oktobar 20, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Hladni dani počinju brojnim infekcijama, a kod značajnog broja dece se dijagnostikuje zapaljenje pluća – pneumonija. Upala pluća zvuči zastrašujuće, ali je istina sasvim drugačija – većina dece, kod kojih se pneumonija otkrije na vreme, se brzo izleči i potpuno oporavi.

Kako dete uopšte dobije pneumoniju?

Infekcija pluća nastaje kada neki od mikronapadača (mikroorganizama) stigne u fino plućno tkivo i tamo počne da se razmnožava. To se dešava ili direktnim ulaskom mikroorganizama kroz disajne puteve, ili tako što se neka bakterija iz drugih delova tela “uvali” u pluća (što se ređe dešava). Rezultat borbe između prouzrokovača infekcije i odbrambenih (imunoloških) ćelija u plućima je zapaljenje. Kada su delići upaljenog tkiva “razbacani” po plućima, to se zove bronhopneumonija, a kada je jedan veći komad pluća zahvaćen zapaljenskim procesom – to se stručno naziva lobarna ili segmentna pneumonija.

Zašto neka deca lakše dobiju pneumoniju?

Pothranjena ili nepravilno hranjena dečica (ako nedostaju vitamini i minerali u ishrani) lakše “zakače” upalu pluća u odnosu na pravilno hranjene vršnjake. To je zato što loša ishrana oslabljuje sposobnost organizma da se bori sa mikrorganizmima, pa i onima koji uzrokuju zapaljenje pluća.

Deca koja žive u lošim higijenskim uslovima imaju veći rizik od dobijanja pneumonije, jer su izložena većem broju mikronapadača kojima prija prljavština. Dugotrajan boravak u hladnim, neprovetrenim i vlažnim prostorijama, takođe pogoduje nastanku zapaljenja pluća.

Koji mikroorganizmi najčešće izazivaju zapaljenje pluća?

Upalu pluća ubedljivo najčešće uzrokuju virusi i bakterije, a daleko ređe gljivice i paraziti.

Vrsta mikroorganizma – prouzrokovača zapaljenja zavisi od uzrasta deteta, ali i od godišnjeg doba i aktuelne epidemiološke situacije.

Kod novorođenih beba se najčešće radi o bakterijama koje dete “pokupi” tokom prolaska kroz porođajni kanal majke. Tada je reč o veoma teškim infekcijama, jer tek rođeno dete ima veoma slabu otpornost, pa skoro uvek uz pneumoniju ima i sepsu – bakterijsku infekciju, koja putem krvi zahvata gotovo ceo organizam. Srećom, to se ne dešava često. Čak i ako se desi, lečenje se isključivo sprovodi u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama, koje imaju odeljenje za lečenje novorođenčadi.

Kod starije dece, u toplijim mesecima dominiraju bakterijske infekcije (Streptokoke…), a u jesenjim i zimskim, naravno, virusi. Ipak, nije od presudnog značaja da li je zapaljenje pluća primarno virusno ili bakterijsko. Jer, i kada se radi o virusnim pneumonijama, one se leče antibioticima! Ovo je samo prividno odstupanje od pravila da se virusi ne leče antibiotikom. No, antibiotici su obavezni zbog toga što – iako je virus prvo napao pluća, uvek se na mestu oštećenja finog plućnog tkiva dešava takozvana sekundarna bakterijska infekcija. Na prelazima godišnih doba, ali i tokom hladnih dana se neretko dijagnostikuje bakterija koja se naziva Mycoplasma pneumoniae. “Mini epidemije” mikoplazma pneumonije su aktuelne u većim gradovima!
Gljivice i paraziti napadaju pluća skoro isključivo kod dece koja imaju teško oštećenje imunološkog (odbrambenog) sistema. To se dešava kada mališani boluju od dugotrajnih i iscrpljujućih bolesti, ili ako dobijaju lekove koji slabe detetove odbrambene sposobnosti. Kako se ta deca posebno prate, na ove retke pneumonije se uvek misli, pa je i terapija posebna i sprovodi se isključivo u bolničkim uslovima.
Kako se otkriva pneumonija kod dece?

Pneumonija – upala pluća

Hladni dani počinju brojnim infekcijama, a kod značajnog broja dece se dijagnostikuje zapaljenje pluća – pneumonija. Upala pluća zvuči zastrašujuće, ali je istina sasvim drugačija – većina dece, kod kojih se pneumonija otkrije na vreme, se brzo izleči i potpuno oporavi.

Jedino je pregled pedijatra pravi put do dijagnoze!

Neke tegobe i znaci kod dece mogu ukazati da se radi o zapaljenju pluća: izrazito loš izgled deteta, koje je nezainteresovano, gotovo apatično, ima dugotrajne epizode povišene telesne temperature, uporno kašlje, a ponekad i teško i brzo diše. Ipak, ima dece koja nemaju ovako izražene simptome, a imaju zapaljenje pluća, pa je pametno da se dete pregleda kada se uz visoku temperaturu pojavi kašalj.

Ovih dana je veoma česta pojava da se detetu posle nekoliko dana od početka obične prehlade stanje “pogorša” – umesto da potpuno ozdravi, ponovo dobije temperaturu i počne da kašlje. To su situacije kada obavezno treba pregledati dete i isključiti (ili lečiti) eventualnu upalu pluća.

Kako se otkriva uzrok upale pluća?

Kod većine dece nije moguće precizno utvrditi koji je mikroorganizam doveo do zapaljenja pluća. Za razliku od brisa ždrela, ili bakteriološkog pregleda mokraće i stolice, dubina pluća je nedostupna rutinskom uzimanju uzorka. Postoje metode (bronhoskopija) i za takve analize, ali se one ne rade bez preke potrebe – samo kod malog broja dece koja imaju netipičan tok bolesti, ili ne reaguju na uobičajenu terapiju.

Da li je neophodan rendgenski snimak pluća?

Najčešće nije obavezno “slikati” dete! Kada lekar stetoskopom jasno čuje karakterističan nalaz na plućima, situacija je čista i dijagnoza je neosporna, pa nema potrebe za rendgenskim snimkom.

Ipak, ima situacija kada dete zaista izgleda kao da ima pneumoniju, a ona se ne čuje slušalicama. Tada je pametno napraviti snimak pluća i videti da li postoji zapaljenje. Ima pneumonija koje ne mogu da se čuju uz pomoć slušalica, naprosto zato što je zapaljenski proces duboko u plućima, pa je daleko od slušalica i uva lekara. Ali, i tada, veoma teško opšte stanje deteta “podgreva” sumnju da se radi o zapaljenju pluća. Takve pneumonije se lepo vide na rendgenskom snimku, pa se dijagnoza lako postavlja i terapija može da počne.

Mora li svako dete u bolnicu na lečenje?

Srećom ne mora!

Zahvaljujući napretku zdravstvene službe i razvoja efikasnih antibiotika, moguće je da se pravovremeno postavi dijagnoza zapaljenja pluća, pa pneumonija može da se leči i bez prijema deteta u bolnicu. Ako se bolest “uhvati” na početku, dok je detetu još relativno dobro, nije potrebno da se zadržava u bolnici.

Kada dete ipak mora u bolnicu da bi se izlećilo od pneumonije?

Male bebe imaju veoma slabašan imunološki sistem, pa bez lečenja u bolničkim uslovima ne mogu da se izbore sa zapaljenjem pluća.
Deca koja imaju izuzetno loše opšte stanje: malaksala su, bezvoljna, naizmenično pospana pa nervozna, najčešće imaju bolest koja je uzela maha, pa je bolnički tretman neophodan.
Bolničko lečenje traže i oni mali pacijenti koji imaju oslabljen imunitet – bilo zbog neke druge dugotrajne bolesti, ili zbog terapije lekovima koji slabe imunološku reakciju.
Ponekad dete mora da se primi u bolnicu jer nismo sigurni da li će da dobija prepisanu terapiju kod kuće. To su obično deca iz lošeg socijalnog okruženja, kada je veoma teško biti siguran u sprovođenje terapije i ispratiti dalji tok bolesti.

Da li svaka upala pluća mora da se leči injekcijama antibiotika?

Ne mora!

Poslednjih nekoliko decenija je razvijeno dosta antibiotika za oralnu upotrebu (uzimaju se “na usta” – kao sirupi, tablete ili kapsule), koji imaju odlične terapijske mogućnosti. Paradoksalno je da mnogi oralni antibiotici, ako se pravovremeno daju, imaju bolji efekat u terapiji pneumonija od nekada najčešće primenjivanih antibiotskih injekcija. Evo primera: intramuskularne injekcije penicilina (Jugocilin), nemaju nikakav efekat na tri od četiri najčešća prouzrokovača upale pluća, koja se javlja tokom jesenjih i zimskih meseci!

Stari koncept – svaka upala pluća obavezno znači i davanje injekcija, jeste medicinska istorija za najveći broj pravovremeno dijagnostikovane dece. Ruku na srce, penicilin je doživeo “reinkarnaciju” u terapiji težih zapaljenja pluća kod mališana, ali se tada daje “na venu” (intravenski), u velikim dozama – što, naravno, zahteva prijem deteta u bolnicu.

Većina dece koja bude primljena u bolnicu zbog upale pluća, dobije injekcije antibiotika, jer se radi o težim formama bolesti, koje traže “agresivnije” lečenje.

Koliko traje lečenje?

To zavisi od vrste upale pluća, ali i vremena postavljanja dijagnoze. Obično traje od jedne do dve nedelje. Redovne kontrole su glavni “putokaz” završetka terapije.

Dobro određena terapija daje prve vidljive rezultate već posle par dana, ali ne treba očekivati od antibiotika trenutno poboljšanje. Treba mu dati “fore” bar dva do tri dana, a ako dete ne krene put oporavka, znači da terapija mora da se menja – naravno, uz kontrolu pedijatra.

Važno je naglasiti da je uz terapiju potrebno mirovanje deteta, uz dosta tečnosti i laku, ali odabranu hranu. Mirovanje sprečava da se bolest proširi, a adekvatna količina unete tečnosti pomaže oporavak deteta, baš kao i dobra hrana. Prvih dana bolesti ne treba insistirati na jelu, ali čim dete dobije apetit, treba ga ohrabriti lepim obrocima koji su bogati vitaminima, mineralima i lako svarljivim proteinima.

Mogu li se desiti komplikacije?

Ako se bolest pravovremeno otkrije, a terapija započne na vreme – dete može da se potpuno oporavi, bez ikakvih posledica. Danas su srećom retke pneumonije kod dece koje ostavljaju trajna oštećenja pluća.

Ukoliko je zapaljenje pluća praćeno upalom plućne maramice (pleuritis), posle izlečenja mogu da ostanu priraslice, koje znaju da prave bolne senzacije više godina posle završetka bolesti, ali se ipak radi o bezazlenoj komplikaciji. Daleko se ređe dešava da deo bakterijskog zapaljenja ostane “zarobljen” u priraslicama i da traži operativno lečenje.

Kod male dece i dece sa oslabljenim imunitetom, bolest može da se proširi i na druge delove organizma. Srećom, to se retko dešava uz adekvatnu terapiju i negu.

Da li su deca sa zapaljenjem pluća opasna za drugu decu?

Na početku bolesti, pre započinjanja adekvatne terapije, mikroorganizmi se lako i brzo šire, jer dete kašlje. Ipak, to ne znači da će i deca koja su bila u kontaktu sa bolesnim detetom da dobiju zapaljenje pluća.

Kada mikroorganizam (virus ili bakterija) dospe do zdravog deteta, ono može da se izbori sa mikrouljezom, tako da infekcija i ne započne. Sa druge strane, ako se i pojave znaci infekcije (povišena temperatura i kašljucanje), to ne znači da će dete oboleti od pneumonije.

Naravno da je pametno da takvu decu (sa simptomima infekcije disajnih organa) pregleda pedijatar, ali ne treba zdravu decu koja su bila u okolini obolelog deteta “preventivno” pregledati, ili im dati antibiotike preventivno!

Ima li zapaljenja pluća koja idu bez povišene telesne temperature?

Ima, ali se retko sreću kod dece!

U prvoj godini života, dešava se da pojedina deca imaju simptome i znake zapaljenja pluća (čak se i na rendgenskom snimku jasno vidi pneumonija), a da nemaju povišenu temperaturu. Interesantno je da ona obično “šište” (karakterističan svirajući ton pri disanju i kašlju), a da pritom ne izgledaju loše. Prilično su aktivna i relativno dobrog apetita, a imaju upalu pluća.

Radi se o upali pluća koju izaziva jedan poseban mikroorganizam (Chlamidia, mada i neki drugi mogu da je prouzrokuju, ali znatno ređe). Ova deca se lako leče makrolidnim antibioticima (Klaritromicin, Azitromicin), pa se sve uglavnom završi za sedam do deset dana. Dakle, nije ništa strašno.

Ako veća deca imaju česte “upale pluća bez temperature”, a povremeno i šište, onda se ne radi o pneumoniji, već je skoro sigurno da takva deca imaju neprepoznatu astmu.

Mogu li se sprečiti pneumonije kod dece?

Neke upale pluća mogu da se spreče vakcinacijom dece!

Vakcina protiv pneumokoka (streptokoka koja izaziva zapaljenje pluća, ali i druge opasne infekcije kod dece) je dostupna već u prvoj godini života (Prevenar 13, Synflorix). To nije apsolutna zaštita, ali je posle vakcinacije mogućnost da dete dobije pneumoniju značajno manja.

Vakcina pritiv gripa indirektno štiti i od zapaljenja pluća. Jedna od čestih komplikacija gripa je pneumonija. Ako sprečimo grip, sprečićemo i gripozno zapaljenje pluća.

Zdrav život: dovoljno sna, zdrava ishrana i bavljenje sportom, blagotvorno utiču na otpornost (imunološki sistem) dece, pa i njihovu sposobnost da se uzbore sa infekcijama.

Opštim ratom protiv nehigijene i zdravstvenim prosvećivanjem ljudi, lakše ćemo stati na put zarazama, pa i zapaljenjima pluća. To je veliki problem i težak zadatak za celo društvo, a naročito za zdravstveni i socijalni sistem.

Ass.dr Goran Vukomanović

Uskratite TV do treće godine

Uskratite TV do treće godine

Iako roditelji misle da TV nema uticaja na klince, Amer...

Kako izbaciti sekret iz disajnih puteva

Kako izbaciti sekret iz disajnih puteva

Sekret u disajnim putevima česta je situacija kod mališ...

Zbog čega bebe počinju da se plaše nepoznatih

Zbog čega bebe počinju da se plaše nepoz…

Vaša beba se čudno ponaša. Plače čim ugleda komšije i s...

3 saveta kako da prestanete da vičete na svoju decu

3 saveta kako da prestanete da vičete na…

Časopis „Razvoj deteta“ objavio je rezultate dvogodišnj...

Od refleksa koračanja do prvih koraka

Od refleksa koračanja do prvih koraka

U prvim nedeljama života na spoljašnje stimulacije (zvu...

Trudnoća - Sačuvajte zube i lep osmeh

Trudnoća - Sačuvajte zube i lep osmeh

Blistavo beo izgled i zdravlje zuba čuvaju se i praviln...

Prvorođeni su gojazniji

Prvorođeni su gojazniji

Metabolizam bebe ne dobija dovoljno nutrijenata, pa izg...

Šta da učinite da beba bolje spava

Šta da učinite da beba bolje spava

Zašto je važan san za bebu? Bebama je san neophodan da...

Autizam kod dece

Autizam kod dece

Autizam je razvojni poremećaj gde je narušen razvoj kom...

Koliko je bitna ishrana tokom dojenja?

Koliko je bitna ishrana tokom dojenja?

Da li treba da jedem više tokom dojenja? Nema potrebe ...

Šta kad cucla padne na pod?

Šta kad cucla padne na pod?

Stručnjaci su ponudili rešenje, ali se to mnogima neće ...

Ožiljci posle carskog reza i kako ih se rešiti!?

Ožiljci posle carskog reza i kako ih se …

Procenat majki koje se porađaju putem carskog reza vari...

Evo kako vas je oblikovalo vaspitanje vaših roditelja

Evo kako vas je oblikovalo vaspitanje va…

Bilo da su vam roditelji najbolji prijatelji ili ih jed...

AAP upozorava roditelje: Dečije flašice i pribor za jelo nikako nemojte koristiti na ovaj način

AAP upozorava roditelje: Dečije flašice …

Plastika od koje su napravljene dečije flašice i pribor...

Kako da znam da li je beba dovoljno jela?

Kako da znam da li je beba dovoljno jela…

Još od perioda bebe, kroz davanje hrane bebi pokazujemo...

Neka deca budu deca: Ovo ne branite mališanima

Neka deca budu deca: Ovo ne branite mali…

Deca treba da budu deca, međutim, roditelji ih često u ...

U Srbiji svaka deseta majka doji dete

U Srbiji svaka deseta majka doji dete

Dojenje je prirodan način hranjenja svakog novorođenčet...

Strah od vode kod dece

Strah od vode kod dece

Na plažama možemo videti bebe kako neustrašivo bauljaju...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.