januar 24, 2020

Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

U prvih nekoliko nedelja i meseci bebinog života događa se dosta velikih promena

Ono što novi roditelji možda ne očekuju jesu dlačice koje ostaju na dušeku njihovog novorođenčeta. Tačnije, nekada puna glava kose njihove bebe postaje gotovo ćelava. Srećom, gubitak kose kod novorođenčeta retko je kada zabrinjavajuće stanje. Fetusu počinju da rastu dlake tokom prvog tromesečja. Ali, bilo da se novorođenče rodilo s vrlo malo kose ili dugom i gustom kosom, ono će izgubiti veliku količinu vlasi tokom vremena. U stvari, gubitak kose jednostavno znači da novorođenče vrši ogromno prilagođavanje na život van materice.

Na glavi odrasle osobe svaki pramen kose prolazi kroz fazu rasta i fazu mirovanja, a kada kosa ne raste može doći do njenog opadanja. Kako god bilo, retko se dešava da kod odraslih ljudi kosa opada i onda kada je u stanju mirovanja, a dnevno se izgubi samo oko 50 do 100 vlasi. Međutim, to ne važi za novorođenče.

— Veliki hormonski pomaci se događaju u detetovom telu nakon što se rode, što može uzrokovati da sve njihove dlake uđu u fazu mirovanja istovremeno i da sve opadnu u vrlo kratkom vremenu — objasnio je Saž Timberlajn, pedijatar s Univerziteta u Kaliforniji.

I majka i beba prolaze kroz ogromne hormonske promene tokom porođaja, što je potrebno za uspešan porođaj. Početak porođaja upozorava bebino telo da počne da proizvodi hormone koji su ključni za život van maternice. Neki hormoni pomažu detetovim arterijama i venama da se razvijaju, osiguravajući tako da organi dobijaju dovoljno krvi tokom porođaja i nakon što se pupčana vrpca preseče, izjavio je Timberlajn za Live Science.

— Jedan hormon, nazvan kortizol, pomaže bebinim plućima da odmah udahnu — rekao je on.

Takođe, kortizol pomaže bebinom telu da proizvede vlastitu energiju i toplinu. Kortizol kod odraslih ima ulogu u velikom broju fizioloških funkcija. Smatra se hormonom stresa, a u vreme stresa kortizol pomaže da se usmeri energija prema vitalnim funkcijama i udalji se od manje važnih zadataka.

— Porođaj uzrokuje pozitivan šok na bebu. Taj šok pokreće proizvodnju kortizola, koji energiju usmerava prema razvojnim promenama koje su ključne za opstanak, a u isto vreme ih udaljava od nebitnih funkcija kao što je, između ostalog, rast kose — kaže Timberlajn.

Posle rođenja, sva bebina kosa ostaje u fazi mirovanja. Kosa obično počinje da intenzivno opada od 8. do 12. nedelje, a počinje ponovo da raste oko 3 do 7 meseci života deteta. Sve u svemu, tek oko druge godine života se pojavljuje gusta kosa. Specifično vreme i obrazac gubitka i rasta kose zavisi od brojnih faktora, uključujući pol, etničku pripadnost, genetiku, uslove rođenja (prerano, rano ili kasno rođenje, vaginalni ili carski porođaj) kao i ishrana deteta.

Izvor: Klix.ba

I pre nego što se rodi, beba ima prilično razvijena sva čula. Otkrivamo vam kako se dodir, sluh, ukus, miris i vid razvijaju u maminom stomaku.

Prvih nekoliko meseci po rođenju, organski razvoj čula se dovršava. Pod uticajem nadražaja iz bebinog okruženja, odvija se proces njihovog funkcionalnog osposobljavanja.

DODIR

Koža je čudesno složen organ. Sadrži stotine različitih ćelija, koje su posebno osetljive na toplotu, hladnoću, pritisak, bol.
Razvoj prvog čula dodira započinje još u materici. Lice, dlanovi, tabani, kao i polni organi su područja kod kojih se prvo razvija čulo dodira, a u kasnijem periodu - ove regije će imati najviše, i to najraznovrsnijih receptora za dodir. Oko osme nedelje od začeća, pojavljuju se prvi "odbrambeni" pokreti - izbegavanje dodira vlastite ručice ili pupčane vrpce na obrazu.

Istraživanja pokazuju da se osetljivost kože brzo proširuje na područje polnog organa (oko 10. nedelje), dlanova (11. nedelja) i tabana (12. nedelja). Ali, beba tada još uvek izbegava dodir. Ona će da povuče ručicu ili da savije nožicu ako je nešto dotakne.

U kasnijem periodu trudnoće, beba otvara usta na pritisak ručice na obrazu, ili blizu usta, a glavu okreće prema šaci, pokušavajući da sisa.

Oko 17. nedelje, svi delovi stomaka i guze su osetljivi, a u 32. nedelji su skoro svi delovi tela osetljivi na lagani dodir.

 SLUH

Kada se rodi, beba najviše voli glas svoje mame, jer ga je "slušala" dok je bila u njenom stomaku. Iako postoji čitav niz prepreka između bebe i spoljnog sveta: plodova voda, plodovi ovojci, materica i, na kraju, mamin stomak - plod živi u vrlo podsticajnoj okolini, punoj zvukova, vibracija i pokreta. Pre svega, tu su zvukovi koji dolaze od majčinog organizma: rad srca, vazduh koji prolazi kroz pluća, rad creva...

Mnoge studije potvrđuju da i glasovi iz spoljne sredine uspevaju da dopru do bebe u stomaku, a da šumovi majke i posteljice ne mogu da ih nadjačaju. Intonacija, naglasak, ritam, melodija - dopiru do fetusa bez značajnog izobličenja. Majčin glas je posebno snažan, jer dopire iz samog tela majke, pa do bebe dolazi u snažnijem obliku od ostalih.

Mnoge majke su primetile da su njihove bebe mirnije na levoj dojci. To je zato što tu čuju poznat zvuk - otkucaje majčinog srca. Na dete umirujuće deluje i snimljen zvuk rada srca ili nekog drugog šuma koji je prisutan u materici.

Zanimljivosti

Muzika utiče na bebin razvoj

Zvukovi imaju iznenađujući uticaj na rad srca nerođenog deteta: pet sekundi nadražaja može da uzrokuje promenu u brzini rada srca i pokretima deteta, koja traje jedan sat. Neke melodije mogu da izazovu promene u metabolizmu.

Prevremeno rođena deca, koja slušaju Bramsove uspavanke - šest puta na dan, po pet minuta, brže dobijaju na težini od dece koja prema istom rasporedu slušaju ljudski glas.

UKUS

Stručnjaci veruju da se oko 14. nedelje trudnoće javlja čulo ukusa. Istraživanja pokazuju da fetus češće guta slatko, a broj gutanja će se smanjiti uz gorak i kiseo ukus. Novorođenče ima snažno razvijeno čulo ukusa i odmah jasno pokazuje koje ukuse više voli.

Zanimljivosti

Bebe uživaju u slatkišima

Još u stomaku, beba ima razvijeno čulo ukusa, a najviše joj se sviđa sladak ukus.

MIRIS

Zahvaljujući brojnim istraživanjima koja se odnose na razvoj i sposobnosti nerođene bebe, danas se pouzdano zna da je čulo mirisa dobro razvijeno pre rođenja. Kada se rodi, beba odmah svoju majku prepoznaje po mirisu. Dokazano je da plodova voda može da bude različitog mirisa, kao i da ga plod oseća. U jednom istraživanju, zabeleženo je čak 120 uzoraka plodove vode različitog mirisa. Osim toga, preko posteljice i krvi, do detetovih kapilara sluzokože nosa dolaze i sastojci majčine ishrane. Iskustvo sa mirisima nerođenog deteta najverovatnije priprema ovaj osetljiv sistem za traženje određenih (poznatih i ugodnih) mirisa ili grupa mirisa. Novorođene bebe privlači miris majčinog mleka, iako nemaju prethodnog iskustva. Izgleda da je to "posledica" učenja pre rođenja.

Zanimljivosti

Za čulo mirisa nije potreban vazduh

Do nedavno, stručnjaci su verovali da je za čulo mirisa potreban vazduh i mogućnost disanja. Međutim, poslednja istraživanja su pružila uvid u jedan potpuno neistražen svet. Naime, nosni hemoreceptivni sistem je puno složeniji nego što se do sada znalo. Nos se razvija između 11. i 15. nedelje trudnoće. Mnoge hemijske supstance prolaze kroz posteljicu i mešaju se sa plodovom vodom koja okružuje fetus, ulazeći mu u nos, usta i ždrelo. Dete je udiše i guta, pa na taj način u direktan kontakt sa ukusima i mirisima dolaze "pupoljci" hemoreceptivnog sistema, "zaduženi" za ukus i miris.

VID

Nakon rođenja, od svih čula čovek najviše koristi vid. To čulo se lagano razvija tokom cele trudnoće. Međutim, nije lako proučavati njegov razvoj. Iako neposredna ispitivanja vida u majčinoj utrobi nisu izvodljiva, moguća su testiranja prevremeno rođene dece. Sposobnost izoštravanja slike, kao i vodoravnog i vertikalnog praćenja - kod njih se pokazuje od 31. do 32. nedelje gestacije. Vežbom vrlo brzo napreduju, tako da sa 33 do 34. nedelje mogu da prate kretanje predmeta u svim smerovima, a pažnju mogu da zadrže koliko i deca rođena u terminu.

Na vreme rođena novorođenčad poseduje začuđujuće vizuelne mogućnosti: oštrinu, prilagođavanje oka, poimanje prostora, dubine i udaljenosti, razlikovanje boja, osetljivost na svetlucanje i kretanje uzorka. Ali, mada bebe imaju sposobnost izoštravanja, slika im je najjasnija na udaljenosti 20-30 centimetara, što odgovara razmaku do majčinog lica kada sisa.

Zanimljivosti

Bebe sanjaju u maminom stomaku

Stručnjaci su ustanovili da i bebe u maminom stomaku sanjaju. Već sa 23 nedelje, prisutni su brzi pokreti očnih jabučica (takozvana REM faza sna), a do 30. nedelje trudnoće, dete provodi skoro 100 odsto vremena spavajući. To vreme se postepeno smanjuje, da bi sa 40 nedelja iznosilo otprilike 50 odsto.

Izvor: yumama.com

Koliko će dete imati razvijenu krupnu motoriku nogu, ruku, leđa I trupa, koliko će se razviti mišići, kakvo će držanje imati u uspravnom položaju, kako će se kretati kroz prostor kada prohoda zavisi od vremena koje je kao beba od prvih dana života pa sve do prohodavanja provelo na ravnoj tvrdoj podlozi odnosno na podu.

PUZANJEM SE RAZVIJA KOORDINACIJA

Kada odmah po rođenju stavimo bebu na stomak ona će moći da sa jedne okrene glavu na drugu stranu. Sa mesec dana može na kratko da drži glavu u vazduhu, da bi se sa tri meseca oslanjala na podlaktice, posmatrala okolinu i pripremala se da uskoro počne da dohvata igračku koja je ispred nje.

Ovo može svaka zdrava beba a na roditeljima I odraslima koji brinu o njoj je da joj omoguće da bude na tvrdoj ravnoj podlozi. U prva tri meseca može da se koristi sto za prepovijanje a od četvrtog meseca najbolje da bude na podu jer je to period kada bebe počinju da se okreću samostalno sa leđa na stomak I moraju da imaju dovoljno prostora da to izvedu a I zbog sigurnosti jer sa bilo koje druge površine mogu da padnu.

Momenat kada beba propuzi naziva se “drugim rođenjem”, iako je pre osam, devet meseci presecanjem pupčane vrpce fizički odvojena od majke. Tek sada kada počne da puzi ona dobrovoljno odlazi od majke I oca I svoju pažnju preusmerava sa roditelja na spoljašnji svet, dok će punu samostalnost steći kada prohoda. Kada će propuzati I prohodati zavisi od procesa koji se odvija u mozgu, naziva se mijelinizacija I od njega zavisi kada će mozak početi da upravlja mišićima. Na ovaj fiziološki proces se ne može uticati spolja, odvija se kod svake bebe individualno I to je razlog što neka deca nešto urade ranije a neka kasnije.

Nakon što mozak počne da upravlja mišićima, informacije teku I obrnutim smerom, dete počinje da menja aktivnost u odnosu na stečeno iskustvo, ta povezanost omogućava razvoj koordinacije I besciljni pokreti postaju svrsishodne radnje. Za razliku od procesa razvoja mozga na koji ne možemo da utičemo na koordinaciju I snagu velikih grupa mišića možemo. Zato je važno okruženje u kome beba boravi, u ovoj situaciji to je boravak na podu. Sve sprave koje se nekada koriste kao što je dubak, auto sedišta, stolice za hranjenje, ljuljaške, ogradice I sl značajno ometaju ovaj proces I remete normalan motorni razvoj.

Snaga mišića se razvija vežbanjem, to zna svako ko odlazi u teratanu, tako I beba može da razvije svoje mišiće optimalno ako ih redovno uvežbava, a za to je najpogodnije mesto upravo pod. Tu će moći da puzi, podiže stvari, vuče, baca, da se uspravlja uz predmete. Omogućavanjem bebi da to radi doprinosimo njenom normalnom motornom razvoju na putu ka samostalnosti.

Kada uređujemo prostor za bebu, on treba da bude jednostavan, čist I uredan. Ako je pod previše klizav mogu da se stave podloge koje se ne pomeraju I mogu lako da se odrzavaju. Beba sama u sebi ima nagon za koordinisanjem I jačanjem velikih mišića I ne treba je zatrpavati igračkama koje će joj se nalaziti na putu I preusmeravati sa njene potrebe za kretanjem. To se odnosi I na uključen televizor, naročito ako je postavljen nisko dole, jarke slike I zvukovi koji dopiru iz njega bebu će držati “hipnostisanu” na jednom mestu.

Da bi roditelji bili sigurni da je prostor u kome beba provodi najviše vremena optimalno uređen, dobro je da pre nego što je spuste na pod, sami provedu neko vreme na njemu. Tako će videti kako to izgleda iz bebine perspektive, da li se sve vidi, da li moze da se dođe do stvari, kako je kada se iz jedne prostorije ode u drugu. Ovo je jako važno jer će to sve uticati I na razvoj bebinog vida I osećaja sopstvenog tela. I pre nego propuzi imaće “mapu prostora sa referentnim tačkama” u glavi koja će joj omogućiti bezbedno kretanje kasnije jer je naučila postupno da procenjuje udaljenost I brzinu.

Da bi se ova učenja odvijala nesmetano beba treba da boravi u svom prostoru kako bi imala dovoljno iskustava u poznatom okruženju, česti odlasci na druga mesta će je zbunjivati I otežati učenje. Ako želite da svojoj bebi nešto poklonite, neka to bude vaše vreme.

Radoznalost I interesovanje za spoljašnji svet glavni je pokretač deteta na aktivnost. Kada smo sa bebom na podu lako ćemo predvideti šta želi da dohvati I često nesvesno posežemo za tim I dodajemo joj. Tako joj uskraćujemo mogućnost da do toga dođe sama. Naravno da dok još ne puzi sama igračke treba da budu na udaljenosti koju može da savlada, tako pravimo ravnotežu između njenog napora I uspeha.

Kada je beba provela dovoljno vremena na podu, najbolje da to praktikujete od četvrtog meseca, oko osmog će propuzati ili će samostalno doći do sedećeg položaja. Beba odlučuje šta će prvo uraditi u zavisnosti od njenog unutrašnjeg razvoja I nije dobro kada roditelji nameću sedeći položaj korišćenjem raznih pomagala (auto sedišta, ljuljaške, hranilice, dubak).

Svaka beba će puzati ako joj se za to da prilika. Puzanje angažuje velike grupe mišića nogu, ruku I leđa, omogućava koordinaciju ruke I suprotne noge što je osnova za dobru ravnotežu I uspravan hod.

Vreme provedeno na podu uz odgovarajuće aktivnosti je neophodno za pravilan rasti I razvoj deteta.

Snežana Milanović, diplomirani fizioterapeut

Centar za korektivnu gimnastiku

Pogledajte u kalendaru razvoja šta bi sve trebalo da može, kaže, oseti i uradi dete uzrasta od 12 do 24 meseca.

Socijalno-emotivni razvoj deteta

12-15 meseci

strah od nepoznatih osoba doseže vrhunac

15 meseci

reaguje na svoje ime
imitira jednostavne aktivnosti ukućana
ponavlja aktivnosti kojoj se ukućani raduju

18 meseci

skida cipele i čarape, otkopčava rajfešlus
pridržava času dok pije, pokušava da jede kašikom
jak strah pri odvajanju od bliskih osoba
igra solitarna, igra se samo u prisustvu druge dece
javljaju se znaci ljubomore, negoduje kada drugo dete privlači paznju na sebe
nekontrolisano balavljenje
bezrazložni nastupi uznemirenosti i smeha
prisutni intervali odsutnosti
stereotipni pokreti
moguća depresivnost zbog dužeg odvajanja od bliskih osoba

Govorne sposobnosti

15 meseci

glasom izrazava želje
razume da poznate stvari i osobe imaju svoja imena

15-18 meseci

rečenica od jedne reči ili reč i gest

16 meseci

koristi 6 reči
imenuje jedan predmet na zahtev

17 meseci

fraza od dve reči tipa imenice ("mama lopta")

18 meseci

spaja imenicu i glagol ("mama daj")

19 meseci

zna više fraza od dve reči tipa imenica glagol

20 meseci

prepoznaje osam do dvanaest slika

21 mesec

traži rečima da jede i pije
izvršava nalog koji zahteva dve delatnosti (odnesi, zatvori)

22 meseci

koristi imenice, glagole i prideve

22-24 meseci

zna više jednostavnih fraza i rečenica do tri reči

Izvor: yumama.com

Bebe i mala deca trebalo bi da se što više kreću. Kretanje povećava prisustvo kiseonika u mozgu, dovodi do poboljšanja sna, vida, varenja i umanjuje rizik od obolevanja od respiratornih bolesti

Daglas Doman, američki stručnjak sa Instituta za razvoj ljudskih potencijala, nedavno je posetio Beograd i preneo saznanja o razvoju dečje inteligencije. Da bi mališani bili zdravi i svaki deo njihovog mozga razvijen, razvoj motorike je od izuzetne važnosti.

Zato stručnjaci sa ovog Instituta napominju da bi bebe i mala deca trebalo da se što više kreću. Kretanje povećava prisustvo kiseonika u mozgu, dovodi do poboljšanja sna, vida, varenja i umanjuje rizik od obolevanja od respiratornih bolesti.

– Bebu, već mesec dana nakon rođenja, nemojte stavljati da leži na leđima poput kornjače koja, u tom slučaju, ne može da se pomeri, već na stomak. Tako će jačati ruke, noge, ali i vrat, naučiti da drži glavicu uspravno. Stavite je u ovaj položaj po 15 minuta, nekoliko puta na dan i ubrzo će biti spremna za sledeću fazu.

– „Gmizanje” podrazumeva da beba pravi male pokrete, odupirujući se stopalima i rukama o površinu. Zato najmlađem članu obezbedite topao, bezbedan, sterilan pod, gde može što više da bude na stomaku. Neka bude samo u benkici, bosih nogu i golih ruku kako bi lakše mogao da se odupre o podlogu.

– Ovi pokreti će ubrzo da je dovodu do puzanja. Kako bi podstakli mališana da se odvaži na ovo, vi ili starije dete puzite po podu, kako bi beba videla kako se to radi.

– Takođe, ne oblačite mu odeću koja će ga ograničavati u pokretu i nikako ne primoravajte bebu da se kreće, već je pustite da stane kad ona poželi da se odmori.

Izvor: novosti.rs

Šest meseci predstavljaju navršenu polovinu ove toliko važne prve godine, tokom koje Vaše dete raste i razvija se brže nego u bilo koje doba života. Njegovo mentalno i fizičko napredovanje će Vas zapanjiti i oduševiti.

Između šest i osam meseci možete očekivati da će Vaše dete uspravno sedeti, a da ga ne poduprete, udaraće kašikom ili lupati po stolu igrajući se, biće pokretnije ako mu malo pomognete. Imaće običaj da uzme sa stola kocku ili neki predmet, ili će u svakoj ruci držati po jednu stvar.

Nadići će galamu ako mu nešto ne bude po volji. Izražavaće zadovoljstvo gukanjem i čavrljanjem, pružaće ruke da dohvati predmete koje vidi, dobiće jedan zub, a možda i dva, na sredini donje vilice.

Krajem šestog meseca mnoge bebe pokušavaju da puze

Kada ga stavimo da leži, odojče će samo podići ramena i glavu i pružiće ruke da ga podignemo.

Kada ga povlačamo iz ležećeg stava unapred, učvrsti ramena i samo se diže, a često ako nastavimo sa povlačenjem diže se i na noge. Beba koja ima pet ili šest meseci ima potrebu da dira ili pipa svaku stvar.

Neartukulisani glasovi koje pušta beba, njeno čavrljanje i gukanje, sve to spada u učenje govora. Odojče istovremeno počinje da razaznaje razne tonove vašeg glasa, može da odredi da li se ljutite, tešite ili odobravate. U ovom uzrastu dete govori nekim svojim jezikom kada se nađe u društvu, pa vas čak iznenadi prelazima i intonacijskim frazama koje podsećaju na govor odraslih – u stanju je da intonira pitanje. Zatim, nekako u ovo isto doba, počinje da razumeva i prepoznaje izvesne reči koje mu govorite.

U osmom mesecu sedi čvrsto, a neka deca i stoje kada se pridržavaju

Puzi. Traži predmete koji su mu ispali. Od nepoznatih se boji i stidi, nekada plače i odbija da se sa njima igra ili da uzima od njih igračke. Pojačava se ljubav i naklonost prema članovima porodice. Jede kašičicom, pije iz šolje.

Između osam i dvanaest meseci dete će čvrsto sedeti

Igraće se sa svojom slikom u ogledalu, puziće i biće u stanju da samo sedne. Čak će možda i hodati, ali ga ne podstičite na to. Hvataće rukama male i velike predmete i pažljivo će ih ispitivati. Imaće dva zuba a na putu će biti još četiri, uzimaće učešća u ritmičkim igrama za sasvim malu decu, zabavljaće ga da baca stvari.

Otprilike kada napune devet meseci, neke bebe prestaju da spavaju pre podne, dok ima dece koja će u dva maha dnevno spavati sve dok ne navrše četrnaest ili petnaest meseci. Potreba za snom nije ista kod sve dece. Mogu da stoje bez pridržavanja krajem devetog meseca, može da se diže uz ogradicu pridržavajući se rukama. Upotrebljava kažiprst za pokazivanje. Reaguje na poznate reči. U desetom mesecu zna svoje ime. Razume jednostavne naloge. Hoda uz pridržavanje. Izgovaraće prve reči – mama tata i sl.

Kada napuni godinu dana razumeće veliki broj reči, čak iako neće biti u stanju da ih izgovara

To se naziva pasivnim rečnikom koji će se uvek sastojati od većeg broja reči nego aktivni rečnik ili od reči kojima se dete služi u svakodnevnom govoru. Budući da dete shvata reči koje mu upućujete, važno je da mu se što više obraćate kratkim, jednostavnim rečenicama i da jasno i pravilno izgovarate pojedine reči. Nemojte se maziti u govoru!

Dete stabilno hoda kada se drži za samo jednu ruku. Kod neke dece to počinje kasnije. Zna da čučne iz stojećeg stava i da se opet podigne. Prilikom oblačenja stavlja ruke u rukave i sl.

Naravno nije ritam razvoja kod sve dece isti i ne teče ravnomerno. Velike su individualne razlike i u fizičkom i u psihičkom razvoju. Potrebno je strpljenje roditelja i ne može se očekivati da dete uvek u isto vreme spava, jede, da uvek uzima iste količine hrane, jer svakod dete ima oscilacije kada su navike u pitanju.

Autor: prim. dr Jasminka Komnenović

Slikovnica je prvo likovno-književno delo kojim detetu otvaramo vrata u svet rane pismenosti i književnosti. Zato je izuzetno važno da mališani budu okruženi što većim brojem kvalitetnih slikovnica od najranijeg detinjstva.

– Kvalitetna slikovnica podrazumeva pre svega gramatički i pravopisno ispravan tekst, kratke i jasne rečenice, estetske ilustracije i sadržaj koji podstiče razvoj deteta. Bitna je i tehnička opremljenost slikovnice, kao što je kvalitet štampe i poveza, upotreba netoksičnih boja, prelom, veličina i stil fonta – ukazuje Daniela Skoković, bibliotekar, autor i koordinator Festivala slikovnica „Čigra“, koji se prvi put održao prošle godine u Požegi.

Sagovornica ističe da su slikovnice za decu prozor u svet i njihovo ogledalo. One im omogućavaju da uče i obrazuju se, da razvijaju govorne i jezičke veštine, da stiču nova iskustva i da se susretnu s ljudima i stvarima kojih nema u neposrednom okruženju. Isto tako pružaju im mogućnost da se u njima ogledaju, da spoznaju sebe i svoje emocije, da razvijaju maštu i osećaj za lepo.

Osnova za intelektualni razvoj

– Pomoću slikovnica se razvija ljubav prema čitanju, a to je osnova za svaki dalji intelektualni i socio-emocionalni razvoj. Slikovnice su blago i dragocenost detinjstva. Ako se prisetite svojih prvih slikovnica, probudiće se u vama sva ona divna sećanja, mirisi i glasovi odraslih koji su vam ih čitali. Ta sećanja ostavila su neizbrisiv trag na svakome od nas – kaže Skokovićeva, koja je i stipendista u Međunarodnoj biblioteci za decu i mlade u Minhenu, gde se bavi istraživanjem savremenih slikovnica.

Podstiču na razmišljanje

Ljubav prema učenju i književnosti razvija se upravo u tom najranijem dobu, u toplom krilu roditelja, baka i deka, uz slikovnice kao prve knjige. Čitajući ih zajedno, deca i odrasli razgovaraju, a postoje i slikovnice bez teksta, koje su važne jer podstiču na zajedničko promišljanje i pričanje priče svaki put na drugi način.

– Što su teme slikovnica na koje upućujemo decu raznovrsnije, to ćemo im olakšati pripremu za realne životne situacije i, što je najvažnije, razbuktaćemo njihovu stvaralačku energiju i maštu – ističe Skokovićeva.

S njom se slaže i Dragana Stanković, psiholog i urednica portala „Psihologijaonline“, koja kaže da slikovnice kod dece bude emocije, razvijaju govor i obogaćuju rečnik. Putem njih mališani dobijaju odgovore na mnoga pitanja, a uz to podstiču i sposobnost zapažanja i usmeravaju dečju percepciju na stvari koje su im bitne i koje im se sviđaju.

– Slikovnica za mlađe dete treba da ima više slika, a manje reči, dok je kod odraslog obrnuto. Zato će bebi koja je premala da bi razumela šta roditelj priča biti dovoljan glas mame ili tate koji čuje i koji ga umiruje, dok će starije dete samo birati slikovnicu i razmenjivati mišljenja sa onim ko mu pomaže u čitanju – objašnjava Stankovićeva.

Knjiga može biti i dobar most između deteta i roditelja za njihovu bliskost i povezanost. Tokom zajedničkog čitanja roditelj uočava sposobnosti, interesovanja, ali i teškoće s kojima se njegovo dete susreće u starijem uzrastu.

Autor: Biljana Stefanović
Izvor: Zena.blic.rs

Bebe počinju da razvijaju govor vrlo rano, a već u šestom mesecu života mnogo toga što im se govori potpuno i razumeju.

Do svog prvog rođendana bebe se najviše fokusiraju na izgovor reči koje najčešće čuju, pokazalo je istraživanje.

Istraživanje na Institutu za proučavanje mozga u Vašingtonu otkrilo je da bebe treniraju reč koju žele da izgovore i mnogo pre nego što im to i uspe.

Slušajući roditelje, s kojima provode najviše vremena, bebe se fokusiraju na reči koje im se čine kao najjednostavnije, a dokazano je da bebin mozak pokušava da shvati kako se pravilno izgovaraju određene reči. Neinvazivnim snimanjem utvrđeno je i da je deo detetovog mozga zadužen za planiranje pokreta govornog aparata vrlo aktivan kad sluša roditelje. Roditelji su prilikom testiranja naizmenično govorili maternjim i španskim jezikom.

Kod beba do sedmog meseca života regije u mozgu aktivirale su se kad su čule roditeljski glas, bez obzira na to kojim jezikom su tada govorili.

Kod dece starije od sedam meseci uočena je povećana aktivacija posmatranih područja u mozgu kad su roditelji govorili na maternjem jeziku.

Svrha ovog istraživanja bila je da upozori roditelje na važnost razgovora s bebama već od njihovih prvih dana.

Izvor: B92

Gestovi igraju veliku ulogu u razvoju govora i jezika kod dece jer nam pokazuju na koji način će se ekspresivni govor razviti. Da bi se ekspresivni govor razvio neophodno je da dete razume govor. Kada dete razume govor tada je stvorena baza da to što razume upotrebi u svojoj ekspresiji.

Govoru prethodi iskustvo koje dete stiče u svom senzomotornom i ranom psihomotornom razvoju. Pokaznim gestom dete razvija svoje želje i potrebe.

U period od 9 do 12 meseca dete sve više pokazuje interesovanje za predmete, naročito one u pokretu. Roditelji treba tada da imenuju igračke kojima se dete igra, hranu koju uzima, i sve osobe iz okruženja. Treba često pokazivati na pojedinačne objekte ,životinje i ljude uz postavljanje pitanja : Gde je…?, i davanje odgovora : Evo je…? ,a beba će za koji mesec svojim prstićima pokazati na izgovorenu tj.imenovanu sliku.

Kako treba podsticati dalji razvoj govora?

Čim dete počne da spaja slogove i izgovara prve reči,treba ih uzvraćati, jer se tako pravi povratni sistem između deteta i okoline. Potrebno je da roditelji imenuju sve što se nalazi u detetovom okruženju i da pokazne gestove deteta prate rečima. Detetovim rukama treba prelaziti preko delova telai imenovati ih. Dete treba često pozivati imenom da bi se razvio osećaj o sopstvenom identitetu.

Dete sve više reaguje na intonaciju i boju glasa, kao i na značenje reči. Za razvoj govora je potrebna razvijena sposobnost imitacije. Između prve i druge godine života (faza progovaranja) potrebno je da detetu skrećete pažnju na različite zvukove iz prirode tj.onomatopeju. Radnje i gestove treba uvek propratiti govorom.

Ovo je period brze izgradnje govora. Dete sve više učestvuje u komunikaciji i tako vežba govor. Govor se lakše usvaja ako su rečenice odraslih kraće i gramatički jednostavnije.Treba ih emitovati u trenutku kada je detetova pažnja usmerena i vezana za predmete i događaje.

Dete voli i pevanje i muziku koja treba da bude propraćena gestom.

Dete ponavlja sve što čuje ili brblja samo sa sobom dok se igra. Postavlja pitanja :Ko je to? Šta je to? ..Stimulacija deteta ne sme da bude stereotipna već raznovrsna sa novim stimulativnim zadacima. Detetu treba približiti svet njegovog iskustva kroz slike i predmete.

Ako dete ne pokazuje predmete iz svoje okoline, ne pokazuje delove tela, ne imitira jednostavne aktivnosti koje se od njega traže – to je znak da odstupa od razvojnih normi.

Dete ne treba da provodi dosta vremena ispred TV-ekrana i da gleda crtane filmove. Roditelji treba da pričaju sa decom koristeći jednostavne rečenice i da ih uključe u dnevne aktivnosti. Ukoliko primete da njihovo dete ne učestvuje u igri i komunikaciji, ne prati ih pogledom potrebno je da se jave stručnjaku –logopedu za adekvatnu pomoć.

 Radmila Čvorović , dipl.defektolog –logoped-fonoped
Izvor:mojpedijatar.co.rs

Prvih 1.000 dana života ključne su za pravilan razvoj deteta, a svako dete može dostići puni potencijal uz ljubav, pravilnu negu, ishranu, istaknuto je na konferenciji "Najvažnije ulaganje u budućnost zemlje - rani razvoj zemlje".

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je da kada se govori o ranom razvoju dece misli se na njihovo zdravlje, obrazovanje, ishranu i zaštitu od nasilja.

"Naša zemlja je zaista na ovom polju radila - potpisnici smo Konvencije o pravima deteta. Srbija je zakonom odredila da deca do tri godine ne smeju biti smeštena u instituciju, već u porodicu", naglasila je Đukić Dejanović.

Ona je podsetila da je naša zemlja na nivou Evrope među zemljama sa najnižom stopom institucionalizacije dece - na 10.000 najmlađih tek osam bude smešteno u neku instituciju.

"Uspeli smo za pet godina da prepolovimo stopu smrtnosti kod odojčadi i da smanjimo stopu smrtnosti dece do pet godina", pojasnila je ona.

Činjenica je, dodaje, da je smrtnost kod romske dece mlađe od pet godina dvostuko veća nego među decom iz opšte populacije.

Kako kaže, veliki problem predstavlja i nasilje svih vrsta nad decom, te da je princip Srbije nulta tolerancija na svako nasilje i na tom planu dosta je urađeno, pre svega usvojen je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Govoreći o obrazovanju ona je rekla da je predškolsko obrazovanje najslabija karika u obrazovnom sistemu i da tek polovina dece od 3,5 do pet godina ide u vrtić.

"Na ovom polju već radimo i uz podršku Unicefa radimo na obezbeđivanju većeg obuhvata dece predškolskog uzrasta", pojasnila je ona.

Ministarka se osvrnula i na problem imunizacije i ukazala da je 2007. godine 96,7 odsto dece bilo vakcinisano, a da obuhvat 2015. godine pao na 84 odsto.

Izvor. novosti.rs

Dermosens sprej

Noćna mora svakog roditelja: Evo kako sam saznala da mi je ćerka zamenjena po rođenju

Noćna mora svakog roditelja: Evo kako s…

  Dok sam ležala na stolu u sobi i trpela bolove, č...

Bebe vole rutinu

Bebe vole rutinu

Bebi je od prvog dana potrebna rutina, okvir u koji su ...

BabyMed, mleko za telo - Za decu sa osetljivom, atopičnom kožom sklonoj ekcemima i atopijskom dermatitisu

BabyMed, mleko za telo - Za decu sa oset…

BabyMed mleko za telo za bebe je specijalno formulisano...

Najčešće letnje roditeljske dileme

Najčešće letnje roditeljske dileme

  Leto stiže u punom sjaju, a sa njim i brojne rodit...

Pomozite im da prevaziđu strah od odvajanja

Pomozite im da prevaziđu strah od odvaj…

Ukoliko ste primetili da vaš mališan često odbija da...

Zablude o prolećnim alergijama

Zablude o prolećnim alergijama

Poslednjih nekoliko decenija je došlo prave mini-revol...

Grčevi kod bebe

Grčevi kod bebe

Mala deca ponekad imaju tokom dana duže periode plakan...

Vantelesna oplodnja: Kada se preporučuje korišćenje doniranih ćelija

Vantelesna oplodnja: Kada se preporučuj…

Koja je starosna granica za vantelesnu oplodnju i kada ...

Bespelenaštvo sve popularnije u Srbiji: Zbog čega se mame odlučuju na odgajanje beba bez pelena?

Bespelenaštvo sve popularnije u Srbiji:…

Postoji više praktičnih razloga zbog kojih se roditel...

Dijareja kod dece

Dijareja kod dece

Dijareja (proliv) se definiše pojavom više od 3 tečn...

Zašto dete slabo jede i trikovi da to promenite

Zašto dete slabo jede i trikovi da to p…

Jedan od češćih problema sa kojima se roditelji susr...

Igračke oblikuju karakter

Igračke oblikuju karakter

One su mnogo više od običnog predmeta, jer mališanim...

Beba se zarumenela

Beba se zarumenela

Zašto koža «pati» na hladnoći?Koža je uvek prva n...

Laktacija: Kako povećati količinu mleka

Laktacija: Kako povećati količinu mlek…

Majčino mleko je najsavršenija hrana jer je prilagođ...

Priča jedne trudnice: Termin je prošao, a ja sam i dalje trudna

Priča jedne trudnice: Termin je prošao…

Iskrena priča i bojazan trudnice koja je prenela trudn...

Da ljubimo da prođe: Istraživanja potvrdila da najstariji lek na svetu zaista deluje

Da ljubimo da prođe: Istraživanja potv…

Deca i roditelji znaju šta se uradi kada dete padne i ...

Moj bebiron gubi na težini

Moj bebiron gubi na težini

Telesna masa s kojom se beba rodi obično se snižava u...

5 tipova dece prema načinu ishrane

5 tipova dece prema načinu ishrane

Bezbroj obroka sa mojim sinom, rođakom, bratancem, nau...

© 2019 Bebiron.net. All Rights Reserved. Web by Soinfo.