oktobar 20, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Bilo da su vam roditelji najbolji prijatelji ili ih jedva poznajete, vaša veza s majkom i ocem ima uticaj na to kakva ste osoba danas. To je tvrdio Sigmund Frojd, a to su pokazala i brojna istraživanja.

Ovo je deset načina kako vas je oblikovalo vaspitanje vaših roditelja.

 

1.Ako su vam roditelji kritikovali izgled, verovatno je da ćete imati nisko samopouzdanje.
Negativni komentari na račun izgleda uticat će na samopouzdanje te osobe. Isto važi i kad su deca u pitanju.

“Ako stalno slušate da ste debeli ili drugačiji od drugih, nećete biti sigurni u sebe”, ističe psihoterapeut Christine Scott-Hudson.

2. Ako su roditelji od vas imali velika očekivanja, verovatno ste bili bolji u školi.
Istraživanje iz 2015. otkrilo je da su deca čiji roditelji imaju velika očekivanja ostvarivala bolje rezultate u školi. Taj trend se odnosi i na porodice s većim, ali i s manjim primanjima.

3. Ako je vaša majka završila fakultet, verovatno ćete to učiniti i vi.
Deca čije majke nisu završile fakultet ili srednju školu takođe imaju manju verovatnoću da će to učiniti, otkrilo je istraživanje iz 2014. koje je vodila Sandra Tang sa Univeriziteta Michigan.

4. Ako je vaša majka stalno pod stresom, verovatno je da ste loši u matematici.
Vreme koje roditelji provode s decom u uzrastu od tri do 11 godina ne utiče na njihov akademski uspeh koliko njihovo mentalno stanje, posebno majke.

Istraživanje koje je 2015. objavljeno u magazinu Journal of Marriage and Family otkrilo je da deca čije su majke pod stresom, teskobne ili neispavane, imaju problema s ponašanjem i emocijama, ali postižu i lošije rezultate u ispitima iz matematike.

5. Ako ste devojčica, a vaša majka radi van kuće, verovatnije je da ćete zarađivati više od drugih žena.
Istraživanje s Harvarda otkrilo je da kćerke zaposlenih majki u odrasloj dobi imaju 23 posto veća primanja nego devojčice čije su majke vreme provodile kod kuće.

6. Ako vam je majka pružala ljubav i pažnju dok ste bili beba, verovatnije je da ste bili bolji učenik.
Kad roditelji osiguraju deci toplo okruženje puno ljubavi i pažnje do treće godine, ona će postizati bolje rezultate tokom školovanja, navodi istraživanje iz 2017., a koje je objavio US National Library of Medicine.

7. Ako su vas roditelji učili da iskažete emocije, manja je verovatnoća da ćete se razvesti.
Dečji psiholog Rebecca Bergen za MyDomaine je otkrila da se deca koja znaju pokazati emocije i objasniti kako se osećaju bolje snalaze u romantičnim vezama u odrasloj dobi.

“Stil komunikacije često je rezultat iskustva i uzora u dečjem uzrastu”, kaže.

8. Ako su vas roditelji terali da obavljate kućne poslove, verovatnije je da ćete zadatke obavljati nezavisno od drugih.
Ako ste u detinjstvu stalno slušali da morate namestiti krevet, roditelji su vam učinili uslugu. Deca koja obavljaju kućne poslove odgovornija su kasnije na poslu i ne čekaju da im se zadaju radne obveze, smatra Julie Lythcott-Haims, autorika knjige “How to Raise an Adult”.

“Takve osobe bolje sarađuju s kolegama i imaju veću empatiju. Takođe, deca tako uče da su deo tima i da moraju odraditi neki deo posla”, smatra.

9. Ako su vas roditelji učili društvenim veštinama, veća je verovatnoća da ćete završiti fakultet i imati bolje plaćen posao.
Jedno istraživanje pratilo je 700 Amerikanaca tokom 20-godina. Pokazalo se da deca sa boljim društvenim veštinama više pomažu i kooperativnija su i do 25. godine češće završavaju fakultet i imaju posao s punim radnim vremenom.

10. Ako su vas roditelji lagali, možda ćete teško verovati drugima.
Iako roditelji decu najčešće lažu da ih ne bi povredili ili jer ne znaju (ili ne žele) iskreno odgovoriti, to može učiniti više štete nego koristi.

“Roditelji misle da tako štite decu, ali kad saznaju istinu, osećaće da ne mogu verovati odraslima”, pojasnila je psihijatar dr. Carole Lieberman za Insider.

Izvor: Index

Studija objavljena u časopisu Journal of Family Psychology pokazala je da deca koja dobijaju batine kao disciplinsku meru imaju više šanse da postanu agresivna i asocijalna.

Praksa roditelja da svoju decu zbog lošeg ponašanja kažnjavaju "ćuškama" ili "pljeskanjem po guzi" ima isti efekat kao i fizičko zlostavljanje, pokazalo je istraživanje sprovedeno na više od 160.000 deca tokom poslednjih 50 godina.

Vođa studije, doktorka Elizabet Geršof, istakla je da je njihova studija bila fokusirana na ono što mnogi smatraju "pljeskanjem po guzi", a ne kao potencijalno nasilje nad detetom.

"Otkrili smo da je udaranje po guzi povezano sa neželjenim štetnim ishodima, kao i da ni u kakvoj meri nije povezano sa povinovanjem, što je namera roditelja kada se trude da disciplinuju svoje dete“, objašnjava dr Geršof.

Studija je "pljeskanje“ odredila kao udarac otvorenom šakom po ekstremitetu ili zadnjici. Ustanovljeno je da je takva reakcija roditelja imala iste negativne efekte po dete kao da je nad njim sprovedeno fizičko nasilje – veće su šanse da ćete na taj način postići kontraefekat, odnosno, vaše dete će biti manje disciplinovano, tvrdi doktor Endru Groban Kejlor.

"Studija je pokazala da takva vrsta udarca samo povećava verovatnoću neželjenih ishoda. Takva reakcija roditelja samo može da postigne suprotno od onoga što roditelji time žele“, istakao je on.

Čak 80 odsto dece kažnjavano je na ovaj način, a razlog ovakve kazne naučnici objašnjavaju pretpostavkom da su i oni na isti način bili kažnjavani kao deca.

"Mi kao društvo pljeskanje i fizičko zlostavljanje tumačimo kao različito ponašanje. Međutim, efekat je isti, samo u manjoj meri.“

Izvor: B92

Deca treba da budu deca, međutim, roditelji ih često u tome sputavaju, samo da drugi ne bi rekli da su razmaženi i previše nestašni.

Za dete je normalno da ga sve interesuje i da želi da što više istražuje svet oko sebe. Prilikom vaspitanja detetu treba postaviti određene granice, ali ne treba mu sve zabraniti. Vašim mališanima nikad nemojte braniti da rade ove stvari ukoliko želite da izrastu u srećne i sigurne ljude.

Ja ću da te nahranim!

Ukoliko je ovo rečenica koju koristite svaki put kada se vaše dete dohvati kašičice ili viljuškice, odmah prestanite! Znamo da je vama lakše da nahranite dete jer se tada neće mnogo uprljati i neće mrljaviti hranu sto godina, ali budite realni – dete mora samo da nauči da jede. Šta više, podstičite vaše mališane da sami jedu, lako ćete pospremiti nered za njima. Ukoliko deca sama jedu pre će naučiti da se oslanjaju na samog sebe i da budu istrajni.

Čistim, skloni se!

Sigurno nije prijatno ukoliko vam se dete mota oko nogu dok usisavate ili ribate, ali deca vole da istražuju i da se ponašaju kao veliki. Ukoliko želite da se dete od malih nogu nauči redu i radu, pustite ga da vam pomaže u kućnim poslovima. Dajte mu krpu i zamolite ga da očisti jedan ćošak u kući. Dete će se tako osetiti bitnim, gradiće samopouzdanje, a vi za koju godinu nećete imati dete koje će izbegavati da sredi svoju sobu.

Dok živiš pod mojih krovom, ja se pitam!

Iako sve više roditelja shvata da je njihovo dete biće koje ima svoje misli, osećaje i želje, malo njih zaista i obraća pažnju na ono što im dete govori. Roditelji moraju da znaju da nisu uvek upravu, i da ako oni nešto misle ili osećaju ne znači da i njihovo dete tako oseća. Uvek saslušajte mišljenje svog deteta i pustite ga da izrazi svoje želje. Ukoliko ga često budete prekidali i govorili mu da je ispravno činiti samo ono što mu vi kažete da je ispravno napravićete jedno nesigurno dete koje sutra neće znati da se izbori za svoja prava.

U kući se ne skače

Ukoliko imate dete i očekujete da vam u kući bude kao u muzeju vreme je da se dobro zamislite. Shvatite da mala deca još nemaju osećaj odgovornosti i nisu svesni “štete” koju mogu da naprave. Takođe, deca moraju da pokažu svoja osećanja i da izbace višak energije. Umesto što ućutkujete dete i ne date mu da skače uz muziku, zaigrajte se i vi sa njim. Komšije će sigurno imati razumevanja ukoliko ne preterujete sa lupanjem.

Ne diraj to, isprljaćeš se!

Ukoliko decu vodite u park ili na igralište, normalno je da će da se isprljaju i da će želeti sve da dodirnu. Budete li detetu stalno govorili “Pazi”, “Ne diraj to”, “Isprljaćeš se”, možete stvoriti ili inadžiju koje će da se popne na vrh drveta dok vi ne gledate, ili preplašeno dete koje neće smeti da makne dok mu vi za to ne date odobrenje. Umesto da stalno kritikujete dete, uhvatite ga za ruku i zajedno sa njim idite na tobogan, klackalicu, penjalicu i naučite ga kako se te sprave pravilno koriste. Takođe, prođite sa detetom i pored kante za đubre i sami ubacite u nju neko smeće. Tako će dete videti da kanta služi da se u nju ubacuju nepotrebne stvari, a ne da se iz nje izvlače otpaci.

 

Najbolja kazna za dete jeste da ga lišite nečeg lepog, a ne pričinite mu ništa ružno.

Julija Borisovna Hipenrejter poznati je ruski psiholog i porodični psihoterapeut, kao i autor brojnih knjiga o roditeljstvu.

U svojim knjigama ona savetuje i podučava roditelje kako da grade odnos s decom i kako da razgovaraju s njima. Ovo su uporišne tačke njenog učenja o psihologiji roditelja i deteta i boljem međusobnom razumevanju.

1. Prihvatati dete bezuslovno – to ne znači voleti ga zato što je ono lepo, pametno, spretno, odličan đak, pomaže drugima itd. – nego voleti ga samo zato što postoji.

2. Ne mešajte se u ono što dete radi ako ne traži pomoć. Nemešanjem mu poručujete: “S tobom je sve u redu. Naravno da ćeš se snaći!”

3. Ako je detetu teško i spremno je da prihvati vašu pomoć, obavezno mu pomognite. Pritom na sebe preuzmite samo ono što dete ne može da obavi samo, a ostatak neka radi ono. Kako osvaja nove radnje, tako mu postepeno prepuštajte sve više toga da obavlja samo.

4. Dete će sutra raditi samo ono što je danas radilo s mamom i to baš zato što je to radilo “s mamom”. Količina onoga što smo uradili „zajedno“ postaje zlatna rezerva za dete, njegov potencijal za blisku budućnost.

5. Polako, ali sigurno skidajte sa sebe brigu i obaveze o ličnim stvarima deteta i prepuštajte ih njemu.

6. Ličnost i sposobnosti deteta se razvijaju samo u onoj oblasti koju je samo odabralo jer je baš to želelo i jer ga baš to interesuje.

7. Ne postoji situacija u kojoj se dete udara.

8. Možete izražavati nezadovoljstvo zbog nekog detetovog postupka, ali ne zbog samog deteta. Možete osuditi detetove postupke, ali ne i detetova osećanja, koliko god da su nepoželjna ili nedopustiva. Nezadovoljstvo detetovim postupcima ne bi smelo da bude sistematsko, inače se pretvara u detetovu muku.

9. Grlite dete više puta dnevno – 4 zagrljaja su neophodna za puko preživljavanje, a za lepo raspoloženje potrebno je najmanje 8 zagrljaja dnevno! I to ne samo detetu nego i odraslima.

10. Osmislite nekoliko poslova s detetom ili nekoliko porodičnih akcija, koji će formirati zonu radosti. Nešto od toga neka postane „ritual“, neka ga dete iščekuje znajući da će sigurno doći ako ne uradi nešto loše. Otkažite ih samo ako je uistinu „počinilo prekršaj“.

11. Najbolja kazna za dete jeste da ga lišite nečeg lepog, a ne pričinite mu ništa ružno.

12. Deci je daleko potrebnije da se kreću, istražuju predmete, oprobavaju snagu. Zabraniti im tako nešto isto je kao pregraditi nabujalu reku. Bolje će biti da se pobrinete da tok bude ugodan, a korito bezbedno.

13. Ne samo da su deci potrebni red i pravila ponašanja, nego ih ona i žele i očekuju! Tako lakše razumeju život i snalaze se u njemu, to im daje osećaj sigurnosti.

14. Detetu je milo kada razumemo njegove potrebe. Jedna od najvažnijih je da istražuje svet i ređa utiske. Dete istražuje svoje mogućnosti i polako pomera granice. Kada je malo, hoće da se popne što više na drvo, kad malo poraste – hoće da pobegne s drugarima u tuđe dvorište, zatim da se vrati kući kasnije nego obično. Veoma mnogo zavisi od toga kako se ponašaju roditelji. Pridike i zabrane su nemoćne.

15. Sve što bismo kod deteta želeli da promenimo najpre bi trebalo pažljivo proveriti da nije to upravo ono što bi bilo dobro promeniti kod nas samih. Na primer naš pedagoški entuzijazam. Verovatno ga je bolje usmeriti na samog sebe.

Izvor: B92

Imati decu može biti velika nagrada, a ponekada može biti i bolno :) zavisi od situacije. Znam da ima onih koji kažu da je roditeljstvo uvek divno. Takođe, znam da lažu. Naša deca ponekad zabrljaju. Lažu nas, iskradaju se, ne slušaju nas, i rade sve ono što ne treba.

Ne govorim ništa što već ne znate. Kako god, zavisi od toga šta naša deca rade kada nas naljute? I mi nekada radimo jako iritirajuće stvari. Pričao sam sa decom o nekim stvarima o kojima ću pisati i ovde, oni kažu da sam za svaku ja kriv.

Mi se nadamo, i pokušavamo, da odgajimo decu tako da imaju bolji život nego što smo mi imali. Ali često prelazimo granicu sa našim visoko postavljenim standardima.

1. Uvek budite dobro raspoloženi

Zar nije uznemiravajuće kada dođete kući sa posla, posle dugog i napornog dana, a vaša deca su loše raspoložena? Radili ste celoga dana, da bi oni imali šta da jedu, najmanje što oni mogu da urade je da vas dodatno ne stresiraju, zar ne?

Ja sam se ovako osećao, ali ono sto moram da priznam je da i oni imaju prava da imaju loše dane. Možda ih je iznerviralo neko dete u školi, ili nastavnik koji je bio loše raspoložen, ili čak njihovi roditelji, i to su uzajamna raspoloženja u koja stavljamo jedni druge.

Ne možemo uvek mi rešavati njihove probleme, ponekad oni moraju sami sa njima da se suoče. Da li se sećate kako ste se nekada ludo osećali kao mladi? Vaša deca neće uvek biti dobro raspoložena i mi to moramo da prihvatimo. Da se razumemo, ako je vaše dete STALNO neraspoloženo, to je već nešto drugo.

2. Budite perfektni u školi

Sasvim je razumljivo da želite da vaše dete dobro uči u školi, i postiže najbolje rezultate, ali to nije TV šou. U stvarnom životu, sva deca uče drugačije. Naš posao je da ih usmeravamo, a ne da ih kažnjavamo ako nisu dovoljno dobro učili.

Ni mi nismo perfektni na poslu, u većini slučajeva. Ono što je za nas posao za njih je škola.

3. Nikada nemojte da zabrljate

Frustrirajuće je kada vaše dete nešto zabrlja. Može biti začepljena sudopera, zaglavljena vrata, ili nešto veće… Hej, pa i mi zabrljamo! Zašto pokušavamo da držimo dete na standardu koji ni mi sami ne možemo da postignemo. Greške se dešavaju, mi svi zabrljamo, to je život. Budite iskreni prema svojoj deci.

4. Budite zahvalni za ono što vam je dato

Mi dajemo deci tako puno, i ona bi trebalo da budu zahvalna, ali biti roditelj i znači stavljati njihove potrebe ispred svojih. Ne možemo im ni dati ostatke.

To se odnosi i na naše vreme. To što smo sa njima u istoj sobi ne znači da provodimo vreme sa njima. Pogotovo ako gledate TV. Ne treba da budu zahvalni samo za vaše prisustvo. Treba im i vaša pažnja. Dajte im sve što imate, ne samo ono što mislite da možete da podelite.

5. Ignorišite kako mi tretiramo jedni druge

Naša deca vide i upijaju mnogo više nego što mislimo. Kada imamo te loše diskusije u kući, šanse da oni to ne znaju i da nisu zapravo čuli, su jako male.

Od toga kako vi tretirate jedni druge, zavisi i to u šta će naša deca odrasti. Ako pričate loše jedno o drugome, ili stalno kritikujete onog drugog, šanse da i oni počnu tako da se ponašaju jako su velike.

Naša deca uče kako da tretiraju druge od nas roditelja. Ne šta im govorimo, već kako zapravo tretiramo ljude. Razmislite dva puta pre nego što vama ovladaju emocije, i pre nego što uradite nešto u trenutku besa, što može uticati na vašu decu.

6. Ne pokušavajte da se izvučete bilo čime

Sećam se da sam pokušavao da se izvučem od tako puno stvari kada sam bio mlađi. Moja majka bi vikala na mene kada bi me uhvatila. Svaki dan mi je govorila da ne može da dočeka dan kada ću ja biti roditelj da bih video kako je to iscrpljujuće.

Ja sam joj govorio, šta god mama, dok… nisam i ja dobio decu. Ispostavilo se da je moja mama bila u pravu. Moramo da se prisetimo kakvi smo mi bili kada smo bili mlađi i da ne eksplodiramo pri svakom incidentu koji naše dete napravi.

Naravno, neke stvari zaslužuju kaznu, ali neke opet nisu tako strašne kako deluju u prvi mah. Nemojte pogrešno da me razumete, samo, ako je neki manji propust, možemo da pustimo dete da nauči lekciju iz toga što je uradilo.

Naš mlađi sin je naporno radio celo leto da bi sebi kupio laptop. Kada smo se preselili u drugo mesto, on je laptop bacao i slomio je ekran jer nije želeo selidbu. To smo saznali nekoliko nedelja kasnije i malo je reći da smo bili besni.

Lagao nas je, krio je stvari od nas, polomio je tako skupu stvar. Morali smo malo da stanemo, i shvatimo da je to pogodilo njega više nego nas. Kupio ga je svojim novcem. Pričali smo sa njim o tom laganju, ali lomljenje laptopa bila je njegova životna lekcija.

7. Uvek oprostitite

Ne možete uvek očekivati kada ste iznervirani ili sa malo strpljenja prema njima, da vam ona uvek oproste. Možda imaju veliki prag tolerancije za naše zahteve, ali sve ima svoj limit.

Postoje neke neprijatne situacije. Roditelji se razdvoje, možda čak i razvode, postoje problemi sa novcem, stres u svakodnevnom životu, mnogo stvari koje nisu u vašoj kontroli. Ali, vi morate izvući najbolje iz svake situacije, i dati sve od sebe da to ne utiče na vaše dete.

8. Radi šta ja kažem, a ne šta ja radim

Na kraju dana, deca više uče iz ono što mi radimo, nego što im kažemo. Dela govore glasnije od reči u roditeljstvu, i morate se voditi tim primerima. Kada sam deci saopštio da ovo pišem, oni su mi rekli da imam i mnogo više od 8 nerealnih očekivanja. Bio sam iznerviran, ali siguran sam da su u pravu.

Moramo pustiti decu da budu deca, a ne neki savršeni roboti. Zabrljaće, ali to je život. Naš posao je da ih usmeravamo i da budemo tu za njih. Ako situacija zahteva disciplinu, onda uradite sve što treba da se uradi.

Evo jednog izazova za vas : iskoračite korak unazad, i ne dozvolite situaciji da ovlada vašim emocijama. Ove godine su najznačajnije u oblikovanju vašeg deteta za ceo život.

Da li i vi imate nerealna očekivanja od vaše dece?

 

Časopis „Razvoj deteta“ objavio je rezultate dvogodišnjeg istraživanja Univerziteta Pitsburg u Pensilvaniji i Univerziteta Mičigen, koji govore da stalno vikanje na dete može biti isto toliko loše kao i fizičko nasilje i može da izazove probleme u ponašanju i emotivnom razvoju doprinoseći da nešto kasnije, u tinejdžerskom i adolescentskom dobu ova deca češće ispoljavaju sklonost ka nasilnom ponašanju.

Ova tema bila je predmet istraživanja od strane dečjih psihologa pa su rezultati studije ponovo objavljeni 2003. godine u časopisu o porodici (Journal of Marriage nad Familly). Istraživanje je pokazalo da je u porodici u kojoj je postojalo oko 25 ili više rasprava u toku 12 meseci, ovakva sredina uticala na smanjenje samopouzdanja kod dece i dovela do povećanja agresije prema drugima i visok stepen sklonosti ka depresiji i anksioznosti.

Evo nekih korisnih saveta koji će vam pomoći da ovu naviku, ukoliko postoji iskorenite iz vaše svakodnevice i komunikacije sa vašim detetom ili tinejdžerom.

1. Budite pažljiv slušalac

Izbegavajte da suviše osuđujete dete i njegove postupke i da ga kritikujete jer će ga to dovesti u položaj da se brani. Umesto da krenete u „napad“ na dete, možete ga na smireniji način zamoliti da vam objasni zbog čega je uznemireno ili nervozno. Možda nećete odmah dobiti odgovor, ali na taj način ostavljate otvorena vrata deci da u trenutku kada osete da im to odgovara, podele sa vama svoja osećanja i misli, a vi nećete ostaviti utisak „lošeg policajca“ koji je rešio da deli lekcije.

2. Budite puni razumevanja i na taj način „usporite sebe“ u kritikovanju

Potrudite se da shvatite šta biste želeli da vaše dete promeni kod sebe i onda mu to objasnite na racionalan i miran način. Bilo bi dobro da razumete na pravi način postupke i ponašanje vašeg deteta. Recimo, ukoliko stalno kasni u školu, možda na taj način nesvesno pokušava da odloži i izbegene susret sa drugarima iz škole sa kojima nije u najboljim odnosima. Razmišljajući na taj nači, smirićete i svoje emocije i nećete dovesti sebe u situaciju da sve to rešavate vikom.

3. Ne shvatajte stvari suviše lično

Roditelji često viču na decu jer njihovo ponašanje shvataju suviše lično. Morate shvatiti da se vaše dete ponaša na određeni način zbog nekih ličnih stvari koje pokušava da reši u sebi a ne zbog vas samih.

Izvor: Psychologytoday

Ako na lepe reči dete spušta i okreće glavu, a na grdnju prevrće očima, trebalo bi da se zabrinete

VAŠE dete ne može da prihvati kritiku, a ne zna da se nosi ni sa pohvalama? Izbegava svaku situaciju koja je nova? Slabo se uključuje u društvo? Ako su odgovori na ova pitanja potvrdni, verovatno mu nedostaje samopouzdanje. Tim naučnika sa Kembridž univerziteta je zaključio da mališani koji ne reaguju pravilno ili uopšte kad ih hvale i kude, ne znaju da prime komplimente i grdnju, nisu sigurni u sebe. Ukoliko na pohvale dete odgovori okretanjem ili spuštanjem glave, a na kritike prevrtanjem očiju, trebalo bi da se zabrinete i ozbiljno poradite na njihovom samopouzdanju - savetuje psihijatar Džon Mekluan, vođa istraživačkog tima.

Isto se odnosi i na decu koja se plaše da rade nešto novo, pa odustaju u startu i klone se svake situacije koja predstavlja izazov.

- To je još jedan znak nesigurnosti i manjak samopoštovanja, koji s godinama donosi sve više problema - kaže Mekluan. - Zbog toga se deca udaljavaju od vršnjaka, ne znaju i ne žele da se uklope u grupu, a u težim slučajevima pokazuju znake agresivnosti i potisnute negativne energije. Da se to ne bi desilo, na vreme ih odvedite kod psihologa čim primetite neke od navedenih simptoma.

Šta roditelji mogu da učine da deca izrastu u sigurne ljude, koji neće teško podnositi poraze i lako odustajati na prvoj prepreci.

Profesor Julian Stanley sa Univerziteta John Hopkins proučavao je visoko inteligentnu decu te pratio njihov razvoj narednih 45 godina – njihovu karijeru, intelektualni napredak i slično. Kasnije je osnovao Centar za talentovanu omladinu.

Neka od te dece, koja su imala odlične rezultate na testovima, među njima je bila i Camilla Benbow. Ona je danas dekan na Univerzitetu Vanderbilt i izdvojila je osam stvari koje bi roditelj trebao da praktikuje kako bi povećao intelektualni razvoj svoje dece, što je dobra podloga za uspeh u životu, piše Independent.

1. Izložite svoju decu različitim iskustvima.

2. Podržavajte ih i na emocionalnom i na intelektualnom nivou.

3. Uverite se da imaju pozitivan i snažan odnos sa svojim nastavnicima. Naime, vrlo pametni učenici često trebaju više izazova u školi, a nastavnik im to može omogućiti – što je jako važno u njihovom napretku.

4. Ako je dete posebno zainteresovano za neku temu ili neki hobi, dajte mu priliku da razvijaju svoje sposobnosti u tom smeru.

5. Hvalite njihov trud, bolje nego njihove sposobnosti. To će im pomoći da razviju poseban način razmišljanja koji pridaje važnost stalnom napredovanju, a ne tome da su statični jer su zadovoljni svojim sposobnostima.

6. Podstaknite decu da postavljaju pitanja i da preuzimaju intelektualne rizike. Budu li rano izložena neuspehu, a to im predstavite kao deo života u kojem nešto nauče, to će na njih delovati podsticajno.

7. Izbegavajte korištenje izraza kao što su “nadaren si” i “vrlo si inteligentan.” To deci može postati teret.

8. Testirajte njihove sposobnosti.

Nemoj da: udaraš seku, štipaš seku, piješ vodu iz bazena, kakiš u gaćore, piškiš u krevet, stavljaš prljave ruke u usta, izazivaš batu, ližeš prljave igračke, ližeš kolica u supermarketu, praviš haos tokom kupovine, sediš tako blizu tableta, non stop da plačeš, da vrištiš, otimaš igračke, da se svađaš, da voziš po sredini puta, da me grizeš…

Prdeo, govorio- isto ti je.

Tu rečenicu je pred nama i nama, njenim unucima, naša baka Mara najčešće ponavljala. Nikad osuđujući, nikad kao da jadikuje, prekoreva, već više onako usput, utefteri za sebe. Tiho konstatuje.

I ode dalje. Nakon što je mirno isprobala sve za šta je verovala da će da deluje, do nas da dopre.

Ode da radi nešto pametnije.

I evo ga! Taj porodični arhetip kao zloduh se nadvio iznad moje savršene predstave o roditeljstvu. Da, teoretske. Začete još pre začeća, dok još o deci nisam imala ni pojma, ali sam se za njih spremala gutajući brdo literature o razvojnim fazama. Verovala da se spremam, tačnije. Evo ga kezi mi se u lice, puca od smeha, a ja?

Pucam po svim šavovima.

Kako su se pod našim krovom sudarili kriza druge, kriza treće godine, preduga pecaroška apstinencija i kriza srednjih godina (u daljem tekstu, iz obzira prema autorki, postpubertet), pucam jer pucam u prazno.

Jer besomučno ponavljam u krug iste rečenice.

A to ni do koga ne dopire.

I ne da mi dođe da odem, nego bih iz sopstvene kože da iskočim, da pobegnem.

Stigle su nas razvojne faze.

Ona moja do juče divna deca odjednom kao da su u posedu samog đavola. Uši im je zaglunuo, glasne žice podmazao, u dupeta ubacio sveže pundravce najnovije generacije, u glave neke sulude ideje da imaju svoje “ja”, svoju volju i mišljenje, iako ta ista dupeta još uvek brišem ja. A i noseve.

Glina za koju sam verovala da smo je divno oblikovali odjednom mi klizi pod prstima, otima se, raspada.

Ne zna šta hoće, ali zna šta neće- neće ništa! Sve je NE.

Ne kod njih, nemoj ko mene.

 Nemoj da: udaraš seku, štipaš seku, piješ vodu iz bazena, kakiš u gaćore, piškiš u krevet, stavljaš prljave ruke u usta, izazivaš batu, ližeš prljave igračke, ližeš kolica u supermarketu, praviš haos tokom kupovine, sediš tako blizu tableta, non stop da plačeš, da vrištiš, otimaš igračke, da se svađaš, da voziš po sredini puta, da me grizeš…

Suludo je, zar ne? Takve stvari tražiti od deteta. Sad kad ih vidim ovako napisane i meni tako izgleda. To onda više i ne bi bilo dete.

I to je prvo što sam uradila. Sve “Nemoj” molbe sam zapisala.

I nad njima se sita ismejala.

Gleda me s kraja rečenice onaj usud kezavi, sada mrtav ozbiljan, silazi s tačke na i, mudruje- …kažem ti ja, iskuliraj, opusti se.

Sve ikad napisano o fazama razvoja i krizama sam, uz dužno poštovanje autorima što su diplomirali, bacila. Ništa vam to ne treba. Po tome se radi kad ste zdrave pameti. Kako, to još nisam dokučila, pošto je to uglavnom kad deca nisu sa vama.

Razvojne faze su vam kao grip. Ako radite po receptu, traju dve nedelje, ako se ne držite uputstva, trajaće 14 dana! Jedino što možete je- da izdržite. Naravno, na nogama.

Umesto galame?

Ignorišite. Ne decu, već pundravce, ponašanje. Ćutanje je nekad najbolji način da se ono bitno kaže. Tišina se ponekad čuje najglasnije. Kad nastane dreka, dišite. Setite se gripa- proći će.

Budite strateg, o granicama pregovarajte kad nastupi zatišje. Kao papir kad izleti iz štampača, kad tad mora da padne. Na sličan način sila zemljine teže radi i za vas. Sve što izgovorite, kad tad će da “legne”.

Kažu da se deci sluh formira najkasnije do 40-te.

A do tada? Idite radite nešto pametnije.

I ne zaboravite da im besomučno ponavljate jedinu rečenicu koja dopire, jedinu sa kojom nema greške: ma šta radio, volim te.

Na neki samo vaš način.

Ili, kao moja baka: prdeo govorio, isto ti je.

Napisala: Ljubica Balać
Izvor: Mama na ćoše

Uloga bake i deke

avgust 25, 2018

Tanka je linija između brige za unuke i uplitanja u njihovo vaspitanje, a bake i deke je često prekorače. Kako roditelji treba da se postave u toj situaciji?

Podižući vas, vaši roditelji su ulagali mnogo ljubavi, truda i vremena da bi vam obezdedili lep i udoban život. Zato bi bake i deke trebalo da zaborave na roditeljsku ulogu, i neopterećeno uživaju u unucima. Deca razumeju da kod vas ne mogu očekivati isti tretman kao od baka i deka i znaju da nećete biti tako popustljivi.

Važno je da između unuka i baka i deka postoji emocionalna povezanost i toplina. Deca mogu da mnogo nauče od starijih – strpljenju, toleranciji, lepim manirima, tim pre što bake i deke imaju puno vremena u odnosu na preopterećene roditelje. Vreme provedeno sa bakama i dekama uči ih važnosti porodičnih veza i porodičnoj privrženosti. Pored toga, ako vaše dete provodi prijatno vreme s bakama i dekama, verovatno će jednog dana podsticati svoju decu na druženje s vama.

U većini porodica danas, oba roditelja rade, pa silom prilika manje učestvuju u važnim pitanjima razvoja deteta, kao što su socijalizacija, disciplina ili jezički razvoj. Ukoliko baka i deka preuzmu ulogu „čuvara“, može se desiti da postanu loši vaspitači, jer preterana popustljivost vodi ka pomeranju granica u vaspitanju dece.

Zato, evo nekoliko saveta za roditelje:

U zajedničkom razgovoru odredite nekoliko osnovnih pravila kojih svi treba da se pridržavaju, na primer, oko gledanja televizije
Ukoliko postoji neslaganje u stavovima izmedju vas i vaših (ili partnerovih) roditelja, odmah to raspravite, ali ne pred decom. Ako osećate uplitanje, dvostruke igre, zauzimanje strana ili slično, reagujte.
Objasnite svakom članu porodice šta od njega očekujete.
Zahvalite roditeljima na pomoći ili nekom dobrom potezu. To će ih ohrabriti i dati smernicu da čine „pravu stvar“, jer su i oni osetljivi i nesigurni jer ih ipak godine ograničavaju.
Ne očekujte previše. Krenite od onoga da je „svaka pomoć dobrodošla“.
Ukažite im poverenje zbog njihovog znanja i iskustva, ali i zbog ljubavi koju osećaju za unuke.
Redovna porodična druženja važna su za održavanje porodičnih odnosa.
Budite dobar primer, jer kako vi posupate prema vašim roditeljima, tako će jednog dana vaša deca postupati prema vama.
Budite spremni i da se suočite sa promenama, jer ne znači da ukoliko ste vi povezani sa roditeljima, da će i vaša deca biti povezana s vama.

Saveti za bake i deke:

Ne mešajte se u osetljiva pitanja. Uključite se samo ako vas pitaju za savet.
Budite fleksibilni. Zahtevi današnjice, a i unuka i njihovih roditelja se menjaju. Ono što je bilo aktualno i značajno juče, ne mora važiti i za sutra.
Pokušajte da nadoknadite unucima ono što gube zbog prezaposlenosti roditelja. Vodite ih u šetnju, pričajte, crtajte, igrajte se. Možda ni vi niste to stizali kada ste bili u njihovoj situaciji i godinama.
Pokušajte da unucima prenesete porodične vrednosti i objasnite im njihovu važnost.
Dajte prednost odlukama roditelja. Ukoliko ima neslaganja među njima, saslušajte ih i dajte im mudar savet vođen vašim iskustvom.
Ukoliko živite u zajedničkom domaćinstvu, povremeno negde otputujte, da osete kada vas nema. I vama je potreban odmor.
Pomozite svojim unucima i njihovim roditeljima svojim znanjem i iskustvom, ali im nemojte nametati svoje stavove. Nenametljivost je već sama po sebi pomoć.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Ciste jajnika na rođenju

Ciste jajnika na rođenju

Jedan od prvih vidljivih problema koji može da se desi ...

Infekcije zbog prašine i prljavštine

Infekcije zbog prašine i prljavštine

Najvažnije da deca u obdaništu i školi redovno peru ruk...

Ne pretvarajte levoruko dete u dešnjaka

Ne pretvarajte levoruko dete u dešnjaka

Urođena “opredeljenost” za levu ili desnu ruku postaje ...

Šta se najviše promenilo - roditeljstvo onda i danas

Šta se najviše promenilo - roditeljstvo …

Zbog čega danas branimo svojoj deci sve ono što smo mi ...

"Trudnoća je zdravlje žene, a ne bolest"

"Trudnoća je zdravlje žene, a ne bo…

Buduće mame imale su danas priliku da se druže i razgov...

Pokreti bebe u stomaku - evo šta sve treba da znate

Pokreti bebe u stomaku - evo šta sve tre…

Saznajte kada treba da osetite bebine pokrete, koliko č...

U Srbiji svaka deseta majka doji dete

U Srbiji svaka deseta majka doji dete

Dojenje je prirodan način hranjenja svakog novorođenčet...

Angina

Angina

Zima – virusi, leto – bakterije… To nije baš uvek tako...

Roditelji misle raste zubić, a dete vrišti zbog herpangine

Roditelji misle raste zubić, a dete vriš…

Zbog nespecifičnih simptoma ovo oboljenje često kod dec...

Suve oči, otekli kapci, promena dioptrije: Kako trudnoća utiče na vid?

Suve oči, otekli kapci, promena dioptrij…

Kako dolazi do promene u celokupnoj fiziologiji ženskog...

Zašto dete ne treba da sedi u ovom položaju

Zašto dete ne treba da sedi u ovom polož…

Pravilan razvoj bebe , odnosno deteta svakom je roditel...

Porođajne povrede

Porođajne povrede

Porođaj je jedna od večitih enigmi, najsrećniji trenuta...

Da li i koliko unos vode i drugih tečnosti utiče na količinu mleka?

Da li i koliko unos vode i drugih tečnos…

Unos vode, odnosno svih mogućih tečnosti, je jako česta...

Da li su klima uređaji bezbedni za bebe?

Da li su klima uređaji bezbedni za bebe?

Kako temperature rastu, tako želimo na bilo koji način ...

Šta kada igračke postanu dosadne?

Šta kada igračke postanu dosadne?

Vaše jednoipogodišnje dete je postalo zahtevno u smislu...

Preporučujemo: BabyMed, zaštitna krema sa ZnO, za osetljivu kožu pelenske regije

Preporučujemo: BabyMed, zaštitna krema s…

BabyMed zaštitna krema za bebe sa cink-oksidom je speci...

Zapušen nosić kod bebe

Zapušen nosić kod bebe

Zašto se bebi zapuši nosić?Virusi su ubedljivo prvi na ...

Da li moje dete ima alergiju ili prehladu?

Da li moje dete ima alergiju ili prehlad…

Kako da prepoznam da moje dete ima nazalnu alergiju, a ...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.