Roditeljske dileme: Da li moja beba previše plače?

Plač je jedini način na koji bebe komuniciraju sa odraslima. Naučnici su otkrili da postoji uobičajeno vreme koje bebe povedu plačući u toku dana a postoji i velika verovatnoća da je količina plakanja uslovljena i kulturološkim razlikama.

Mladi i neiskusni roditelji često nisu sigurni da li njihova beba previše plače. Naučnici Univerziteta Kingston i Varvik sproveli su istraživanje i došli su do podataka koji su im pomogli da naprave dijagram koji prikazuje koliko vremena bebe od rođenja do trećeg meseca starosti u proseku porvedu plačući u toku dana.

Stručnjaci su posmatrali ponašanje 8.700 beba i uočili da se bebe različito ponašaju u različitim zemljama kada su u pitanju plač i grčevi.

Zaključili su da najviše plaču bebe u Velikoj Britaniji, Italiji, Kanadi i Nizozemskoj, a najmanje u Danskoj, Nemačkoj i Japanu. Grčevi, koji su uzrokovali barem tri sata plača tri dana u nedelji, najčešći su kod beba u Kanadi, Velikoj Britaniji i Italiji, dok su najređi u Japanu i Danskoj.

"Trajanje plača je duže tokom prvih šest nedelja života, a onda se značajno smanjuje", izjavio je profesor psihologije na Univerzitetu Kingston, Mutana Samara.

Prema istraživanju, normalno je da bebe stare do dve nedelje plaču 120 minuta dnevno. Bebe stare između deset i 12 nedelja u proseku plaču 65 minuta dnevno, osim u slučaju kada ih muče grčevi pa je normalno očekivati da plaču i više od tri sata u toku dana barem tri puta nedeljano.

Ovaj dijagram može da poluži roditeljima i profesionalcima koji brinu o zdravlju beba kako bi lakše uočili da li bebe plaču više nego što je uobičajeno.

"Čak i ako beba ne plače koliko je očekivano, to može biti znak da je treba pregledati ili potražiti savet medicinskog stručnjaka", dodaje.

"Roditelji u Danskoj brže reagiraju na plač od onih u Velikoj Britaniji. To je otkrilo jedno ranije istraživanje. Zapravo, Britanci ostvaruju manje fizičkog kontakta sa bebama i kada plaču i kada su budna i smirena", kaže Samara i dodaje kako je mogući razlog i to što očevi u Danskoj rade manje u prvim mesecima nakon rođenja deteta kako bi pomogli svojim ženama.

Analizom su došli i do zaključka da dojene bebe više plaču. Profesor Samara kaže kako je razlog tome što se adaptirano mleko duže vari i bebe su duže site, a dojene bebe se češće bude i samim tim i češće plaču.

Želja ovog profesora je proširiti istraživanje na istočne zemlje i Aziju kako bi dobili širu sliku o kulturološkim razlikama i socio-ekonomskim faktorima, odnosno njihovom uticaju na ponašanje beba.

Izvor: yumama.com

Pročitano 59 puta

Obavezno pročitajte

Sve informacije i saveti na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Sadržaj web portala nije zamena za lekarske preglede i dijagnoze.
Ukoliko brinete za svoje i zdravlje svoje bebe, preporučujemo Vam da se obavezno konsultujte sa svojim lekarom.

Disclaimer

Materijal koji je preuzet s interneta smatra se javno dostupnim, ukoliko nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi s autorskim pravima na određeni materijal, povreda autorskih prava je učinjena nenamerno. Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.

Top
Tehnologija kolačića pomaže nam da Vam pružimo najbolje moguće iskustvo kada posetite ovaj sajt. Molimo Vas da nas obavestite ako želite da prihvatite kolačiće. Saznajte više More details…