decembar 10, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Mastioditis

april 23, 2016

Mastioid (mastoidni nastavak) je onaj koštani “greben” koji se pipa iza ušne školjke. Iako se radi o tvrdoj kosti, ona je “šuplja” iznutra.

Da li možete da objasnite bolest mastioiditis?

Mastiod (mastoidni nastavak) je onaj koštani “greben” koji se pipa iza ušne školjke. Iako se radi o tvrdoj kosti, ona je “šuplja” iznutra.

Kada se desi zapaljenje tih “šupljinica” (što se srećom retko dešava) u kosti nastaje mastoiditis. Radi se o bakterijskoj upali, a bakterija najčešće stiže iz srednjeg uha.

To je neprijatna bolest, uglavnom se javlja kod beba, a dijagnoza se ne postavlja baš lako. Ovo oboljenje je u “nadležnosti” specijaliste za uho grlo i nos koji se bavi decom! On postavlja dijagnozu i ordinira antibiotsku terapiju. Lečenje se započinje u bolničkim uslovima, praćenje deteta je važno, a dete “nadgleda” pedijatar i specijalista za uho grlo i nos. Kod starije dece je mastoiditis izuzetno retka komplikacija zapaljenja srednjeh uha.

Kod roditelja uvek postoji dilema, ako ORL specilajista predloži operaciju krajnika detetu, da li to uraditi ili ne? To se uglavnom dešava zbog straha od operacije ali i zbog toga što se ne zna dovoljno o njihovoj funkciji i problemu koji eventualno mogu napraviti. Mišljenja su tokom vremena varirala, bili su davani razlozi i za i protiv.

Kakvu funkciju imaju krajnici u našem organizmu?

Krajnici su u sklopu imunološkog sistema organizma, znači oni su imunološki organ, vrlo značajan do navršene tri godine života deteta. Do tog perioda oni imaju veoma značajnu ulogu u celom odbrambenom sistemu. Kako dete odrasta, imunološki sistem sazreva, a fiziološka uloga krajnika polako opada, da bi drugi imunokompetentni organi preuzeli funkciju. Posle desete, petnaeste godine imunološka uloga krajnika više nije od posebnog značaja u smislu odbrane i zaštite. To možemo videti i na njihovom morfološkom izgledu, jer se krajnici od puberteta značajno smanjuju, tako da odrasli ljudi retko imaju velike krajnike jer su oni u odraslom dobu atrofični. Znači, njihova uloga u organizmu u tome periodu prestaje i polako nestaje.

Kada je neophodno operisati krajnike?

Sve ovo što smo rekli bilo bi dobro da ne postoji mogućnost da krajnici u celoj ovoj priči ne igraju i negativnu ulogu. Znači njihova uloga, od prirode predodredjena je da štite organizam, međutim, oni mogu postati žarište i opasnost po organizam što se, na svu sreću, ređe dešava. Najveći broj populacije ima krajnike koji ne predstavljaju problem i samim tim nemaju bilo kakvog uticaja na njihovo zdravstveno stanje. Krajnici se operišu ukoliko postanu opasnost za organizam. To bi značilo da postoji mogućnost da žarište tj. upaljeni krajnici, izazovu komplikacije na udaljenim organima, na primer srcu, zglobovima, bubrezima. Tada moramo biti budni vodeći računa i o tome da predvidimo i predupredimo mogućnost stvaranja takve komplikacije. Retko se dešava se da su palatinalne tonzile ili takozvani palatinalni krajnici toliko veliki da prave detetu mehaničku smetnju sa disanjem, češće se to dešava kada je treći krajnik u pitanju. Međutim, usled njihove hipertrofije može da dodje do problema sa disanjem naročito u snu kada dodje do opuštanja svih mišića pa tako i mišića koji drže i okružuju krajnike.Veoma uvećani krajnici zapadnu na zadnji zid ždrela i znatno redukuju prostor za disanje. To se manifestuje takozvanom apneom.tj. kliničkim sindromom koji je poznat kao sleep apnea i ima dosta negativne posledice za razvoj deteta. Ovakve situacije su veoma retke, ali postoje. Znači u ovom slučaju su krajnici biološki zdravi, ne dolazi do njihove hornične inflamacije ili ponavljanja zapaljenja, ali oni svojom veličinom detetu mogu da prave problem. Znači to ovo je jedna od indikacija za ukljanjanje krajnika, njihova prekomerna veličina koja izaziva te posledice. Međutim, krajnike uglavnom vadimo usled njihovih bioloških neadekvatnosti, tj. usled njihovog zapaljenja.

Koje su to situacije koje zahtevaju operaciju pre treće godine?

Praktično takve situacije ne postoje. Izuzetno retko može mehanička zapreka, tj. prekomerna veličina krajnika da bude toliko izražena da smo prinudjeni da vadimo krajnike pre navršene treće godine života. Krajnici u tom svom razvoju svoju maksimalnu veličinu postižu kasnije, posle treće godine života, negde izmedju četvrte i šeste. Tako da na takvu situaciju nailazimo izuzetno retko. Druga varijanta, koja je u današnje vreme više teoretska nego praktična, bi bila ako su krajnici uzrok sepse, što se opet veoma retko dešava pre navršene treće godine života. Meni su takvi slučajevi poznati samo iz literature u praksi tako nešto nisam sretao. Krajnici zbog hroničnog zapaljena, ili čestih akutnih angina vrlo retko prave problem pre navršene treće godine živta. Do treće godine života po pravilu deca imaju češći problem sa trećim krajnikom, a od treće godine života se palatinalne tonzile pojavljuju kao problem.

U praktičnom smislu, operacija palatinalnih krajnika pre navršene treće godine života, ne dolazi u obzir.

Da li je istina ili zabluda da svaka infekcija «otići na pluća», posle operacije krajnika?

To je predrasuda sa kojom se mi srećemo onog momenta kada počnemo da se bavimo ovim poslom. Ja sam bio na specijalizaciji kada sam čuo takvo mišljenje. Za to nema adekvatnog objašnjenja. Krajnici nisu ti koji brane pristup donjim respiratornim putevima. Postoje drugi fiziološki mehanizmi i organi koji su od prirode za to zaduženi. Vazduh koji ide u pluća, ne ide preko krajnika izuzev u situaciji kada se diše na usta. Vazduh prilikom disanja na nos, prolazi iza krajnika pa je krajnje nebitno da li krajnici postoje ili ne, jer ih struja koja ide iz nosa zaobilazi.

Rekli smo da ne krajnike ne treba vaditi pre treće godine, da li postoji gornja uzrastna granica za njihovu operaciju?

Krajnici si vade u onom momentu kada padne imunološka barijera i kada oni postanu žarište u organizmu. Mi ne možemo predvideti koji će to period života biti, a to se dešava u svim uzrastima. Naravno da je u mladjem uzrastu češće. Praktično ne postoji tačno definisana gornja granica za vadjenje krajnika.

Kakva je preporuka za operaciju kod dece koja imaju astmu i bolesne krajnike. Da li se tada preporučuje operacija ili ne?

To je pitanje veoma kompleksno i na njega je nemoguće odogovoriti sa jednim kratkim i definisanim odgovorom, odnosno, sa da ili ne. Činjenica je, da je praksa pokazala, da deca koja boluju od bronhijalne astme u nekim slučajevima mogu da imaju pogoršanje astme posle vadjena krajnika. Međutim, u slučaju da postoje ozbiljni razlozi za vadjenje krajnika, ako dete ima bronhijalnu astmu, uvek se konsultujemo sa pedijatrom-pulmologom koji vodi dete pa zajednički dolazimo do konačne odluke. Ako postoje vrlo ozbilji razlozi za vadjenje krajnika, u smislu fokusa i permanentnog uticaja tog horničnog zapaljenja na organizam, tada ih svakako treba otkloniti. Međutim, taj problem zahteva timski pristup. U medicini je uvek bolje kada se stvari sagledaju sa više strana i više specijalnost. Jer svi mi uskostručno gledajući problem ne možemo da ga obuhvatimo kompleksno već samo parcijalno, a to ne daje najbolje razultate.

Na osnovu napred napisanog možemo zaključiti, ukoliko je problem velik, a drugi načini lečenja nisu dovoljno efikasni, preporučuje se operacija, a ako se problem može rešiti i manje invazivnim putem, predlaže se izbegavanje operacije. Krajnja odluka je, naravno, na samom pacijentu ili na roditeljima deteta

Kada uvo zaboli

april 23, 2016

Ovog puta smo izabrali problem koji se neretko dešava kod dece – akutni bol u uvu. Trudimo se da izbegavamo medicinske termine koliko je to moguće, ali ovo akutno ipak realno odslikava “dramu” iznenadnog, snažnog bola u uvu.

Zašto zaboli uvce – tako iznenada?

Uvo je puno nervnih završetaka koji prenose bol, naročito je srednje uvo “bogato” receptorima koji imaju jedini zadatak da “hvataju” bolni nadražaj. Kada je pritisak u šupljini srednjeg uva (iz nekog razloga) povišen to izaziva bol. Zapaljenje uva je tipičan uzrok bola, ali zapamtite: ne mora da znači da dete ima zapaljenje srednjeg uva samo zato što ga uvce boli.

Ako nije zapaljenje srednjeh uva, šta je onda?
Kod najvećeg broja dece koja imaju akutni bol u uvu se radi o prolaznom zapušenju Eustahijeve tube – kanalčića koji spaja srednje uvo i mesto gde nos “prelazi” u grlo. Ova tuba se zapuši jer je nosić zapušen, pa tečnost iz šupljini srednjeg uva ne može da izađe. Ovaj zarobljeni sekret pritiska malopre pomenute receptore za bol – to svarno strašno boli.

Da li odmah treba “trčati kod doktora”?
Ne treba!
Prvo treba pomoći detetu – ne valja “bolno” dete maltretirati po kolima, taksiju u dežurnim ambulantama ili bolnicama. Evo šta treba uraditi:
* Čišćenje nosića. Veće dete podstaknite ga da izduva nos, iako to ponekad može kratkotrajno pojačati bol, pomoći će detetu da “produva” zapušene nosne kanale. Kod manje dece nežno očistite nosić štapićem, ako dete ima obilan “vodeni” sekret izvucite ga pumpicom. Pumpicu ne koristite “na suvo” – ako dete nema mnogo sekreta pumpica može da pojača bol!

* Kapi za nos. Stavite detetu kapi ili sprej koji sadrži vazokonstriktor – supstancu koja sužava proširene krvne sudove u nosu (koji doprinose zapušenju nosa “u dubini”). Zolynd 0,05%, Efedrn 0,5% Adrianol T, Nafazol, Operil P, Olynth…. Čak iako ne izgleda da je nosić zapušen uradite ovo! Važno je pre stavljanja očistiti nosić (kako je opisano u prethodnom koraku – u protivnom kapi neće odraditi posao kako treba)

* Potom dajte detetu ibuprofen (Nurofen sirup). Ako ne znate dozu od ranije, pročitajte uputstvo, samo dajte lekić. Ibuprofen ublažava bola, ali ima i važan antizapaljenski efekat koji smanjuje otok sluzokože gornjih disajnih puteva, što olakšava “odlivanje” sekreta koji je zarobljen u šupljini srednjeh uha. * Sačekajte 15-20 minuta, nađite se detetu, umirete ga i videćete da će biti bolje.

Kada svarno treba potražiti pomoć lekara?
* Ako i pored svega obavljenog dete i dalje plače i ne smiruje se, obavezno treba otići do dežurnog pedijatra. To se daleko ređe dešava – ogromna većina dece “odreaguje” na opisanu terapiju i ponaša se kao da se ništa nije desilo.

* Ako dete dobije visoku temperaturu treba se javiti lekaru, čak iako je bol prestao. Naravno to nije obavezno da se obavi “u sred noći”, pod uslovom da dete mirno spava i ne žali se na bol. Sledećeg dana, polako i bez panike treba potražiti pomoć pedijatra.

Eto vidite – bol u uvcetu svarno nije “drama” kako na prvi pogled stvarno izgleda. Naveći broj dece sa naglo nastalim bolom u uvu nema pravo zapaljenje srednjeh uva! Ovo je jednostavna pomoć detetu, a možete izbeći nepotrebni odlazak u dežurnu službu.

Sprečite povrede nežnog dečjeg uha nastale neadekvatnim održavanjem higijene.

Pravilno održavanje higijene uva, ukoliko je uvo zdravo, vrši se pranjem sapunom, vodom i brisanjem peškirom (ubrusom) savetuje prof. dr Ranko Dergenc.

Veoma raširen običaj da se higijena uva ili nosa održava štapićima je pogrešan, u istoj meri u kojoj je uobičajen. Štapićem ne može da se ukloni cerumen (ušna mast), već se gura dublje, nabija se i gomila tako da ga je tada mnogo teže isprati ili skinuti. Osim toga što štapićima ne može da se adekvatno održava higijena uva, bez obzira što imaju kraj zaštićen vatom, oni nisu pogodni za bilo kakvu manipulaciju u spoljašnjem ušnom kanalu. Njihovom upotrebom može doći do povrede kože kanala, bubne opne, pa čak i slušnih koščica.

Na mehaničku povredu kože spoljašnjeg ušnog kanala često se nadovezuje infekcija, naročito u letnjim uslovima, zbog kupanja u bakteriološki zagađenoj vodi (bazeni, reke, jezera, more), što sve izaziva jake bolove u uhu i uzrokuje značajne tegobe.

izvor: yumama

Dermosens sprej

Dešifrujte jezik bebe

Dešifrujte jezik bebe

Čim se rode, bebe pokušavaju da komuniciraju. Plač, ...

Bebe vole rutinu

Bebe vole rutinu

Bebi je od prvog dana potrebna rutina, okvir u koji su ...

Roditelji od dece napravili "smombije"

Roditelji od dece napravili "smombi…

Svet je pun "smombija", kako zovu zavisnike od internet...

Borba za roditeljsku pažnju

Borba za roditeljsku pažnju

Mama, rodi mi brata ili sestru! - rečenica je koju je ...

Gušenje

Gušenje

Zbog čega deca počnu da se guše? Gušenje stranim p...

Da li ste znali čemu služe preklopi na bebi bodićima

Da li ste znali čemu služe preklopi na…

Koliko ste se puta namučili da ukakan bodić skinete p...

Pitali smo psihologa: Koliko je opasan stres u trudnoći?

Pitali smo psihologa: Koliko je opasan s…

Trudnoća se odavno u narodu naziva drugo stanje. U tel...

Zatvor kod beba

Zatvor kod beba

U prvim godinama, a naročito tokom prvih meseci život...

Zašto bebama nikako ne treba davati med?

Zašto bebama nikako ne treba davati med…

Med može uzrokovati dojenački botulizam, vrlo opasnu ...

Bruh (kila) kod dece i beba

Bruh (kila) kod dece i beba

Neke mame u prvim nedeljama života svoje bebe, priliko...

Vratimo se navikama naših roditelja - šaljimo decu da se igraju napolju!

Vratimo se navikama naših roditelja - …

Boravak u prirodi donosi ogromne benefite za zdravlje i...

Zašto beba sisa prst i kako je odvići od toga?

Zašto beba sisa prst i kako je odvići …

Zašto beba sisa prst? Čak i dok je beba u stomaku, n...

Šta ako beba neće u auto sedište?

Šta ako beba neće u auto sedište?

Evo šta možete da učinite ako vaše dete odbija da s...

Iscrpljena mama otkriva: šta se krije iza čestog bebinog buđenja tokom noći

Iscrpljena mama otkriva: šta se krije i…

Svaka mama se barem jednom zapitala u čemu greši i zb...

Zašto trudnice imaju probleme sa stopalima?

Zašto trudnice imaju probleme sa stopal…

  Da bi beba imala dovoljno mesta za rast i nesmetan ...

Mama ili tata: Ko bolje komunicira s bebom?

Mama ili tata: Ko bolje komunicira s beb…

Jeste li ikada gledali druge roditelje kako komuniciraj...

Koje lekove koristiti u trudnoći i kako

Koje lekove koristiti u trudnoći i kako

Analgetici Lekove u trudnoći ne treba uzimati bez sav...

Kontakt sa decom je važniji od kazne

Kontakt sa decom je važniji od kazne

O vaspitanju dece se danas mnogo više govori, piše, z...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.