulja od eukaliptusa ili žalfije.

Čajevi: uglavnom se preporučuju: voćni čajevi, hibiskus, kamilica, anis, komorač, matičnjak, šipurak, kopriva, brusnica… izbegavati zeleni, mentu (nana), žalfiju (kadulja), peršun, uvin…

Za bolno grlo:

Spremite sebi jak crni čaj.
Topla limunada sa medom.
Ispirajte grlo čajem od žalfije (kadulje) ili kamilice. Kamilicu možete i da pijete ali žalfiju ne jer smanjuje laktaciju.

Za kašalj:

Umesto fabrički spremanih sirupa preporučuje se upotreba čaja od korena belog sleza.

Čaj od korena belog sleza:

Prikuvati i ohladiti 2dcl vode, u ohlađenu vodu sipajte jednu supenu kašiku korena i poklopite. Neka odstoji 2 sata. Procedite i u to dodajte sok od pola limuna i med prema svom ukusu (1 kašika najčešće). Ovaj čaj se pije hladan ali ne sve odjednom već u toku dana uzimajte po gutljaj dva uvek kada se setite. Narednog dana spremite novu dozu. Odlično pomaže sazrevanju kašlja i lakšem iskašljavanju, a ide uz dojenje tj ne smeta bebi preko mleka.

Da li trebam da nosim masku na licu? Da li da boravim u zasebnoj prostoriji da ne zarazim bebu?

Ne i ne. Kao što je već rečeno beba je bila u kontaktu sa istim virusom i pre pojave simptoma kod vas. Potpuno je nepotrebno sada se razdvajati. Slobodno boravite sa bebom u istoj prostoriji ma u istom krevetu.

Kada “pokvarite stomak” ili se suočite sa stomačnim virusom i tada važe ista pravila, ne uzimajte lekove na svoju ruku, odmarajte, unosite vodu malo po malo kako bi se zadržavala u telu i iskoristila, ishranu prilagodite ličnim potrebama, a beba neka je uz vas i neka sisa nesmetano. Ukoliko se simptomi pogoršavaju javite se doktoru radi pregleda i eventualnog uključenja terapije koja ide uz dojenje.

Nikada ne uzimajte antibiotike ili druge lekove na svoju ruku.

Autor: Tereza Miljković, savetnica za dojenje

Izvor: Super Beba

Gastroezofagealni refluks (GER) je medicinski izraz za stanje u kojem se želudačni sadržaj, hrana i želudačna kiselina vraćaju iz želuca u jednjak, što se u normalnim uslovima ne dogadja.

Hrana koja se vraća može da se izbaci povraćanjem i bljuckanjem. To je stanje koje je poznato od davnina, ali se sada zna da je učestalije nego što se pre mislilo. Češće se otkriva i lakše dijagnostikuje, a lekari češće pomisle na GER kao uzrok čestih respiratornih infekcija i nenapredovanja.

Refluks (GER) je normalna pojava kod odojčadi do osmog, najviše desetog meseca života. To je fiziološka pojava koju ima više od 50% beba u prva dva meseca života. Smatra se da je bljuckanje i povraćanje normalna pojava ukoliko beba normalno napreduje, ako nema pratećih respiratornih smetnji i nema peptičkog ezofagitisa (upale donjeg dela jednjaka zbog vraćanja kiseline). Faktori koji dovode do pojave refluksa kod beba su tečna ishrana, kratak jednjak, stalno ležeći položaj, želudac smanjene rastegljivosti, česti obroci i nezreli mišić na spoju jednjaka i želuca. Kako odojčad rastu ona sve duže sede, jednjak se izdužuje, hrana postaje gušća, želudac sve rastegljiviji a sazreva funkcija mišića koji zatvara spoj jednjaka i želuca. Kako beba raste, simtomi GERa se proredjuju i u najvećem broju slučajeva nestaju do kraja prve godine života.

Nije tako retka pojava da beba od rodjenja posle svakog obroka bljucka, povraća i nemirno spava posle hranjenja, da je razdražljiva, plače i da ima grčeve. Može se dogoditi da beba odbija hranu iako je gladna, da unosi malu količinu mleka. Neke bebe povrate i bljucnu posle svakog obroka i veću količinu mleka.

Najčešći uzrok refluksa je nepravilno funkcionisanje mišića koji se zove donji ezofagealni sfinkter koji se nalazi na spoju jednjaka i želuca. Taj mišić se otvara kako bi dete moglo da guta, podrigne i povrati, pa se odmah potom zatvara. Ako je taj mišić stalno ili povremeno opušten, hrana i želudačne kiseline mogu lako da se vrate nazad u jednjak i da izazove neprijatan osećaj.

Postoje mnogi razlozi zbog kojih taj mišić ne funkcioniše kako treba – kod male dece zbog nezrelosti mišića, a kod starijih uzroci povratka hrane u jednjak mogu biti prejedanje, alergije na odredjenu hranu, duvanski dim i boravak u zadimnjenoj prostoriji, začinjena hrana, uska odeća, savijanje posle obroka i mnogi drugi uzroci.

Dok se god smatra da je GER normalna pojava osim nekih mera koje olakšavaju nije potrebno lečenje, ali ako se simptomi nastave i posle prve godine GER će se nazivati GERD (gastroezofagealna refluksana bolest). Nekad usled jako izraženog refluksa može doći do komplikacija – kada želučana kiselina dođe u jednjak, može izazvati osećaj žarenja. Kiselina može da uzrokuje crvenilo i upalu jednjaka i to se naziva ezofagitis. Ezofagitis može biti jako bolan, što može da smanji apetit. Jak ezofagitis može dovesti do krvarenja i anemije. Mogu se stvoriti i ožiljci ukoliko zapaljenje duže traje, a njima se smanjuje veličina otvora u jednjaku.

Druga moguća komplikacija kod refluksa je slabo napredovanje, kao posledica nedovoljnog uzimanja hrane. Neuhranjenost ili nenapredovanje može biti rezultat stalnog povraćanja ili slabog apetita uzrokovanog bolovima.

Glavna manifestacija GERa je često, gotovo posle svakog obroka bljuckanje manjih ili većih količina hrane kao i povraćanje. Ukoliko odojče i malo dete sa GERom prestanu da napreduju,plaču prilikom uzimanja obroka, kašlju u toku ili posle uzimanja obroka, promuklo plaču, otežano dišu i imaju česte upale srednjeg uha pedijatar će uvek razmišljati i o postavljanju dijagnoze patološkog refluksa. Ukoliko pored refluksa postoji i anemija (malokrvnost) to najčešće govori da je pored refluksa prisutan i ezofagitis – upala sluznice jednjaka.

Koji su simptomi pedijatrijskog GERa?

Postoje mnogi simptomi GERa. Dete može da ima samo neke od simptoma, među kojima su najčešći: bol u predelu želuca, neprekidni i nagli plač, često bljuckanje ili povraćanje koje može biti i do jedan sat nakon obroka, bljuckanje posle prve godine života, odbijanje hrane čak i kada je dete gladno, loše spavanje i često budjenje, razdražljivost. Manje su učestali nepodnošenje odredjene hrane, gubitak težine, slabije napredovanje, promukao glas, česte respiratorne infekcije – česte upale uha, upale pluća, crvenilo i bol u grlu, apnea (nagli prestanak disanja u trajanju u nekoliko sekundi u toku spavanja). Ukoliko roditelji pomisle da dete ima refluks treba da se posavetuju sa pedijatrom kako bi se dijagnoza postavila na vreme.

Osnovu za lečenje GERa čini adekvatna hrana i tehnika ishrane deteta. GER se ređe javlja kod dojenih beba a za bebe sa GERom čije majke nemaju dovoljno mleka, postoje specijalne tzv. AR (anti-regurgitation) adaptirane formule mleka, koje uspešno ublažavaju refluks. One su energetski i nutritivno izbalansirane da zadovolje sve potrebe odojčeta. Bebama i deci se daju češći, manji i gušći obroci.

Bebe koje pate od refluksa, se stavljaju u krevetić pod uglom od 60 stepeni da bi sila Zemljine teže pomogla da hrana ne izlazi iz želuca. Beba koja je starija od tri meseca će kliziti prema dnu podignutog dušeka. Za rešenje tog problema postoje sada čaršavi sa džepovima. Savet je da se beba drži uspravno skoro svakog trenutka kad je budna.

Gastroezofagealni refluks je u najvećeg broja slučajeva bezazlenog karaktera. Kod većine beba s blažim oblikom refluksa spoj jednjaka i želuca sazri, ojača i dete se oporavi do kraja prve godine bez komplikacija. Krajnji rezultat je najčešće zdravo dete. Ukoliko se tegobe sa refluksom nastave i kasnije u detinjstvu, potrebno je pored odredjenih tehnika u hranjenu i odabiru hrane nekad primeniti i lekove, a u najtežim slučajevima se sfinkter na spoju jednjaka i želuca mora i operisati.

Dr Milena Nikolić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Hladni dani su vreme čestih respiratornih infekcija. Roditelji koji imaju bebu uzrasta do nekoliko meseci, trebalo bi da su upoznati barem sa najjednostavnijim merama prevencije.

Činjenica je da od respiratornih infekcija najteže možemo da se zaštitimo, dok je apsolutna zaštita u uobičajenim životnim uslovima gotovo nemoguća.

Izuzetno je važno imati na umu da obična kijavica, koju je dobio jedan od roditelja, ili starije dete – može da izazove ozbiljniji poremećaj disanja kod novorođenčadi i odojčadi. I to do te mere da dete mora da se odnese na pregled, a neretko i primi na bolničko lečenje.

Delovanje respiratorne infekcije
Novorođenčad i mlađa odojčad su takozvani obavezni «nosni disači», odnosno teško dišu na usta. Stoga zapušenje nosa za njih predstavlja ozbiljan problem, koji može da se manifestuje otežanim hranjenjem, zagrcnjavanjem i pomodrelošću kože. Osim toga, komplikacije respiratornih infekcija, kao što su zapaljenje srednjeg uva ili zapaljenje pluća – nastaju mnogo lakše kod dece uzrasta do nekoliko meseci, a traju duže nego kod starije dece i odraslih. Povećana «osetljivost» na respiratorne infekcije je posledica nezrelog, samim tim i slabijeg imuniteta u ranom životnom uzrastu. Ove činjenice ukazuju da ima smisla primeniti posebne mere prevencije respiratornih infekcija kod dece najmlađeg uzrasta.

Mere prevencije prvog reda
Infekciju najčešće prenese neko od ukućana (majka, otac, stariji brat ili sestra…). Stoga je najvažnije da se ukućani trude da ostanu zdravi. Često je to teško ostvarljivo, naročito izbegavanje velikog broja ljudi u zatvorenom prostoru, jer roditelji odlaze na posao a starija deca u obdanište ili školu. No, postupak koji je ostvarljiv, jeste češće pranje ruku u sezoni prehlada, pogotovo ako u blizini ima osoba koje kijaju, kašlju, ili ih boli grlo. Razlog je jednostavan: ustanovljeno je da se ove infekcije prenose kapljično, ali i preko ruku, odnosno sekreta disajnih puteva koji dospeva na ruke.

Kada je reč o novorođenoj bebi, treba pomenuti naš tradicionalni običaj pozivanja rodbine i prijatelja po izlasku majke i bebe iz porodilišta. Verovatnoća da beba ili ukućani dobiju respiratornu infekciju u sezoni prehlada je velika. Odgovornost je na svakoj porodici da dobro razmisli kako će da organizuje slavlje, koje može da se pretvori u lečenje novorođene bebe.

Ako oboli starija sestra ili brat, mere prevencije zavise od uzrasta deteta. Znatno je lakše ograničiti kontakt starijeg deteta – uzrasta preko pet, šest godina. Ukoliko se radi o mlađem detetu, sve zavisi od organizacije porodičnog života, ali na svaki način treba pokušati prevenciju prenosa respiratorne infekcije na najmlađeg člana porodice.

Mere prevencije drugog reda

Ako neko od ukućana ipak oboli, treba primeniti mere prevencije drugog reda. Čak i ako je oboleli: majka, otac ili starije dete – primenjivanjem određenog režima postoji mogućnost da se beba poštedi respiratorne infekcije. Kada se radi o roditeljima, savetuje se da drugi roditelj preuzme brigu oko deteta, koliko je moguće. Ako majka sa respiratornom infekcijom doji bebu, treba da stavlja hiruršku papirnu masku i uredno pere ruke pre svakog prilaženja bebi. Dakle, u periodima bliskosti obolelog roditelja i deteta, važno je da se uvek zaštite disajni organi i tako spreči prenošenje infektivnog uzročnika (najčešće je to virus).

Ukoliko ste učinili sve, a vaša beba je ipak dobila respiratornu infekciju, ne očajavajte. Već je rečeno da od ovih infekcija veoma teško možemo da se zaštitimo u uobičajenim uslovima života. U svakom slučaju, dete treba odneti na pregled kod pedijatra. Ne treba unapred davati nikakve lekove (sirupe, kapi za nos, čajeve…), jer će pedijatar najbolje da odredi da li je lečenje potrebno i da propiše odgovarajuće lekove.

Dr Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Povišena telesna temperatura je pratilac (simptom) velikog broja bolesti. Ubedljivo najčešći uzrok povišene temperature (febrilnosti) kod dece su infekcije. “Šta da radim sa detetom koje ima povišenu temperaturu” je jedno od najčešćih pitanja roditelja, pa hajde da pokušamo da pomognemo mamama i tatama da saznaju više o “gorućem” problemu.

 

Šta je normalna, a šta povišena temperatura?
Normalna telesna temperatura, merena ispod miške (aksilarno) je do 37oC. Kada se meri “u guzi” (rektalno), gornja granica telesne temperature je za pola stepena viša 37,5.

Postoji veoma lak, brz i izuzetno precizan način merenja temperature deci posebnim aparatom koji se na par sekundi nežno i potpuno bezbolno stavi u uvce. Što zbog nešto više cene, što zbog “straha od nepoznatog” kod nas ne koriste koliko bi trebalo. Toplomeri “za na čelo” su dobri za orijentaciju, ali nisu preterano precizni.

U daljem tekstu će se govoriti u vrednostima aksilarne (merene ispod miške) temperature jer je to ipak lakši i prihvatljiviji način merenja za većinu dece.

Kad je telesna temperatura do 38 stepeni ona se ne smatra za visoku, pa se deca sa temperaturom od 37,5 – 38 nazivaju subfebrilna. Kada dete ima preko 38 stepeni radi se o “pravoj” povišenoj temperaturi (febrilna deca), a kada je preko 39 (neki kažu preko 39,5) možemo reći da se radi o veoma visokoj temperaturi. Temperatura preko 40 dovodi mame i tate na ivicu očaja, ali stvarno zahteva brzu akciju, jer bez obzira na uzrok, mora neodložno da se obara.

Koji su uzroci povišene temperature?
Visoka telesna temperatura je skoro uvek znak znak neke bolesti ili poremećaja, ali su infekcije, kao što smo već rekli, najčešći uzrok povišene temperature. Većina virusa i bakterija po ulasku u dečji organizam, pokreću odbrambenu reakciju imunološkog sistema. Jedna od manifestacija borbe organizma sa infektivnim uzročnicima je povišena telesna temperatura. Postoje i drugi (ređi) uzroci, nekada su bezazleni, ali ponekad i veoma opasne bolesti mogu izazvati povišenu temperaturu. Uzroci nisu tema ovog prikaza, lekar je zadužen da otkrije uzroke febrilnosti, a roditelji treba da znaju kako da postupaju sa detetom koje ima povišenu temperaturu.

Kada se mora odmah kod pedijatra?
Ako znate kako, detetu se može pomoći u kućnim uslovima – potrebno je “oboriti” temperaturu, pa onda potražiti uzrok visoke temperature. Ipak, postoje situacije koje traže brzu intervenciju lekara:

Kada se jave febrilne konvulzije – fras, a roditelji nemaju adekvatne lekove i prvi put se dešava. Fras izgleda veoma dramatično, ali kod većine dece ima dobru prognozu, pod uslovom da se sve obavi kako treba. Dete je bez svesti, obično ukočenog (fiksiranog) pogleda, zgrčeno je ili se naizmenično trese i opušta (konvulzije), a neretko se može videti i pena na ustima. Tada treba što pre odvesti dete lekaru ili pozvati hitnu pomoć. Dete transportovati na strani, NE TREBA izvlačiti jezik, a valja znati da fras kod ogromne većine dece NE OSTAVLJA posledice ako ne traje duže od 20 minuta. Ovo je čitava večnost, a većina dece spontano prestane da se trese pre isteka ovog perioda. Po dolasku kod pedijatra sve će brzo biti sređeno. Obučeni roditelji znaju šta da se radi, a to i nije naročito komplikovano:
- Dete staviti na bok

- Uzeti Diazepam mikroklizmu (tubicu) i uvući je u guzu i istisnuti CEO sadržaj

- Izvući tubicu bez otpuštanja, dakle STISNUTIH prstiju da se ne bi lek usisao u tubu

- Po vađenju tubice stisnuti guzu par minuta da lek ne iscuri napolje

- Konvulzije (fras) brzo prestaju, ali se potom mora nastaviti obaranje visoke temperature

Ako je dete pri svesti, ali je izrazito pospano, totalno bezvoljno, stalno leži, a povremeno ječi ili plače. Ovo dete pored temperature ima sigurno još neki problem koji ide uz temperaturu. Zato je idealno staviti jedan čepić (supozitoriju) za obaranje temperature u guzu i odmah kod lekara. Tada se obično urade osnovna laboratorijska ispitivanja (krvna slika, pregled mokraće…) u cilju brzog utvrđivanja uzroka povišene telesne temperature i adekvatnog lečenja. Ne treba očajavati, jer i sasvim obične stvari mogu biti uzrok ovakvom stanju, kao na primer gubitak veće količine tečnosti iz organizma deteta.
Ako je detetu nemoguće dati lek za temperaturu, ili ako nemamo lekove pri sebi (što ne bi smelo da se desi – sve može da se nema, ali lekovi za obaranje temperature moraju biti na raspolaganju) dete mora kod pedijatra.

Šta roditelji mogu sami da urade?
Temperatura do 38oC (mereno “pod mišku”) kod najvećeg broja ne zahteva obaranje. Ako je temperatura preko 38oC ne treba paničiti već pribrano preduzeti sledeće jednostavne mere. Cilj navedenih postupaka nije potpuna normalizacija telesne temperature, već njeno spuštanje u bezbedne vrednosti – ispod 38oC.

- Dok tražite lek za obaranje temperature rashladite dete!

Iako postoji dobar izbor lekova za obaranje temperature (antipiretici), ne treba zaboraviti na hlađenje kao brz, lak i logičan pomoćni način snižavanja telesne temperature. Naravno rashlađivanje NIJE zamena za antipiretike već korisno dopunsko sretstvo u obaranju visoke temperature.

Kada ste u kući ili stanu raskomotite dete. Nemojte ga pokrivati. Veliki broj roditelja, a skoro sve brižne bake se plaše da otkriju dete, “da se ne prehladi”. Ovo je velika zabluda, ali i opasnost po dete. Pretopljavanje deteta dodatno povećava temperaturu i rizik od komplikacija (pre svega frasa). Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji željeni efekat (petnaestak minuta, a nekada je potrebno i duže čekati).

Kada se radi o veoma visokoj temperaturi – preko 39-39,5oC najbolje “oružije za brzo dejstvo” je tuširanje dece mlakom vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje “gori”. Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo “orositi dete” koje sedi ili leži, tako da koža bud epokrivena kapljicama mlake vode. Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.

Alkoholne frikcije su praktično napuštene, ali ima lekara koji ih i dalje “prepisuju” deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda jednako efikasna kao i alkohol, ali daleko manje neprijatna za dete.

Pravilno rashlađivanje deteta je neophodno, efikasno, ali kratkotrajno. Zato je neophodno primeniti lekove za snižavanje temperature!

- Lekovi za “skidanje temperature” – antipiritici

Lekovi su stub borbe sa visokom temeperaturom. Njih treba davati kada je telesna temperatura iznad 38oC. Na našem farmaceutskom tržištu postoje nekoliko preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste: paracetamol i ibuprofen.

Salicilate ne davati deci za skidanje temperature! Salicilati kod dece mogu dovesti do teških komplikacija, naročito kada dete ima infekcije uzrokovane određenim tipovima virusa, tako da se decenijama ne koriste za snižavanje povišene telesne temperature. Ove komplikacije su, ruku na srce, veoma retke, ali izuzetno opasne.

Paracetamol i ibuprofen ne izazivaju takve opasne reakcije, a imaju sličnu efikasnost kao i salicilati. Oba leka imaju približnu efikasnost, ali je reakcija na lek individualna. Ako dete ne reaguje na paracetamol treba probati sa ibuprofenom, i obrnuto. Ne treba davati oba leka istovremeno (osim u retkim izuzecima). Postoje dobro definisane preporuke za kombinovanje paracetamola i ibuprofena, ali to treba raditi samo po upustvu pedijatra.

Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno. Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta mogu se primeniti čepići (supozitorije). Čepiće ne treba davati kada dete ima proliv jer tada se lek ne može resporbovati sa sluznice rektuma, ali se može pogoršati proliv izazivanjem nepoželjnih pokreta debeleog creva.

Antipiretici se dakle daju po potrebi, kada je temperatura preko 38oC, ali se mora poštovati doza leka i učestalost davanja. Precizno doziranje određuje lekar, ali pomenuti preparati su prilično bezbedni, a roditelji mogu pročitati uputstvo za doziranje leka, tako da se dete ne može “predozirati”. Ove lekove ne treba davati ako dete nema povišenu temperaturu! Besmisleno je davanje antipiretika “unapred” da bi se sprečio porast temperature.

Paracetamol i ibuprofen se obično daju do četiri puta dnevno (maksimalno šest puta – na četiri sata), a pojedinačna doza je oko 10 mg leka po kilogramu telesne mase deteta. Ne treba biti matematičar da se izračuna da dete od 10 kg može bez opasnosti dobiti četiri puta dnevno po jednu kafenu kašičicu paracetamola ili ibuprofena. Kao što smo već naglasili, najbolje je da se doze preciziraju sa pedijatrom koji leči dete – tada se ne može pogrešiti.

Kod primene čepića, dete staviti potrbuške, nežno staviti čepić u guzu, potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija, za razliku od ibuprofena. Doze su iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata.

Svi antipiretici obično traže 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste ponoviti tuširanje mlakom vodom. U prvim danima infekcije nije realno očekivati da lek vrati temperaturu na normalne vrednosti. Doktori su veoma zadovoljni da ona bude ispod 38oC, pa i mama treba da zna da sve dok je infekcija u burnoj fazi, nema čudotvornog leka za potpunu normalizaciju telesne temperature.

Unos tečnosti je izuzetno važno za dete sa povišenom temperaturom – dete koje “gori” mora da pije!

Kada smo bolesni obično nemamo apetita, tako je i kod dece. Zato, ako dete samo ne traži, ne terajte dete da jede kada ima povišenu temperaturu.

Međutim, dete mora da pije, čak iako nije raspoloženo za unos tečnosti. U periodima visoke temperature dete gubi veće količine telesne tečnosti znojenjem, isparavanjem, ali i ubrzanim disanjem (koje često prati visoku temperaturu čak i kada nema bolesti pluća).

Povećanje telesne temperature ubrzava potrošnju energije u organizmu, a to takođe povećava potrošnju telesne vode. Zato je od izuzetnog značaja detetu davati tečnost. To praktično znači da dete često treba nuditi da pije (naravno kada je budno).

Koji je napitak najbolji za dete koje ima povišenu temperaturu?
Najbolje je da dete pije vodu!

U akutnoj fazi infekcije nepoželjni kiseli sokovi, ali i vrući napici koji mogu oštetiti sluzokožu želuca.

Može li dete da pije hladnu vodu?
Može!

Ne govorimo o ledenoj (skoro zaleđenoj) vodi, već o normalno ohlađenoj vodi iz frižidera (ne iz zamrzivača). Hladna voda je poželjan napitak (naročito kod starije dece) jer brže prolazi kroz želudac do creva odakle stiže u cirkulaciju, ali će prijati da malo rashladi dete “iznutra”.

Može li dete sa visokom temperaturom da se “prepije” vode?
Ne može!

Žeđ se javlja onda kada mu treba voda, a prestaje kada dete popije koliko mu treba. Zdravo dete višak vode izbaci preko bubrega, koji su glavni regulator protoka tečnosti u organizmu, pa znaju izbacuju višak tečnosti iz organizma. Dete “koje gori” ima veće potrebe za tečnošću, tako da ako traži da pije – nemojte mu ograničavati! Problem nastaje kada dete neće da pije, a voda mu je neophodna.

Šta da se radi ako dete povraća?
Deca koja povraćaju treba striktno da poštuju pravilo “često po malo”, svakih 5-10 minuta po 1-2 kafene kašičice tečnosti. Tada je najbolje koristiti sredstva za oralnu rehidraciju (Humanin elektrolit je odlično rešenje) koja se rastvaraju u vodi. Kada se koristi flaširana voda, ne treba je prokuvavati pre rastvaranja ovih preparata.

Pojenje deteta, naročito u prvim godinama života često zahteva veliko strpljenje i požrtvovanost. Treba u tome istrajati jer je jedina preostala mogućnost davanje tečnosti kroz venu (intravneska rehidracija) koja se obično sprovodi u bolnici. Naravno, ako i pored svih preduzetih mera dete ne može da pije javite se lekaru koji će odlučiti o daljem tretmanu. Bolje i ranije nego da se zakasni i da dete prekomerno dehidrira.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kakva je to bolest – ko je uzročnik? Nekada, pre antibiotske epohe, šarlah je zaista bio strašna bolest. Srećom, sada mu je samo ima zvuči opasno!

Šarlah je zapravo angina praćena osipom po koži.

Uzrok su “čuvene” bakterije – streptokoke grupe A (beta hemolitički streptokok) koje stvaraju jednu supstancu (toksin) koja prouzrokuje osip.

Kako se dete zarazi
Jednostavno – streptokoke se šire u kolektivima neveravatno brzo! Prljavim rukama, ali i direktnim kontaktom obolelog deteta sa zdravim (kapljičnim putem).

Koliko traje inkubacija
Inkubacija (vreme koje prođe od ulaska bakterija u grlo do pojave prvih simptoma) je kratka, najčešće je par dana dovoljno da se bolest ispolji.

Kako posumnjati na šarlah
Lako – dete ima sve simptome i znake gnojne angine: jak bol u grlu, visoku temperaturu, “sve ga boli”, uglavnom dete traži da leži, a i kad padne temperatura nije mu bolje.

Brzo se javlja “sitno-zrnasti” crvenkasti osip po telu, koji se nekada može javiti i pre jakog bola (mada je obično gušobolja jedan od vodećih simptoma).

Problem je što ima i virusa koji daju slične simptome, a naročito sada – na prelazu hladnih u tople dane.

Kako se postavlja dijagnoza
Kod ogromne većine dece pedijatar veoma lako postavi dijagnozu posle pregleda: uočavaju se gnojni “čepovi” u grlu i karakterističan osip. Retko su potrebne dodatne analize (bris grla ili krvna slika) i to kod dece koja nemaju tipičnu formu bolesti, ili ako postoji sumnja na virusnu infekciju.

Kako se šarlah leči
Većina dece kod koje se bolest na vreme otkrije dobijaju antibiotske sirupe. Penicilnski antibiotici su “lekovi izbora” a na raspolaganju je odličan izbor oralnih preparata. Veoma retko je potrebno davati injekcije penicilina koje su nekada bile obavezne. Srećom, to vreme je daleko iza nas.

Deca alergična na penicilin se leče “zamenama” obično iz grupe makrolidnih antibiotika (eritromicin, azitromicin, klaritromicin…) koji efikasno eliminišu streptokoke.

Naravno, odabir leka i način davanja je u isključivoj nadležnosti pedijatra.

Kako deca reaguju na terapiju
Odlično!

Prvi efekti se vide posle 24-sata od početka terapije, a posle par dana dete izgleda daleka bolje. Terapija traje sedam dana, retko je potrebna desetodnevna antibiotska terapija.

Retko se dešavaju neželjeni efekti antibiotske terapije. Dobro je da se detetu, uz antibiotik, da i probiotik da bi se sprečio proliv koji baš antibiotici izazivaju. Jedna kapsula dnevno (na prazan stomak) je prava stvar!

Da li je potrebna neka posebna dijeta tokom terapije
Nije – ne treba terati dete da jede, ali mora da pije što više tečnosti! Neka samo odabere šta će jesti, malo mu udovoljavajte, ali ne preterujte – bol u grlu i loše opšte stanje deteta su uvek praćeni lošim apetitom. Čim detetu bude bolje i apetit će se vratiti.

Mogu li se desiti komplikacije
Kada se dijagnoza postavi pravovremeno, sledi brza i efikasna terapija, pa su komplikacije izuzetno retke!

Jedan mali broj dece ima posebnu (srećom, veoma retku) sklonost ka stvaranju antitela (malih proteina koji se bore protiv mikroorganizama) koja mogu napasti delove sopstvenog tela. Tada se mogu javiti komplikacije na srcu (reumatska groznica) i bubrezima (poststreptokokni glomerulonefritis). Ovo je danas pravi raritet, pa nema razlog za strah “unapred”

Da li posle završetka infekcije dete treba da dobije “zaštitnu” injekciju depo penicilinom
Nikako!

Depo preparati penicilina se ne koriste za lečenje šarlaha! Kada je dete završilo terapiju i potpuno ozdravilo nema potrebe za dodatnim lečenjem. Odavno su napušteni Extencilin i slični preparati – na sreću i radost dece!

Šta raditi sa decom koja su bila u kontaktu sa bolesnim detetom
Pravilo je da se uradi bris grla onima koji su bili u bliskom kontaktu sa obolelim detetom. To uključuje članove porodice, ali i decu iz kolektiva (vrtića ili škole) koja borave u istoj prostoriji. Ako se streptokoke (koje uzrokuju šarlah) pronađu, onda se daju antibiotici! Dakle, nema promene antibiotika “unapred”.

Naravno, ako neko dete dobije simptome i znake bolesti ODMAH treba da bude pregledano!

Zato je važno da se roditelji obaveste o postojanju šarlaha u školi ili vrtiću, pa da se pravovremeno reaguje.

Koliko vremena treba da prođe da bi se dete vratilo na nastavu fizičkog vaspitanja ili na treninge (ako se bavi sportom)

Treba da prođe najmanje sedam dana od ozdravljenja do normalizacije fizičke aktivnosti deteta. Potom ne treba “navaliti” na sport, već postepeno povećavati nivo opterećenja i dete će opet biti kao pre bolesti.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Zašto su deca anemična?

novembar 16, 2017

Postoji mnogo vrsta anemija, ali sve imaju jednu zajedničku karakteristiku – manjak crvenih krvnih zrnaca ili “krvnog pigmenta”- hemoglobina. Jedno i drugo obično idu zajedno, ali ima i izuzetaka.

 

Eritrociti se stvaraju u koštanoj srži koja je smeštena u unutrašnjosti kostiju. Za normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca je, pored zdrave koštane srži, neophodno gvožđe i jedna posebna supstanca koja podstiče razvoj i razmnožavanje ćelija “prethodnica” eritrocita, koja se zove eritropoetin. Potrebni su i neki važni vitamini (B12, folna kiselina…) da bi se složeni proces stvaranja zrelog crvenog krvnog zrnca kompletirao.

Koje su najčešće vrste anemija?

Ima ih mnogo vrsta, a nastaju usled nedostatka nekog od faktora koji su uključeni u složeni proces razvoja eritrocita.

-Ubedljivo najčešća anemija je ona koja nastaje usled nedostatka gvožđa. Ona se stručno naziva sideropenijska anemija, a u prevodu je to malokrvost zbog smanjenog ugrađivanja gvožđa u eritrocite.

-Kada je opna eritrocita (membrana) slaba, onda crvena krvna zrnca lako pucaju (ovo se zove hemoliza), pa nastaje hemolitička anemija.

-Ako nema dovoljno vitamina B12 eritrociti postaju veliki i ružni, ali slabo funkcionalni, i onda se javlja megaloblasna anemija.

Koji su najčešći uzroci ovih anemija?

Neadekvatna ishrana je ubedljivo najčešći uzrok sideropenijske anemije. Ako beba ne unosi dovoljno gvožđa (pre svega kroz meso ili žumance) eritrociti će ostati bez dovoljne količine hemoglobina. Ipak, neka deca unesu dovoljno gvožđa, ali piju ogromne količine kravljeg mleka koje sprečava da se uneto gvožđe kroz creva ubaci u krv. Naime, u kravljem mleku postoje soli koje se vežu za gvožđe u crevima i tako onemogućavaju njegovu apsorpciju, pa umesto u krv ono ode u pelenu (ili nošu).

Neka deca imaju bolesti creva koje onemogućavaju adekvatnu apsorpciju gvožđa, ali se tada javljaju i druge tegobe (pre svega dugotrajni proliv).

Kako izgleda dete sa anemijom?

Ako dete nema neku drugu bolest, bleda koža i bledunjave sluzokože (pre svih usta i konjunktive – vežnjače oka) su vidljive manifestacije malokrvnosti.

Dete sa anemijom ima manjak kiseonika koji je na raspolaganju organizmu, pa se zato lako zamara, “vuče” ga krevet (mada neka deca pate i od nesanice). Veća deca se često žale na glavobolje i vrtoglavice, a i nervoza je čest pratilac malokrvosti. Mlađa su kenjkava, a ponekad imaju i slabiji apetit (mada druga rado piju velike količine mleka).

Kako se postavlja dijagnoza?

Ako roditelji posumnjaju na malokrvnost, treba da se obrate pedijatru. Posle rutinskog pregleda uradiće se krvna slika (iz prsta) koja će dati dragocene podatke o anemiji. Tada se može naslutiti i vrsta anemije, a dodatnih par analiza kod većine dece pokazaće koji je tip malokrvnosti u pitanju. Ipak, ima i zamršenih situacija kada će pedijatar uputiti dete specijalisti za bolesti krvi – pedijatru hematologu.

Kako se anemija leči?

Kada se radi o anemijama usled nedostatka gvožđa, terapija je uglavnom jednostavna. Korekcija ishrane uz dodatak preparata gvožđa dovodi do potpunog izlečenja kod većine dece. Posle saniranja osnovnog oboljenja koštana srž se relativno brzo oporavlja.

Ostale anemije, kod kojih je u pitanju manjak nekog faktora, leče se nadoknadom onoga što nedostaje – na primer vitamina B12 ili folne kiseline. Tako se i eritropoetin (faktor koji stimuliše razvoj crvenih krvnih zrnaca) dodaje deci koja imaju teško oboljenje bubrega koji nisu u stanju da proizvedu ovu veoma potrebnu supstancu.

Može li se sprečiti?

Dobra ishrana – adekvatan unos gvožđa bez prekomernog ispijanja kravljeg mleka je najbolji način da se spreči sideropenijska anemija. Kada je reč o bebama u prvim mesecima života, prevencija anemije treba da počne još u trudnoći. Buduća mama treba da ima dobru krvnu sliku, zdravo da se hrani i da unosi dovoljne količine vitamina neophodnih i za nju i za dete. Ovo je bitno jer stvaranje krvnih ćelija počinje u fetalnom životu, a rezerve gvožđa u jetri fetusa treba da obezbede normalan broj i “kvalitet” eritrocita tokom prvih pet do šest meseci života.

Dojenje je pravi način da se spreči sideropenijska anemija jer je dokazano da bebe koje sisaju ređe pate od malokrvnosti, iako ni majčino mleko nema gvožđa, ali omogućava dobru apsorpciju unetog gvožđa iz creva.

Moguće komplikacije

“Obična” anemija usled nedostatka gvožđa retko dovodi do težih komplikacija, jer dete relativno brzo dođe do pedijatra zbog tegoba koje se pre ili kasnije pojave. Ipak, ako anemija traje godinama, a počne u ranom detinjstvu, moguće su i razvojne promene, uključujući i usporeniji mentalni razvoj.

Neke retke anemije (kada postoji nasledni defekt u stvaranju hemoglobina) mogu imati i veoma ozbiljne komplikacije, ali se ipak radi o retkim bolestima.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: mojpedijatar.co.rs

I pored preporuka fizijatara, ortopeda i pedijatra da decu nikako ne treba stavljati u dubak, mnogi roditelji ga i dalje koriste, a ono moraju da znaju to je da je ovakva hodalica u svetu proglašena za najopasnji proizvod za decu, a negde čak i zabranjena njena prodaja.
U Kanadi je zabranjena prodaja dubaka

Kako se ne radi o pukim pričama da dubak nije dobar, imamo i primer Kanade, kao prve zemlje u svetu koja je zabranila prodaju, reklamiranje i uvoz ovakvih dečjih hodalica. Za nepoštovanje ove zabrane propisana je kazna do čak 100.000 kanadskih dolara (oko 68.000 evra).

Ova odluka doneta je nakon objavljivanja podataka iz 16 bolnica, sakupljanih od 1990. do 2002. godine, koji su pokazali da je više od 1.900 dece starosti od 5 do 14 meseci povređeno zbog korišćenja dupka.

Apelu za zabranu pridružili su se i ortopedi, koji se protive forsiranom prohodavanju, usvajanju pogrešnih šema kretanja, opterećivanju nerazvijenih ekstremiteta i kičme, kao i pedijatri koji smatraju da dubak ometa normalan psihomotorni razvoj.

Pitali smo naše stručnjake šta oni misle o dupku i da li je pametno koristiti ga kao pomoć da deca što pre prohodaju.

Beskorisno i opasno

Mišljenje pedijatra, dr Dejana Joneva iz Doma zdravlja "Dr Simo Milošević", jeste da je dubak prevaziđen i da roditelji nikako ne stavljaju decu u njih.

Brojna istraživanja pokazala koliko je dubak štetan za razvoj dece, a veoma česte su i povrede

- Smatram da bi trebalo dete samo pustiti da prohoda onda kada se ono pusti. Ne treba taj proces požurivati. Roditelj treba samo da mu malo pomaže, držanjem za ruku. To je i mnogo aktivnija vežba za dete. Sa druge strane, dete koje je u dubku samo sedi. Nema tu aktivne vežbe - tvrdi dr Jonev.

Prerano postavljanje deteta u uspravan položaj je beskorisno i može biti opasno. Korišćenjem sprava kao što su hodalice ili skakalice, dete se lišava neophodnih iskustava kroz koja treba da prođe u procesu prohodavanja.

Kako smatra Snežana Milovanović, diplomirani fizioterapeut iz Centra za korektivnu gimnastiku, dete mora da nauči da se podiže samo u uspravan položaj i da u njemu savlada održavanje ravnoteže.

Ona kaže da je prva godina života period najintezivnijeg motornog razvoja deteta i odvija se po određenim prirodnim zakonitostima. Za svaku novu motornu aktivnost postoje određeni senzitivni periodi kada se ona usvaja. Ako se propusti pravi trenutak, dete nikada to više neće moći na taj način da nauči.

Koje deformitete izaziva

- Postavljanje deteta u uspravan položaj stavljanjem u dubak pri čemu se ono oslanja na noge pre nego što je dovoljno zrelo za to, može da dovede do pojave deformiteta nogu i kičmenog stuba. Bebina stopala nisu u potpunosti razvijena na rođenju, mekana hrskavica umesto kostiju i mišići koji se tek formitaju, delovanjem spolja mogu da se oštete i iskrive, što se dešava preranim postavljanjem na noge i forsiranjem hoda. Zbog nedovoljne čvrstine može doći do deformiteta stopala, kolena i kičmenog stuba - objašnjava Milovanović.

Pojašnjava da ako se u dubak stavi beba od šest meseci, ona će stajati oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu opruženih kolena, što će imati negativne posledice po motorni razvoj, jer zdravo dete opruža kolena tek sa sedam meseci.

- Deca koja su provela neko vreme u hodalici, kada prohodaju često padaju jer nisu ovladali ravnotežom pošto su izostale situacije u kojima se dete uči da balansira telom. Takođe, imaju poteškoće pri ustajanju, jer su uskraćeni za ovo iskustvo. Ako posmatrate bebu kako se iz četvoronožnog položaja podiže u uspravan, videćete sa koliko napora ona to čini i koliko pokušaja joj je potrebno da bi se uspravila. Deca koja nisu prošla kroz fazu puzanja imaju problem u hodu pri savladavanju prepreka, zapinju o ivičnjake, pragove i najčešće padaju na glavu, jer nisu naučili da se dočekaju na ruke - ojbašnjava fizioterapeut.

Ovo su očigledne posledice i problemi sa kojima će se sresti roditelji dece koja su koristila sprave za pomoć pri hodanju, ali njihova štetnost je daleko veća jer suzbijaju kod dece prirodan nagon za kretanjem što ometa pravilan psiho-motorni razvoj.

Neka istraživanja u Americi su pokazala da su deca koja su koristila dubak sa velikim "poslužavnikom" na kome su se igrala igračkama, kasnije počela da pričaju, sede, hodaju i bila su trapavija od dece koja ga nisu koristila.

Svako treće se povredi

Većina roditelja kaže da koriste dubak jer je to bezbednije nego da dete stave na pod gde može da otpuzi gde ono hoće. Da dubak nije bezopasan govore istraživanja u mnogim zemljama, nastavlja Snežana Milovanović.

- Podaci prikupljeni iz bolnica zemalja Evropske unije i SAD za poslednjih 20 godina pokazuju da svake godine hiljade dece završi u bolnici zbog raznih nesreća izazvanih korišćenjem dupka. Studija u Australiji govori da se svako treće dete u hodalici povredi. Britanska organizacija za sprečavanje dečijih nesreća procenila je da je dubak najopasniji od svih proizvoda za decu. Pri padu niz stepenice sa dupkom najčešće dolazi do povreda glave - kaže ona.

Kako bi se povećala bezbednost pri korišćenju uvodi se novi sigurnosni standard Evropske unije koji predviđa testove stabilnosti u toku proizvodnje dupka. Takođe postoji zahtev proizvođačima da projektuju nove hodalice koje bi bile sigurnije.

Izvor: Blic

Strana 1 od 2

Kako prevenirati alergijsku astmu kod dece?

Kako prevenirati alergijsku astmu kod de…

Među brojnim alergijskim bolestima astma ipak zauzima p...

Pet stvari koje će bebu sigurno učiniti srećnom

Pet stvari koje će bebu sigurno učiniti …

Pet stvari koje će bebu sigurno učiniti srećnomRutina o...

Šta treba da znam o povijanju bebe

Šta treba da znam o povijanju bebe

Šta mi je potrebno za prepovijanje bebe? Osnovne stvar...

Kako se boriti protiv dosadnog kašlja

Kako se boriti protiv dosadnog kašlja

Jesen je kritičan period za mnoge bolesti disajnih orga...

Da li je bezbedan prekid trudnoće tabletama?

Da li je bezbedan prekid trudnoće tablet…

Najnoviji, neinvazivan metod za prekid trudnoće, pomoću...

6 dobrih navika za jak imunitet dece

6 dobrih navika za jak imunitet dece

Prelazni vremenski period pogađa imuni sistem i dece i ...

Kako beba kaže "volim te"

Kako beba kaže "volim te"

Stručnjaci tvrde da beba do godinu dana pokazuje ljubav...

Upozorenje lekara: Trešnje, grožđe i čeri paradajz mogu biti opasni za malu decu

Upozorenje lekara: Trešnje, grožđe i čer…

Lekari hitne pomoći upozoravaju da su oblik i veličina ...

Ima li razloga za brigu: Kada beba glasno diše

Ima li razloga za brigu: Kada beba glasn…

Kratki uzdisaji, dugačke pauze između udisaja, brzo dis...

Razrešite najčešće letnje roditeljske dileme

Razrešite najčešće letnje roditeljske di…

Spavanje ispod suncobrana? Kiselo mleko za opekotine? K...

Rotavirus: Najčešći uzročnik proliva kod male dece

Rotavirus: Najčešći uzročnik proliva kod…

Rotavirus je jedan od najčešćih uzročnika proliva kod m...

10 grešaka zbog kojih većina roditelja žali, ali ih uporno ponavlja

10 grešaka zbog kojih većina roditelja ž…

Svaki roditelj ima svoj način kako vaspitava decu, ali ...

Da li vaše dete ima poremećaj spavanja?

Da li vaše dete ima poremećaj spavanja?

Šta je poremećaj spavanja - apnea? Apnea koja se javlj...

Da san ništa ne remeti

Da san ništa ne remeti

Važno da beba stekne rutinu i da se uvek opusti pre spa...

Deca sa astmom i sport

Deca sa astmom i sport

Roditelji imaju brojne dileme vezane za odabir sportske...

Uvek hoće samo mamu

Uvek hoće samo mamu

Priča je skoro svima savršeno poznata: beba hoće samo m...

Kada krenuti sa čvrstom hranom kod dojene dece?

Kada krenuti sa čvrstom hranom kod dojen…

Jedna od najčešćih nedoumica kod majki, pored miliona d...

Fimoza

Fimoza

Ima mnogo latinskih reči koje mi, roditelji, ne razumem...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.