januar 19, 2020

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Vaša beba se probudila rumenih obraza, toplija nego inače. Merite joj temperaturu a toplometar pokazuje 37,7? Da li bebi dati lek ili je odvesti kod lekara?
Telesna temperatura ispod 38 stepeni ne spada u groznicu, a kao i kod odraslih i kod beba se može desiti da se telesna temperatura blago povisi iz raličitih razloga.

Blago povišena temperatura (do 38 stepeni) smatra se normalnom pojavom čak i kod najmlađih članova (npr. kod prehlada ili izbijanja zubića), tako da lekovi ili odlazak kod lekara u tom slučaju verovatno neće biti potrebni.
Rektalni toplomeri su najprecizniji
Najpre treba utvrditi tačnu telesnu temperaturu bebe. Možda nerado koristite rektalne toplomere za vašu bebu, ali istina je da su oni najtačniji kada je telesna temperatura u pitanju. Izbegavajte korišćenje staklenih toplomera jer oštećenjem stakla može doći do izlivanja štetnih supstanci koje mogu naškoditi bebi.

Toplomeri koje se stavljaju ispod pazuha, ili oni koji se koriste na čelu pa čak i oni za uši ne nisu ni približno tačni kao rektalni što će vas samo navesti na bespotreban put do lekara.
Važno je razlikovati bakterijsku od virusne groznice
Virusne tegobe se ispoljavaju kada se telo vašeg deteta bori protiv bolest izazvane virusom, bilo da je to infekcija creva ili običan grip. Tegobe se polako povlače i nestaju nakon tri dana a antibiotici nisu neophodni. Sa druge strane, bakterijske groznice kao što su infekcije uha, infekcije urinarnog trakta kao i bakterijski meningitis su dosta ređe ali i dosta opasnije jer mogu dovesti do većih komplikacija ukoliko se ne leče.

Potrebno je hitno otići lekaru ukoliko:

- je vaša beba uzrasta ispod tri meseca a telesna temperatura je preko 38 stepeni

-je vaša beba mlađa od dve godine a groznica traje duže od 24h

-je vaše dete starije od dve godine a groznica ne prestaje ni posle tri dana

-temperatura ciklusno raste preko 38 stepeni, nezavisno od uzrasta
Za bebe ispod tri meseca, groznica spada u hitna stanja
Ukoliko telesna temperatura pređe 38 stepeni, pomoć lekara je neophodna. Odvedite bebu do najbliže zdravstvene ustanove i izbegavajte davanje lekova na svoju ruku. Postoje dva razloga zasto su groznice rizične po zdravlje beba. Prvo, kod male dece sloj ćelija koji se nalazi između krvotoka i centralnog nervnog sistema je jako tanak i bakterije se mogu brzo probiti i napraviti štetu. Takođe male bebe ne pokazuju tipične sipmptome bolesti pa se mogu razviti razne infekcije pa čak i one veoma opasne. Zbog svega toga se moraju obaviti detaljije analize. Lečite simptome a ne brojke
Većina roditelja veruje da što je veća temperatura - dete je bolesnije. To nije uvek slučaj. Može se desiti da dete sa tepmeraturom od 39 stepeni izgleda savršeno normalno dok ono sa temperaturom od 38 stepeni će biti nervozno, uplakano i zahtevati konstantu pažnju i nošenje. To samo pokazuje da ukoliko je detetu pod temperaturom udobno i ne pokazuje neke veće simptome prehlade nema potrebe za lekovima iako je broj na toplomeru veći od uobičajenog.
Groznica je zdrav odgovor organizma
Uprkos onome što smo svi već negde čuli - groznica ne oštećuje mozak deteta. U većini slučajeva ne pravi nikakvu štetu u organizmu. Lekovi protiv prehlade mogu smanjiti temperaturu ali ne mogu sprečiti virusne napade. Kada vam se dete prehladi i polako krenete da paničite samo se setite da je groznica znak da imuni sistem vašeg deteta dobro radi i da je povišena temperatura prirodan odgovor organizma. Koristite lekove pažljivo. Lekovi poput ibuprofena i paracetamola mogu privremeno spustiti temperaturu i doneti olakšanje. Ali pre upotrebe lekova, pokušajte da spustite temperaturu tuširanjem mlakom vodom, akcenat stavite na čelo i pazuhe. Takođe je jako bitno da beba pije dosta tečnosti da ne dođe do dehidratacije. Obucite joj nešto lagano i provetravajte prostorije, trudite se da ih drzite svežim. Ukoliko se stanje ne menja, možete pokušati sa lekovima sa spuštanje temperature (naravno ako beba nije mlađa od tri meseca) i tada je obavezno potražiti pomoć lekara.

Saveti za upotrebu lekova

- ako je beba mlađa od dve godine uz konsultacije sa lekarom oko dozvoljene doze

- ako je beba uzrasta 3-6 meseci dajte joj paracetamol ne ibuprofen

- doza se određuje na osnovu kilaže a ne uzrasta deteta

- ne koristite aspirin za vaše dete zbog mogućnosti izazivanja Rejesovog sindroma, retkog ali opasnog stanja

- ukoliko beba spava, nema potrebe da je budite ukoliko je vreme za lek.

Izvor:https://www.yumama.com

Prehlada kod dece

decembar 26, 2019

Nos curi, dete kija, a neretko se i zakašlje. Temperatura nije povišena, dete je dobrog raspoloženja i apetita, živahno i aktivno. Nema dileme – ovo je prehlada, ali ima mnogo dilema, pa i zabluda oko najčešće infekcije disajnih puteva!
Hajde da odgovorimo na najčešća pitanja i rešimo nedoumice:

Šta je u stvari prehlada?

Prehlada je BLAGA virusna infekcija gornjih disajnih puteva – prevashodno nosa i gornjeg dela grla. Radi se, da to podvučemo još jednom, o najčešćoj infekciji disajnih puteva!

Pa zar nije hladnoća glavni uzrok?

NIJE ni hladnoća NI promaja, već su VIRUSI uzrok prehlade – tu nema dileme!

Virusa prehlade je mnogo – ima ih preko 200 tipova, a zaista se češće javlja u hladnm danima. Ipak, prehlada se može desiti bilo kada tokom godine.

Kako se dobija?

Lako – kontaktom sa drugim bolesnim detetom ili odraslim obolelim. Virusi se lako i brzo šire, kijanjem, kašljanjem, ali i prljavim rukama!

Dete obriše nos, NE opere ruke, pa se druži i dodiruje sa zdravima – eto brzog širenja virusa.

Zašto se tako često ponavlja kod deteta koje ide u vrtić?

Virusi prehlade se naročito se brzo i lako šire u koletivima – vrtićima, školama, ali i svim mestima gde se okuplja veći broj ljudi. Deca u vrtićima su najviše izložena jer još uvek nisu razvile imunitet protiv brojnih virusa prehlade.

Zato ih virusi napadaju “serijski”, a razmena različitih tipova virusa može trajati mesecima!

Kada se mora kod doktora?

Zbog prehlade se NE MORA kod lekara!

To je bezazlena i blaga virusna infekcija nosa, pa ga treba redovno čistiti i držati prohodnim – i to jesve!

Ima li komplikacija ?

One su IZUZETNO retke, pošto se radi o blagim i prolaznim infekcijama.

Uglavnom se radi o produženoj zapušenosti nosa (zbog neredovnog ispiranja i održavanja nosa prohodnim), a zbog toga se može javiti “blokada” Eustahijeve tube koja se nalazi između nosa i grla. Posledica je bol u uhu (usled nagomilanog sekreta u srednjem uvu), a ako nos ne otpuši – može nastati i zapaljenje srednjeg uva (otitis media).

Kod strarije dece se, takođe veoma retko, može javiti upala sinusna – sinuzitis. Opet je uzrok isti predugo zapušenje nosa koji se NE “servisira” kako treba.
Da li antibiotici mogu da pomognu?

NE MOGU!

Prehlada je VIRUSNA (i to BLAGA virusna bolest), a tu antibiotici NE pomažu i NE treba ih davati!

Jedini “lek” je ispiranje nosa fiziološkim rastvorom (ili nekim od preparata koji sadrži morsku vodu)!

Može li beba u šetnju?

Može, ako napolju nije prehladno i vetrovito!

Važno je izbegavati zatvorene prostore gde boravi mnogo ljudi i gde se mogu “pokupiti” drugi – opasniji virusi.

Kako pojačati imunitet protiv virusa prehlade?

Kada se radi o običnoj prehladi – dakle blagoj virusnoj infekciji, NEMA potrebe da se imunitet posebno ojačava! Dovoljno je da se dete zdravo hrani (sa dosta svežeg i ceđenog voća) i da živi zdrav život – redovna fizička aktivnost i zdrav san.

Vremenom (koje se ipak meri godinama) će dete samo razviti imunitet protiv brojnih virusa prehlade, a to se obično dešava sa 6 do 7 godina.

Izvor:https://www.mojpedijatar.co.rs

Promenljive vremenske prilike povećavaju rizik od infekcija, naročito gornjeg respiratornog trakta, a time je povećan i rizik od upale uva.
Šta roditelji mogu da urade kada dete, kao po nepisanom pravilu, uvo zaboli noću? Kome se treba obratiti? Zašto, uopšte, dolazi do upale uva? Odgovore na ova, i još neka neka pitanja, potražili smo od dr Sandre Stojanović, otorinolaringologa, šefa odseka Centra za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjima sluha Dečija kuća ORL klinike Kliničko-bolničkog centra Zvezdara.

Kakav uticaj imaju vremenske prilike na nastanak upale uva? Može li upala da se spreči?

- Promenljive vremenske prilike povećavaju rizik od infekcija, naročito gornjeg respiratornog trakta, a time je povećan i rizik od upale uva. Njoj najčešće prethodi ili je prati rinitis, odnosno kijavica, a ona je učestala i u vreme alergija. Upala uva nastaje kao rezultat neadekvatne sekrecije, odnosno oticanja sekreta iz srednjeg uva - zbog otoka sluzokože nosa i neprohodnosti Eustahijeve tube (kanala koji spaja srednje uvo i mesta gde nos "prelazi" u grlo).
Kakva je procedura ispiranja nosa fiziološkim rastvorom?

- Detetu je prvo potrebno očistiti nos, zato je najbolje da ga "izduva". Ali, ako je malo - onda nosić treba da se očisti, ili pumpicom izvuče sekret. Nikako ne treba da se koristi pumpica ako u nosu nema sekreta - "na suvo", jer to može da pojača bol. Ako je dete veće, trebalo bi da zauzme sedeći položaj, a ako je beba u pitanju, potrebno je da joj se prilikom ispiranja podigne uzglavlje, da se ne bi zagrcnula. Fiziološkim rastvorom se napuni špric bez igle i bukvalno ispere nos. Nema nikakvog efekta ako se u nos ukapa samo par kapi. Ovu proceduru treba ponoviti nekoliko puta u toku dana.

Kako prepoznati upalu uva kod beba i male dece do godinu dana?

- Upala uva može, ali i ne mora da ide sa povišenom telesnom tempraturom, pa je to jedan od simptoma koji i ne mora da bude njen redovan pratilac. Kod malih beba - iznenadni, neutešan plač, odbijanje sisanja ili flašice (jer se tom prilikom stvara negativan pritisak, koji izaziva bol u uvu)… mogu da budu neki od znakova da se radi o upali uva. Naročito ako je svemu tome prethodila pojačana sekrecija (pogotovo gusta i promenjene boje) - prilično je sigurno da se radi o upali uva. Mala deca koja govore, prilično sigurno će nam reći da ih boli uvo.
Šta tada uraditi, s obzirom da se taj bol javlja obično noću?

- Znam da obično izgleda veoma stresno - kako za roditelje, tako i za dete, taj noćni "napad" bola kod upale uva. Međutim, preporučila bih da se prvo preduzmu neki koraci, koji obično dovode do trenutnog olakšanja, da se sačeka jutro, a onda obavezno ode kod lekara. Detetu prvo treba očistiti i isprati nosić. Zatim mu staviti kapi ili sprej koji sadrži vazokonstriktor - supstancu koja sužava proširene krvne sudove u nosu, koji doprinose zapušenju nosa "u dubini" (kao, na primer, Efedrin od 0,5 odsto, Adrianol T, Olynth…). A onda detetu obavezno dati odgovarajuću dozu leka protiv bolova (ibuprofen - Brufen sirup ili Paracetamol). Nakon svih ovih sprovedenih koraka, budite uz dete i već nakon 15 do 20 minuta bi trebalo da dođe do olakšanja. U svakom slučaju, sutra se obavezno treba javiti pedijatru u domu zdravlja, a onda sa uputom doći kod ORL specijaliste.
Ipak, važno je naglasiti da, ukoliko pomenuta procedura ne pomogne - sve bolnice koje imaju ORL odeljenja ili klinike, imaju i dežurstva. U Beogradu su to: Kliničko-bolnički centar "Zvezdara", Kliničko-bolnički centar "Dr Dragiša Mišović", Zemunska bolnica, kao i Klinički Centar Srbije u Pasterovoj ulici.

Da li postoje upale uva koje nisu praćene bolom? Kako se upala leči?

- Upala uva može da bude i bez bola, mada se to ređe dešava. U svakom slučaju, bilo da uvo boli ili ne - upala se uvek leči, pored pomenutih kapi za nos, i sirupa za iskašljavanje (ukoliko je potreban), i antibiotikom - koji obavezno prepisuje lekar. Važno je naglastiti da bi kod učestalih upala uva (na primer, dve do tri uzastopne upale uva u toku jedne sezone) trebalo sprovesti kompletnu dijagnostiku i sprovesti detaljnije ispitivanje, kako bi se izbegao sekretorni otitis… koji za posledicu može da ima i oštećenje sluha.

Ne mora svaki bol u uvu da bude siguran znak upale srednjeg uva, to često može da bude i jedan od simptoma upale krajnika, upale spoljašnjeg slušnog hodnika (deo spoljašnjeg uva), ili nečeg drugog… Važno je da se dete primiri, a onda ujutru treba potražiti pomoć od lekara, koji će da uradi kompletnu dijagnostiku i prepiše adekvatnu terapiju.

Izvor: https://www.yumama.com

Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za rešavanje stambenog pitanja ili za unapređenje uslova stanovanja porodicama u Vojvodini, u kojima se počev od 1. januara ove godine rodi treće ili četvrto dete.

Pravo da konkurišu imaju bračne i vanbračne zajednice sa decom, kao i jednoroditeljske porodice. Sredstva se dodeljuju za kupovinu nekretnine, odnosno za dogradnju, adaptaciju ili rekonstrukciju postojećih stanova i kuća.

Reč je o još jednoj pronatalitetnoj meri Pokrajinske vlade za koju je obezbeđeno 63 miliona dinara, a visina traženih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veća od 1,2 miliona dinara.

Konkurs ostaje otvoren u narednih 45 dana, a više informacija o uslovima i potrebnoj dokumentaciji može se videti na sajtu www.socijalnapolitika.vojvodina.gov.rs.

Izvor: sombor.tv

Koliko god voleli naše male anđele, moramo biti iskreni da oni umeju ponekad da se pretvore u prave đavolčiće i to, obično, baš kada ne treba. Kako da to sprečimo?

Neki roditelji jednostavno nemaju autoritet nad svojom decom koja to i te kako znaju da iskoriste. Ono što je zajedničko svoj deci koja imaju napade besa jeste uzrast, odnosno deca su sklona javno da histerišu između druge i četvrte godine života. Na taj način oni samo ispoljavaju svoju volju i želje.

Ana Neto, doktorka pedijatrije i koordinatorka Dečijeg centra pri bolnici “Cuf Descobertas” iz Lisabona, otkriva kako da obuzdamo dete koje se na javnom mestu “bacaka”, plače i vrišti.

1. Razgovarajte sa detetom

“Pokušajte da mu na lep način kroz primer objasnite zašto to ne sme to da radi. Ako je dete već imalo napad besa na javnom mestu, najbolje je da ga unapred pripremite i objasnite mu zašto to ne sme da radi, kao i da to nije lepo”, kaže dr Ana Neto.

2. Pokažite mu ko je glavni

“Jasno i glasno definišite pravila, kao i šta će mu se desiti ako ih ne poštuje”, savetuje pedijatrica.

3. Ne popuštajte

“Jako je bitno da ne popuštate detetu, kao i da ne odstupate od utvrđenih pravila.”

Pročitajte i Sprečite napade plača tokom naporne dvojke

4. Ignorišite napad besa

“Ukoliko dete vidi da ste se potresli zbog toga što je ono počelo da se bacaka po podu, samo će još više početi to da radi. Jednostavno ga ignorišite i time mu nećete dati povoda da nastavi, jer dete ovakvim ponašanjem želi da privuče vašu pažnju”, objašnjava dr Ana.

5. Pohvalite dete ako se lepo ponašalo

“Ukoliko pri izlasku niste imali problema sa detetom, onda ga obavezno pohvalite za dobro vladanje”, poručuje doktorka.

Deformaciju stopala ima gotovo 95 odsto dece uzrasta do tri godine

RAVNA stopala ima gotovo 95 odsto dece uzrasta do tri godine. U većini slučajeva to je fiziološka pojava. Kod ovih mališana unutrašnji uzdužni luk stopala je spušten, slab ili potpuno odsutan. Najčešće je poremećaj asimptomatski i ne treba ga lečiti, smatraju stručnjaci.

Ipak, da bi se donela prava odluka da li ravna stopala treba korigovati ili ne, prvo se mora ustanoviti da li su u pitanju fleksibilna (meka) ili rigidna (kruta) ravna stopala. Fleksibilna su daleko češća i nastaju uglavnom zbog generalizovane labavosti ligamenata i lako ih je razlikovati od krutih.

- Postoje dva jednostavna testa kojima se pravi razlika između dva osnovna tipa stopala - kaže dr Ninoslav Begović, specijalista dečje hirurgije Instituta za zdrastvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić". - Prvi se izvodi tako što se detetu dok stoji na čvrstoj podlozi podigne palac. Ukoliko dođe do podizanja unutrašnjeg svoda stopala, test je pozitivan, u pitanju su fleksibilna ravna stopala. U drugom testu dete je okrenuto leđima, stoji skupljenih nogu i podiže pete. Kada se dete podigne na prste, a peta koja je okrenuta u stranu dok dete stoji, postepeno se ispravi, ukazuje da se radi o fleksibilnim ravnim stopalima.

Kada se dokaže da su ravna stopala fleksibilna, meka i labava, nije potrebno dalje ispitivanje i lečenje. Bol je jedina indikacija za lečenje kod dece, nikako iz estetskih razloga. Rigidna ili kruta ravna stopala se uvek leče, uglavnom hirurški.

- Lečenje započinjemo ortopedskim cipelama sa ulošcima i fizikalnom terapijom obezboljavanja - naglašava dr Begović. - Zatim slede hirurške procedure na mekim tkivima, a posle sedme godine i na kostima. Lečenje bolnog stopala treba započeti čim se pojave tegobe, kada se prethodno isključe drugi uzroci bola.

Na Institutu za majku i dete primenjuje se minimalno invazivna hirurška procedura za lečenje bolnih stopala stop screw.

- Izvodi se kod dece starije od sedam godina, u anesteziji, opštoj ili regionalnoj, u zavisnosti od uzrasta deteta - objašnjava dr Begović. - Podrazumeva plasiranje zavrtnja u petnu kost - kalkaneus. Intervencija je kratka, minimalno invazivna i vrlo efikasna, zahteva jednodnevni boravak u bolnici. Dete na nogu može da se osloni već posle 48 sati, a normalno da hoda, posle sedam dana, kad zaraste rana. Prvi rezultati obezboljavanja postižu se već posle dve nedelje, a šraf ostaje u kosti uglavnom do završetka rasta, ili duže.

VEŽBE U KUĆI
HODANjE bosim stopalima po raznim podlogama, hvatanje klikera nožnim prstima i ubacivanje u posudu, nije obavezna terapijska mera. Ove vežbe, ipak, mogu da se rade ako roditelji insistiraju, zbog jačanja mišića svoda stopala.

Da li ste se ikada zapitali kako da mališanima koji su bolesni, prehlađeni i treba da miruju ponudite malo zabave i pomognete da im vreme brže prođe? Evo nekoliko jednostavnih aktivnosti koji će pomoći da lakše pregurate “virusne” dane!

Ležati ceo dan u krevetu zna biti jako, jako dosadno i teško ,a posebno deci koja su navikla da stalno budu u pokretu. Ima onih trenutaka kada njih obori temperatura i kada čak i oni vide da nemaju mnogo energije ni volje da se igraju. A ima i onih drugih trenutaka, kada bolest još nije sasvim prošla i kada je poželjno da dete miruje, ali ono jednostavno želi da se igra. E, o tim trenucima ćemo pričati ovom prilikom!

Često grešimo gurajući decu u krevet i ne dozvoljavajući im baš nikakvu aktivnost. Istini za volju, mirovanje kod kuće ne znači samo ležanje. Ukoliko dete nije bezvoljno, letargično i pospano, sedenje i normalno kretanje su dozvoljene aktivnosti koje uključuje mirovanje u kući.

A to već daje malo više prostora za zabavu i igru sa mališanima, zar ne?

Ali, pitate se, šta raditi? Može li se dete ikako igrati, a da se protom ne zamara? Kako i čime?

Predlozi koje donosimo upravo su takve i to su igre koje možete igrati sa njima čak i kada su bolesni!

Igre koje ne zahtevaju mnogo fizičke aktivnosti!

Gledajte stare fotografije

Na telefonu, albumu ili sa diska – svejedno je. Važno je da pritom, iskopate neke slike iz arhive, malo starije. Ispričajte detetu priču o ljudima na tim fotografijama, događajima i uspomenama koji su zabeleženi na njima, anegdote vezane za nastanak neke scene na fotografiji. Imajte na umu da im neće biti toliko zanimljive slika na kojima ste vi, koliko one na kojima su oni sami. Dakle, potražite obavezno one gde je vaše dete kao beba i oživite pričom trenutke kojih se ne seća! Prvi susret sa babom i dedom, prvi susret sa Deda Mrazom, prvi odlazak na putovanje.

Predstava sa senkama

Ukoliko imate bujnu maštu, ali ne i dovoljno lutaka za predstavu, imamo dobar predlog za vas – napravite pozorište senki. To je ono kada svojim rukama na zidu pravite razne oblike od senki i tako ispričate priču. Ako imate volje i vremena, improvizujte pozornicu na svom zidu, napravite neku malu zavesu kao pozorišnu scenu. Ako nemate, ništa zato – i običan beli zid će poslužiti. Važno je da imate izvor svetla usmeren ka zidu. Izvor senki su vaše ruke, premda možete koristiti i neke manje igračke i druge stvarčice da dočarate priču.

Sumnjate u svoje sposobnosti za ovako nešto?

Otkrićemo vam i ovo:

Nije važno ako ne umete da napravite rukama baš sve što ste zamislili – biće vam zabavno da to proučavate i pokušavate da naučite zajedno sa detetom.
Nije važno ako ne znate ni jednu novu priču koju biste senkama ispričali. Možete je zajedno sa detetom izmisliti!
Što nas dovodi do sledeće zanimljive igre koju možete igrati sa detetom koje boluje od virusa gripa ili prehlada.

Izmišljajte priče

U ovo može da se uključi cela porodica. Smislite glavnog junaka i dajte mu ime i osnovne karakteristike. Neka prvi član porodice započne priču i objasni ko je junak i šta radi. Sledeći član neka u skladu sa prethodnom rečenicom nastavi izmišljenu priču. Verujte nam, ovo može da dovede do vrlo neobičnih zapleta i raspleta!

Napravite šator

Možda već i imate neki šator za decu, ali ako nemate, ne očajavajte – može se jednostavno napraviti. Razapnite neko ćebe ili čaršav preko stolica, ivica nameštaja ili neke druge osnove i pokušajte da ga nekako fiksirate. Ispod stavite ćebe, poređajte plišane igračke, jastuke, slikovnice i eto – dobili ste sjajno mesto za odmor i izležavanje bolesnog i prehlađenog deteta, a koje nije krevet. Drugim rečima, razbili ste monotoniju!

Što nas dovodi do sledeće aktivnosti koju dete može raditi ispod šatora.

Igrajte se bolnice

Nije li bolest odlična motivacija za igru lekara? U zavisnosti od virusa sa kojim se dete bori, ovo može biti i dobar način da objasnite detetu šta ne sme da radi i zbog čega. Recimo, ako ima boginje, kroz igru praktično objasnite zašto ne treba da se češe i slično.

Napravljen šator je zdravstvena ustanova, a dete je lekar. Pacijent možete biti vi, ali i plišane igračke i lutke. Nabavite neko blokče za recepte, hemijsku, napravite pečat od pampura, stetoskop od starog rajfa koji će glumiti slušalice… U svakoj apoteci nabavićete špric po jeftinoj ceni. Igra može da počne i nema potrebe za jurcanjem po kući! (Hitni slučajevi su zabranjeni).

A ovo ima i svoju dobru stranu. Onda kada dođe vreme za lek, čaj, oblogu, merenje temperature i slično – zamenite uloge. Sada vi budite doktor, a dete pacijent!

Uposlite prste plastelinom ili glinom

Vreme prosto leti kada se zabavite kreativnim aktivnostima, a plastelin i glina su super zabava za bolesnu decu. Mogu ih oblikovati čak i ležeći u krevetu. Pravite životinjice, kućice, stvari koje vidite ispred sebe i trudite se da ih napravite što verodostojnije. Napravite perle za ogrlicu, saksijicu za cveće, ukras za policu. Oblikujte, ofarbajte ukrasite.

Nemate plastelin?

Napravite ga od namirnica koje imate kod kuće! Treba vam samo brašno i voda (2 šoljice) i jedna šoljica soli. Tome dodati i dve kašičice limuntusa i 1 kašiku ulja. Umesite sve ove sastojke u testo. Dodajte prehrambene boje po želji.Otkidnite komad belog testa i sipajte boju u prahu u sredinu. Mesite dok se boja ne ujednači. Možete je i prvo rastvoriti u par kapi vode. Imaćete plastelin koji je zdrav i neškodljiv za decu i odličnu zabavu!

Napravite kozmetički salon

Dobro, ovo se možda neće svideti dečacima, ali devojčice bi mogle zaista uživati.

Šta raditi?

Pa, recimo, počnite od manikira. Namažite nokte na rukama nekim lakom. Ako detetu ne prija miris laka, preskočite taj deo. Odmah se bacite na ukrašavanje noktiju. Nađite na internetu ideje kako možete dekorisati i iscrtati nokte na rukama na zanimljiv, a detetu lak način. Dovoljan će vam biti i tanak crni flomaster, a u igru po želji možete dodati nalepnice, cirkone, šljokice. Na primer, nacrtajte različite izraze lica na svakom noktu. Kasnije im dodelite imena, podelite uloge i eto za tili čas cele predstave!

Nakon noktiju pređite na kosu. Sednite ispred deteta i naučite ga kako da plete kiku ili veže gumicu uopšte. Vežbajte na lutkama. Pusitite neka vam samo namesti frizuru. A zatim zamenite uloge.

Rukotvorine

Rukotovorine su, kao i igra plastelinom ili glinom,odlična stvar za zabavu koja ne zahteva mnogo energije i fizičke aktivnosti, a odlično okupira pažnju i razvija motoričke sposobnosti vaših mališana. Ovde vam je samo nebo granica. Recimo, možete papirom ili školjkama ukrašavati neki ram za slike ili ram ogledala, napraviti od obične kutije za kremu ukrasnu kutijicu za nakit, od obične tegle napraviti ukrasnu činiju za bojice i slično. A možete praviti i nakit, zašto da ne. Zabavite se perlama,cirkonima, šljokicama. Možete se igrati i poklopcima, dugmićama, a evo kako se možete zabaviti i sa kamenčićima!

Zavrtite globus
Jedan od načina da se igrate zanimljive geografije jeste i da proučavate globus. Objasnite detetu gde smo mi i gde smo u odnosu na ostatak sveta. Pitajte ga gde bi htelo da putuje ili pričajte o tome gde biste vi voleli da putujete. Nađite tu zemlju, proučite klimu, običaje, kulturu, dečije igre, nađite neke zanimljivosti.

Ukoliko i nemate globus, poslužiće vam Google Earth.

Slažite puzzle
Ukoliko je vaše dete ljubitelj slagalica, onda je vreme kada je zakačilo virus ili prehladu idealno za slaganje jedne takve. Da bi stvar bila zanimljivija, nabavite neku novu, a ako je dete starije, nabavite neku malo složeniju i krenite u avanturu zajedno!

A treba li da pominjemo društvene igre kao odličan vid zabave sa celom porodicom?

Nađite neku u kojoj je vaše dete dobro ili ima podjednako dobre šanse da pobedi. Slažite kocke ili crtajte.

Par dodatnih saveta koji će vam biti od koristi
● Napravite nekoliko mesta za odmor i ležanje. Ležanje na jednom mestu zaista zna da bude dosadno. Zato, spremite jedno u dnevnoj sobi, jedno u kuhinji ili dečijoj sobi, a jedno u šatoru kao što smo rekli.Ako dete već mora da leži, neka barem menja krevete i okruženje!
● Pripremite unapred neke svoje trikove. Drugim rečima, imajte specijalnu igru, slagalicu, nalepnice ili bilo šta slično unapred spremno za ovakve trenutke. I izvadite ih kao posebno iznenađenje! Dobro raspoloženje koje izazovete sigurno neće odmoći u procesu oporavka!
● Držite se igara i aktivnosti u kojima je vaše dete dobro! Nemojte ga terati da uči tablicu množenja, ukoliko se sa tim ne snalazi ili ga terati da igra igru kojoj još nije doraslo. Umesto toga, ponudite nešto u čemu znate da će da briljira. Kao što rekosmo, dobro raspoloženje i malo samopouzdanja biće korisnije od lošeg.
A ako je već dete voljno da uči nove stvari, zašto da ne! Iskoristite tu dobru volju i naučite ga nešto korisno! Recimo da veže pertle!
Naposletku i sami ćete se više zabaviti i vreme ća vam brže proći nego da sve vreme provedete u brizi i sekiraciji.A možda ponešto i naučite!

Ovo su samo neke osnovne ideje, a vi ih razradite! Pokušajte da izađete izvan okvira kada je mirovanje u kući u pitanju i potrudite se da ovaj period bude koliko-toliko zabavan!

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Roditeljima je dobro poznato koliko je teško naterati decu da idu da spavaju. To nije lak posao, ali je jako važno da navikavate svoju decu da idu da spavaju na vreme kako bi bila puna elana, zdrava, nerazdražljiva.

Mi vam dajemo neke od saveta kako možete na lakši način decu da naučite spavanju.

1. Neka spavanje bude prioritet

Dete stavljajte uvek u isto vreme u krevet i u uvek u isto vreme ga budite, pa čak i vikendima. Dete ujutru budite polako, i ne dozvoljavajte mu da drema preko dana.

2. Suočite se sa problemima oko spavanja

Neki od problema sa spavanjem su problemi uspavljivanja deteta, hrkanje, buđenje tokom noći, odugovlačenje i opiranje da se ode u krevet, otežano disanje tokom sna. Ovi problemi se odražavaju u toku dana na ponašanje deteta. Ukoliko je vaše dete umorno, pospano i razdražljivo, ne bi bilo loše da posetite lekara.

3. Rutina

Deca vole rutinu. Poželjno je detetu pred spavanje čitati priče, tako će dete krevet vezivati za dobra osećanja i davati mu simboliku sigurnosti.

4. Sobni uslovi

Sobna temperature mora biti adekvatna, soba u kojoj dete spava bi trebalo da bude topla. Poželjno je da kada dete legne bude tamna i da se ne čuje nekakva buka.

Poželjno je da dete spava sa nekom igračkom koja mu je draga, jer ona za njega simbolizuje sigurnost.

Ukoliko vaše dete ustane nakon što ste ga smestali u krevet, nemojte da reagujete, samo ga dohvatite za ruku i vodite nazad u krevet. Ukoliko krenete da prekoravate dete što je ustalo, vi mu samo odlažete vreme za krevet - a to je ono što ono želi. I nikako nemojte da popuštate, jer setite se, rutina je jako važna.

izvor: Super žena

Ako na lepe reči dete spušta i okreće glavu, a na grdnju prevrće očima, trebalo bi da se zabrinete

VAŠE dete ne može da prihvati kritiku, a ne zna da se nosi ni sa pohvalama? Izbegava svaku situaciju koja je nova? Slabo se uključuje u društvo? Ako su odgovori na ova pitanja potvrdni, verovatno mu nedostaje samopouzdanje. Tim naučnika sa Kembridž univerziteta je zaključio da mališani koji ne reaguju pravilno ili uopšte kad ih hvale i kude, ne znaju da prime komplimente i grdnju, nisu sigurni u sebe. Ukoliko na pohvale dete odgovori okretanjem ili spuštanjem glave, a na kritike prevrtanjem očiju, trebalo bi da se zabrinete i ozbiljno poradite na njihovom samopouzdanju - savetuje psihijatar Džon Mekluan, vođa istraživačkog tima.

Isto se odnosi i na decu koja se plaše da rade nešto novo, pa odustaju u startu i klone se svake situacije koja predstavlja izazov.

- To je još jedan znak nesigurnosti i manjak samopoštovanja, koji s godinama donosi sve više problema - kaže Mekluan. - Zbog toga se deca udaljavaju od vršnjaka, ne znaju i ne žele da se uklope u grupu, a u težim slučajevima pokazuju znake agresivnosti i potisnute negativne energije. Da se to ne bi desilo, na vreme ih odvedite kod psihologa čim primetite neke od navedenih simptoma.

Šta roditelji mogu da učine da deca izrastu u sigurne ljude, koji neće teško podnositi poraze i lako odustajati na prvoj prepreci.

Profesor Julian Stanley sa Univerziteta John Hopkins proučavao je visoko inteligentnu decu te pratio njihov razvoj narednih 45 godina – njihovu karijeru, intelektualni napredak i slično. Kasnije je osnovao Centar za talentovanu omladinu.

Neka od te dece, koja su imala odlične rezultate na testovima, među njima je bila i Camilla Benbow. Ona je danas dekan na Univerzitetu Vanderbilt i izdvojila je osam stvari koje bi roditelj trebao da praktikuje kako bi povećao intelektualni razvoj svoje dece, što je dobra podloga za uspeh u životu, piše Independent.

1. Izložite svoju decu različitim iskustvima.

2. Podržavajte ih i na emocionalnom i na intelektualnom nivou.

3. Uverite se da imaju pozitivan i snažan odnos sa svojim nastavnicima. Naime, vrlo pametni učenici često trebaju više izazova u školi, a nastavnik im to može omogućiti – što je jako važno u njihovom napretku.

4. Ako je dete posebno zainteresovano za neku temu ili neki hobi, dajte mu priliku da razvijaju svoje sposobnosti u tom smeru.

5. Hvalite njihov trud, bolje nego njihove sposobnosti. To će im pomoći da razviju poseban način razmišljanja koji pridaje važnost stalnom napredovanju, a ne tome da su statični jer su zadovoljni svojim sposobnostima.

6. Podstaknite decu da postavljaju pitanja i da preuzimaju intelektualne rizike. Budu li rano izložena neuspehu, a to im predstavite kao deo života u kojem nešto nauče, to će na njih delovati podsticajno.

7. Izbegavajte korištenje izraza kao što su “nadaren si” i “vrlo si inteligentan.” To deci može postati teret.

8. Testirajte njihove sposobnosti.

Sve je više dece kojima se dijagnostikuje hiperaktivnost, a postoje dokazi da su veštačke boje i konzervansi u hrani odgovorni za ovaj problem
Sve je više dece kojima se dijagnostikuje hiperaktivnost, a postoje dokazi da su veštačke boje i konzervansi u hrani odgovorni za ovaj problem, tvrde istraživači sa Univerziteta u Sautemptonu, u Velikoj Britaniji. Stručnjaci su analizirali uticaj različitih napitaka i hrane, kojima su dodate veštačke boje i aditivi, na 153 trogodišnjaka i na 144 dece uzrasta osam i devet godina.

Rezultati su pokazali da mešavina aditiva utiče na ponašanje starije dece, dok je kod trogodišnjaka pojačana aktivnost. Pojedini naučnici osporavaju rezultate ovog istraživanja, smatrajući da su reakcije dece individualne. Međutim, FSA (food standards agency) u velikoj Britaniji je, rukovođena ovim saznanjem, izdala preporuke o određenim aditivima. Roditeljima dece sa ustanovljenim hiperaktivnim poremećajem se savetuje da pomognu svojim mališanima tako što će im iz jelovnika izbaciti proizvode obogaćene veštačkim bojama i aromama.

ZA razliku od odraslih, deca brže gube tečnost jer imaju veću površinu tela u odnosnu na težinu, pa na vrućini najbrže dehidriraju.

Razlozi dehidratacije su uglavnom povraćanje i proliv. Ali, tečnost nestaje i usled direktne izloženosti suncu, visoke vlažnosti vazduha, gojaznosti i nedavno preležane bolesti. Deci koja su u lošijoj fizičkoj formi, kao i ona koja piju antihistaminike i diuretike potrebno je s većom pažnjom nadoknađivati tečnost.

Simptomi dehidratacije su zamor, suve usne i jezik, tamnija žuta prebojenost urina, slabije mokrenje i osećaj vrućine.

Doktori Stefan Đorđević i Goran Milošević iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj obašnjavaju da telo nije u mogućnosti da obavlja sve potrebne funkcije, kada je dete dehidrirano, a što je teža dehidratacija, telo teže funkcioniše.

Žeđ je često najraniji simptom i može da se javi već kod blagog deficita tečnosti.

Međutim, kako dalje upućuju lekari iz "Tiršove", trebalo bi imati u vidu da ni prekomerno unošenje tečnosti nije dobro za zdravlje. Rizik od viška je u tome da su simptomi prekomerne hidriranosti nespecifični i čak postoji izvesno preklapanje sa simptomima dehidratacije.

- U rane znake preopterećenosti tela vodom spadaju mučnina i opšta slabost - navode stručnjaci iz "Tiršove". Kako se stanje pogoršava, mogu da se jave poremećaji stanja svesti i povraćanje, a u najtežoj situaciji dolazi do pada nivoa natrijuma u krvi što može da dovede do otoka mozga, konvulzija, kome i fatalnog ishoda.

Nadoknadom vode i pravilnom ishranom deca dobijaju minerale neophodne za rast i razvoj. Među esencijalne ubrajaju se natrijum, kalcijum, kalijum i magnezijum, ali i jod koji je izuzetno važan između ostalog i za inteligenciju. Joda u hrani nema dovoljno, a najlakše ga je unositi kroz vodu bogatu ovim mineralom.

Njihov odnos prolazi kroz razne faze - od ignorisanja i rivalstva u detinjstvu do najjače podrške i oslonca u zrelim godinama

U DETINjSTVU se najčešće slažu kao "pas i mačka", ali njihova ljubav je i tada snažna i nežna. Drugačija od svih ostalih. Brat i sestra se vole na najposebniji način, čak i kada se glasno svađaju i jedno ispred drugog istupaju kao ljuti rivali. Oni koji nemaju tu privilegiju, mogu samo da im zavide. Psiholog Dragana Medić kaže da je ovaj odnos često od presudnog značaja za sve ostale relacije i uloge koje će devojčica i dečak imati tokom života.

- Ljubav između brata i sestre je specifična i prolazi kroz više faza - navodi psiholog. - U ranom detinjstvu dominira netrpeljivost praćena nerazumevanjem i ljubomorom, jer se deca bore za roditeljsku pažnju. Devojčice su često nežnije, pa su i odrasli blaži prema njima, favorizuju ih pošto su slabije, što dečake nervira i zato pokušavaju da dokažu da su njihove sestre negativci.

U tom uzrastu, oni su uglavnom grubi, ne libe se da "ćušnu" sestre, počupaju ih za kosu, podmetnu im nogu, unište lutku, kažu im da su dosadne ili glupe. Devojčice to stresno doživljavaju. Boli ih što ih braća kinje i ne žele sa njima da se igraju, pa za čas padnu u suze. Ali ni one nisu tako nevine. Ponekad uživaju dok ih tužakaju roditeljima ili ih špijuniraju, ponosno otkucavajući roditeljima svaki njihov korak, kojim kupuju njihovu naklonost. Sagovornica "Života plus" objašnjava da se slična slika odigrava u pubertetu, kada su braća i dalje zvanično nezainteresovana za druženje sa sestrama. Distanca je prisutnija nego ranije. Ali, razlika je u tome što su devojčice jače, pa im često uzvraćaju udarac. Sada i one njih ignorišu, ne trude se da im se približe i izbore za njihovu pažnju ili čak pokušavaju da rade i ponašaju se suprotno od njih. Taj proces se naziva "deindentifikacija siblinga" i nastaje kao posledica težnje da budu drugačiji.

- Na taj način se zapravo nose sa međusobnim rivalstvom. To objašnjava zašto je u porodici jedno dete mirno i smerno, a drugo buntovno i svađalački nastrojeno - kaže Medićeva.

Međutim, baš na tome nesvesno insistiraju roditelji, jer ih odmalena odvajaju, nastojeći da zadovolje kulturološke i rodne zahteve. Ćerke tretiraju kao nežnice u roze boji, a sinove kao junačine u plavom, pa se oni gledaju sa krajnje suprotstavljenih pozicija.

- Vremenom se to promeni, jer kako odrastaju, brat i sestra shvataju da nemaju veće prijatelje jedno od drugog. Počinju da izlaze zajedno, slušaju istu muziku, stvaraju zajednička prijateljstva. Braća su oduvek, ali sa godinama sve više, zaštitnički nastrojena prema sestrama i spremna su da se za njih založe u svakom trenutku. Sestre tako znaju da imaju svog štićenika, pa im to daje osećaj sigurnosti - kaže psiholog.

Zato se i kaže da je biti brat ponekad bolje nego biti superheroj. Sestre su, sa druge strane, braći najveća podrška, a njihova ljubav je toliko jaka da kažu da ako se desi porodični zločin, jedino sestre nikada nisu optužene, pošto je tako nešto najmanje verovatno.

Bliskost među njima doseže posebne visine u još kasnijem dobu, kada roditelja više nema, pa se još više okreću jedno drugom.

Iako imaju svoju porodicu i svoj život, brat i sestra su uvek tu jedno za drugo. To je posebna ljubav, koja ne liči ni na jednu drugu.

NE ZAUZIMAJTE STRANU

SAGOVORNICA savetuje da roditelji ne pokušavaju po svaku cenu da zbliže sina i ćerku dok su mali, jer to može da izazove kontraefekat.

- Ne bi trebalo da insistirate da se slažu u svakom trenutku i oko svega, da ih kažnjavate ako jedno drugo ignorišu, jer je prirodno da se deca u detinjstvu traže, a ne da im se nešto nameće. Pustite ih da se vole i svađaju, ali naravno, reagujte ako se tuku i povređuju. Nemojte da zauzimate ničiju stranu, nego negujte ravnopravnost, jer je to jedini način da se zbliže - poručuje psiholog Dragana Medić.

Izvor: Novosti.rs

Za dete od dve godine proces ponavljanja u pričama i crtanim filmovima je veoma važan, jer mu omogućava da proveri sećanje i razumevanje radnje, da poveže likove, događaje i zaplete

Gledanje crtanih filmova kao i slušanje bajki i priča za decu pozitivno utiču na razvoj kognitivnih sposobnosti kod najmlađih. Zato, roditelje ne bi trebalo da čudi nesvesna potreba mališana za stalnim ponavljanjem određenih crtanih filmova ili prelistavanjem omiljenih slikovnica.

Za dete od dve godine proces ponavljanja je veoma važan, jer mu omogućava da proveri sećanje i razumevanje radnje, da poveže likove, događaje i zaplete. I naravno, normalno je da se ljuti ukoliko mu omiljeni crtać nestane ili roditelj promeni priču, ističu psiholozi.

Potreba za ponavljanjem je i posledica procesa saživljavanja sa likovima iz određene priče. Mališani se na ovaj način mentalno poistovećuju sa svojim junacima čije akcije i reakcije im pomažu da bolje shvate životna dešavanja. Na taj način oni otkrivaju različite vidove ponašanja i stiču prva iskustava na virtuelnim primerima.

Izvor: Večernje novosti

One su mnogo više od običnog predmeta, jer mališanima daju ideje, imaju ulogu njegovog partnera, saigrača, često najboljeg druga u usamljenosti, ali i povod za druženje sa vršnjacima...

IGRAČKE oblikuju ličnost deteta, pomažu mu da sazri i razvije se, pa ih pažljivo birajte. One su mnogo više od običnog predmeta, jer mališanima daju ideje, imaju ulogu njegovog partnera, saigrača, često najboljeg druga u usamljenosti, ali i povod za druženje sa vršnjacima...

Igračka mora da odgovara uzrastu, ali i da bude kvalitetnog, netoksičnog materijala, da ima edukativnu svrhu.

Predškolci uglavnom traže omiljene likove iz crtanih filmova. Međutim, ne treba im uvek nabaviti to što traže. Roditelji moraju da se dobro upoznaju sa sadržajem i karakterom tih junaka. Ako su u osnovi negativne poruke i lik je negativan, agresivan ili promiskuitetan, detetu treba objasniti da neće dobiti tu igračku jer taj lik nije pozitivan i na njega ne bi trebalo da se ugleda.

Usmeravajte decu na društvene igre, kupite im lopte, vijače, rolere, trotinet, bicikl..., to će ih navesti da idu napolje i druže se sa vršnjacima baveći se sportom. Zbog toga je važno da ih upoznate sa svetom saobraćaja i naučite osnovna pravila ponašanja. Nabavite saobraćajnu mapu sa pratećim elementima kao što su saobraćajni znaci, automobili, figurice pešaka, saobraćajci...

Ako dete voli slova i brojeve, nabavite mu različite slovarice, slagalice sa slovima i brojevima, geometrijskim oblicima...

Izvor: novosti.rs

Često nam se dešava da kada nemamo snage, ideje za aktivnosti i kada nam je potreban mir,Uticaj odraslih na razvoj govora kod dece pritisnuti nedaćama možda čak i nesvesno ili linijom manjeg otpora pribegavamo prepuštanju dece televiziji,kompjuteru... Olako i bez kontrole prepuštamo decu malom ekranu jer imamo dobar izgovor – znamo da je tu, pored nas.

Roditeljstvo nije lako. Pre svih, roditelji imaju odgovornost za organizaciju slobodnog vremena svoje dece. Od odraslih zavisi kako će deci biti organizovan dan a i kako će i u kojoj meri da koriste televizor, kompjuter, igrice... Odrasli i ostali odgovorni za dečji razvoj i rast ne razmišljaju uvek kakvi se sadržaji plasiraju deci (agresivni crtani filmovi, skaradne i napadne reklame, tragične vesti,zastrašujući snimci, neprimerene igrice). Deca izložena ovakvim uticajima identifikuju se sa junacima, imitiraju ponašanje, neprimereni govor... Izrazitim i intenzivnim povećanjem zvučnih i svetlosnih efekata, brzine dešavanja deca često ni ne stignu do suštine priče i razumevanja poruke. Kako doći do suštine priče, kako izvući poruku, kako učiti na tuđim primerima, kako organizovati vreme a i naći pravu meru?

Bitno je kvalitetno bavljenje decom što podrazumeva zajedničko gledanje TV emisija i diskutovanje o viđenom. Kada smo zajedno ispred TV ekrana možemo da otkrijemo i šta i kako dete nešto razume a i da probudimo i podstaknemo nova interesovanja za pojedine teme npr. o dalekim predelima, davnim istorijskim periodima, kako izgledaju neki eksperimenti, kako se radi u podmornici, rudniku... Zbog svih pozitivnih i negativnih strana druženja sa televizorom, kompjuterom pravi je izazov za roditelje a i odrasle iz detetovog okruženja, kako odrediti pravu meru, odnosno koliko mališanima dozirati TV program kao i druženje sa računarima.

Recept leži u stalnom razgovoru sa decom, učenju da se selektivno gleda televizija. Nije dovoljno samo ograničiti vreme ispred ekrana već organizovati vreme, razviti navike aktivnog provođanja slobodnog vremena i pomoći deci da nauče da se igraju.Ako se radi o deci ispod tri godine postavlja se pitanje da li uopšte treba da gledaju televiziju. U ovom uzrastu najvažnija je komunikacija dece i odraslih i uspostavljanje međusobnih odnosa poveranja i razumevanja.I dok deca na najranijem uzrastu samo vokalizuju, guču, brbljaju, oni uče govor tako što odrasli ponavljaju gukanje, brbljanje, reči; pričaju im, opisuju to što rade, skreću pažnju na novo i važno. Ukoliko izostane pravovremeno ovakvo bavljenje detetom, velika je verovatnoća da će dete imati problema sa govorom, a kasnije i čitanjem i pisanjem. Slikovnice sa životinjama, voćem, saobraćajnim sredstvima...i zajedničko iščitavanje važnije je od svih TV emisija. Veoma je dobrodošlo da decu još od rođenja vaspitavamo da vole da čitaju i da im recitujemo stihove Jovana Jovanovića Zmaja, Dragana Lukića, Desanke Maksimović, Duška Radovića ili Ljubivoja Ršumovića i to dok još ne znaju da govore.

Veoma je važno koji model dajemo deci. Da li biramo TV emisije ili je televizor uključen po ceo dan i da li je TV sinonim za predah, informacije, učenje... Od odraslih zavisi kako će dete u ranom uzrastu koristiti ovu spravu i na neki naćin razvijati dečju supkulturu.
Roditelj može da pribeleži u toku jedne nedelje šta je radio zajedno sa detetom, koliko ga je hvalio, grdio, o čemu su razgovarali,šta su zajedno naučili, videli, primetili, gde su bili... Interesantan je podatak da većina budućih prvaka ne zna da veže pertle, ali koristi računar ili gleda TV više od dva sata dnevno.

Ovo nije informacija o dečjim sposobnostima, već o uticaju i odnosu odraslih iz njihovog okruženja.

Stručnjaci smatraju da deca već s tri godine postaju i svesna i zabrinuta zbog svog fizičkog izgleda.

Nova istraživanja i ankete pokazala su kako deca sve ranije počinju da brinu zbog svog izgleda.

Istraživanje koje je sprovela Profesionalna asocijacija za brigu o deci u ranom uzrastu (PACEY) pokazalo je kako deca i pre polaska u školu ili vrtić počinju da grade negativnu sliku o svom fizičkom izgledu.

Roditelji koji su učestvovali u istraživanju kažu da primećuju znakove nezadovoljstva vlastitim izgledom kod dece uzrasta od tri do pet godina, piše Independent.

Organizacija za brigu o deci upozorava kako ovaj problem počinje prerano, a broj dece nezadovoljne svojim izgledom udvostručuje se do uzrasta od šest godina.

Ljudi koji rade s predškolskom decom navode kako deca sve više misle da su debela ili ružna, i ne razumeju odakle tolika samosvest i samokritičnost kada je fizički izgled u pitanju, naročito u tom uzrastu.

Savetnica organizacije za brigu o deci Žaklin Harding kaže kako je potrebno još mnogo istraživanja ovog problema, ali ipak smatra da su televizija i fotografije u novinama glavni krivci.

"Deca do četiri godine već razmišljaju o tome kako bi njihova tela trebalo da izgledaju i već imaju razrađene strategije kako da izgube višak kilograma. Rana iskustva su najvažnija kada je u pitanju njihov razvoj, tako da moramo da obratimo pažnju na to da možemo deci da nametnemo negativna razmišljanja o fizičkom izgledu, čak i ako toga nekad nismo ni svesni", rekla je Hardingova.

Stručnjaci upozoravaju roditelje da paze kakve komentare daju na svoj ili tuđ izgled u društvu svoje dece. Roditelji često imaju najveći uticaj na decu i zato ne bi trebalo da u njihovom prisustvu govore o tome da li su i koliko nezadovoljni svojim izgledom.

"Detinjstvo je veme kada deca jednostavno upijaju sve što vide i čuju. Deca na osnovu podataka i iskustava u ranom uzrastu formiraju svoju buduću ličnost. Od velike važnosti za roditelje je da ne vrše pritisak na decu o tome kako bi trebalo da izgledaju, već da budu pozitivan primer i grade kod dece samopoštovanje", rekao je Nik Harop iz organizacije za mentalno zdravlje dece.

Dermosens sprej

Zimski problem sa očima

Zimski problem sa očima

Zašto kod skoro svake prehlade bebi okce zakrmelja? Č...

Dobro je da leže na stomaku

Dobro je da leže na stomaku

Taj položaj sprečava pojavu sindroma zaležane glave...

Kako se vadi trun iz bebinog oka?

Kako se vadi trun iz bebinog oka?

Eto još jedne "muke" za bebu. Ipak, nije reč o veliko...

Kako se pravilno uzima urin za urinokulturu?

Kako se pravilno uzima urin za urinokult…

Nekada naizgled jednostavni pregledi mogu da zadaju vel...

Istraživanje: Ovo je najbolji način da umirite dete

Istraživanje: Ovo je najbolji način da…

Ako postoji nešto što roditelji uvek pokušavaju da i...

Istegnuća i uganuća

Istegnuća i uganuća

Kako da znam da li je dete istegnulo ili uganulo zglob?...

Saveti za bezbednu vožnju u trudnoći

Saveti za bezbednu vožnju u trudnoći

Buduće majke bi trebalo da se pridržavaju nekih drugi...

Koji položaj je najbolji za podrigivanje?

Koji položaj je najbolji za podrigivanj…

Podrigivanje je važan deo hranjenja bebe. Dok sisa beb...

Fimoza – šta roditelji dečaka treba da znaju

Fimoza – šta roditelji dečaka treba …

Ima mnogo latinskih reči koje mi, roditelji, ne razume...

Roditelji, ipak, imaju mezimce

Roditelji, ipak, imaju mezimce

SVAKI roditelj će reći da ne pravi razliku između de...

Pet saveta za očuvanje zdravlja dečjih zuba

Pet saveta za očuvanje zdravlja dečjih…

I naviku o održavanju oralne higijene deca usvajaju od...

Brat i sestra se najlepše vole

Brat i sestra se najlepše vole

Njihov odnos prolazi kroz razne faze - od ignorisanja i...

Igre uz koje bebe najbolje uče

Igre uz koje bebe najbolje uče

Za dete je igra veoma ozbiljan posao. Bebe na taj nači...

Mlečni proizvodi u ishrani dece

Mlečni proizvodi u ishrani dece

Mleko je važna namirnica za rast i razvoj dece, a na n...

Deca koja od rođenja žive sa psom su zdravija

Deca koja od rođenja žive sa psom su z…

Prisustvo dobrih bakterija koje ljudi imaju u svom orga...

Visoka temperatura u sred noći

Visoka temperatura u sred noći

Dete od tri godine se probudi “u sred noći”, pipne...

Trudnice moraju da paze sa lekovima protiv bolova

Trudnice moraju da paze sa lekovima prot…

Kanadski istraživači upozoravaju žene koje kontinuir...

Ishrana beba: Zbog čega je adaptirana formula bolji izbor od kravljeg mleka?

Ishrana beba: Zbog čega je adaptirana f…

U prvoj godini, bebina glavna hrana bi trebalo da bude ...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.