novembar 14, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Autizam kod dece

septembar 14, 2019

Autizam je razvojni poremećaj gde je narušen razvoj komunikacije i socijalnih veština. Znakovi i simptomi autizma variraju, kao i njihovi efekti.

Neka autistična deca imaju samo blage poremećaje, dok druga imaju velike prepreke tj. svako dete sa autizmom ima probleme i to u:

verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji,
odnosima s drugima i svetom oko njih,
u razmišljanju i ponašanju

Postoje razna mišljenja među doktorima, roditeljima i ekspertima o uzrocima autizma, ali u jednom se svi slažemo da rana i intenzivna intervencija pomaže. Roditelji su u najboljoj poziciji za rano otkrivanje znakova autizma jer prate svoje dete i uočavaju njegovo ponašanje i pokrete.

Svako dete se razvija drugim tempom, što znači da malo kašnjenje govora i motorike nije razlog za paniku. Kad se radi o zdravom razvoju postoji široki raspon u definiciji što je “normalno”. Ipak ukoliko vaše dete kasni u postizanju ciljeva za svoj uzrast , ili posumnjate da postoji problem, odmah podelite vašu zabrinutost sa lekarom. Ne treba čekati !

Često zabrinutim roditeljima okolina i prijatelji sugerišu, “Ne brini” ili “Sačekaj progovoriće”, a zapravo čekanje je najgora stvar koju možete učiniti. Čekanjem gubite dragoceno vreme u uzrastu deteta kad postoji najveća šansa da nešto uradite u govorno jezičkoj stimulaciji i ponašanju.

Slušajte vaše instinkte budite uporni i redovno kontrolišite svoje dete!

Svaki gubitak govora, pokreta, ili socijalnih veština treba ozbiljno shaviti.

Što se tiče socijalnog funkcionisanja, kod dece (2-3 godine) može se primetiti da ne uspostavljaju kontakt očima, ne imitiraju radnje drugih (npr.ne tapšu rukama), ne pokazuju interes za drugom decom ili odraslima, više vole biti sami (ne maze se), ne reaguju na tuđi smeh ili plač. Kod dece od 6 godina, primjećuje se da se loše uklapaju u grupu vršnjaka, npr. ne žele da igraju društvene igre, ili ne mogu da shvate pravila. Sa odraslima su preemotivni, ili ne pokazuju interes za njih.

U govoru i jeziku prisutne su poteškoće ili ne brbljaju (12 mesec) ili ne govore nikakve reči (18 mesec). Nemaju fraze od dve reči (24 mesec), ne odazivaju se na ime, čini se da ne razumeju govor. S druge strane, moguća je pojava stalnog ponavljanja jedne reči ili fraze umesto normalne govorne komunikacije.

Važno je uočiti pojavu stereotipija – ponavljanih, uvek istih, radnji i ponašanja. Ponekad autistična deca mogu biti toliko zavisna da svako, i najmanje, odstupanje od dnevnog rasporeda, bilo kakvo menjanje, dovodi do frustracija i nepredvidivih reakcija. Mogu biti izražene i motorne stereotipije – konstantno klaćenje , pljeskanje rukama i slično.

Neka deca nemaju razvijen govor, ali svima nedostaje sposobnost da vode obostranu dvosmernu komunikaciju. Stil i sadržaj njihovih jezičkih veština uključuje izmišljanje reči, i eholaliju koja se ispoljavaju kroz ponavljanje reči ili kraćih rečenica npr. Na pitanje “Jesi li gladan?” dete ogovara “Jesi li gladan?”. Emocionalne reakcije na verbalno i neverbalno obraćanje su neodgovarajuće. Razvoj govora kod autističnih osoba može biti prekinut ili u regresiji.

Tretman deteta sa autizmom sprovodi tim stručnjaka. Ishod zavisi i od nivoa sposobnosti svakog pojedinca i porodične atmosfere u kojoj dete živi.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

 

Pratite razvoj svog deteta

Kada govorimo o autizmu, Retovom i Aspergerovom sindromu, govorimo o razvojnim poremećajima. Prvi simptomi se javljaju u najranijem detinjstvu i razvijaju se sve do pete godine.

O razvojnim poremećajima i lečenju za „Blic“ govori dr sci. Nataša Čabarkapa, logoped Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu.

Uzroci nastanka

Tačan uzrok nastanka se još ne zna jer postoji blizu 40 različitih faktora koji mogu da dovedu do ovog poremećaja. Među njima su virusi, bakterije, gljivice, otrovi iz neposredne prirodne okoline, benzinska isparenja, pesticidi, teški metali, pa čak i vakcinacija. Jedna od pretpostavki je da su poremećaji prouzrokovani problemima u organima za varenje. Taj poremećaj karakteriše izmenjen promet materija u kojem se određene vrste hrane ne vare u potpunosti, to je slučaj sa glutenom (belančevina iz žitarica) i kazeinom (belančevinom iz mleka).

Autizam

Prvi simptomi autizma mogu da se primete prvih meseci po rođenju (primarni autizam) ili tokom treće godine života posle perioda normalnog razvoja (sekundarni autizam). Simptomi primarnog autizma su izmenjen mišićni tonus koji ne prati tonus mišića majke tokom maženja, kruto držanje tela, izostajanje osmeha, živahnosti, mimike i kontakta pogledom. Roditelji zapažaju da ih beba ne primećuje, ne okreće se na poziv, pa im se često čini da njihova beba ne čuje iako na neke zvuke reaguje sa strahom. Ova deca obično u ruci drže neki predmet, krpu ili igračku sa kojom se uglavnom ne igraju, ali ispoljavaju paničan strah ako pokušate da im to uzmete.

Osnovni simptomi sekundarnog autizma počinju posle perioda urednog razvoja, zahtevom deteta da bude beba, da pije na cuclu… Zatim dete gubi interesovanje za druženje, gleda kroz decu i roditelje, sa lica nestaje mimika, prestaje da komunicira govorom, javlja se eholalija (ponavljanje) ili ideoglosija (sopstven govor), glas postaje izmenjen po intonaciji i krut, umesto zahteva rečima, dete uzima majku za ruku i vodi je do predmeta. Kod ovog poremećaja javljaju se i karakteristični pokreti: lepršanje rukama, radovanje bez povoda, poskakivanje.

Retov i Aspergerov sindrom

Retov sindrom karakteriše gubitak stečenih sposobnosti govora, interesovanja za igru i za svet oko sebe, poremećaj ravnoteže, prestanak korišćenja ruku za bilo kakvu korisnu radnju, pokreti pranja ruku i mentalna retardacija. Kod Aspergerovog sindroma govor se razvija na vreme, ali je stereotipan sa neobičnim sadržajima, javlja se otpor prema promenama, dete ponavlja aktivnosti na isti način, ima dobro mehaničko pamćenje, ne deli interesovanja, niti razvija nivo odnosa sa drugima.

Lečenje

Jedinstven lek za ovako teške poremećaje još ne postoji, ali se za poboljšanje kliničke slike primenjuje detaljni režim ishrane, megavitaminski preparati, detoksikacija, lečenje gljivica i drugih vidnih fizioloških poremećaja. Navedenim biološkim metodama definitivno se organizam dovodi u fiziološki dobro stanje čime se obezbeđuju uslovi za uspešan audiolingvistički tretman.

Rezultati u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u audiolingvističkom tretmanu i primena higijensko-dijetetskog režima dokazali su da se postižu optimalni rezultati u razvoju ponašanja i potencijala za učenje.

Neophodno je uključenje logopeda, psihijatra razvojnog doba, nutricionista i drugih stručnjaka u radu sa decom sa pervazivnim razvojnim poremećajima. Cilj terapije je smanjenje simptoma, čime se deci omogućava da lakše uče, da imaju bolja zapažanja i zvuka i onoga što vide.

Uz usklađivanje terapije i podršku porodice deca sa pervazivnim razvojnim poremećajima mogu da dođu do že­ljenih rezultata.

Najnovija studija otkriva još jedan od mogućih uzroka autizma kod dece, a evo o čemu je reč.

Tokom poslednjih godina veliki broj naučnika došao je do saznanja da su mikroorganazimi pristuni u crevnoj flori, poznati kao mikrobiomi, važni za ljudsko zdravlje. Oni utiču na našu težinu, mentalno zdravlje, na to da li ćemo razviti autoimune bolesti i dijabetes tipa 1, i kako ćemo reagovati na strah.

Najnovija studija objavljena u Žurnalu za imunologiju (The Journal of Immunology) pronašla je vezu između stomačnih mikrobioma i neurorazvojnog stanja po imenu autizam. Otkriće koje je šokiralo naučnike je da naši mikrobiomi ne određuju da li ćemo postati autistični, već mikrobiomi naše majke.

"Mikrobiomi mogu oblikovati razvoj mozga na više načina", rekao je Džon Lukens, istraživač i doktorant Univerziteta u Virdžiniji u svojoj izjavi. "Mikrobiomi zaista igraju važnu ulogu u određivanju toga kako će imuni sistem novorođenčeta reagovati na infekciju, povredu ili stres", dodaje Lukens.

Supstanca koja igra ključnu ulogu u razvoju autizma je molekul po imenu "interleukin-17a" ili "IL-17a" kojeg proizvodi naš imuni sistem i koji utuče na razvoj mozga još u materici.

Kako bi testirali hipotezu da ovaj molekul zaista izaziva autizam naučnici su sproveli eksperiment na dva laboratorijska miša ženskog pola. Jedan od njih je u stomaku imao mikrofloru koja je bila podložna upali koju izaziva pomenti molekul, dok drugi miš to nije imao.

Kada je molekul "IL-17a" blokiran na veštački način (čime je sprečena upala) novorođenčad oba miša rođena su sa neuro-tipičim ponašanjima. Dalji rast i razvoj mladunaca prvog miša, koji nije podlegao daljim intervencijama od strane naučnika, pokazao je očigledne znake autizma koji su uticali na društveno i ostala ponašanja mladunčadi.

Ovo su preliminarne studije koje se ne mogu u potpunosti preslikati na ljudsku vrstu, ali u svakom slučaju mogu služiti kao početni materijal za dalja istraživanja autizma. Ono što se sa sigurnošću može tvrditi je da zdravlje majčinog stomaka je svakako jedan od činilaca u razvoju bolesti poput autizma.

Izvor: nationalgeographic.rs

Pervazivni razvojni poremećaji pripadaju poremećajima ranog dečijeg uzrasta, a karakterišu se poremećajima verbalne komunikacije, oštećenjem socijalne interakcije i stereoptipnog ponašanja.

Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti u pervazivne poremećaje spadaju:

Dečiji autizam
Atipični autizam
Aspergerov sindrom
Rettov sindrom
Drugi dezintegrativni poremećaji u detinjstvu
Poremećaj hiperaktivnosti povezan sa intelektualnim teškoćama i stereotipnim pokretima
Nespecifični pervanzivn poremećaji
Dečiji autizam je složen razvojni poremećaj koji se karakteriše sa slabom ili nikakvom socijalnom interakcijom i ograničenim komunikacijskim obrascima ponašanja. Javlja se u tokom prve tri godine života.

U populaciji dečaka ovaj poremećaj je 4 puta češći nego kod devojčica.

Uzrok nastanka

Iako je područje autizma veoma razvijeno, tačan uzrok je još uvek nepoznat. Stanje autizma ima veze sa biohemijskim i neurološkim promenama na mozgu, ali se ne zna odakle te promene potiču.

Simptomi autizma

nedostatak želje za komunikacijom
teškoće u govoru ili sporiji razvoj govora
oskudna neverbalna komunikacija ,uključijući kontakt očima,gestove i govor tela
nekada se razvije govor ,deca su pričljiva,ali ne postoji istinska dvosmerna razmena između deteta i sagovornika
često su prisutne eholalije
ne odazivaju se na ime
u ponašanju je izraženo hodanje u krug i na prstima,klate se,igraju se sami sa sobom
igra je stereotipna
ne održava kontakt pogledom
imaju problem sa apstraktnim mišljenjem

Aspergerov sindrom se karakteriše poteškoćama u društvenoj interakciji i ograničenim,stereotipnim interesima i aktivnostima.Razlikuje se od autizma jer kod njega nema zastoja u komunikativnom i kognitivnom razvoju. Deca sa Aspergerovim sindromomo nisu povučena u društvu, prilaze drugima. Aspergerov sindrom se može javiti kasnije nego autizam te se dijagnoza postavlja između 5.i 9.godine

Atipični autizam se javlja nakon treće godine života .Nedostaje poremećaj u jednoj ili dve sfere koje su potrebne za dijagnostikovanje autizma. Najčešće se razvija kod osoba sa teškim specifičnim razvojnim poremećajima receptivnog govora.

Rettov sindrom se javlja se na uzrastu od 7-18 meseci života.Klinička slika obuhvata stečenu mikrocefaliju,gubitak komunikacije i voljne funkcije šake,pojavu stereotipnih pokreta,različita autistična obeležja.Česte su i epizode hiperventilacije.

Stadijum razvoja poremećaja

Rani stadijum stagnacije počinje između 6. i 18. meseca
Stadijum brze destrukcije počinje na uzrastu između 1. i 3. godine života
Pseudostacionarni stadijum počinje na uzrastu od ktraja 2. do kraja 10.godine
Stadijum kasne motorne deterioracije počinje posle 10 . godine i traje godinama.
Lečenje : terapija lekovima, defektološki tretman kao i psihološko savetovanje i podrška porodici.

Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu nastaje oko 3-4 godihne života.Događa se fizičko i psihičko nazadovanje.Uzrok je često nepoznat .

Poremećaj hiperaktivnosti povezan sa intelektualnim teškoćama i stereotipnim pokretima – u prvom planu je naglašeno hiperkinetsko ponašanje: motorni nemir,impulsivnost,slaba pažnja,stereotipije nisu toliko naglašene kao u autizmu,ponekad ga je teško diferencirati od autistične kliničke slike.

Radmila Čvorović, dipl.defekolog logoped-fonoped
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Obratite pažnju na ponašanje deteta i reagujte na vreme.

Autizam je teško prepoznati u ranim fazama jer još uvek ne postoji jedinstven obrazac koji bi bio adekvatan za svu decu.

Ipak, naučnici sa Ratgers univerziteta veruju da bi ovaj upitnik mogao da pomogne lekarima da detektuju poremećaj već kod male dece, u periodu kad bi intervencija bila vrlo značajna.

Pošto ne postoji medicinski test da bi se autizam dijagnostikovao, a kako je to poremećaj kog karakterišu teškoće u društvenoj interakciji, komunikaciji i sklonost repetitivnom ponašanju, lekari moraju da proučavaju ponašanje deteta kako bi postavili dijagnozu.

Studija iz 2012. ističe da je u više od 50 odsto slučaja autizam dijagnostikovan kod dece koja su bila starija od 5 godina, dok je samo u 20 odsto slučajeva poremećaj dijagnostikovan kod dvogodišnjaka.

Stručnjaci tvrde da upravo kašnjenje pri postavljanju dijagnoze sprečava dobijanje pomoći u ključnom trenutku. Takođe, mnogo je teže dijagnostikovati poremećaj kod devojčica nego kod dečaka, pošto su kriterijumi rađeni uglavnom na muškom uzorku.

Vođa studije doktor Volter Zahorodni ističe da je njegov tim prikupljao podatke od oko 2.000 dece stare od jedne do tri godine, a povod su bili roditelji koji su rekli kako žale što ranije nisu prepoznali poremećaj kod svoje dece.

Deca koja na takozvanom PDQ-1 testu (Psychological Development Questionnaire-1) imaju loše rezultate smatraju se rizičnom grupom, pa je preporučeno da se podvrgnu daljim pretragama.

Ovaj test navodno je 88 odsto tačan kada je reč o identifikovanju dece s autizmom, što znači da je većini dece koja su na testu imala "pozitivne" rezultate, otkriven autizam.

"Tačna dijagnoza može da bude potvrđena samo kroz sveobuhvatnu procenu stručnjaka", pojašnjava dr Zahorodni, ali dodaje da je ovaj test prvi korak u dijagnozi i da, ukoliko se želi povećati broj rano prepoznatog autizma kod dece, "ovaj jednostavan test mora da bude u širokoj upotrebi".

Test za rano otkrivanje autizma
Na test odgovorite sa "da", "ponekad" ili "ne". Ukoliko je većina odgovora "ne", obratite dalju pažnju na ponašanje vašeg deteta, a po potrebi potražite lekarsku pomoć.

Moje dete...

1. gestikulira kako bi pokazalo interes ili privuklo pažnju

2. normalno reaguje na zvukove (čini se da čuje normalno, nije preosetljivo ili da pak preterano reaguje)

3. smeje se i redovno uspostavlja kontakt očima s drugima

4. reaguje kada ga zovete imenom

5. pokazuje interes za igru

6. uživa u igrama, poput žmurke

7. povezuje se s drugima blebetanjem, gestikuliranjem, pričanjem ili menjanjem izraza lica

8. koristi više od tri reči često i ispravno

9. spaja reči (npr. "hoću sok", "ići pa-pa")

10. smeje se kad se i drugi smeju

*Test se odnosi na decu staru od 18 do 36 meseci.

izvor: yumama.com

Učiteljica Gordana Ninkov ume pronicljivo da posmatra, majstor je svog zanata, poseduje visoke humanističke vrednosti i ono što retko srećemo u našoj usmenoj kulturi, nadahnuto, plastičano i uverljivo piše i prenesi svoje iskustvo.

Autorka: Gordana Ninkov, učiteljica, OŠ “Desanka Maksimović”, Bačka Palanka

U proteklom periodu mnogo toga pročitah na temu autizma. Nešto mi je pomoglo, a mnogo toga me je zbunjivalo. Pročitate tekst i tek tada shvatite da ništa ne znate! Tako sam odustala od čitanja različitih teorija o tome šta je uzrok autizmu. Okrenula sam se posmatranju ponašanja i shvatila da treba da razumem postupke koji su za autizam svojstveni. Ovo sam naučila obrazujući tokom četiri školske godine dečaka sa smetnjama iz spektra autizma:

Ne postoji univerzalan način rada. Svako dete je priča za sebe. Kao što smo i mi, takozvani normalni ljudi, svako, priča za sebe.
Priča se da je povećan broj dece sa autizmom. Možda. A možda smo počeli primećivati neke specifičnosti koje smo ranije pripisivali ko zna čemu. Jednom prilikom, kada sam gostovala na lokalnoj televiziji, voditeljka mi je kazala da sad, dok mene sluša, prepoznaje oblike ponašanja kod svog školskog druga, a to je bilo pre četrdeset godina?!
Primetila sam da, otkad se mnogo govori na ovu temu, raste broj “obavestenih” koji misle da su deca sa autizmom genijalci. Nisu svi ekstremno nadareni. Ovo morate znati kad u odeljenje dobijete dete sa smetnjama iz spektra autizma. I ono, kao sva druga deca, ima neki talenat, ali od vas zavisi da li će se ispoljiti.

Neka deca sa smetnjama iz spektra autizma govore, a neka ne. Neka od njih čitaju još od treće godine, a mnoga i ne. Ono što ja znam, jeste da ih možete naučiti da ponekad kratko kažu šta žele. Jedino tad pristaju da govore, kad im nešto treba. A zar nije tako sve i počelo? Ljudi su počeli da komuniciraju kad su želeli nešto od drugih ili kad su hteli iskazati neku svoju potrebu. Zato smatram da je dovoljno da te dete razume i da ume da kaže ili napiše ono što niste uspeli „pročitati“ iz njegove neverbalne komunikacije. Dovoljno za život. Mom učeniku su logopedi govorili da neće moći čitati. Mi, iz njegovog odeljenja, verovali smo da hoće. Sad čita i razume tekstove sastavljene od reči koje poznaje. Naravno. Kako bi drugačije? Da li neko od vas ume da čita reči na stranom jeziku koji ne zna ili slabo zna? U tome je stvar. Učila sam ga primenjujući metode koje se koriste kod učenja stranog jezika. I tako smo uspeli.

Deca sa autizmom ne vole mesta gde ima mnogo ljudi. Smeta im i boli ih velika buka. Vremenom, uz ljubav i podršku vršnjaka “pristaju” na to, ali samo zbog toga da vam učine kad već toliko želite da je tu. Lično, ne vidim zašto bi neko morao u pozorište ili na koncerte? Da li vam je to neophodno za normalan život? Mislim da nije. Mnoge stvari koje mi radimo njima su čudne. A zar nisu? Moda, razne manifestacije, maskenbali, slave, svadbe itd. Čemu sve to služi? Dobro, ako neko voli neka, ali može se sasvim lepo živeti i bez toga.

Kažu nisu društveni, ne vole da se druže? Nije tačno. Vole ako ste vi to zaslužili. Onoliko koliko im godi. Šta mi to radimo? Od njih očekujemo da brbljaju sa prijateljima satima a mi sami, sve češće komuniciramo samo preko interneta i mobilnih telefona. Retko se družimo. Izbegavamo gužve. Komšijama više ni dobar dan ne nazovemo, a decu sa autizmom, eto baš tako moramo da socijalizujemo. Izgleda da oni o zdravom životu znaju više nego mi.

Kažu nemaju empatiju. Nije tačno. Ako vas voli saoseća sa vama, a ako vas ne poznaje ili mu niste bitni onda ne. Isto kao mi, samo sto mi umemo da glumimo a oni ne. Gluma je još jedna pojava u našim životima koju osobe sa autizmom ne mogu shvatiti. Kad malo bolje razmislim u pravu su. Čemu to služi? Imitaciji života?!
Ne lažu.Tačno. Divno! Ko od vas nikad nije slagao? Zar nisu bolji od nas?

Ne kradu. Uzeće naravno ono što im se dopada ali otvoreno pred svima, a to nije krađa. Kad mu objasnite da mu to ne pripada odmah će vratiti (naravno pod uslovom da vam veruje i da umete da objasnite). Zamislite društvo u kom se ne krade, ne laže, ne čini zlo. Teško. Zašto onda imate potrebu da menjate decu sa autizmom?
Boje se kad grmi. Sva bića se isto plaše ove pojave. Sve što diše u prirodi. Znači, prirodno je. Ako se nalaze u okruženju u kome su sigurni vremenom će nauciti pa će se izboriti sa ovim strahom i manje će burno reagovati.

Deca sa autizmom vole rutinu. Volimo i mi zar ne? Obično sednemo na isto mesto gde smo prvi put seli u nečijem domu, zbornici, čekaonici … Kupujemo kod istog pekara, idemo kod našeg frizera, zubara, kozmetičara … Objasnite mu pre promene u njegovom rasporedu da će doći do promene, ali dovoljno pre, da se pripremi. Pokažite mu fotografiju mesta gde ide, na vrata prostorije u koju prvi put treba da uđe zalepite fotografiju sadržaja prostorije … Mnogo toga postoji, samo treba hteti ili smeti ili želeti.

Problem u toaletu. Da. Mnogi vole da se skinu. To može biti problem u školi ili na javnom mestu. Vremenom ih naučite da tako ne treba. Ako vas voli i ako vam veruje prihvata, mada neće razumeti zašto. U pravu je, to je prirodno ali nije socijalno prihvatljivo ponašanje.

Vole kompjutere i tehničke sprave. Tu se osećaju dobro i sigurno. Zašto da ne. Prilagodite učenje tako što koristite razne materijale sa interneta a neke i sami kreirate. Zar nije planirano da se svim učenicima približi ovakav vid edukacije?

I na kraju najvažnije. Napravite podsticajnu i pozitivnu atmosferu u učionici. Vaspitavajte decu svojim primerom kako se treba ophoditi sa svim živim bićima. Naučite ih da poštuju i sebe i druge. Da čuvaju i štite i sebe i druge. Da uče i sebe i druge. Sve ostalo će doći samo po sebi.

Ovaj visoko profesionalan i gotovo filozofski tekst, nastao je nakon četiri godine školovanja jedne generacije đaka među kojima je bio i dečak sa smetnjama iz spektra autizma. Učiteljica Gordana Ninkov ume pronicljivo da posmatra, majstor je svog zanata, poseduje visoke humanističke vrednosti i ono što retko srećemo u našoj usmenoj kulturi, nadahnuto, plastičano i uverljivo piše i prenesi svoje iskustvo. Tekst je dosegao savršenu jednostavnost i možda zbog toga mnogi neće prepoznati njegovu enormnu vrednost. Misliće kako su to već znali, a zapravo su čitajući iz njega odmah naučili. Ova strana i po kratkih opisa ključnih momenata u radu sa dečakom sa smetnjama iz spektra autizma informativnija je i instruktivnija od bezmalo svega što je o tome kod nas napisano.

Milena Jerotijević, psihološkinja
Članica Saveta Mreže podrške IO

Izvor: Mreža inkluzija

Autizam je zagonetan poremećaj koji počinje u ranom detinjstvu i remeti mnoge aspekte razvoja, čineći dete nesposobnom da uspostavi socijalne odnose i komunikaciju na uobičajeni način.

Šta je uzrok autizma?

Pre pedesetak godina smatralo se da autizam uzrokuje neadekvatna nega od strane roditelja. Ispostavilo se da je to mišljenje pogrešno. Savremena medicinska istraživanja ukazuju na jasne biološke uzroke autizma i to znači da roditelji više ne treba da krive sebe. Biološki uzročnici uključuju genetske faktore, virusne infekcije, komplikacije tokom trudnoće i porodjaja koje mogu izazvati suptilna moždana oštećenja. Ćesto je udružen sa znacima neurološkog oštećenja, mentalnom retardacijom i odredjenim patološkim stanjima (npr. Epilepsija). Činjenica da se autizam podjednako često otkriva u različitim kulturama ukazuje da su socijalni faktori malo verovatni kao uzročnici poremećaja.

Da li deca sa autizmom potiču iz odredjenih socijalnih slojeva?

Istraživanja su pokazala da se ovaj poremećaj podjednako često sreće u svim socijalnim slojevima. Isto tako, javlja se i u svim kulturama. Podaci o učestalosti poremećaja iz različitih zemalja ukazuju na to da se kod 2-4 deteta na 10.000 stanovnika razvije autizam, a od toga 3-4 dečaka na jednu devojčicu.

Da li deca sa autizmom imaju normalnu inteligenciju?

Dosta je rašireno mišljenje da deca sa autizmom imaju normalnu inteligenciju. Medjutim, činjenica je da kada se primene testovi inteligencije, otprilike dve trećine dobijaju rezultate ispod nivoa proseka.

Kako se postavlja dijagnoza?

Autizam je bihejvioralni sindrom, što znači da postoji skup abnormalnih oblika ponašanja. Dijagnoza autizma se postavlja samo onda kada postoji skup od tri ključna tipa ponašanja:

Abnormalni socijalni odnosi i socijalni razvoj
Nesposobnost razvijanja normalne komunikacije
Interesovanja i aktivnosti deteta su oskudni i ponavljajući
Da bi se postavila dijagnoza , neophodno je da se sva tri simptoma javljaju zajedno, i to do 36. meseca života.

Kako prepoznati znake autističnog poremećaja?

Kod prepoznavanja autizma najznačajniji alarmni signal je nesposobnost uspostavljanja socijalnih odnosa sa drugim ljudima. Takvo ponašanje se opisuje rečima „Izgledalo je da se zavlači u svoju školjku i da živi sam u sebi“ ili „Kada bi ušao u sobu, uopšte nije primećivao ljude i odmah bi prilazio objektima…“ Izostanak kontakta pogledom, ponašanje prema ljudima kao da su predmeti, odustvo ponašanja uskladjenog sa kulturnim normama, osustvo razumevanja osećanja drugih i reagovanje na promenu rutine su karakteristični znaci autističnog poremećaja.

Osim navedenih teškoća u socijalnim odnosima, teškoće sa jezikom predstavljaju drugu veliku grupu promblema. To su abnormalnosti govora tipa eholalije (reči ili fraze koje dete ponavlja neposredno pošto ih je čulo), metaforičnog govora, spajanja ili reči u novu reč.

Treće područje koje omogućava rano prepoznavanje autizma jeste odsustvo maštovitosti, koje je vezano sa opsesivnim ponašanjem. Ova repetitivna ponašanja su upadljiva, rigidna i perseverirajuća.

Problemi razvoja socijalnog ponašanja, komunikacije i fleksibilnog mišljenja su prepoznatljivi znaci koji predstavljaju alarm roditeljima. Timsku procenu deteta u specijalizovanim ustanovama vrši tim stručnih lica – dečji psihijatar, neurolog, logoped, psiholog i otorinolaringolog, nakon čega se odredjuju smernice tretmana i lečenja.

Marijana Petrović, spec. med. psihologije

Dermosens sprej

Fimoza

Fimoza

Ima mnogo latinskih reči koje mi, roditelji, ne razume...

Jastuk za bebin miran san

Jastuk za bebin miran san

Važno je da vazduh lako prolazi kroz jastuk, da nema o...

Zbog čega mojoj bebi opada kosa?

Zbog čega mojoj bebi opada kosa?

Opadanje kose kod beba nedugo nakon rođenja sasvim je ...

Seksualna radoznalost kod male dece

Seksualna radoznalost kod male dece

U deo normalnog seksualnog razvoja kod dece spada i dod...

Šta obući bebi za spavanje?

Šta obući bebi za spavanje?

Kada oblačite bebu za krevet, imajte na umu da je vaš...

Početak trudnoće - Odgovori na najvažnija pitanja

Početak trudnoće - Odgovori na najvaž…

Test na trudnoću je pozitivan – no istodobno s rados...

Birajte igračke prema uzrastu deteta

Birajte igračke prema uzrastu deteta

Većina roditelja kupi igračke pre pre samog porođaja...

Prava igračka za vašu bebu

Prava igračka za vašu bebu

Igračke su dragocene za pravilan razvoj svakog deteta ...

Konjuktivitis (crvene i suzne oči) kod novorođenčadi

Konjuktivitis (crvene i suzne oči) kod …

Konjuktivitis (crvenilo očiju) kod tek rodjenih beba j...

Deca i insekti – komarac, osa, stršljen, krpelj, pauk…

Deca i insekti – komarac, osa, stršlj…

Ubodi insekata predstavljaju pravu neprijatnost, što j...

ADHD – Hiperkinetski poremećaj

ADHD – Hiperkinetski poremećaj

Profesor dr Aneta Lakić, neuropsihijatar, o hiperkinet...

Noćno mokrenje

Noćno mokrenje

Noćno umokravanje predstavlja simptom nekoliko poreme...

Oprez: Meningitis vreba leti

Oprez: Meningitis vreba leti

Prljave ruke, zagađena voda u bazenima i rekama ili do...

Kontakt sa decom je važniji od kazne

Kontakt sa decom je važniji od kazne

O vaspitanju dece se danas mnogo više govori, piše, z...

Pervazivni razvojni poremećaji

Pervazivni razvojni poremećaji

Pervazivni razvojni poremećaji pripadaju poremećajima...

Tata i mama, prestanite da se svađate!

Tata i mama, prestanite da se svađate!

Razvod je bolna stvar za roditelje, ali oni u tom bolu ...

PISMO MAJKE KOJE JE ZAPALILO INTERNET: Pitam se ko će ovo ništa da radi kad se porodiljsko završilo?

PISMO MAJKE KOJE JE ZAPALILO INTERNET: P…

Koliko puta ste čekale muža sa ručkom i osmehom kad ...

Saveti babice: Tretman temenjače

Saveti babice: Tretman temenjače

Drage mame i tate, Ukoliko je ovo Vase prvo roditeljst...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.