septembar 15, 2019

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Koliko će dete imati razvijenu krupnu motoriku nogu, ruku, leđa I trupa, koliko će se razviti mišići, kakvo će držanje imati u uspravnom položaju, kako će se kretati kroz prostor kada prohoda zavisi od vremena koje je kao beba od prvih dana života pa sve do prohodavanja provelo na ravnoj tvrdoj podlozi odnosno na podu.

PUZANJEM SE RAZVIJA KOORDINACIJA

Kada odmah po rođenju stavimo bebu na stomak ona će moći da sa jedne okrene glavu na drugu stranu. Sa mesec dana može na kratko da drži glavu u vazduhu, da bi se sa tri meseca oslanjala na podlaktice, posmatrala okolinu i pripremala se da uskoro počne da dohvata igračku koja je ispred nje.

Ovo može svaka zdrava beba a na roditeljima I odraslima koji brinu o njoj je da joj omoguće da bude na tvrdoj ravnoj podlozi. U prva tri meseca može da se koristi sto za prepovijanje a od četvrtog meseca najbolje da bude na podu jer je to period kada bebe počinju da se okreću samostalno sa leđa na stomak I moraju da imaju dovoljno prostora da to izvedu a I zbog sigurnosti jer sa bilo koje druge površine mogu da padnu.

Momenat kada beba propuzi naziva se “drugim rođenjem”, iako je pre osam, devet meseci presecanjem pupčane vrpce fizički odvojena od majke. Tek sada kada počne da puzi ona dobrovoljno odlazi od majke I oca I svoju pažnju preusmerava sa roditelja na spoljašnji svet, dok će punu samostalnost steći kada prohoda. Kada će propuzati I prohodati zavisi od procesa koji se odvija u mozgu, naziva se mijelinizacija I od njega zavisi kada će mozak početi da upravlja mišićima. Na ovaj fiziološki proces se ne može uticati spolja, odvija se kod svake bebe individualno I to je razlog što neka deca nešto urade ranije a neka kasnije.

Nakon što mozak počne da upravlja mišićima, informacije teku I obrnutim smerom, dete počinje da menja aktivnost u odnosu na stečeno iskustvo, ta povezanost omogućava razvoj koordinacije I besciljni pokreti postaju svrsishodne radnje. Za razliku od procesa razvoja mozga na koji ne možemo da utičemo na koordinaciju I snagu velikih grupa mišića možemo. Zato je važno okruženje u kome beba boravi, u ovoj situaciji to je boravak na podu. Sve sprave koje se nekada koriste kao što je dubak, auto sedišta, stolice za hranjenje, ljuljaške, ogradice I sl značajno ometaju ovaj proces I remete normalan motorni razvoj.

Snaga mišića se razvija vežbanjem, to zna svako ko odlazi u teratanu, tako I beba može da razvije svoje mišiće optimalno ako ih redovno uvežbava, a za to je najpogodnije mesto upravo pod. Tu će moći da puzi, podiže stvari, vuče, baca, da se uspravlja uz predmete. Omogućavanjem bebi da to radi doprinosimo njenom normalnom motornom razvoju na putu ka samostalnosti.

Kada uređujemo prostor za bebu, on treba da bude jednostavan, čist I uredan. Ako je pod previše klizav mogu da se stave podloge koje se ne pomeraju I mogu lako da se odrzavaju. Beba sama u sebi ima nagon za koordinisanjem I jačanjem velikih mišića I ne treba je zatrpavati igračkama koje će joj se nalaziti na putu I preusmeravati sa njene potrebe za kretanjem. To se odnosi I na uključen televizor, naročito ako je postavljen nisko dole, jarke slike I zvukovi koji dopiru iz njega bebu će držati “hipnostisanu” na jednom mestu.

Da bi roditelji bili sigurni da je prostor u kome beba provodi najviše vremena optimalno uređen, dobro je da pre nego što je spuste na pod, sami provedu neko vreme na njemu. Tako će videti kako to izgleda iz bebine perspektive, da li se sve vidi, da li moze da se dođe do stvari, kako je kada se iz jedne prostorije ode u drugu. Ovo je jako važno jer će to sve uticati I na razvoj bebinog vida I osećaja sopstvenog tela. I pre nego propuzi imaće “mapu prostora sa referentnim tačkama” u glavi koja će joj omogućiti bezbedno kretanje kasnije jer je naučila postupno da procenjuje udaljenost I brzinu.

Da bi se ova učenja odvijala nesmetano beba treba da boravi u svom prostoru kako bi imala dovoljno iskustava u poznatom okruženju, česti odlasci na druga mesta će je zbunjivati I otežati učenje. Ako želite da svojoj bebi nešto poklonite, neka to bude vaše vreme.

Radoznalost I interesovanje za spoljašnji svet glavni je pokretač deteta na aktivnost. Kada smo sa bebom na podu lako ćemo predvideti šta želi da dohvati I često nesvesno posežemo za tim I dodajemo joj. Tako joj uskraćujemo mogućnost da do toga dođe sama. Naravno da dok još ne puzi sama igračke treba da budu na udaljenosti koju može da savlada, tako pravimo ravnotežu između njenog napora I uspeha.

Kada je beba provela dovoljno vremena na podu, najbolje da to praktikujete od četvrtog meseca, oko osmog će propuzati ili će samostalno doći do sedećeg položaja. Beba odlučuje šta će prvo uraditi u zavisnosti od njenog unutrašnjeg razvoja I nije dobro kada roditelji nameću sedeći položaj korišćenjem raznih pomagala (auto sedišta, ljuljaške, hranilice, dubak).

Svaka beba će puzati ako joj se za to da prilika. Puzanje angažuje velike grupe mišića nogu, ruku I leđa, omogućava koordinaciju ruke I suprotne noge što je osnova za dobru ravnotežu I uspravan hod.

Vreme provedeno na podu uz odgovarajuće aktivnosti je neophodno za pravilan rasti I razvoj deteta.

Snežana Milanović, diplomirani fizioterapeut

Centar za korektivnu gimnastiku

Pogledajte u kalendaru razvoja šta bi sve trebalo da može, kaže, oseti i uradi dete uzrasta od 12 do 24 meseca.

Socijalno-emotivni razvoj deteta

12-15 meseci

strah od nepoznatih osoba doseže vrhunac

15 meseci

reaguje na svoje ime
imitira jednostavne aktivnosti ukućana
ponavlja aktivnosti kojoj se ukućani raduju

18 meseci

skida cipele i čarape, otkopčava rajfešlus
pridržava času dok pije, pokušava da jede kašikom
jak strah pri odvajanju od bliskih osoba
igra solitarna, igra se samo u prisustvu druge dece
javljaju se znaci ljubomore, negoduje kada drugo dete privlači paznju na sebe
nekontrolisano balavljenje
bezrazložni nastupi uznemirenosti i smeha
prisutni intervali odsutnosti
stereotipni pokreti
moguća depresivnost zbog dužeg odvajanja od bliskih osoba

Govorne sposobnosti

15 meseci

glasom izrazava želje
razume da poznate stvari i osobe imaju svoja imena

15-18 meseci

rečenica od jedne reči ili reč i gest

16 meseci

koristi 6 reči
imenuje jedan predmet na zahtev

17 meseci

fraza od dve reči tipa imenice ("mama lopta")

18 meseci

spaja imenicu i glagol ("mama daj")

19 meseci

zna više fraza od dve reči tipa imenica glagol

20 meseci

prepoznaje osam do dvanaest slika

21 mesec

traži rečima da jede i pije
izvršava nalog koji zahteva dve delatnosti (odnesi, zatvori)

22 meseci

koristi imenice, glagole i prideve

22-24 meseci

zna više jednostavnih fraza i rečenica do tri reči

Izvor: yumama.com

Bebe i mala deca trebalo bi da se što više kreću. Kretanje povećava prisustvo kiseonika u mozgu, dovodi do poboljšanja sna, vida, varenja i umanjuje rizik od obolevanja od respiratornih bolesti

Daglas Doman, američki stručnjak sa Instituta za razvoj ljudskih potencijala, nedavno je posetio Beograd i preneo saznanja o razvoju dečje inteligencije. Da bi mališani bili zdravi i svaki deo njihovog mozga razvijen, razvoj motorike je od izuzetne važnosti.

Zato stručnjaci sa ovog Instituta napominju da bi bebe i mala deca trebalo da se što više kreću. Kretanje povećava prisustvo kiseonika u mozgu, dovodi do poboljšanja sna, vida, varenja i umanjuje rizik od obolevanja od respiratornih bolesti.

– Bebu, već mesec dana nakon rođenja, nemojte stavljati da leži na leđima poput kornjače koja, u tom slučaju, ne može da se pomeri, već na stomak. Tako će jačati ruke, noge, ali i vrat, naučiti da drži glavicu uspravno. Stavite je u ovaj položaj po 15 minuta, nekoliko puta na dan i ubrzo će biti spremna za sledeću fazu.

– „Gmizanje” podrazumeva da beba pravi male pokrete, odupirujući se stopalima i rukama o površinu. Zato najmlađem članu obezbedite topao, bezbedan, sterilan pod, gde može što više da bude na stomaku. Neka bude samo u benkici, bosih nogu i golih ruku kako bi lakše mogao da se odupre o podlogu.

– Ovi pokreti će ubrzo da je dovodu do puzanja. Kako bi podstakli mališana da se odvaži na ovo, vi ili starije dete puzite po podu, kako bi beba videla kako se to radi.

– Takođe, ne oblačite mu odeću koja će ga ograničavati u pokretu i nikako ne primoravajte bebu da se kreće, već je pustite da stane kad ona poželi da se odmori.

Izvor: novosti.rs

Šest meseci predstavljaju navršenu polovinu ove toliko važne prve godine, tokom koje Vaše dete raste i razvija se brže nego u bilo koje doba života. Njegovo mentalno i fizičko napredovanje će Vas zapanjiti i oduševiti.

Između šest i osam meseci možete očekivati da će Vaše dete uspravno sedeti, a da ga ne poduprete, udaraće kašikom ili lupati po stolu igrajući se, biće pokretnije ako mu malo pomognete. Imaće običaj da uzme sa stola kocku ili neki predmet, ili će u svakoj ruci držati po jednu stvar.

Nadići će galamu ako mu nešto ne bude po volji. Izražavaće zadovoljstvo gukanjem i čavrljanjem, pružaće ruke da dohvati predmete koje vidi, dobiće jedan zub, a možda i dva, na sredini donje vilice.

Krajem šestog meseca mnoge bebe pokušavaju da puze

Kada ga stavimo da leži, odojče će samo podići ramena i glavu i pružiće ruke da ga podignemo.

Kada ga povlačamo iz ležećeg stava unapred, učvrsti ramena i samo se diže, a često ako nastavimo sa povlačenjem diže se i na noge. Beba koja ima pet ili šest meseci ima potrebu da dira ili pipa svaku stvar.

Neartukulisani glasovi koje pušta beba, njeno čavrljanje i gukanje, sve to spada u učenje govora. Odojče istovremeno počinje da razaznaje razne tonove vašeg glasa, može da odredi da li se ljutite, tešite ili odobravate. U ovom uzrastu dete govori nekim svojim jezikom kada se nađe u društvu, pa vas čak iznenadi prelazima i intonacijskim frazama koje podsećaju na govor odraslih – u stanju je da intonira pitanje. Zatim, nekako u ovo isto doba, počinje da razumeva i prepoznaje izvesne reči koje mu govorite.

U osmom mesecu sedi čvrsto, a neka deca i stoje kada se pridržavaju

Puzi. Traži predmete koji su mu ispali. Od nepoznatih se boji i stidi, nekada plače i odbija da se sa njima igra ili da uzima od njih igračke. Pojačava se ljubav i naklonost prema članovima porodice. Jede kašičicom, pije iz šolje.

Između osam i dvanaest meseci dete će čvrsto sedeti

Igraće se sa svojom slikom u ogledalu, puziće i biće u stanju da samo sedne. Čak će možda i hodati, ali ga ne podstičite na to. Hvataće rukama male i velike predmete i pažljivo će ih ispitivati. Imaće dva zuba a na putu će biti još četiri, uzimaće učešća u ritmičkim igrama za sasvim malu decu, zabavljaće ga da baca stvari.

Otprilike kada napune devet meseci, neke bebe prestaju da spavaju pre podne, dok ima dece koja će u dva maha dnevno spavati sve dok ne navrše četrnaest ili petnaest meseci. Potreba za snom nije ista kod sve dece. Mogu da stoje bez pridržavanja krajem devetog meseca, može da se diže uz ogradicu pridržavajući se rukama. Upotrebljava kažiprst za pokazivanje. Reaguje na poznate reči. U desetom mesecu zna svoje ime. Razume jednostavne naloge. Hoda uz pridržavanje. Izgovaraće prve reči – mama tata i sl.

Kada napuni godinu dana razumeće veliki broj reči, čak iako neće biti u stanju da ih izgovara

To se naziva pasivnim rečnikom koji će se uvek sastojati od većeg broja reči nego aktivni rečnik ili od reči kojima se dete služi u svakodnevnom govoru. Budući da dete shvata reči koje mu upućujete, važno je da mu se što više obraćate kratkim, jednostavnim rečenicama i da jasno i pravilno izgovarate pojedine reči. Nemojte se maziti u govoru!

Dete stabilno hoda kada se drži za samo jednu ruku. Kod neke dece to počinje kasnije. Zna da čučne iz stojećeg stava i da se opet podigne. Prilikom oblačenja stavlja ruke u rukave i sl.

Naravno nije ritam razvoja kod sve dece isti i ne teče ravnomerno. Velike su individualne razlike i u fizičkom i u psihičkom razvoju. Potrebno je strpljenje roditelja i ne može se očekivati da dete uvek u isto vreme spava, jede, da uvek uzima iste količine hrane, jer svakod dete ima oscilacije kada su navike u pitanju.

Autor: prim. dr Jasminka Komnenović

Slikovnica je prvo likovno-književno delo kojim detetu otvaramo vrata u svet rane pismenosti i književnosti. Zato je izuzetno važno da mališani budu okruženi što većim brojem kvalitetnih slikovnica od najranijeg detinjstva.

– Kvalitetna slikovnica podrazumeva pre svega gramatički i pravopisno ispravan tekst, kratke i jasne rečenice, estetske ilustracije i sadržaj koji podstiče razvoj deteta. Bitna je i tehnička opremljenost slikovnice, kao što je kvalitet štampe i poveza, upotreba netoksičnih boja, prelom, veličina i stil fonta – ukazuje Daniela Skoković, bibliotekar, autor i koordinator Festivala slikovnica „Čigra“, koji se prvi put održao prošle godine u Požegi.

Sagovornica ističe da su slikovnice za decu prozor u svet i njihovo ogledalo. One im omogućavaju da uče i obrazuju se, da razvijaju govorne i jezičke veštine, da stiču nova iskustva i da se susretnu s ljudima i stvarima kojih nema u neposrednom okruženju. Isto tako pružaju im mogućnost da se u njima ogledaju, da spoznaju sebe i svoje emocije, da razvijaju maštu i osećaj za lepo.

Osnova za intelektualni razvoj

– Pomoću slikovnica se razvija ljubav prema čitanju, a to je osnova za svaki dalji intelektualni i socio-emocionalni razvoj. Slikovnice su blago i dragocenost detinjstva. Ako se prisetite svojih prvih slikovnica, probudiće se u vama sva ona divna sećanja, mirisi i glasovi odraslih koji su vam ih čitali. Ta sećanja ostavila su neizbrisiv trag na svakome od nas – kaže Skokovićeva, koja je i stipendista u Međunarodnoj biblioteci za decu i mlade u Minhenu, gde se bavi istraživanjem savremenih slikovnica.

Podstiču na razmišljanje

Ljubav prema učenju i književnosti razvija se upravo u tom najranijem dobu, u toplom krilu roditelja, baka i deka, uz slikovnice kao prve knjige. Čitajući ih zajedno, deca i odrasli razgovaraju, a postoje i slikovnice bez teksta, koje su važne jer podstiču na zajedničko promišljanje i pričanje priče svaki put na drugi način.

– Što su teme slikovnica na koje upućujemo decu raznovrsnije, to ćemo im olakšati pripremu za realne životne situacije i, što je najvažnije, razbuktaćemo njihovu stvaralačku energiju i maštu – ističe Skokovićeva.

S njom se slaže i Dragana Stanković, psiholog i urednica portala „Psihologijaonline“, koja kaže da slikovnice kod dece bude emocije, razvijaju govor i obogaćuju rečnik. Putem njih mališani dobijaju odgovore na mnoga pitanja, a uz to podstiču i sposobnost zapažanja i usmeravaju dečju percepciju na stvari koje su im bitne i koje im se sviđaju.

– Slikovnica za mlađe dete treba da ima više slika, a manje reči, dok je kod odraslog obrnuto. Zato će bebi koja je premala da bi razumela šta roditelj priča biti dovoljan glas mame ili tate koji čuje i koji ga umiruje, dok će starije dete samo birati slikovnicu i razmenjivati mišljenja sa onim ko mu pomaže u čitanju – objašnjava Stankovićeva.

Knjiga može biti i dobar most između deteta i roditelja za njihovu bliskost i povezanost. Tokom zajedničkog čitanja roditelj uočava sposobnosti, interesovanja, ali i teškoće s kojima se njegovo dete susreće u starijem uzrastu.

Autor: Biljana Stefanović
Izvor: Zena.blic.rs

Bebe počinju da razvijaju govor vrlo rano, a već u šestom mesecu života mnogo toga što im se govori potpuno i razumeju.

Do svog prvog rođendana bebe se najviše fokusiraju na izgovor reči koje najčešće čuju, pokazalo je istraživanje.

Istraživanje na Institutu za proučavanje mozga u Vašingtonu otkrilo je da bebe treniraju reč koju žele da izgovore i mnogo pre nego što im to i uspe.

Slušajući roditelje, s kojima provode najviše vremena, bebe se fokusiraju na reči koje im se čine kao najjednostavnije, a dokazano je da bebin mozak pokušava da shvati kako se pravilno izgovaraju određene reči. Neinvazivnim snimanjem utvrđeno je i da je deo detetovog mozga zadužen za planiranje pokreta govornog aparata vrlo aktivan kad sluša roditelje. Roditelji su prilikom testiranja naizmenično govorili maternjim i španskim jezikom.

Kod beba do sedmog meseca života regije u mozgu aktivirale su se kad su čule roditeljski glas, bez obzira na to kojim jezikom su tada govorili.

Kod dece starije od sedam meseci uočena je povećana aktivacija posmatranih područja u mozgu kad su roditelji govorili na maternjem jeziku.

Svrha ovog istraživanja bila je da upozori roditelje na važnost razgovora s bebama već od njihovih prvih dana.

Izvor: B92

Gestovi igraju veliku ulogu u razvoju govora i jezika kod dece jer nam pokazuju na koji način će se ekspresivni govor razviti. Da bi se ekspresivni govor razvio neophodno je da dete razume govor. Kada dete razume govor tada je stvorena baza da to što razume upotrebi u svojoj ekspresiji.

Govoru prethodi iskustvo koje dete stiče u svom senzomotornom i ranom psihomotornom razvoju. Pokaznim gestom dete razvija svoje želje i potrebe.

U period od 9 do 12 meseca dete sve više pokazuje interesovanje za predmete, naročito one u pokretu. Roditelji treba tada da imenuju igračke kojima se dete igra, hranu koju uzima, i sve osobe iz okruženja. Treba često pokazivati na pojedinačne objekte ,životinje i ljude uz postavljanje pitanja : Gde je…?, i davanje odgovora : Evo je…? ,a beba će za koji mesec svojim prstićima pokazati na izgovorenu tj.imenovanu sliku.

Kako treba podsticati dalji razvoj govora?

Čim dete počne da spaja slogove i izgovara prve reči,treba ih uzvraćati, jer se tako pravi povratni sistem između deteta i okoline. Potrebno je da roditelji imenuju sve što se nalazi u detetovom okruženju i da pokazne gestove deteta prate rečima. Detetovim rukama treba prelaziti preko delova telai imenovati ih. Dete treba često pozivati imenom da bi se razvio osećaj o sopstvenom identitetu.

Dete sve više reaguje na intonaciju i boju glasa, kao i na značenje reči. Za razvoj govora je potrebna razvijena sposobnost imitacije. Između prve i druge godine života (faza progovaranja) potrebno je da detetu skrećete pažnju na različite zvukove iz prirode tj.onomatopeju. Radnje i gestove treba uvek propratiti govorom.

Ovo je period brze izgradnje govora. Dete sve više učestvuje u komunikaciji i tako vežba govor. Govor se lakše usvaja ako su rečenice odraslih kraće i gramatički jednostavnije.Treba ih emitovati u trenutku kada je detetova pažnja usmerena i vezana za predmete i događaje.

Dete voli i pevanje i muziku koja treba da bude propraćena gestom.

Dete ponavlja sve što čuje ili brblja samo sa sobom dok se igra. Postavlja pitanja :Ko je to? Šta je to? ..Stimulacija deteta ne sme da bude stereotipna već raznovrsna sa novim stimulativnim zadacima. Detetu treba približiti svet njegovog iskustva kroz slike i predmete.

Ako dete ne pokazuje predmete iz svoje okoline, ne pokazuje delove tela, ne imitira jednostavne aktivnosti koje se od njega traže – to je znak da odstupa od razvojnih normi.

Dete ne treba da provodi dosta vremena ispred TV-ekrana i da gleda crtane filmove. Roditelji treba da pričaju sa decom koristeći jednostavne rečenice i da ih uključe u dnevne aktivnosti. Ukoliko primete da njihovo dete ne učestvuje u igri i komunikaciji, ne prati ih pogledom potrebno je da se jave stručnjaku –logopedu za adekvatnu pomoć.

 Radmila Čvorović , dipl.defektolog –logoped-fonoped
Izvor:mojpedijatar.co.rs

Prvih 1.000 dana života ključne su za pravilan razvoj deteta, a svako dete može dostići puni potencijal uz ljubav, pravilnu negu, ishranu, istaknuto je na konferenciji "Najvažnije ulaganje u budućnost zemlje - rani razvoj zemlje".

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je da kada se govori o ranom razvoju dece misli se na njihovo zdravlje, obrazovanje, ishranu i zaštitu od nasilja.

"Naša zemlja je zaista na ovom polju radila - potpisnici smo Konvencije o pravima deteta. Srbija je zakonom odredila da deca do tri godine ne smeju biti smeštena u instituciju, već u porodicu", naglasila je Đukić Dejanović.

Ona je podsetila da je naša zemlja na nivou Evrope među zemljama sa najnižom stopom institucionalizacije dece - na 10.000 najmlađih tek osam bude smešteno u neku instituciju.

"Uspeli smo za pet godina da prepolovimo stopu smrtnosti kod odojčadi i da smanjimo stopu smrtnosti dece do pet godina", pojasnila je ona.

Činjenica je, dodaje, da je smrtnost kod romske dece mlađe od pet godina dvostuko veća nego među decom iz opšte populacije.

Kako kaže, veliki problem predstavlja i nasilje svih vrsta nad decom, te da je princip Srbije nulta tolerancija na svako nasilje i na tom planu dosta je urađeno, pre svega usvojen je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Govoreći o obrazovanju ona je rekla da je predškolsko obrazovanje najslabija karika u obrazovnom sistemu i da tek polovina dece od 3,5 do pet godina ide u vrtić.

"Na ovom polju već radimo i uz podršku Unicefa radimo na obezbeđivanju većeg obuhvata dece predškolskog uzrasta", pojasnila je ona.

Ministarka se osvrnula i na problem imunizacije i ukazala da je 2007. godine 96,7 odsto dece bilo vakcinisano, a da obuhvat 2015. godine pao na 84 odsto.

Izvor. novosti.rs

Da li i koliko unos vode i drugih tečnosti utiče na količinu mleka?

Da li i koliko unos vode i drugih tečnos…

Unos vode, odnosno svih mogućih tečnosti, je jako česta...

Zdrava ishrana - zdravo i pametno dete

Zdrava ishrana - zdravo i pametno dete

Pravilna ishrana u prvih 1000 dana od začeća od presudn...

Vežbanje u trudnoći

Vežbanje u trudnoći

Trudnoća je po mnogo čemu posebno razdoblje. Tada poseb...

Stidljivost nije mana

Stidljivost nije mana

Ako je vaše dete po prirodi stidljivo, ne trudite se da...

Bebe plaču i u stomaku

Bebe plaču i u stomaku

Stručnjaci kažu da bebe pre rođenja sisaju palac, a ist...

Prehlada – koliko dugo može da traje

Prehlada – koliko dugo može da traje

Dr Matthew Thompson sa Vašington Univerziteta u Sijetlu...

Bolni sinusi, grčevi, nicanje zubića: Ublažite bolove nervoznoj bebi masažom stopala

Bolni sinusi, grčevi, nicanje zubića: Ub…

Masažom refleksnih tačaka na stopalu ublažite detetu bo...

Seksualna radoznalost kod male dece

Seksualna radoznalost kod male dece

U deo normalnog seksualnog razvoja kod dece spada i dod...

Kako se pravilno uzima urin za urinokulturu?

Kako se pravilno uzima urin za urinokult…

Nekada naizgled jednostavni pregledi mogu da zadaju vel...

Deca nasleđuju inteligenciju od mama?

Deca nasleđuju inteligenciju od mama?

Tema o kojoj svi roditelji vole da raspravljaju, kako o...

Šraf u peti leči ravne tabane

Šraf u peti leči ravne tabane

Deformaciju stopala ima gotovo 95 odsto dece uzrasta do...

Problematični treći krajnik - Odgovori na najčešća pitanja

Problematični treći krajnik - Odgovori n…

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi ...

Deca mlađa od dve godine ne bi trebalo da gledaju crtane filmove

Deca mlađa od dve godine ne bi trebalo d…

Zbog čega mališanima do druge godine ne bi trebalo pušt...

Letnje bebe: 13 fascinantnih činjenica o mališanima rođenim u avgustu

Letnje bebe: 13 fascinantnih činjenica o…

Bebe rođene u avgustu imaju vrlo čvrste karakterne osob...

Priča jedne trudnice: Termin je prošao, a ja sam i dalje trudna

Priča jedne trudnice: Termin je prošao, …

Iskrena priča i bojazan trudnice koja je prenela trudno...

Deca progovaraju sve kasnije i to na izmišljenom jeziku

Deca progovaraju sve kasnije i to na izm…

Logopedi i dečji psihijatri upozoravaju da sve veći bro...

Zašto deci curi krv iz nosa

Zašto deci curi krv iz nosa

Pojava krvi iz nosa deteta uglavnom zabrine roditelje, ...

Pelenski osip

Pelenski osip

Zbog čega nastaje pelenski osip? Pelenski osip je uobi...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.